Gledajuči ove slike požara shvatio sam da postoji još jedan put kojim vatra na fasadi može ući u stan. Pa, pošto sam već rekao da je sada najvažnije iskoristiti prliku za učenje i izvući pouke o mogućim putanjama vatre, iz čega proizilazi šta bi sve ovde i na drugim zgradama trebalo ispraviti, evo na kraju pokušaja kratke rekapitulacije i opisa onoga što se verovatno dešavalo.
Prvo je korisno znati od čega je ovaj deo rađen i šta sve može da uhvati vatru.
Zid je rađen od jednostrukog sloja šupljikave cigle sa spoljnom termo izolacijom.
Pogledajte prilog 8
Postavljanje parketa. Zapaljiv je pa će da prenosi vatru.
Pogledajte prilog 10
Deking terase je od kompozitnog materjala koji se sastoji od piljevine drveta, plastike i lepka. Takođe veoma zapaljivo.
Pogledajte prilog 9
Render konačnog izgleda. Obratite pažnju na spoj dekinga na terasi i parketa.
Pogledajte prilog 14
Pogledajte prilog 17
Nažalost parket u sobi i deking su veoma blizu, razdvaja ih samo uska traka aluminijuma, pa se plamen lako može preneti preko praga sa jednog na dugo. Dakle iz terase će ući u sobu, a iz sobe se proširiti na terasu. To se vidi na ovim slikama stanja posle požara. Prag nije barjera, a o intenzitetu "goriva" (iako je soba prazna, bez nameštaja i zavesa) govori činjenica da se čak i aluminijum istopio ili iskrivio.
Pogledajte prilog 16
Pogledajte prilog 15
Pogledajte prilog 18
Pogledajte prilog 6
Pogledajte prilog 7
Spoljašnji zidovi su obloženi termoizolacijom. Vide se metalni i odstojnici za montažu fasadnih panela.
Pogledajte prilog 12
Konačni fasadni lim je na odstojnicima koji su malo udaljeni od termoizolacionog sloja. Između je sloj vazduha.
Pogledajte prilog 11
Pogledajte prilog 5
U slučaju požara veliki problem prave vertikalne cevi za odvođenje kišnice sa terasa, kanali za njih usečeni u termoizolaciju, za razna erkondišn creva i za električne kablove. I cevi za kišnicu i usek u izolaciji funkcionišu kao dimnjak koji vatru istovremeno snabdeva kisonikom i širi. Čak i kad bi cevi za kišnicu bile relativno otporne na vatru, one bi bile ispunjene usijanim gasovima, varnicama i vatrom, što ugrožava više spratove. Međutim ako su još i topljive, ili čak same gore, onda usijana masa istovremeno teče na dole i eventualno pali donje spratove, a zapaljene deliće podiže mlaz usijanog vazduha ka višim spratovima. Čak i kad cev potpuno izgori, i dalje ostaje slobodan kanal u nesagorljivoj mineralnoj vuni, koji nastavlja da funkcioniše kao dimnjak i kanal za širenje vatre po vertikali. Sličan problem verovatno prave i plastična creva za erkondišn, koja se takođe tope ili i sama gore u istom ili posebnom urezu u mineralnoj vuni, dok je trenutno nepoznato da li je izolacija električnih kablova nezapaljiva. Usećeni kanali u mineralnoj vuni posle požara.
Dalje, kako se vatra sa fasade prenosi i ulazi u stanove? Trenutno mi padaju na pamet dve slabe tačke. Pogledajte ovu sliku.
Izvađena je cigla da bi debeli snop kablova ušao u stan. To je prvi, veoma opasan i kako za sad izgleda potpuno otvoren ulaz za vatru.
Drugi ulaz je sama cev za kišnicu. Ako je cev zahvaćena požarom bilo gde na nižem spratu, ona je svuda iznad te tačke biti usijana i ispunjena vatrom, vrelim gasovima OGROMNE temperature i zapaljenim delovima plastike koje naviše povlači jaka struja vrelih gasova. Kada dođe do račve koju vidite na slici, gasovi, varnice i zapaljeni delići se dele na dva dela. Jedan nastavlja naviše a drugi KROZ SLIVNIK NA TERASI zahvata drveno plastični deking koji je oko ili iznad slivnika. Veoma zapaljivi deking brzo hvata vatru, a ogromna temperatura koju on pravi razbija staklo i preko vrlo uskog praga ulazi u sobu paleći zavese, parket i njegov lepak.
Tako je dakle napravljen kanal za veoma brzo širenje vatre po vertikali, ali i par ulaza za vatru u stan. Važi i obrnuto. Vatra iz stana može izaći na terasu, i zatim otići kroz slivnik u cev (ili kroz rupu za kablove u zidu), pa se proces širenja nastavlja na isti način. Na slikama se vrlo lepo vidi ovaj vertikalni vatreni kanal. Tako su spaljena tri stana (bar koliko mi znamo i koliko se spolja vidi). Dakle, vatra je u bar dva ušla SPOLJA.
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
I zbog toga su uništena tri stana, dakle još dva umesto samo onaj u kome je vatra započela.
Kako se gasi ovako (zbog kanala za širenje) opasna vatra na fasadi? Vrlo teško jer vatrogasci nemaju dobar pristup za gašenje na većoj visini. Ovaj put smo imali i "pokaznu vežbu" šta se dešava kada duva vetar u pogrešnom smeru. Dobro pogledajte sliku. Vatrogasac NE MOŽE da dobaci dalje jer NE MOŽE na mlaz usmeri još više. Kad bi ga podigao, mlaz bi pogodio terasu na sledećem spratu. Zbog toga vatra slobodno gori na daljem delu terase iako ju je ugasio na onom bližem. A po pričama su čak i ovu terasu jedva pronašli jer sa drugih nije moglo da se dobaci ni ovoliko.
Pogledajte prilog 1
Sprat na kome je počeo požar.
Pogledajte prilog 13
Na kraju, nacrtao sam ono najvažnije, pozicije kanala za vertikalno širenje požare (tj cevi za drenažu terasa) pošto se oni posle postavljanja fasade više ne mogu videti niti ljudi u brzini mogu znati gde su. To su dakle mesta koja bi trebalo ispraviti pre useljenja. A ako se to ne uradi, bar da postoji svima pristupačna mapa gde se nalaze. Onda bi isto ovo trebalo imati i za ostale fasade. Pošto je važno, da odmah kažem da su ove linije sasvim provizorne i nepouzdane. Goli zid donjeg dela zgrade se više ne vidi, ovde sve cevi još nisu ni montirali, sama slika je zbog povećanja prilično mutna pa se cevi ne vide previše jasno, i na kraju postoje i kanali za kablove i erkondišn creva, koji ne idu uvek zajedno sa ovim za kišnicu. Njh ima previše i u nepravilnom su rasporedu, pa ih nisam ni crtao.
Crvenom bojom su označene trase cevi za drenažu terasa, tj mogući putevi vertikalnog širenja požara, a žutom je onaj deo tih trasa koje je ovaj požar aktivirao.
