Savski amfiteatar je zaista "zavisan" od Prokopa. Postojeća železnička stanica mora da se izmesti a sa njom i sva tehnička postrojenja koja sada tamo stoje.
Ideja je da sadašnja železnička stanica ostane kako deo javnog gradskog putničkog prevoza sa dva ili četiri koloseka koji bi bili ukopani čime bi se gradsko tkivo od ul. Miloša Velikog spojilo sa obalom Save.
Sam Savski amfiteatar (oko 80 hektara zemljišta) je verovatno najatraktivnije tlo u ovom delu Evrope, nažalost, železnica je korisnik i od njene volje zavisi pristup ovomp rostoru. Opet priča o nadležnosti i problemu na liniji grad - republika.
Ipak nije logično da grad ne može da deluje u ovom prostoru bez dozvole železnice koja čak ima ideju da ona razvija teritoriju SA.
Već dve godine pokušavam da oko ovoga uspostavim komunikaciju sa Železnicom i ide jako teško, njihov interes je veliki a grad nema polugu moći kojom bi mogao tu situaciju da promeni. Ovo vam malo šašavo zvuči ali to je zaista prepreka.
Pokrenuo sam izradu urb. plana za ovo područije bez obzira na stav železnice pokušavajući i na taj način da ih animiram i uključim u problem. Cilj plana je da artikuliše viziju ovog prostora i odredi osnovne, globalne parametre za budući razvoj. Prva aktivnost je da se sabere sve što je do sada urađeno za Savski amfiteatraq, sve studije, predhodni planovi ikada urađeni, javni konkursi, jer nije dobro da se decenijski napor arhitekata preskoči. Priča o kontinuitetu planiranja je ovde posebno važna.
Ja ovaj prostor vidim kao centralno mesto u gradu ali sa gradskim sadržajima, to znači gradsku strukturu koja nije opredeljena na jedan tip funkcije ili namene, to onda nije grad.
Polivalentnost sadržaja obezbediće da prostor funkcioniše i razvija se u vremenu.
Drugo, ovde je moguće planirati savski kej sa zgradma bliže reci i formiranjem posebnog ambijenta uz obalsko šetalište.
Perspektiva realizacije je daleka, pa i kada bi sada grad dobio ceo prostor izgradnja ovog kompleksa bi trajala veoma dugo, jedna ili dve decenije. Ipak radi se o 80 ha i 600.000 m2 sadržaja.
Dakle, ovde se radi o predhodnom problemu koji treba prevazići, o viziji koju ćemo formulisati i borbi za njenu realizaciju. To je tema, ali voleo bih da se usmerimo na viziju i o tome može dosta da se priča.
).
