– Сада је све на републици пошто је град на њу пренео оснивачка права за Музеј Николе Тесле, јер један такав музеј свакако треба да буде од националног значаја – указује заменик градоначелника Горан Весић.
Како додаје, неоспорно је и да музеју који сада борави у 200 квадрата, а који са више од 100.000 посетилаца годишње спада међу најпосећеније музеје у Београду, треба да се што пре обезбеди нови простор.
Ипак, у Министарству културе и информисања наводе да Музеј Николе Тесле још није у надлежности републике.
– Постоји иницијатива Београда да музеј пређе у надлежност републике, а радње које претходе томе су у току. Министарство је упознато са идејом да Музеј Николе Тесле буде у простору термоелектране и колико нам је познато у току су анализе свих околности које се тичу поменутог пројекта – наводе у министарству.
И надлежни и стручњаци и јавност сагласни су да један од наших најчувенијих музеја одавно заслужује већи простор. Али када је реч о предложеним решењима, њих не виде као једнако добре алтернативе.
– Дело и личност Николе Тесле заслужују озбиљан музејски простор. Управо због природе те научне дисциплине и Теслиног доприноса, за тај музеј потребан је објекат који нема просторна и конструктивна ограничења. Здање „Снага и светлост” било би боље за такву врсту музеја – каже архитекта Владимир Лојаница додајући да је простор термоелектране и по волумену и по значењу логичније решење.
– Он је захвалнији за сваку врсту реконструкције. Проблем јесте што је мало мимо пута, али у светлу нових тенденција повезивања центра и обала он би свакако могао да буде укључен у ту причу. Уосталом, ако би тамо био пресељен музеј, па свако ко жели да стекне прави утисак о тој заоставштини неће имати проблем да оде наменски – наводи Лојаница.
Напомиње и да приликом одлучивања о новој адреси Музеја Николе Тесле добро треба да се промисли и о свим музеолошким потребама као што су простори за допремање и смештај експоната, за стручне службе, али и за несметано кретање посетилаца.
– Ако се планира реплика амбијента у коме је Тесла живео и стварао, онда заиста треба неки простор који је габаритнији и неспутан. Зато простор Железничке, који има класичну структуру базирану на више малих соба са централним ходником без могућности ширења тих капацитета и без већих статичких интервенција, не би био подесан. Али, објекат Железничке станице би свакако могао да се искористи за Железнички музеј, па чак и музеј транспорта јер се тај простор одувек у менталној мапи свих нас доживљава као железнички терминал – указује Лојаница.
Овај архитекта подсећа и да на уму треба да се има да музеји нису више институције у које се иде из собе у собу и гледају експонати, већ су они данас пре свега свега перформанси.
Историјски музеј у Касарни седмог пука
Историјски музеј неће добити простор Главне, али како сазнајемо, од његове селидбе се није одустало. Последња идеја је да Касарну седмог пука на углу Ресавске и Немањине држава преуреди за те намене. Ранији план био је да ту зграду преузме град у оквиру договора са републиком и да се ту оформи Градска читаоница.
Најављивано преуређење
Лета 2018. градски оци су најављивали да ће до краја ове године простор термоелектране почети да се преуређује за потребе Музеја Николе Тесле и научноистраживачког центра. Најава је била да ће се на том простору музеј башкарити на 10.000 квадрата.
