Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=520819#p520819:2fo0di31 je napisao(la):
Aleksandar1 » 28 Feb 2018 09:18 pm[/url]":2fo0di31]Videli smo na video snimcima da stakla ograde na 16 spratu padaju U JEDNOM KOMADU, dok vatra bukti na terasi. Sta to znaci? Da li su ankeri za drzanje stakla plasticni? Ili nesto drugo?
Naj zanimljiviji trenutak je u 37. sekundi, kad ta stakla padaju, jedno se razbija o beton niže terase, ali se drugo presavija kao krpa i ostaje da visi na ogradi niže terase, pola sa jedne strane, a pola sa druge. Vidite ga kako visi tačno u sredini donje slike. Da bi bolje pratili, video možete usporiti.


https://youtu.be/jc8tnZXiOZI
 
Temperatura topljenja aluminijuma je 660 ℃, omekšavanje običnog stakla je na 580 ℃, a specijalnih može biti i mnogo više, gvožđa je negde oko 1100 ℃.

Dakle, kompozitni i očigledno popularni plastično-drveni deking sa Promenade i terasa je izgleda mega-super gorivo pošto smo videli da je to malo dekinga na terasi uz neznatnu pomoć 15 mm debelog parketa i u inače praznoj sobi istopilo aliminijumski okvir vrata, što znači da je bilo bar 660 ℃. Verovatno je staklo omekšalo i izvuklo se iz svog metalnog držača.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=520819#p520819:2vb28x2f je napisao(la):
Aleksandar1 » Sre Feb 28, 2018 9:18 pm[/url]":2vb28x2f]Videli smo na video snimcima da stakla ograde na 16 spratu padaju U JEDNOM KOMADU, dok vatra bukti na terasi. Sta to znaci? Da li su ankeri za drzanje stakla plasticni? Ili nesto drugo?

Nista nije nemoguce ali ipak mislim da je ''specijalno sigurnosno'' pokleknulo pod uticajem visoke temperature..ako se do useljenja ne pojave ovi
dole navedeni alu.drzaci ili na neki drugi nacin doda neka konstrukcija koja ce povezati, a samim tim i ucvrstiti ova stakla,vrlo sam skeptican po pitanju sigurnosti...

BG_NA_VODI_2.jpg


Balustrade:
https://www.balconette.co.uk/glass-balustrade/homepage
https://www.google.rs/search?q=balustra ... 72&bih=663


Kako verovati i jednu jedinu rec nekome ko je u ugovoru naveo da je keramika predvidjena za pod manjih a deking velikih terasa ?

 
Zanima me kakva su svojstva deckinga? Jedino što sam pročitala jeste da se ne kliže. I zbog čega baš decking?
 
Verovatno je, kao što je već na dosta objekata izvedeno, u pitanju 2x10mm kaljeno staklo sa "pamplex" folijom izmedju. Kaljeno staklo puca na jako sitne komadiće a a folija ga drži da se na rasprši.
Kaljeno staklo je najranjivije na udarce u bočnu stranicu (ivicu) i puca i od relativno malog udarca. Sa druge strane jako je otporno na udarce u "veliku" površinu, kao i na uticaje koji nastaju u tom pravcu. Zato se najčešće izložena ivica štiti inox ili alu u lajsnama.
Staklo je uklješteno uz donju ivicu. Zašto je ispalo mislim da bi morali da ispitaju. Da li su u pitanju loši ankeri (plastični tiplovi?) Da li se istopio profil? Ili folija?
Što se tiče goriva na terasi neko je napisao slojeve u slučaju keramike i tu je bio prisutan sloj "stiropora". U slučaju dekinga možda je i sloj za pad radjen od eps-a pa je taj gorivi sloj još veći. Takodje verovatno je i hidroizolacija lako goriva.

Послато са Redmi Note 4 уз помоћ Тапатока
 
Ako je beton na terasama bio premazan hidroizolacijom na bazi neke vrste bitumena, preko čega su montirane letvice i na njih deking, to onda objašnjava ovako brzo paljenje podloge na terasama. A sam PVC deking se izgleda ponaša kao raketno gorivo, za veoma kratko vreme je postigao izuzetno visoku temperaturu.
 
Ja imam deking i staklenu ogradu na terasi gornjeg sprata porodične kuće u Crnoj Gori. U pitanju je čisto drveni deking, i nije se baš pokazao dobro. Posle svega 5-6 godina na suncu i kiši, zreo je za zamenu.

Postoji puno različitih vrsta dekinga, ali ako se ugrađuje u visoke stambene objekte mora da bude mnogo otporniji na vatru od ovoga koji je ugrađen na zgradama BW Residencea. To mora da se zameni (zajedno sa olucima), a zataškavanje i ignorisanje ovakvog propusta, jednog dana može dovesti do tragičnih posledica.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=520915#p520915:2znwmb2h je napisao(la):
Bukira » 01 Mar 2018 09:01 am[/url]":2znwmb2h] . U pitanju je čisto drveni deking, i nije se baš pokazao dobro.
Posle svega 5-6 godina na suncu i kiši, zreo je za zamenu.
Pošto se pokazao kao visokokaloričan, poslužiće za potpalu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=520889#p520889:2fcbmqbd je napisao(la):
Bukira » Čet Mar 01, 2018 12:13 am[/url]":2fcbmqbd]Ako je beton na terasama bio premazan hidroizolacijom na bazi neke vrste bitumena, preko čega su montirane letvice i na njih deking, to onda objašnjava ovako brzo paljenje podloge na terasama. A sam PVC deking se izgleda ponaša kao raketno gorivo, za veoma kratko vreme je postigao izuzetno visoku temperaturu.

Bitumen izolacija je prevazidjena,bila je popularna u proslom veku a sada na nasem trzistu ima gomila hidroizolacionih premaza na vodenoj bazi koji se ne mogu porediti po svim perfomansama sa istom.

https://www.isomat.rs/products/hidroizo ... va-terasa/
https://srb.sika.com/sr/solutions_produ ... 5sa13.html

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=520915#p520915:2fcbmqbd je napisao(la):
Bukira » Čet Mar 01, 2018 9:01 am[/url]":2fcbmqbd]
Postoji puno različitih vrsta dekinga, ali ako se ugrađuje u visoke stambene objekte mora da bude mnogo otporniji na vatru od ovoga koji je ugrađen na zgradama BW Residencea. To mora da se zameni (zajedno sa olucima), a zataškavanje i ignorisanje ovakvog propusta, jednog dana može dovesti do tragičnih posledica.

Kod nas ne postoje standardi...moze se reci u svim oblastima...sve i svasta se ugradjuje,naravno i kod njega postoji klasiranje po pitanju zapaljivosti kao i drugih svojstava...citam da je to veoma aktuelno u Kaliforniji gde su cesti pozari a ima puno kuca sa bazenima i neizbeznim dekingom.

https://www.ehow.com/info_10035893_trex ... dards.html

Ova firma pravi vrhunski deking ali u ovom (nasem) slucaju verujem da se koristi neki kineski najjeftiniji koji je vidljivo i vrlo zapaljiv.

https://www.trex.com/products/decking/enhance/

Kako se kaze...kad kupujes stan u sustini placas samo zidove a sve ostalo opremas naknadno po svom izboru,po pitanju ove zgrade sigurno je
samo jedno.... ugradjena je velika kolicina armature i sa te strane je gradnja kvalitetna,svi drugi upotrebljeni materijali su vrlo upitnog kvaliteta...
 
Ne znam koja je temperatura gorenja ovog dekinga, ni koju temperaturu izaziva neugašena cigareta, ali sa obzirom da su otvorene terase, nešto zapaljivo stavljati kao podlogu (a može cigareta da se uvuče u deking pa da se ne vidi) mi ne deluje pametno.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=521071#p521071:appx594c je napisao(la):
astrodule » Čet Mar 01, 2018 6:46 pm[/url]":appx594c]Ne znam koja je temperatura gorenja ovog dekinga, ni koju temperaturu izaziva neugašena cigareta, ali sa obzirom da su otvorene terase, nešto zapaljivo stavljati kao podlogu (a može cigareta da se uvuče u deking pa da se ne vidi) mi ne deluje pametno.
Sve se radi da izgleda ''fensi''...takva je ciljna grupa konzumenata ove ponude...mnoge stvari ce verovatno isplivati na povrsinu kad se prvi stanari budu uselili.

Meni je recimo neverovatno da se na spoljasnosti fasade mogu videti ostecene cigle,pa toga nema ni posle 50 godina na soliterima u blokovima 70 i 45 !

 
I na pedhodnoj slici se vidi da kablovi nisu uštemani u blokove

odnosno nisu zamalterisani u kanal i mogu nesmetano da gore.
 
Postavilo se i pitanja ankerisanja staklenih ograda tj, kako to da je otpala?

Mani jedino padaju na pamet plastični tiplovi. Bavio sam se speleogijom i visio sam na "tiplovima" pa se malo razumem u nosivosti i tehnologiju.

Meni je logično jedino da se koriste tzv. boltovi. Oni su čelični i mislim da nema te vatre koja bi ih istopila.

"bolts for concrete" na Guglu pokazuje kako to izgleda. Postoje čelični tiplovi, a postoje i "sve u jedan" rešenja, tj. tipl spojen sa zavrtnjem. Naravno, sve je čelično.
 
Ovde se požar brzo raširio po vertkali a zgrada još nije useljena, znači da su goreli samo materijali ugrađeni u zgradu.
Šta bi se tek dogodilo (ne daj bože) da su stanovi useljeni i namešteni, da su na prozorima visile zavese?
 
koliko sam video na vecini slika, ograda nije jednostavno otpala iz korena i na vecini mesta su ostali patrljci sto upucuje na zakljucak da je ograda "nestala" tako sto je staklo puklo od prevelike temperature nakon sto se zapalio deking.

Btw interesantno kako su nekako nestali sendvicari koji su furali pricu o domacem zadatku. Samo se nadam da ce ovaj "propust" (bolje recheno "boli me ona stvar za sigurnost") odgovorne naterati da ponovo pogledaju sta je projektovano za kulu i trzni centar gde bi ovakav pozar mogao da dovede do velikog gubitka zivota.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=521082#p521082:14dgg36o je napisao(la):
dragan » Čet Mar 01, 2018 7:20 pm[/url]":14dgg36o]I na pedhodnoj slici se vidi da kablovi nisu uštemani u blokove

odnosno nisu zamalterisani u kanal i mogu nesmetano da gore.

Kako i gde su montirali kablove... nebi komentarisao...inace oni moraju biti u nekom buziru,kanalici ili slicno,zato sto mora postojati mogucnost zamene istih...


[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=521083#p521083:14dgg36o je napisao(la):
astrodule » Čet Mar 01, 2018 7:21 pm[/url]":14dgg36o]Postavilo se i pitanja ankerisanja staklenih ograda tj, kako to da je otpala?

Mani jedino padaju na pamet plastični tiplovi. Bavio sam se speleogijom i visio sam na "tiplovima" pa se malo razumem u nosivosti i tehnologiju.

Meni je logično jedino da se koriste tzv. boltovi. Oni su čelični i mislim da nema te vatre koja bi ih istopila.

"bolts for concrete" na Guglu pokazuje kako to izgleda. Postoje čelični tiplovi, a postoje i "sve u jedan" rešenja, tj. tipl spojen sa zavrtnjem. Naravno, sve je čelično.

Nisu tiplovi plasticni,to bi vec bilo igrala se deca...ovo ''vrhunsko staklo'' se pod visokom temperaturom bukvalno raspalo,vidi sliku:

download/file.php?id=45528

p.s.

Inzinjeri gde ste,pojavite se ! :gobb:
 
Ne znam. Na onom snimku se vidi ceo komad da pada. Ne razumem se. Verovatno je bitnije da staklo bude otporno na fizičku silu, a ne toliko na toplotu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=521079#p521079:1wzahubb je napisao(la):
BGD » Čet Mar 01, 2018 8:05 pm[/url]":1wzahubb]
Meni je recimo neverovatno da se na spoljasnosti fasade mogu videti ostecene cigle,pa toga nema ni posle 50 godina na soliterima u blokovima 70 i 45 !

file.php

Sad ga bas pretera. Rupe su od vatrogasne sekire, tj. od onog njenog spicastog kraja. Nastale su prilikom uklanjanja panela. Vidis i na panelu te iste rupe. Video bi i sam da si pogledao dve sekunde duze, a ne odmah pozurio da iskiritikujes. Cudi me da vatrogasci nisu uklonili vise panela. Duzni su da isprate kretanje vatre i da uklone i najmanju sumnju da je negde zar ostao.

Ovde s ponovo spinuje u komentarima. Primer Slavije gde nisu krivi vozaci bez elemenata saobracajne kulture sto ne postoju horizontalnu signalizaciju, nego su krivi projektati sto nisu izlili dva metra visoke betonske barijere da ih sprece u tome. Nisu krivi pesaci sto pretrcavaju bulevare van pesackog koji im je na pet metara, nego je kriva vlast sto nije postavila elektricnu ogradu i nagazne mine da ih spreci u tome. Ni ovde nije kriv neodgovorni radnik, ni izvodjac radova koji nije preuzeo sve neophodne sigurnosne mere pri izvodjenju radova, nego je kriv deking koji je zapaljiv. Nesreca se mogla spreciti obicnom vatrootpornom prekrivkom.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=521091#p521091:2dvluri2 je napisao(la):
BGD » Čet Mar 01, 2018 7:39 pm[/url]":2dvluri2]
Inzinjeri gde ste,pojavite se ! :gobb:
Pridružujem se apelu i dodajem, to ne moraju biti inženjeri, mogu i arhitekte koji na ovoj temi uvek imaju žestoku odbranu u korist autora projekta.
Nestrpljivo čekam odbranu i zaštitu.
Hvala za objašnjenje za deking iako mi tek sada nije jasno ali ne šta znači deking već zbog čega baš deking.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=521100#p521100:1lma7tfq je napisao(la):
Gazi Bengazi » Čet Mar 01, 2018 8:03 pm[/url]":1lma7tfq]

Sad ga bas pretera. Rupe su od vatrogasne sekire, tj. od onog njenog spicastog kraja. Nastale su prilikom uklanjanja panela. Vidis i na panelu te iste rupe. Video bi i sam da si pogledao dve sekunde duze, a ne odmah pozurio da iskiritikujes. Cudi me da vatrogasci nisu uklonili vise panela. Duzni su da isprate kretanje vatre i da uklone i najmanju sumnju da je negde zar ostao.

Ovde s ponovo spinuje u komentarima. Primer Slavije gde nisu krivi vozaci bez elemenata saobracajne kulture sto ne postoju horizontalnu signalizaciju, nego su krivi projektati sto nisu izlili dva metra visoke betonske barijere da ih sprece u tome. Nisu krivi pesaci sto pretrcavaju bulevare van pesackog koji im je na pet metara, nego je kriva vlast sto nije postavila elektricnu ogradu i nagazne mine da ih spreci u tome. Ni ovde nije kriv neodgovorni radnik, ni izvodjac radova koji nije preuzeo sve neophodne sigurnosne mere pri izvodjenju radova, nego je kriv deking koji je zapaljiv. Nesreca se mogla spreciti obicnom vatrootpornom prekrivkom.

Levo...rupe su verovatno od sekire, a ove supljine desno koje jos uvek vuna prekriva...nisam bas siguran...

A ta vatrootporna prekrivka ce pretpostavljam u buducnosti biti dodatna oprema za terasu ?

Ako si bio i video finish radova na Slaviji..budi objektivan pa mi reci da li je ono ''kvalitetno'' odradjeno ?
 
Najskuplji stan u Srbiji u 2017. prodat za 696.888 EUR u Beogradu na vodi

Najskuplji stan na lokaciji Beograd na vodi u 2017. godini, površine 98 kvadratnih metara, koštao je 696.888 EUR, odnosno 7.111 EUR po metru.

Republički geodetski zavod (RGZ) u godišnjem izveštaju o tržištu nepokretnosti u Srbiji posebno je izdvojio Beograd na vodi kao "specifično" tržište.

Prema podacima RGZ-a, najskuplji stan van ove lokacije prodat je za 515.000 EUR, a novi vlasnik je za 173 kvadratnih metar nekretnine, u beogradskoj opštini Stari grad, platio blizu 3.000 EUR po kvadratu.

Najskuplja kupljena kuća u 2017. godini koštala je 1,3 mil EUR i nalazi se u Beogradu u centralnoj gradskoj opštini Savski venac.

Iz RGZ-a ističu da je ta institucija evidentirala nešto više od 141.000 ugovora o prometu nepokretnosti u Srbiji u 2017. godini.

U istom periodu u Registru cena nepokretnosti je registrovano 152.800 prometa, jer je u toku bila akcija registrovanja zaostalih ugovora iz prethodnog perioda.

Kako je istaknuto, nepokretnostima se u 2017. trgovalo za 11% više nego u istom periodu godinu pre.

Najviše su trgovali Vojvođani, njih 37% (više od 32.700 ugovora) i Beograđani, njih 26% (više od 22.800 ugovora).

Iz RGZ navode da je najmanje aktivno tržište nepokretnosti u regionu južne i istočne Srbije, koji je u 2017. godini imao oko 13.200 ugovora o prometu nepokretnosti.

U Srbiji se na tržištu nepokretnosti najviše trguje stanovima. Više od 33.600 stanova je prodato ili kupljeno, od čega je 28% bila kupovina od investitora.

Na tržištu je u Srbiji 2017. godini učestvovalo 15.000 kuća.

RGZ navodi da je prošle godine bilo u prometu i 24.900 parcela poljoprivrednog zemljišta.

Najskuplje poljoprivredno zemljište prodavano je u Južnobačkom okrugu, po prosečnoj ceni od 10.300 EUR po hektaru, a među skupljima su bile i parcele u Severnobačkom, Sremskom i Zapadnobačkom okrugu sa prosečnim cenama od 8.700 EUR do 7.500 EUR po hektaru.

Poljoprivredno zemljište u Beogradu prošle godine u proseku je koštalo 5.200 EUR po hektaru, dok su najjeftinije njive prdavane u južnoj i istočnoj Srbiji i u proseku su koštale 3.550 EUR po hektaru.
https://www.ekapija.com/real-estate/204 ... u-beogradu
 
Vrh