Meni je tu interesantno to što i odluka o postavljanju plutajućih objekata i svi odgovori sekretarijata kao što je I onaj za “Gusar” sadrže ovu odrednicu vodno zemljište na teritoriji grada beograda a takva klutura zemljišta ne postoji u katastru. Sam nasip je gradsko građevinsko zemljište . A nije mi I najjsanije šta kontroliše sekretarijat za inspekcijske poslove taj sektor za komunalni inspekcijski nadzor a šta onaj za vodni
Savski nasip - nelegalna gradnja na levoj obali Save
- Začetnik teme matakovic
- Datum pokretanja
ZAKON O VODAMA: Iako Zakon definiše vodno zemljište kao područje korita uz pripadajuću obalu, te dalje određuje posebne načine na koje se njime može upravljati, katastar ne poznaje kategoriju vodnog zemljišta. Tako postaje moguće da se područja koja bi po Zakonu morala biti vodna i samim tim zaštićena prodaju kao građevinsko zemljište ili eksploatišu kao poljoprivredno
U Srbiji ne postoji vodno zemljište - tako bar pokazuje katastar u kome su delovi reka i priobalja umesto kao vodno, upisani kao građevinsko ili poljoprivredno zemljište.
Iako Zakon o vodama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010, 93/2012 i 101/2016 - dalje: Zakon) definiše vodno zemljište kao područje korita uz pripadajuću obalu, te dalje određuje posebne načine na koje se njime može upravljati (između ostalog da se ne može prodavati i da na njemu važe posebna pravila gradnje), katastar ne poznaje kategoriju vodnog zemljišta. Kako su podaci iz katastra osnov za način raspolaganja parcelama, ono što piše u Zakonu ostaje mrtvo slovo na papiru. Tako postaje moguće da se područja koja bi morala po Zakonu biti vodna i samim tim zaštićena prodaju kao građevinsko zemljište ili eksploatišu kao poljoprivredno.
- Kategorije zemljišta u katastru utvrđene su po korišćenju zemljišta zbog poreza, pa tako imate građevinsko, poljoprivredno, šumsko zemljište, a nigde ne postoji vodno zemljište. Tako se dešava da se parcele koje pripadaju vodnom zemljištu vode kao poljoprivredno ili građevinsko zemljište i da se nalaze u različitim vlasništvima, a ne obavezno u javnoj svojini - kaže pomoćnik direktora Srbijavoda Veljko Dimitrijević.
Vodno zemljište ne postoji u katastru zato što Ministarstvo poljoprivrede, koje je bilo dužno da utvrdi njegove granice, to nije učinilo. Zašto taj posao nije urađen i da li, odnosno kada će biti, pitanja su na koje nema odgovora. Pri tome, Ministarstvo poljoprivrede odnosno Republička direkcija za vode, svesni su ovog problema već duže vremena.
Pre dve godine pisalo se o nekontrolisanom kopanju šljunka u priobaljima što je povećalo posledice poplava, a tada je Ljiljana Anđelić, načelnica Odeljenja vodne inspekcije Direkcije za vode, ukazala da je jedan od velikih problema to što nisu utvrđene granice vodnog zemljišta, pa se šljunak kopa na mestima koja se vode kao poljoprivredne parcele za šta vodni inspektori nisu nadležni.
Pored nekontrolisane eksploatacija priobalja koja prolazi nekažnjeno, druga posledica nepostojanja granica vodnih područja jeste mogućnost da se delovi obala prodaju privatnicima. Pre dva meseca Grad Beograd prodao je parcelu uz sam Dunav u Zemunu kao građevinsko zemljište, tvrdeći da je sve urađeno po zakonu. Na kraju i građani trpe posledice, pa se tako dešava da vlasnici njiva kroz koje sada protiče reka moraju da plaćaju poreze na svoje zemljište jer se vode kao njegovi vlasnici u katastru iako ga ni na koji način ne mogu koristiti.
- Imamo hiljadu nerešenih slučajeva koji su nastali zato što nisu određene granice vodnog zemljišta. Mi možemo samo da se čudimo i trpimo posledice zbog toga - komentariše Veljko Dimitrijević.
On objašnjava da nije teško faktički utvrditi granice vodnog zemljišta, međutim upis tog zemljišta, odnosno promena vlasništva iz privatne u javnu svojinu, zahteva pozamašna sredstva.
- Ako bismo hteli da odredimo granice vodnog zemljišta i da ga upišemo u katastar kao javnu svojinu, morali bismo između ostalog da rešimo i slučajeve gde su reke promenile tokove i zauzele privatne njive. Potreban je novac da se ta privatna svojina otkupi, a da li ga ima, to je drugo pitanje - dodaje Dimitrijević.
Ipak, on ne sumnja da se taj posao mora uraditi, kao ni Marina Babić Mladenović, direktorka Zavoda za uređenje vodnih tokova Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi", koja korist od utvrđivanja granica sažima u "više reda, manje štete".
- Treba da se zna koja su područja pod uticajem vode jer na njima važe posebna pravila. Mi smo 2014. godine imali poplave zbog ogromnih padavina, međutim posledice su bile velike, jer su između ostalog, oni koji su gradili na mestima na kojima nije trebalo, naplatili štetu od države - objašnjava Babić Mladenović, dodajući da utvrđivanje granica zemljišta zahteva nekoliko koraka kao što su snimanje reke, hidrološke proračune, iscrtavanje karte sa granicama dosezanja vode.
Zakon navodi da je vodno zemljište korito za veliku vodu i priobalno zemljište, čija je širina do deset metara (u području nezaštićenom od poplava) odnosno do 50 metara (u području zaštićenom od poplava). Isti dokument navodi da Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ, određuje granice vodnog zemljišta, koje se potom upisuju u katastar.
Izvor: Vebsajt Danas, Milica Radenković, 09.09. 2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija
U Srbiji ne postoji vodno zemljište - tako bar pokazuje katastar u kome su delovi reka i priobalja umesto kao vodno, upisani kao građevinsko ili poljoprivredno zemljište.
Iako Zakon o vodama ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010, 93/2012 i 101/2016 - dalje: Zakon) definiše vodno zemljište kao područje korita uz pripadajuću obalu, te dalje određuje posebne načine na koje se njime može upravljati (između ostalog da se ne može prodavati i da na njemu važe posebna pravila gradnje), katastar ne poznaje kategoriju vodnog zemljišta. Kako su podaci iz katastra osnov za način raspolaganja parcelama, ono što piše u Zakonu ostaje mrtvo slovo na papiru. Tako postaje moguće da se područja koja bi morala po Zakonu biti vodna i samim tim zaštićena prodaju kao građevinsko zemljište ili eksploatišu kao poljoprivredno.
- Kategorije zemljišta u katastru utvrđene su po korišćenju zemljišta zbog poreza, pa tako imate građevinsko, poljoprivredno, šumsko zemljište, a nigde ne postoji vodno zemljište. Tako se dešava da se parcele koje pripadaju vodnom zemljištu vode kao poljoprivredno ili građevinsko zemljište i da se nalaze u različitim vlasništvima, a ne obavezno u javnoj svojini - kaže pomoćnik direktora Srbijavoda Veljko Dimitrijević.
Vodno zemljište ne postoji u katastru zato što Ministarstvo poljoprivrede, koje je bilo dužno da utvrdi njegove granice, to nije učinilo. Zašto taj posao nije urađen i da li, odnosno kada će biti, pitanja su na koje nema odgovora. Pri tome, Ministarstvo poljoprivrede odnosno Republička direkcija za vode, svesni su ovog problema već duže vremena.
Pre dve godine pisalo se o nekontrolisanom kopanju šljunka u priobaljima što je povećalo posledice poplava, a tada je Ljiljana Anđelić, načelnica Odeljenja vodne inspekcije Direkcije za vode, ukazala da je jedan od velikih problema to što nisu utvrđene granice vodnog zemljišta, pa se šljunak kopa na mestima koja se vode kao poljoprivredne parcele za šta vodni inspektori nisu nadležni.
Pored nekontrolisane eksploatacija priobalja koja prolazi nekažnjeno, druga posledica nepostojanja granica vodnih područja jeste mogućnost da se delovi obala prodaju privatnicima. Pre dva meseca Grad Beograd prodao je parcelu uz sam Dunav u Zemunu kao građevinsko zemljište, tvrdeći da je sve urađeno po zakonu. Na kraju i građani trpe posledice, pa se tako dešava da vlasnici njiva kroz koje sada protiče reka moraju da plaćaju poreze na svoje zemljište jer se vode kao njegovi vlasnici u katastru iako ga ni na koji način ne mogu koristiti.
- Imamo hiljadu nerešenih slučajeva koji su nastali zato što nisu određene granice vodnog zemljišta. Mi možemo samo da se čudimo i trpimo posledice zbog toga - komentariše Veljko Dimitrijević.
On objašnjava da nije teško faktički utvrditi granice vodnog zemljišta, međutim upis tog zemljišta, odnosno promena vlasništva iz privatne u javnu svojinu, zahteva pozamašna sredstva.
- Ako bismo hteli da odredimo granice vodnog zemljišta i da ga upišemo u katastar kao javnu svojinu, morali bismo između ostalog da rešimo i slučajeve gde su reke promenile tokove i zauzele privatne njive. Potreban je novac da se ta privatna svojina otkupi, a da li ga ima, to je drugo pitanje - dodaje Dimitrijević.
Ipak, on ne sumnja da se taj posao mora uraditi, kao ni Marina Babić Mladenović, direktorka Zavoda za uređenje vodnih tokova Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi", koja korist od utvrđivanja granica sažima u "više reda, manje štete".
- Treba da se zna koja su područja pod uticajem vode jer na njima važe posebna pravila. Mi smo 2014. godine imali poplave zbog ogromnih padavina, međutim posledice su bile velike, jer su između ostalog, oni koji su gradili na mestima na kojima nije trebalo, naplatili štetu od države - objašnjava Babić Mladenović, dodajući da utvrđivanje granica zemljišta zahteva nekoliko koraka kao što su snimanje reke, hidrološke proračune, iscrtavanje karte sa granicama dosezanja vode.
Zakon navodi da je vodno zemljište korito za veliku vodu i priobalno zemljište, čija je širina do deset metara (u području nezaštićenom od poplava) odnosno do 50 metara (u području zaštićenom od poplava). Isti dokument navodi da Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ, određuje granice vodnog zemljišta, koje se potom upisuju u katastar.
Izvor: Vebsajt Danas, Milica Radenković, 09.09. 2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija
А само да додам. Колико видим овај закон је имао измене и допуне те су померани датуми одређивања граница водног земљишта???? За сада је све то грађевинско земљиште. А и све треба да пређе у својину Републике Србије.
Закон о водама "Службени гласникуРС", бр. 30/2010, 93/2012, 101/2016 , 95/2018 и 95/2018 - други закон.
Члан 11.
Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, одређује границе водног земљишта.
Водно земљиште из става 1. овог члана уписује се у јавне књиге о евиденцији непокретности и правима на њима.
Границе водног земљишта уносе се и у просторне (просторни план јединице локалне самоуправе, просторни план подручја посебне намене и регионални просторни план) и урбанистичке планове (план генералне регулације, генерални урбанистички план и план детаљне регулације).
Министар ближе прописује начин одређивања граница водног земљишта
Члан 109.
Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, одредиће границе водног земљишта до 31. децембра 2017. године.
Онда измене и допуне
Члан 12.
Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, одредиће границе водног земљишта до 31. децембра 2019. године.
Закон о водама "Службени гласникуРС", бр. 30/2010, 93/2012, 101/2016 , 95/2018 и 95/2018 - други закон.
Члан 11.
Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, одређује границе водног земљишта.
Водно земљиште из става 1. овог члана уписује се у јавне књиге о евиденцији непокретности и правима на њима.
Границе водног земљишта уносе се и у просторне (просторни план јединице локалне самоуправе, просторни план подручја посебне намене и регионални просторни план) и урбанистичке планове (план генералне регулације, генерални урбанистички план и план детаљне регулације).
Министар ближе прописује начин одређивања граница водног земљишта
Члан 109.
Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, одредиће границе водног земљишта до 31. децембра 2017. године.
Онда измене и допуне
Члан 12.
Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, одредиће границе водног земљишта до 31. децембра 2019. године.
Pa generalno to je sve do opšte neažurnosti svih službi u ovoj državi. Ipak, nevezano za status ostaje da je zakonom o vodama svakako jasno navedeno u kojim područjima se ne sme graditi u zavisnosti od korita i nasipa, tako da to kako se vodi u katastru ne menja ništa.
Рок за утврђивање граница водног земљишта
Члан 224.
Министарство, на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, а на територији града Београда надлежни орган Града, на основу овлашћења из овог закона, одредиће границе водног земљишта вода И реда, у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона.
Pošto nisu određene granice vodnog zemljišta a u katastru je građevinsko na građevinskom može da se gradi. To su možda te cake pa se odlaže određivanje granica.
Члан 224.
Министарство, на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, а на територији града Београда надлежни орган Града, на основу овлашћења из овог закона, одредиће границе водног земљишта вода И реда, у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона.
Pošto nisu određene granice vodnog zemljišta a u katastru je građevinsko na građevinskom može da se gradi. To su možda te cake pa se odlaže određivanje granica.
O, pa nisam pratio par godina, vidim da su već decebra 2016 dobro osakatili zakon o vodama, kada je ovaj član 10 definisan vrlo široko kako je navedeno ispod. Po njemu mogu da proguraju da hoće da grade šta hoće na vodnom zemljištu i da daju isto u dugogodišnji zakup i do 50 godina... Takoreći, hebite se vi zaštitnici flore i faune...
Vodno zemljište je namenjeno za održavanje i unapređenje vodnog režima u skladu sa ovim zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona, a posebno za:
1) izgradnju, rekonstrukciju i sanaciju vodnih objekata;
2) održavanje korita vodotoka i vodnih objekata;
3) sprovođenje mera koje se odnose na uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda i zaštitu voda.
Osim za namene iz stava 1. ovog člana, vodno zemljište može da se, u skladu sa ovim zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona, koristi i za:
1) izgradnju i održavanje linijskih infrastrukturnih objekata;
2) izgradnju i održavanje objekata namenjenih odbrani države;
3) izgradnju i održavanje brodogradilišta, kao i luka, pristaništa, plovnog puta i drugih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje plovidba;
4) izgradnju i održavanje objekata za korišćenje prirodnih kupališta i za sprovođenje zaštitnih mera na prirodnim kupalištima;
5) izgradnju i održavanje objekata za proizvodnju električne energije korišćenjem vodnih snaga;
6) obavljanje privredne delatnosti, i to:
(1) formiranje privremenih deponija šljunka, peska i drugog materijala,
(2) izgradnju objekata za koje se izdaje privremena građevinska dozvola u smislu zakona kojim se uređuje izgradnja objekata,
(3) postavljanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera za obavljanje delatnosti za koje se ne izdaje građevinska dozvola u smislu zakona kojim se uređuje izgradnja objekata;
7) postavljanje privezišta za čamce, kao i plutaćujeg objekta u smislu zakona kojim se uređuju plovidba i luke;
8) sport, rekreaciju i turizam;
9) obavljanje poljoprivredne delatnosti;
10) vršenje eksploatacije mineralnih sirovina u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Ako je za obavljanje privredne delatnosti iz stava 2. tačka 6) podtačka (1) ovog člana, neophodno pristajanje brodova uz obalu, na formiranje privremenih deponija šljunka, peska i drugog materijala primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju plovidba i luke”.
Vodno zemljište je namenjeno za održavanje i unapređenje vodnog režima u skladu sa ovim zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona, a posebno za:
1) izgradnju, rekonstrukciju i sanaciju vodnih objekata;
2) održavanje korita vodotoka i vodnih objekata;
3) sprovođenje mera koje se odnose na uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda i zaštitu voda.
Osim za namene iz stava 1. ovog člana, vodno zemljište može da se, u skladu sa ovim zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona, koristi i za:
1) izgradnju i održavanje linijskih infrastrukturnih objekata;
2) izgradnju i održavanje objekata namenjenih odbrani države;
3) izgradnju i održavanje brodogradilišta, kao i luka, pristaništa, plovnog puta i drugih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje plovidba;
4) izgradnju i održavanje objekata za korišćenje prirodnih kupališta i za sprovođenje zaštitnih mera na prirodnim kupalištima;
5) izgradnju i održavanje objekata za proizvodnju električne energije korišćenjem vodnih snaga;
6) obavljanje privredne delatnosti, i to:
(1) formiranje privremenih deponija šljunka, peska i drugog materijala,
(2) izgradnju objekata za koje se izdaje privremena građevinska dozvola u smislu zakona kojim se uređuje izgradnja objekata,
(3) postavljanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera za obavljanje delatnosti za koje se ne izdaje građevinska dozvola u smislu zakona kojim se uređuje izgradnja objekata;
7) postavljanje privezišta za čamce, kao i plutaćujeg objekta u smislu zakona kojim se uređuju plovidba i luke;
8) sport, rekreaciju i turizam;
9) obavljanje poljoprivredne delatnosti;
10) vršenje eksploatacije mineralnih sirovina u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Ako je za obavljanje privredne delatnosti iz stava 2. tačka 6) podtačka (1) ovog člana, neophodno pristajanje brodova uz obalu, na formiranje privremenih deponija šljunka, peska i drugog materijala primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju plovidba i luke”.
Posle ovoga ostaje jedino da se nekako istraje na zabrani vožnje po nasipu, pa bi svi ovi vikendaši odmah i napustili ove sojenice, jel im dupe nemoguće odvojiti od sedišta.
I posle mi ništa nije čudno kada juče pričam sa drugarom koji se još pre 10 godina iselio, zadnje 4 nije bio ovde i kaže sada kada vidi kako je ne bi se nikada vratio ovamo. Štaviše razmišlja da menja kontinente i inostrane države, ali stanje ovde, od duha ljudi do izgleda grada, mu je totalno nepodnošljivo, kada se navikne na nešto drugo i bar donekle uređen sistem.
I posle mi ništa nije čudno kada juče pričam sa drugarom koji se još pre 10 godina iselio, zadnje 4 nije bio ovde i kaže sada kada vidi kako je ne bi se nikada vratio ovamo. Štaviše razmišlja da menja kontinente i inostrane države, ali stanje ovde, od duha ljudi do izgleda grada, mu je totalno nepodnošljivo, kada se navikne na nešto drugo i bar donekle uređen sistem.
Члан 133.
Ради очувања и одржавања водних тела површинских и подземних вода и заштитних и других водних објеката, спречавања погоршања водног режима, обезбеђења пролаза великих вода и спровођења одбране од поплава, као и заштите животне средине, забрањено је:
1. на насипима и другим водним објектима копати и одлагати материјал, напасати крупну стоку, вући посечено дрвеће, прелазити и возити моторно возило, осим на местима на којима је то дозвољено и обављати друге радње којима се може угрозити стабилност тих објеката;
Члан 211.
13) на водном земљишту гради објекте или предузме неку од радњи супротно забранама из члана 133. овог закона;
Члан 214.
Новачном казном од 20.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако учини неку од радњи из члана 211
Trebala bi onda vodna inspekcija da sankcioniše one koji voze motorna vozila na nasipu pored cunamija i one pored nee
lgalnih vikendica.
Ради очувања и одржавања водних тела површинских и подземних вода и заштитних и других водних објеката, спречавања погоршања водног режима, обезбеђења пролаза великих вода и спровођења одбране од поплава, као и заштите животне средине, забрањено је:
1. на насипима и другим водним објектима копати и одлагати материјал, напасати крупну стоку, вући посечено дрвеће, прелазити и возити моторно возило, осим на местима на којима је то дозвољено и обављати друге радње којима се може угрозити стабилност тих објеката;
Члан 211.
13) на водном земљишту гради објекте или предузме неку од радњи супротно забранама из члана 133. овог закона;
Члан 214.
Новачном казном од 20.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако учини неку од радњи из члана 211
Trebala bi onda vodna inspekcija da sankcioniše one koji voze motorna vozila na nasipu pored cunamija i one pored nee
lgalnih vikendica.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.811
- Pohvaljen
- 18.853
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=621158#p621158:n9npuags je napisao(la):relja » 08 May 2019 01:21 pm[/url]":n9npuags][url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=607380#p607380:n9npuags je napisao(la):Bulevarac » 10 Mar 2019 12:16 pm[/url]":n9npuags]Relja jel si na ove stubiće mislio?
Ovi koliko vidim nisu novi.
Nije prošlo ni dva meseca, jedna stubić iz ovog niza je ponovo uklonjen.
I ne samo to:
Na ovoj fotografiji iz marta, drvena bandera (koju skoro da potpuno zaklanja ova betonska) već danima stoji iskrivljena, a kabl leži na šetalištu.
Novi razvoj događaja, nisam slikao, ali evo:
Na mestu uklonjenog stubića su sada TRI betonske žadrinjere u trouglastom raspredu
A malo dalje na fotografiji, tamo gde je onaj utaban putić na padini nasipa koji je Bulevarac spominjao:
neko je duboko prekopao ceo putić
i na mestu gde putić izbija na vrh nasipa je postavljena još jedna betonska žardinjera Ko god da je, hvala i svaka čast!
Očigledno da je ovo borba koja se nikada ne prekida.
SerbPacker
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 14.03.2017.
- Poruke
- 989
- Pohvaljen
- 775
Bilo je ideja i da se posadi drvo na mestu onoga koje je bilo pa iščupano...
Ali realno, st*** bi to povadila u roku od odmah...
Sent from my moto g(6) play using Tapatalk
Ali realno, st*** bi to povadila u roku od odmah...
Sent from my moto g(6) play using Tapatalk
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=622795#p622795:3hxddq0r je napisao(la):
А ја и ти треба да гриземо како бисмо мењали амбијент ("od duha ljudi do izgleda grada") који је твом другару тотално неподношљив. Уместо да размишљамо како људи који су у свету стекли нове вештине и навике могу својим повратком побољшати тај амбијент (и како да их подстакнемо на то и помогнемо им), ми ваљда треба још да осећамо кривицу што, овако усамљени, не можемо изградити идеалну средину у коју би се наша гастарбајтерска аристократија евентуално изволела вратити.
nekianonimnilik
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 30.08.2017.
- Poruke
- 1.049
- Pohvaljen
- 1.536
off topic, al da se to resiti @sizif, mozda je malo autoritaristicki, ali moze: ne dozvolis izdavanje radnih i ostalih viza na neogradniceno, nego max 10ak godina, taman da se zavrsi skola + dobije radno iskustvo, nakon toga povratak u srbiju, svaka zemlja isteruje ljude sa isteklim vizama
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=626878#p626878:1f3895bl je napisao(la):
Nisam baš siguran gde si iskopao taj deo da treba da osećemo krivicu ali eto ti, niti kako povezuješ termin aristokratija sa terminom gastarbajteri, ali slobodno.
Ja na društvo mogu da utičem samo svojim ponašanjem i to radim, da grizem neću, ako dovoljno ljudi se ponaša samo normalno i to je dovoljno. sada kada sam prebacio u petu deceniju i poslednjih dvadeset godina ispratio punoletan šta se sve ovde dešava, žao je i meni što nisam otišao. A nikada ranije nisam hteo da se iselim, ali mi idemo retrogardno, ovde se ne radi na poboljšanju stanja svake godine, nego upravo suprotno. Kakva crna idealna sredina pa da je iole normalna sredina pola bi se ljudi iz inostranstva i vratilo, ali ovde je sve samo ne normalna sredina.
Иако теби звуче као критика, моје речи су заправо "вапај немоћног". Вапај човека растрзаног између рационалног процењеивања онога што се дешава око њега и велике љубави према свом народу, али и својој домовини у коју укључујем и оне који нису Срби.
Из ове земље је само у протеклих десет-петнаест година отишло 600 хиљада људи, а емотивну везу са њом осећа бар још 2-3 милиона гастарбајтера. Замисли колика продуктивна, иновациона и цивилизацијска снага се ту крије. И, с друге стране, колико бољи би овде амбијент био када би се само део њих вратио (или да само део није отишао, већ своју енерију у изградњу бољег живота за себе и породицу уложио овде).
Пошто доста примера знам, сигуран сам да половина ништа суштински битно није добила својим одласком, а ми смо много изгубили. Такође, огроман је број и оних који ништа не би изгубили повратком после пар година или деценија живота у туђини.
Данашње технологије дозвољавају да се светски пројекти могу водити и са ових простора. Доказ је, рецимо, светска звезда астрофизике др Дејан Винковић, који се након десет година боравка у Америци вратио у Хрватску и у маленом Чаковцу води Институт синергије знаности и друштва. Један од његових пројеката, везан за умрежавање и обједињавање слободних информација свих активних сателита који круже око земље, укључује научнике из шеснаест држава, па и наше.
Имао сам част да Винковића слушам у Петници, где је пре две године на две недеље окупио по 15 српских и хрватских научних нада. Он сматра да је главни проблем у Хрватској и Србији (не прави разлику) провинцијално стање духа. А каже да је већ више од десет година савремена технологија у стању да омогући квалитетно извођење светских пројеката на било којој тачки Земљине кугле. Мислиш да и он није свестан "стања духа" на западном Балкану? Али је, ипак, пронашао довољно разлога и мотива да се врати, без да је тражио да му претходно неко други створи "нормалну средину".
Зато свом другару поручи: "Врати се, пријатељу, па да заједно стварамо нормалан амбијент. Мени ће бити лакше, а теби може да буде изазов."
Из ове земље је само у протеклих десет-петнаест година отишло 600 хиљада људи, а емотивну везу са њом осећа бар још 2-3 милиона гастарбајтера. Замисли колика продуктивна, иновациона и цивилизацијска снага се ту крије. И, с друге стране, колико бољи би овде амбијент био када би се само део њих вратио (или да само део није отишао, већ своју енерију у изградњу бољег живота за себе и породицу уложио овде).
Пошто доста примера знам, сигуран сам да половина ништа суштински битно није добила својим одласком, а ми смо много изгубили. Такође, огроман је број и оних који ништа не би изгубили повратком после пар година или деценија живота у туђини.
Данашње технологије дозвољавају да се светски пројекти могу водити и са ових простора. Доказ је, рецимо, светска звезда астрофизике др Дејан Винковић, који се након десет година боравка у Америци вратио у Хрватску и у маленом Чаковцу води Институт синергије знаности и друштва. Један од његових пројеката, везан за умрежавање и обједињавање слободних информација свих активних сателита који круже око земље, укључује научнике из шеснаест држава, па и наше.
Имао сам част да Винковића слушам у Петници, где је пре две године на две недеље окупио по 15 српских и хрватских научних нада. Он сматра да је главни проблем у Хрватској и Србији (не прави разлику) провинцијално стање духа. А каже да је већ више од десет година савремена технологија у стању да омогући квалитетно извођење светских пројеката на било којој тачки Земљине кугле. Мислиш да и он није свестан "стања духа" на западном Балкану? Али је, ипак, пронашао довољно разлога и мотива да се врати, без да је тражио да му претходно неко други створи "нормалну средину".
Зато свом другару поручи: "Врати се, пријатељу, па да заједно стварамо нормалан амбијент. Мени ће бити лакше, а теби може да буде изазов."
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.132
- Pohvaljen
- 46.067
Sve to stoji Sizife ali prodje zivot cekajuci ili radeci da se nesto poboljsa promjeni na bolje
Izboris se za nesto bude ti drago da si to postigo to ti bude potsticaj za dalje
To sto si postigo treba da bude trajna kategorija a ne poslije godinu dana da vrate na stari javasluk jer im se moze je ljudi na polozajima koce i sabotiraju promjene na bolje koje olaksavaju zivot svima ...
Njima cilji da rastjeraju sve skolovane jer sa ne obrazovanom masom je lako vladati ...
Plus jos nema te mase koja je zeljna promjena poboljsanja sistema poslije silnih razocarenja
Rodaja kola u srb da se sve zavrsi ugovor ovjera prenos saobracajna osiguranje prenos sposlutnih prava porez zna da traje vise od 7 dana ako im visite nad glavom do preko mjesec dana ..
U dijclandu kupovina registracija osiguranje i svi papiri zavrsavaju se na jednom mjestu za 40 min ...
Izboris se za nesto bude ti drago da si to postigo to ti bude potsticaj za dalje
To sto si postigo treba da bude trajna kategorija a ne poslije godinu dana da vrate na stari javasluk jer im se moze je ljudi na polozajima koce i sabotiraju promjene na bolje koje olaksavaju zivot svima ...
Njima cilji da rastjeraju sve skolovane jer sa ne obrazovanom masom je lako vladati ...
Plus jos nema te mase koja je zeljna promjena poboljsanja sistema poslije silnih razocarenja
Rodaja kola u srb da se sve zavrsi ugovor ovjera prenos saobracajna osiguranje prenos sposlutnih prava porez zna da traje vise od 7 dana ako im visite nad glavom do preko mjesec dana ..
U dijclandu kupovina registracija osiguranje i svi papiri zavrsavaju se na jednom mjestu za 40 min ...
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.671
Da li izgradnja vikend-naselja na levoj obali Save ugrožava Savski nasip i njegovu odbrambenu ulogu od poplava i kako već izgrađeni objekti utiču na kvalitet pijaće vode, kojom se sa tog područja snabdeva skoro dva miliona ljudi u Srbiji
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=3fp2hsopsPU[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=3fp2hsopsPU[/youtube]
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.671
Hvala Dragoljubi Bakiću na stručnoj i srčanoj borbi za Beograd, i zato što naglašava ozbiljnost problema savskog nasipa. Na savskom nasipu, nelegalni vikendaši su polomili znak zabrane kretanja motornih vozila, a postavili protivzakoniti zakon dozvole kretanja motornih vozila. Vožnjom po nasipu, oni ugrožavaju bezbednost nasipa i ljudi.
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=VLz_JupTK6A[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=VLz_JupTK6A[/youtube]
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.671
Našu državu je otela mafija.
Svedoci smo da nadležni odobravaju ovim ljudima da rade šta žele i nepoštuju brojne zakone.
Zbog toga savski kej izgleda ovako,
niko reku više ne može ni da vidi a kamoli joj priđe
NE DAMO REKE
Nećemo osustati
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=tILnLa0f5nQ[/youtube]
Svedoci smo da nadležni odobravaju ovim ljudima da rade šta žele i nepoštuju brojne zakone.
Zbog toga savski kej izgleda ovako,
niko reku više ne može ni da vidi a kamoli joj priđe
NE DAMO REKE
Nećemo osustati
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=tILnLa0f5nQ[/youtube]
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.671
"Direktor Katastra ne zna zakon - da su knjige nepokretnosti javne"
Jedina koja je odgovorila Savetu je ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović koja je poručila da će pripremiti i dostaviti im dokumentaciju o nelegalnoj gradnji na Savskom nasipu u Beogradu, ali ni ti odgovori još nisu stigli (Savetu za borbu protiv korupcije).
Reč je o izgradnji oko 300 kuća u zaštićenoj zoni, na levoj obali Save između Ostružnice i Novog Beograda, gde ima indicija da je reč o sistemskoj korupciji.
"U svakoj sistemskoj korupciji na vrhu je vlast (...) Na četiri institucije smo poslali pitanja - Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu građevine, Ministarstvu ekologije i Katastru, jer smo obaveštani i čak smo dobili neke dokaze, ali ne potpune, da je neke vikedince Katastar uknjižio. Ako je tačno, to je prosto neverovatno. Nas ne interesuje čije je, samo da li se zakon primenjuje", kazala je Vasilić.
http://rs.n1info.com/Vesti/a496192/Vasi ... yv_rK7lLIE
Jedina koja je odgovorila Savetu je ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović koja je poručila da će pripremiti i dostaviti im dokumentaciju o nelegalnoj gradnji na Savskom nasipu u Beogradu, ali ni ti odgovori još nisu stigli (Savetu za borbu protiv korupcije).
Reč je o izgradnji oko 300 kuća u zaštićenoj zoni, na levoj obali Save između Ostružnice i Novog Beograda, gde ima indicija da je reč o sistemskoj korupciji.
"U svakoj sistemskoj korupciji na vrhu je vlast (...) Na četiri institucije smo poslali pitanja - Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu građevine, Ministarstvu ekologije i Katastru, jer smo obaveštani i čak smo dobili neke dokaze, ali ne potpune, da je neke vikedince Katastar uknjižio. Ako je tačno, to je prosto neverovatno. Nas ne interesuje čije je, samo da li se zakon primenjuje", kazala je Vasilić.
http://rs.n1info.com/Vesti/a496192/Vasi ... yv_rK7lLIE
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.671
Skupljali smo potpise za žalbu protiv nadležnih koji ne poštuju zakon na Kalenić pijaci sada za vikend.
Sledeće nedelje isto to ali na pijaci u Bloku 44, subota i nedelja od 09-14
Ukoliko neko može da pomogne, ne mora sve vreme, bilo bi super. Javite ukoliko možete, hvala.
Sledeće nedelje isto to ali na pijaci u Bloku 44, subota i nedelja od 09-14
Ukoliko neko može da pomogne, ne mora sve vreme, bilo bi super. Javite ukoliko možete, hvala.
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.671
U subotu i nedelju prilkupljamo potpise za žalbe protiv nadležnih i građana koji ne poštuju zakon, zbog čega imamo divljanje na savskom nasipu i keju.
Potpise sakupljamo na pijaci u bloku 44 od 09-14. Informisali bi i ljude o problemu savskog nasipa, pokušali da ih ohrabrimo da informišu svoje prijatelje, pozovu ih da prate o čemu pišemo, prijavljujemo, akcijamo.
Šta mislite gde je najbolje postaviti pult na pijaci u bloku 44?
Predložili smo 3 pozicije, ali ukoliko mislte da je negde bolje, napište.
Bilo bi dobro da neko dođe i pomogne, ostane sa nama pored pulta neko vreme, to bi bilo dovoljno, hvala.
Vidimo se u subotu i nedelju od 09-14
Potpise sakupljamo na pijaci u bloku 44 od 09-14. Informisali bi i ljude o problemu savskog nasipa, pokušali da ih ohrabrimo da informišu svoje prijatelje, pozovu ih da prate o čemu pišemo, prijavljujemo, akcijamo.
Šta mislite gde je najbolje postaviti pult na pijaci u bloku 44?
Predložili smo 3 pozicije, ali ukoliko mislte da je negde bolje, napište.
Bilo bi dobro da neko dođe i pomogne, ostane sa nama pored pulta neko vreme, to bi bilo dovoljno, hvala.
Vidimo se u subotu i nedelju od 09-14