Nadzidjivanja nema zato sto je nemoguce dobiti dozvolu. Problem je i postaviti laki montazni krov da bi se resio problem sa prokisnjavanjem. Prokisnjavanje je najveci i neresiv problem, jos uvek nema te tehnologije koja je uspela da sanira krov i da traje duze od 5-6 godina u nasem podeneblju. Tako da pri kupovini stanova na zadnjem spratu to treba ukalkulisati u cenu. Vrlo je retko da se ceo ulaz/zgrada slozi da ucestvuju u sanaciji, negde je nemoguce da se dogovore i stanari na zadnjem spratu.
U prizemlju, problem mogu biti kanalizacija , pa cak i instalacije ispod zgrade. Ukoliko dodje do curenja (vodovod/kanalizacija/grejanje), ispod zgrade se napravi mala akumulacija koja se tesko moze uociti dok problemi ne budu vidljivi (miris/vlaga/kondezacija zimi). Tada je vec pitanje kolika je steta nacinjena i da li to vuce dalje sleganje zgrade.
Konstrukcijski zgrade su OK, stara gradnja, "ljut beton" koji je u prefabrikovanim plocama slagan. Pri renoviranju sam video da se ploce mase i po 5-10 cm u visinu, i zato imaju debelu ravnajucu podlogu/kosuljicu ili kako se vec zove. Tako da je vertikalna zvucna izolacija iznad danasnjih standarda. Horizontalna zvucna izolacija je goli beton, bez nekih sendvica ili bilo kakvog izolacionog materijala.
Instalacije su praistorijske. U izvornom stanju dobicete terrazzo stepenista i pod terase, porcelanske plocice, kablove sa tekstilnom izolacijom, drvenu stolariju sa duplim prozorima, olovne cevi, tucane cevi kanalizacije. Svi stanovi su monofazni.
Grejanje zavisi od lamele do lamele od ocajnog do osrednje dobrog, i to ne zavisi od stolarije i izolacije zgrade (izgovor toplana). Veliki problem je spoljasnja izolacija stanova, posto zgrada nema toplotnu izolaciju, niti bilo sta osim mozaik fasade. Mnoge zgrade su se organizovale i uradile dodatnu spoljnu izolaciju sa strane zgrada. Isto tako je problem sto u ulazima, hodnicima i zajednickim prostorijama nema grejanja, tako da stanovi koji se vecom povrsinom oslanjaju na iste imaju malo problema.
Legalne adaptacije su skoro nemoguce posto su svi zidovi noseci, osim pregradnih gde su mokri cvorovi. Nazalost to ne sprecava sulude varijante da se i noseci zidovi "otvaraju", podupiru celicnim sinama i slicno. Isto tako krajnji stanovi na obodu zgrade su poceli da dobijaju prozore u sred noseceg zida. Takve egzibicije narusavaju statiku, i znam da dolazi do pukotina.
Zastakljivanje terasa je nemoguce zaobici kod najmanjih jednosobnih stanova (imaju dve terase). I uvek zastakljena terasa postane izmestena kuhinja. Komsije mogu samo da se nadaju da nece biti teskih zaprski i ozbiljnog kuvanja. Posto su zgrade poredjane u obliku slova C, strujanje vazduha je uvek tako da miomirise raznosi po obodima svih susednih stanova. Generalno ventilacija zna da bude problem i bez adaptacija, zato sto se golubovi gnezde (i upadaju) u otvorima na krovu, tako da se desava da je toliko zapusteno da jedini izlaz za ventilaciju bude sa strane zgrade. U prizemlju, svi su prisvojili bastice i krovnom konstrukcijom se zastitili od pikavaca, a kad je vec tu krov sto da se ne dobije i prostorija vise.
Zgrada koja nema problema, bez ilegalnih adaptacija, gde je sve sanirano nema aspolutno nikakvog sleganja. Pukotine na koje se najcesce misli usled "sleganja" se javljaju u plafonu. Podni/plafonski blokovi od od kojih je slagan pod/plafon su nekih 3.8m sirine i 2 metra duzine (lupio sam). Sirina se lepo uklapa jer su sve prostorije te sirine od zida do zida. Kod duzine je problem, gde se spajaju blokovi kod duzih prostorija. U izvornom obliku na tim spojevima je mali urezani kanal u plafonu, pa negde imaju dve ili tri takve linije u plafonu na sklopovima. Svi koji su pregletovali, bandazirali i prekrecili taj kanal, su pre ili kasnije opet videli "pukotinu" tj liniju od "sleganja zgrade". Spustanjem plafona se resava taj problem, i za 10 godina nisam video bilo kakve promene na spustenom plafonu u zgradi koja je imala grejani bazen ispod
Moje neko misljenje je da su zgrade izazovne za adaptacije. Zamena stolarije itekako kosta zbog vecinom dvostrano orijentisanih stanova ciji su spoljni zidovi svuda u prozorima. Opet zbog te cene treba biti obazriv ako je zamenjena stolarija, koliko je kvalitetna zamena. Mnogi su isli na najeftiniju varijantu i vec imaju probleme ali ne i garanciju