Savski trg

[dr.c]

Poštovani,

Dva mala komentara na prvonagradjeni projekt, sa slikama:

1. Da li bi bilo bolje da spomenik, sa svojom bazom, stoji na podignutom nivou predloženog Podijuma/Bine, pošto je predvidjen da bude glavna atrakcija trga i nastoji se da dobije na visini i značaju?
Lučno-oblikovano proširenje Podijuma bi dodalo trodimenzionalost konceptu lukova u osnovi trga, i tom vizuelnom sponom povezalo Podijum sa ostatkom trga.
Ili da spomenik stoji izvan i ispod Podijuma/Bine, kako je pokazano na slikama Španaca?
Da spomenik može da oseća, gde bi se ugodnije osećao - gore ili dole?

2. Da li bi bilo bolje ostaviti postojeća velika stabla ispred Staničnog Restorana, umesto poseći ih da ne zaklanjaju zgradu (kako Španci predlažu tekstom i slikama)?

Usput, koncept bine me podseća na Lojaničin predlog za Trg republike, a koncept zastave na glavni trg Meksiko Sitija.
Zastavu, taj (po tekstualnom opisu) drugi glavni element, ne vidim na slici - možda je izostavljena u zadnjem trenutku.
Pohvaljujem Špance za odlično razumevanje Srpskog izgovora - naprimer napisali su Travnichki Park, umesto uobičajenog Travnicki.

 

[Igor]

Izvor: Beobuild.rs

Budućnost Savskog trga

Organizacijom urbanističko-arhitektonskog konkursa za područije Savskog trga pokrenute su procedure za planiranu rekonstrukciju, a izabrana i otkupljena rešenja treba da posluže kao osnova za neko konačno rešenje. Sam konkurs je anketnog tipa, što znači da izabrana rešenja predstavljaju samo predloge u zadatim urbanističkim okvirima. Na otvorenom međunarodnom takmičenju koje je organizovalo Udruženje arhitekata Srbije učestvovalo je 25 radova, a ove nedelje objavljena su imena pobednika. Prvu nagradu u iznosu od 50.000 evra dobio je španski biro “Fenwick Iribarren Architects” iz Madrida, druga nagrada od 15.000 evra dodeljena je slovenačkim autorima iz firme „Medprostor“ i treću nagradu od 10.000 evra osvojili su američki “SWA Group” iz Kalifornije. Pored nagrađenih rešenja izvršen je otkup još dva rada za 5.000 evra, reč je o arhitektonskim studijima “Arhitektura ARSA” iz Novog Pazara i “InSite” iz Abu Dabija.

Najveći i nekada najznačajniji trg u Beogradu pokušava da ponovo zauzme mesto koje mu pripada, iako je decenije proveo u zapećku strpljivo čekajuci da ostvari svoj potencijal. Formiran je u monumentalnoj polukružnoj formi još u 19. veku sa objektom železničke stanice u njegovom središtu, ali je njegov razvoj isprekidan i obeležen brojnim prekretnicama. Kao i ostali najvažniji trgovi u gradu, ni ovaj nikada nije urbanistički kompletiran, pa ga čini mozaik skoro svih istorijskih slojeva i stilova. Premeštanjem gradskog težišta iz Savamale i daljim razvojem ovog prostora u posleratnom periodu, Savski trg je pretvoren u saobraćajno čvorište bez uređenih javnih površina i mesta za zadržavanje. Glavni podstrek za organizovanje ovog konkursa pre svega dolazi zbog projekta “Beograd na vodi”, a predstavnici arapskog investitora imali su ključnu ulogu u odluci žirija. Pored Savskog trga, konkurs je pokrio i plato kod Geozavoda, na uglu Travničke i Karađorđeve ulice.

Od polaznih urbanističkih uslova određen je bio saobraćajni okvir, utvrđen Planom posebne namene za projekat “Beograd na vodi”, koji podrazumeva izmeštanje saobraćajnice na obod trga i zadržavanje tramvajske pruge na postojećem koridoru. U tom smislu, kreativni zadatak učesnika na konkursu bio je vrlo ograničen na uređenje slobodnog javnog prostora. Bilo je nekoliko radova koji su predložili izmeštanje pruge na obod trga, ali je to nažalost predefinisano uslovima konkursa. Monumentalni ambijent ispunjen nizom zdanja velike kulturno-istorijske vrednosti na ovom trgu se dodiruje sa “Beogradom na vodi”, stambenim naseljem velike gustine i spratnosti, pa je poseban aspekat svakog rešenja prostorna integracija ova dva ne baš skladna urbanistička i arhitektonska koncepta. Veliko ograničenje čini i tramvajska raskrsnica na sredini trga, koja fizički deli prostor i time određuje program. Za uklapanje autorima je data i buduća pozicija statue Stafana Nemanje koja će biti postavljena krajem ove godine.

Španski tim osvojio je ovu nagradu upravo kreirajući pravilnu kružnu geometriju programskog uređenja. Ono sto je uticalo na žiri je i jasan prikaz multifunkcionalnosti prostora, što je i bio jedan od uslova konkursa. Dosta površan, sa često nerazrađenim elementima i prikazima u lošoj razmeri, ovaj rad nije u zaokružena ideja, ali se njegova stroga geometrija konceptualno nameće i u skladu je sa već utvrđenim parametrima. Tu pre svega mislimo na pun krug oko bivše zgrade železničke stanice, koji će istaknutim drvoredima na obodu obuhvatiti prednji i zadnji deo trga. Najbitnija intervencija u prostoru je izgradnja izdignutog platoa ispred zgrade stanice. Platou visine oko jedan metar pristupalo bi se velikim stepeništem, a ova struktura bi se protezala celom širinom objekta. Ipak, ova jedina predložena intervencija zapravo je problematična, pošto se radi o zaštićenom objektu koji se ne bi smeo uziđivati. Izgradnja ovakvog platoa poremetila bi proporcije objekta, a ulazni plato bi zauzeo preveliku površinu. Tako bi nastao prostor koji bi se našao između dve funkcije - ulazni plato u zgradu i prostor za zadržavanje sa sadržajem. Ovako kako je zamišljeno, ni jedna od te dve funckije neće biti uspešno realizovana. Kao takav, predloženi plato je nepotreban, a isto tako u jako lošem odnosu sa spomenikom Stefanu Nemanji, jer zatvara pristup sa njegove zadnje strane.

Druga dva nagrađena rada su mnogo jasnije podelili prostor u funkcionalne celine, koristeći se tramvajskim koridorom kao grančinikom. Za razliku od prve nagrade, ovde imamo mnogo više pažnje posvećene uređenju partera i sadžajima na trgu. Predlažu se parkovski prostori, kao i razni sadržaji sa fiksnim strukturama. Ovakav pristup može biti logičan u planiranju velikih površina, ali u slučaju Savskog trga mora se posmatrati u kontekstu dinamičnog prostora i prometnog gradskog trga, koji će zauvek zadržati tranzitnu ulogu. Postoji granica do koje se takav trg u jednoj metropoli može humanizovati, pa nema potrebe preterivati sa trajnim sadržajima. Na ovo treba i dodati monumentalnost prostora koja se gubi u tematskim zonama trajnog tipa, pa je u tom smislu prva nagrada mnogo bolja polazna tačka.

Sve tri nagrade, kao i dva otkupljena rada mogu da budu u svojim delovima upotrebljeni u nekakvom konačnom rešenju. Kako će na kraju Savski trg izgledati i koji će elementi biti iskorišćeni nije poznato, ali treba imati u vidu i naše okolnosti. Sa najavama da će trg biti rekonstruisan i spreman za postavljanje spomenika Stefanu Nemanji u novembru ove godine, jasno je da se neće raditi o elaboriranoj, već uprošćenoj verziji svega što je na prikazima. Kada bi ta rekonstrukcija počela, po kom projektu i sa kojim izvođačima ostaje misterija. Za očekivati je nekakvo polu-rešenje do postavljanja spomenika, pošto rekonstrukcija obuhvata uklanjanje objekta crpne stanice, rekonstrukciju saobraćajnica i tramvajskih šina. Da ne pominjemo što se na Savskom trgu planira i metro stanica koja nije u uslovima konkursa, a čija gradnja se najavljuje za sledeću godinu. Bilo kako bilo, znamo da neće biti lako. Činjenica da ovaj projekat finansira investitor “Beograda na vodi”, samo nagoveštava da će dalji tok procedura vezanih za rekonstrukciju Savskog trga ostati van očiju javnosti.

 

[Pegasus]

Delija svaka cast na projektu, i meni je krivo sto nije bilo moguce da pobedi vase resenje

 

[dr.c]

U vezi teksta "Budućnost Savskog trga", koji je postavio G. Igor:
Prvo, nije mi jasno čiji je ovaj nepotpisani tekst, tojest čije vidjenje predstavlja. Da li G. Igora lično, ili kolektivno (uprave) Beobild.rs, koji se navodi kao izvor? Ili možda nekog trećeg?

Po tom tekstu, Podijum/plato - glavni element Španskog rada po kom se izdvaja od ostalih - je "problematičan i nepotreban" te tako nema realne šanse da bude izgradjen.
Zašto je onda tom radu dana prva nagrada na konkursu? Drugi glavni element rada nema posebnu orginalnost: polukružna/kružna geometrija se nameće i prisutna je u većem broju konkursnih radova, nije ništa po čemu se Španci izdvajaju.

Lično ne vidim razloga da se Podijum/plato ne izgradi - navedeni u tekstu (cena, "prevelika" površina, sukob funkcija, "zaštita" zgrade i proporcija bivše stanice) mi uopšte ne zvuče uverljivo, naročito ne taj o potrebi za zaštitu proporcija zgrade stanice.
Smatram da bi, sa Spomenikom izdignutim na Podijum/plato, i spomenik, i zgrada stanice, i trg bili mnogo impresivniji, i da to opravdava cenu Podijuma/platoa.
Razumem da će teško biti dovoljno vremena da se Podijum/plato kvalitetno uradi za proslavu i postavljanje spomenika, pa tako onda možda i nikad neće biti uradjen.
Ali zar članovi žirija konkursa nisu bili svesni te žurbe? Ako je, kako tekst navodi, predstavnik investitora imao glavnu ulogu u odlukama žirija, valjda je on smatrao da njegova firma može da plati i na vreme izvede Podijum/plato, kao glavni orginalni element prvonagradjenog rada.

Svakako zahvaljujem G. Igoru i autorima teksta na jasno sumariziranoj situaciji, u jednoj reči - "misterija".
Zaključak teksta da će proces "rekonstrukcije Savskog trga ostati van očiju javnosti" shvaćam kao dobronamernu preporuku da se ne zamaramo pravljenjem novih predloga, pošto je konkurs dao sasvim dovoljno ideja investitoru. Pretpostavljam da će nas G. gradski urbanista i dalje, preko javnih medija, redovno izveštavati o razvoju projekta.

Dr

 

[Сенке]

zidar » 04 Феб 2019, 12:48[/url]":2xnw3iew]Drzava koja je prodala sve izvore pijace vode,
Drzava koja rasprodaje zemlju koja je hrani (PKB),
Drzava u kojoj vozovi jure 30,
Drzava cije stanovnistvo prezivljava od love iz dijaspore,
Drzava cija je primarna grana privrede uzgoj i izvoz dece,
Drzava koja na Kosovu ne moze ni vrtic da napravi,
Drzava koje je zapravo postala mala zabacena satrapija,

u 21. veku podize golemi spomenik majusnom srednjevekovnom vladaru.

To je otprilike kao kada covek kupi besni auto zato sto mu se vise ne dize.

Nema u ovom spomeniku ponosa vec samo impotencije.

Браво, све си одлично написао.

 

[utopia]

ovaj tekst od beobuild-a hvali sto je spanski rad kao koncept imao pun krug. Zar nije taj drugi deo kruga 'iza Zeleznicke Stanice' takodje iskakanje iz propozicija konkursa? A oni ga tu hvale, a druge autore koji su pomerali trasu od tramvaja kritikuje. Necije iskakanje je vrlina i dobro a necije je diskvalifikacija. No dobro, svakako ni oni ne odlucuju.

Spominju takodje i stanicu metro-a, sto je neko rekao da ce se upravo praviti iza Zeleznicke Stanice ... sto moze imati smisla jer je odvojen prostor pa ipak nece doci do duplih radova. Ne znam zasto ne raspisu konkurse za sve i jednu metro stanicu ... ili makar za te bitnije, veće.

 

[spatiotecte]

Ljudi zasto kritikujete Igorov tekst da je ovakav ili onakav? To je pogled urednika Beobuilda i to je to.

Niti je Igor sudija niti je clan nekog zirija, to je prosto njegov osecaj a i samim tim editorijalna linija Beobuilda.

Prihvatite tu viziju kao bilo koji komentar na ovom forumu. Nigde ne pise da je to istina ili laz, da je to dobro ili lose sto je napisano,to je jednostavno pogled Beobuilda kroz oci njegovog urednika.

 

[KiD]

utopia » 08 Feb 2019 08:03 pm[/url]":2i592bg7]ovaj tekst od beobuild-a hvali sto je spanski rad kao koncept imao pun krug. Zar nije taj drugi deo kruga 'iza Zeleznicke Stanice' takodje iskakanje iz propozicija konkursa? A oni ga tu hvale, a druge autore koji su pomerali trasu od tramvaja kritikuje. Necije iskakanje je vrlina i dobro a necije je diskvalifikacija. No dobro, svakako ni oni ne odlucuju.

Naprotiv. Nažalost nismo mi u redakciji organizovali konkurs niti odlučivali. Žiri je rekao da je španski rad jedini zadovoljio sve kriterijume. Naš stav je generalno da je konkurs loše raspisan i nagrade nisu adekvatno dodeljene, ali to nije bila tema. Tekst je samo praktični osvrt i ne hvali nikoga.

 

[lepi]

Bez da se iko uvredi, svakako je dosta kreativno svako od vas pristupio projektu.
Na stranu da među umetnicima sujeta i ego često budu povređeni, jer neko treći ocenjuje tj.otkupljuje radove, plus sto ste svi antirežimski nastrojeni jer kako ce vama neki gradski žiri da priča šta je lepo ili nije... ali:

Generalno socijalni aspekt realizacije vaših radova dosta stoji tanko.
Neki biste novu zgradu stanice, neki biste izbacili skroz saobracaj, neki ogromni park...
Malo vas je uzelo u obzir društveno stanje, jer tobož svi ste videli kako se to radi po Evropi i nekim drugim državama pa biste tako i ovde.

Malo vas je uzelo u obzir odnos cene i projekta, jer baš za to što ste vi crtali treba da ima para, a recimo ne treba za vrtić na Kosmetu, citiram Zidara.
Sad naravno niko od vas ne bi da sarađuje sa ovim rezimom a opet poslali ste radove na konkurs, jasno volite grad i struku vise od vlasti, al očigledno ne toliko da se razmišljanjima približite ljudima koji o trgu i odlučuju, pa u tim ogranicenjima da uradite nešto što bi vas upisalo u istoriju uređenja grada.

Na kraju, mogu reći najprostije rešenje koje nudi sve sto je potrebno i pobedi.
Svima je prihvatljivo pobedničko rešenje iz razloga sto je ponudilo jeftinu realizaciju svega sto je potrebno ovom prostoru, a to je taj društven-realni aspekt koji sam gore boldovao.

Saurus-ova ekipa je dosta realno sagledala prostor, ali opet kruznica prvonagradjenog rešenja je dobar izbor, moraćete priznati.
Ostali lepo, kreativno, ali nerealno.
--------------
Svaka cast redakciji na tekstu, kao uvek objektivno i na nivou

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Победничко решење не значи само јефтино улагање, него је заиста најкомпактније и тиме добија на снази израза која већина решења, сем неколико уопште нема. На први увид шпански рад изгледа разочаравајуће, али после увида у све радове није тешко схватити одлуку жирија. Изгледа да су наше школе у нечему добро омануле. Радови изгледају без јасне замисли и израза, без складног уклапања, као врло невешта збирка пчворка разних замисли насталих после мучења да се нешто смисли. Где се то и зашто изгубила и машта и способност ликовног изражавања на нашим просторима ?

У ствари једино што издваја победнике је монументалност тих степеница, али је њихово уклапање са спомеником нерешено, а сликом и речима је то лепо појаснио недавно један члан форума. Сем тога услови конкурса су забранили историјске стилове, што је врло дискутабилно, посебно на тргу где су скоро сва здања производ тих и таквих стилова који припадају историји. А када би тек именовали стилове приказаних решења којој епохи и стилу би припадали ?

Нажалост све наговештава решење у облику кругова у пар боја штампаног бетона, са травњаком испод шина и без фиксних жардињера и водених површина који би знатно допринели заштити пролазника од буке и гасова којих ће извесно у изобиљу бити.

ПС. Може ли неко да покаже где је прописаних 50% површина под растињем у победничком раду ?

 

[Stanislav]

Pohvala za poruku.

 

[vradovic]

Meni se svidja izabrano resenje. mislim da ce biti sjajno. Jedino sto po meni bi trebalo staviti fokus da se sve okolne zgrade renoviraju sto pre jer ce izgledati lose u odnosu na tako bljestav trg.

 

[Stanislav]

Koliko će trajati rekonstrukcija? Sumnjam da će izgled Savskog trga na kraju odgovarati planiranom.

 

[zidar]

spatiotecte » 08 Feb 2019 10:10 am[/url]":1y7nwm5f]

Ok shvatam ideju i princip ali zašto svesno žrtvovati mogući uspeh na konkursu radi nekog inata i davanja lekcije žiriju ako je postojala realna šansa za osvajanje nagrade?
Par meseci mukotrpnog rada pada u vodu zbog ideala a sitnica vas je možda delila od nagrade.
Vreme provedeno na tom rado je dragoceno a i na kraju je rezultat bitan. Taj rezultat ste mogli da dobijete ali falilo je ono malo sto ste svesno izbegli a to je da udjete u okvire konkursa.

Kapu dole na rad ali ne mogu podrzati svesno pucanje sebi u nogu radi nekog ideala.
Šteta je sto ste potrošili toliku energiju i trud a da na kraju niste ništa osvojili. Ja bi bio frustriran da sam bio toliko blizu uspeha... jer vas rad je zaslužio neku od nagrada a lošiji su uzeli vaše mesto.

Po meni konkurs u ovakvim uslovima sluzi upravo za davanje lekcije ziriju, no to je samo moje licno misljenje.
Ima nekoliko mogucih pristupa koje smo videli kod kolega sa foruma.



1. Prihvatiti uslove, ucestvovati : FT1P

Pravila su tu da bi se postovala, bila ona losa ili dobra, projekat se mora u njih uklopiti.

@Utopist i @Saurus su se posteno drzali ovog nacela, napravili projekat u zadatim okvirima, predali sve potrebne crteze i dokumentaciju. Jednom recju ispostovali konkurs od pocetka do kraja. I ostali u neobranom grozdju jer pravila nisu ispostovana od strane organizatora: nije vrednovan kvalitet vec podobnost a osnovni zahtevi konkursa su pogazeni.

Najbolji dokaz je to sto je moj rad uopste prihvacen za razmatranje a trebalo je da bude eliminisan jos pre prikazivanja ziriju. Naime pravilnik konkursa jasno navodi sta sve treba da se preda - planovi u razlicitim razmerama, preseci itd - a ja sam predao jedan jedini pano sa jednom slikom. I tekstuelno obrazlozenje. Nista vise. Recept za automatsku eliminaciju, ali nikom nista, eto mog rada medju ostalima.

Gorak je ukus nepravde.


2. Prihvatiti uslove, ne ucestvovati : Zbun

U ovoj se nezgodnoj situaciji nasao @dr.c. Svesrdno je prihvatio uslove konkursa, iako mu neki nisu bas godili, poceo da projektuje, dosao do lepog resenja, a onda se zemlja otvorila. Pravila su promenjena u hodu. Sustinski. Sve se preokrenulo. Projekat vise nije imao smisla. Vera u postenje organizatora vise nije imala smisla. Zadatak se promenio, rok ostao isti, vreme oskudno.

Neverica, paraliza, odustajanje.

E moj doktore, svi mi ovde odavno znamo da pravila kroji onaj koji igru vodi, onako kako mu odgovara. Oni koji igru igraju, nek im je sa srecom.

To nas dovodi do treceg pristupa.


3. Ne prihvatiti uslove, ne ucestvovati : šipak

Vecina domace struke i nas kolega @spatiotecte opredelili su se za bojkot, sto i te kako ima smisla.
Nije ovo prvi politicko-propagandni konkurs u Beogradu, bilo ih je sijaset: Slavija, trgovi...

Uvek ista prica, sarena laza i unapred definisano osrednje resenje.

Porazno, nema sta, ko bi svesno ucestvovao u maskaradi gde je nagrada nerviranje i bes za postenog ucesnika a moralna dobit za organizatora koji moze da se hvali kako struka podrzava njegovu inicijativu, jer je eto rado ucestvovala.

Zaista, bolje je drzati se po strani, samostalno projektovati grad i svoje radove objavljivati mimo reklamnih poduhvata uprave, kao sto radimo vec godinama na ovom forumu.

Otkud onda da se desi da ljudi svesni svega ovoga ipak predaju rad na konkurs?


4. Ne prihvatiti uslove, ucestvovati : Boc!

Stvar je u tome da je bojkot eticki najbolje resenje za pojedinca, ali gradskoj nazovi upravi ni malo ne smeta, cak im odgovara jer ne moraju ama bas da se obaziru na pristojnost. Najvise bi im odgovaralo da imaju 5-6 podobnih radova, kao sa pozvanim autorima za konkurs za Nemanjin spomenik, pa da medju njima biraju. Konkurs ostaje otvoren, svako moze da ucestvuje, niko ne moze da se zali, a debata je ogranicena uskim kadrom polaznih nacela konkursa.

Zato treba razbiti taj tesni kavez i otvoriti oci ziriju i organizatorima. To jest ubosti u oko.

Da li ce ziri spoznati ogranicenost konkursnih nacela? Tesko.
Da li ce ziri prepoznati genijalno resenje van tih nacela? Tesko.
Da li ce prepoznati siri potencijal lokacije, u prostoru i vremenu? Tesko.

Ali ce zato videti, jasno videti, da postoje ljudi koji imaju zelje, volje, energije i zivaca da se bore za kvalitet. Za lepsi grad. Za slobodu maste.

Ljudi koji vole Beograd i koji ga nece potpuno prepustiti parazitima koji ne znaju da naprave a umeju da uniste.

Ljudi sa obrazom.

 

[Propeler]

Poređenje Delijinog projekta i pobedničkog španskog projekta je poput poređenja Boinga i Fiće. Suštinski ne može da se poredi po većini aspekata. Jedina prednost tog Fiće je cena, kao što je već navedeno.

Bojim se da ćemo na kraju platiti tog Fiću po ceni Boinga i da dugoročno gledano to uopšte neće biti održivo, odn. da će morati u potpunosti da se rekonstruiše kroz određeni broj godina, kada i ako ovde dođu ljudi koji će biti dovoljno prosvećeni i koji će shvatati da u dvomilionskom gradu ne mogu da se plasiraju palanački projekti koji bi mogli da budu održivi u varoši do 50 hiljada stanovnika. Prvenstveno zbog loše organizovanog i neodrživog saobraćaja, a i zbog nenormalnog rasporeda zelenih površina koje su ovde na takvoj lokaciji, kao i u svakoj velikoj aglomeraciji neodržive.

Svaki napor za kvalitetnim održavanjem takvih površina bi dugoročno mnogo koštao, pa je i pravo pitanje šta je dugoročno rentabilnije.

Takođe, španski projekat nije trg uopšte i više podseća na neki ozelenjeni prostor na periferiji koji ni nema funkciju trga.

Da ne idemo u nacionalizam, pa da konstatujemo da među nagrađenim i otkupljenim projektima nema srpskih. Mada se to već uklapa u tradiciju nekadašnjih Nemanjića koji su radije papreno plaćali plaćenike ubice iz Katalonije, Španije, Baškire, Seldžuke i Nemce za svoje ratove, nego što su gradili škole i univerzitete.

 

[spatiotecte]

zidar » 09 Feb 2019 11:53 am[/url]":3o95ln8n]

spatiotecte » 08 Feb 2019 10:10 am[/url]":3o95ln8n]

Ok shvatam ideju i princip ali zašto svesno žrtvovati mogući uspeh na konkursu radi nekog inata i davanja lekcije žiriju ako je postojala realna šansa za osvajanje nagrade?
Par meseci mukotrpnog rada pada u vodu zbog ideala a sitnica vas je možda delila od nagrade.
Vreme provedeno na tom rado je dragoceno a i na kraju je rezultat bitan. Taj rezultat ste mogli da dobijete ali falilo je ono malo sto ste svesno izbegli a to je da udjete u okvire konkursa.

Kapu dole na rad ali ne mogu podrzati svesno pucanje sebi u nogu radi nekog ideala.
Šteta je sto ste potrošili toliku energiju i trud a da na kraju niste ništa osvojili. Ja bi bio frustriran da sam bio toliko blizu uspeha... jer vas rad je zaslužio neku od nagrada a lošiji su uzeli vaše mesto.

3. Ne prihvatiti uslove, ne ucestvovati : šipak

Vecina domace struke i nas kolega @spatiotecte opredelili su se za bojkot, sto i te kako ima smisla.
Nije ovo prvi politicko-propagandni konkurs u Beogradu, bilo ih je sijaset: Slavija, trgovi...

Uvek ista prica, sarena laza i unapred definisano osrednje resenje.

Porazno, nema sta, ko bi svesno ucestvovao u maskaradi gde je nagrada nerviranje i bes za postenog ucesnika a moralna dobit za organizatora koji moze da se hvali kako struka podrzava njegovu inicijativu, jer je eto rado ucestvovala.

Pa realno zasto da ucestvujem (ja ili bilo ko) na tom konkursu i da izgubim 2 meseca rada i da dobijem 0 evra?

Ja radim za prave klijente koji placaju i za ta 2 meseca sam zaradio 15 000 evra i za par nedelja kad zavrsim ovo jedno gradiliste me ceka jos 15 000 evra.
I ono sto sam projektovao se gradi u stvarnom zivotu i nece ostati mrtvo slovo na papiru tako da imam satisfakciju sa tog pogleda.
Dakle vidim rezultat ulozenog truda a ovako ga ne bi video, samo bi bio frustriran sto sam radio u prazno.

A nije da ne bi hteo da ucestvujem na nekom konkursu u Beogradu nego jednostavno nemam vremena za gubljenje u volontiranju i da na kraju pobedi tamo neko drugi jer je imao vezu u ziriju ili zna Peru ili Miku.

A inace uopste nisam siguran da volontiranjem mozes da dokazes i da bocnes nekoga u oko.
Mozes sebe da diskvalifikujes a njih bole uvo sto si ih bocnuo, izabrali su koga su hteli i teraju dalje a vreme utroseno uzalud.
Volontiranje po mom ima smisla samo kad od tog rada ima neki rezultat, a rezultat je nesto sto se vidi konkretno na terenu.
Menjati izgled grada na Beobuildu nikako ne moze da se uporedjuje sa menjanjem grada u stvarnosti.
Sve sto se pise, predlaze na Beobuildu ostaje u domenu teorije. (i ne kazem da je to lose)
Ali pravi igraci dejstvuju u stvarnom svetu, to su ljudi cija se dela ostvaruju a to je ipak sustina nas arhitekata.

 

[saurus]

Нисам раније приметио рад тима проф. Петра Арсића (на ДАБ-у су га срамотно ставили на последње место), који је поштено одговорио на све захтеве и дао целовито, промишљено и садржајно решење (са доста заједничких елемената нашем).

 

[spatiotecte]

Znaci covek je ugurao osnovu manastira Studenice.

 

[orjen]

Vrlo originalno resenje sa puno simbolike a i vrednan pristup. Kruzna forma Studenice je kasnije takode primljena u Ravanici i Resavi. Meni se svida ideja.

 

[Дошљак]

Мени се чини да је у овом плану најбоље решен трамвај, уместо да сече трг тик испред споменика, померен је на обод трга.

 

[saurus]

На сајту ДАБа пре неколико дана постављен је каталог пристиглих радова. Првонаграђени рад има само 4 постера. Откуп АРСА нема ни један. Сви учесници конкурса знају да је минимум на који може да стане све тражено условима конкурса 7 постера. У распису конкурса пише "Сви горе наведени елементи и прилози конкурсног елабората, текстуални и графички прилози наведеног садржаја, представљају обавезне делове конкурсног рада. Радови који не садрже горе наведене и захтеване елементе и прилоге неће бити разматрани.

 

[saurus]

Првонаграђено решење трга у Карађорђевој.
"Према ППППН Београд на води, улице Мостарска, Зворничка, Травничка и делови улица Браће
Крсмановић и Хаџи Николе Живковића, планира су као интегрисане колско – пешачке улице,
нивелационо прилагођене постојећем стању на терену. "

 

[Propeler]

saurus » Ned Feb 10, 2019 7:29 am[/url]":3gky9ssi]На сајту ДАБа пре неколико дана постављен је каталог пристиглих радова. Првонаграђени рад има само 4 постера. Откуп АРСА нема ни један. Сви учесници конкурса знају да је минимум на који може да стане све тражено условима конкурса 7 постера. У распису конкурса пише "Сви горе наведени елементи и прилози конкурсног елабората, текстуални и графички прилози наведеног садржаја, представљају обавезне делове конкурсног рада. Радови који не садрже горе наведене и захтеване елементе и прилоге неће бити разматрани.

Mislim da imate elemenata da pokrenete tužbu i da od toga ne bi trebalo da odustanete. Trebalo bi prethodno i da se konsultujete sa nekim pravnicima koji se bave tim pitanjima.

 

[Astrotrain]

Измештање трамвајских шина ни у лудилу није могло да дође у обзир с обзиром на планиране рокове за спровођење радова.

Sent from my ZTE A2017U using Tapatalk

 

[zexland]

saurus » 09 Feb 2019 05:12 pm[/url]":2whk5mqo]Нисам раније приметио рад тима проф. Петра Арсића (на ДАБ-у су га срамотно ставили на последње место), који је поштено одговорио на све захтеве и дао целовито, промишљено и садржајно решење (са доста заједничких елемената нашем).

Meni je isto ovo Petrovo resenje najbolje od svih koje sam video na sajtu DAB-a kada su postavili radove. Izuzetno zanimljiv pristup i jaka simbolika, svakako je trebao da dobije makar otkup.

Dopada mi se i ideja spajanja Travnicke sa ovim malim skverom, samo mi nije jasno to sto u pobednickom resenju (jedan jedini render) tu stoji i dalje da ce Travnicka biti rezervisana i za kolski saobracaj?