Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.780
- Pohvaljen
- 15.941
ProžetVrlinom
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.10.2021.
- Poruke
- 486
- Pohvaljen
- 2.355
Koliko znam, bune se ali su neorganizovani. Ima 250+ stanova, dosta vlasnika živi u inostranstvu a upravnika zgrade postavlja Beograd na vodi (to moraš da prihvatiš kao ugovornu klauzulu kad kupuješ stan).
Sent from my SM-S906B using Tapatalk
sergio_spector
Higher intermediate
Ne razumem ovu estetiku da poslednja dva sprata izgledaju kao da su nadograđena. Ne mislim na povučene spratove, mislim na to da fasadna obrada poslednjih spratova, raspored prozora i bukvalno _sve_ kao da namerno izgleda naknadno prilepljeno. Nisu ove zgrade jedini krivci, BW Simfonija je takođe primer
Igormartin
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 20.11.2020.
- Poruke
- 688
- Pohvaljen
- 1.006
Pa trude se da se uklope u sve nadogradnje okolo.
Poslano sa mog M2007J3SG koristeći Tapatalk
Poslano sa mog M2007J3SG koristeći Tapatalk
sergio_spector
Higher intermediate
Obilazak zgrada Scala, Libera i Sole, između zgrada postavljene su sprave za zgibove i propadanja i sklekove (Street workout) da rezidenti ostanu u formi 
Igormartin
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 20.11.2020.
- Poruke
- 688
- Pohvaljen
- 1.006
Propadanje je simbolično.
Poslano sa mog M2007J3SG koristeći Tapatalk
Poslano sa mog M2007J3SG koristeći Tapatalk
Kad vidim ovu naslovnu sliku sa videa gore, samo zamisljam koliko bi na celom ovom prostoru BnV neverovatno legao jedan ogroman park, sa različitim sadržajima, od dečijih igrališta, sportskih terena, malih vodenih površina, preko komercijalnih kao restorani, kafići, štandovi brze hrane, do eventualno većih prostora za kulturne manifestacije, tipa koncerti, teatar, prostor za praznične manifestacije, itd. Kakva bi to milina bila, to bi privuklo daleko više ljudi u taj deo grada nego... ovaj skup plakara.
Nik_B
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 17.09.2015.
- Poruke
- 428
- Pohvaljen
- 1.218
Ne bih se složio, to je pomalo utopistički stav i razbacivanje resursima. Suviše je ovo vredan komad zemljišta da bi se pretvorio u ogroman park. Neka sredina između parka i urbanih blokova bio bi možda optimum uz miks sadržaja poput kulture, stanovanja, poslovanja, obrazovanja, nauke, rekreacije, sporta... Sve to u okviru urbanističkih standarda koji važe za taj deo grada. Dakle bez ovih užasnih "šifonjera".
Igormartin
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 20.11.2020.
- Poruke
- 688
- Pohvaljen
- 1.006
Samo malo više javnih sadržaja je bilo potrebno i sve bi bilo bolje.
Ovaj park je dobar, mogao je bit 20% duži i 10% širi. Na obali je mogla niknut jedna Opera.
Al dobro, šta je tu je. Nema konzumenata te vrste. Za Galeriju je ima
Poslano sa mog M2007J3SG koristeći Tapatalk
Ovaj park je dobar, mogao je bit 20% duži i 10% širi. Na obali je mogla niknut jedna Opera.
Al dobro, šta je tu je. Nema konzumenata te vrste. Za Galeriju je ima
Poslano sa mog M2007J3SG koristeći Tapatalk
Kad bi samo postojala reč srpskog jezika koja ima isto značenje kao ovo "rezidenti" bez negativnog utiska koji ostaviš kad napišeš "rezidenti"... hmmmm....Obilazak zgrada Scala, Libera i Sole, između zgrada postavljene su sprave za zgibove i propadanja i sklekove (Street workout) da rezidenti ostanu u formi
Kailan
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.08.2015.
- Poruke
- 2.750
- Pohvaljen
- 9.111
Што је најжалосније "резидент" већ постоји у српском језику као позајмљеница и односи се на лица са регистрованим пребивалиштем у Србији дужим од годину дана (без обзира на држављанство)
ваљда ове уличне справице нису намењене туристима и урођеницима ми морамо некако другачије да останемо у форми
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 18.775
- Pohvaljen
- 37.820
Izvor: Beobuild.rs
Pošta postaje Kulturni centar
Izgradnja kontroverznog stambenog naselja “Beograd na vodi” traje sada skoro 10 godina, a kako se projekat izvodi bez konsenzusa stručne i šire javnosti, efekti njegove realizacije i dalje proizvode podele i otpor. Ako izuzmemo estetsko-arhitektonske i urbanističke promašaje, najveći problem novog naselja na obali Save jeste funkcionalni program, a od najava izgradnje “novog centra grada” dobijena je četvrt koja je svojevrsna “spavaonica”. Pored predimenzionisane maloprodaje, malo je nestambenih objekata koji mogu da dovedu posetioce sa strane i da su od interesa za druge građane Beograda. Svega nekoliko javnih objekata planirano je na obodu naselja; i to potencijalni “Istorijski muzej” u zgradi nekadašnje Železničke stanice, kreativni centar u kompleksu “Ložionice” i zgrada nekadašnje Pošte na Savskom trgu.
Dok radovi na rekonstrukciji i dogradnji “Ložionice” dobro napreduju, druga dva objekta se retko spominju, pa čak nemaju ni jasno utvrđenu buduću funkciju. Nekadašnja železnička stanica stoji kao filmska scenografija, sa okrečenom spoljnom fasadom ka trgu i potpuno zapuštenom unutrašnjošću i zadnjim delom. Najavljivana je kao budući "Istorijski muzej", ali kako kako bi taj muzej tematski bio zamišljen niko ne zna, pošto je očigledno reč o neformulisanoj ideji. Početak radova na Železničkoj stanici poslednji put je najavljivan pre više od godinu dana, ali od tada nije bilo pomaka.
Nije mnogo bolja situacija ni sa zgradom Pošte, za koju se do skora znalo samo da će joj biti vraćena predratna fasada. Spekulisalo se o njenoj budućoj nameni, od toga da će biti muzej, biblioteka ili pozorište, međutim njene funkcije ni dan danas nisu poznate. Reč o objektu neobičnog programa, kako je navedeno komercijalno-kulturne namene, gde je oko 2600m2 namenjeno kulturnom centru, a oko 5.500m2 za komercijalne sadržaje. Sada je poznato i da će njena rekonstrukcija podrazumevati rušenje postojećeg objekta i izgradnju novog. Loša vest je da zgrada neće biti sama, već postaje deo kompleksa koji se gradi na njenoj parceli.
Prostor oko ovih istorijskih zdanja nažalost nije adekvatno urbanistički zaštićen i smisleno uokviren, već je njihovo zaleđe opredeljeno za objekte školske i predškolske ustanove. Šta više, formiran je kompleks funkcionalno nekompatibilnih namena, sa izuzetno lošim prostornim rasporedom i nemogućnošću prostorne integracije. Školske zgrade i vrtići se inače grade na ograđenim parcelama, zahtevaju nizak stepen izgrađenosti, po posebnim sigurnosnim propisima i kao takve ne bi trebale da su deo komercijalnih i javnih kompleksa. U konkretnom slučaju, ograde ka dvorištima planiranog vrtića i škole dele i sužavaju prostor trga, daju mu nepravilan oblik, a prateći sportski tereni i igrališta su neprimereno ugurani u parter reprezentativnih zgrada Pošte i Železnicke stanice. Ovakvo urbanističko rešenje predstavlja suštu suprotnost urbanoj integraciji na mestu gde je najpotrebnija - na dodiru novog i starog.
Novoizgrađeni objekat Pošte biće u spoljnom izgledu i gabaritima identičan izvornom rešenju autora, arhitekte Momira Korunovica iz 20-ih godina prošlog veka. Urbanistički projekat dozvoljava potpunu slobodu investitoru u uređenju i organizaciji njegove unutrašnjosti. Originalni objekat je značajno oštećen u savezničkom bombardovanju Beograda 1944. godine i nakon rata rekonstruisan u socrealistickom obliku koji danas vidimo. Novi objekat imaće ukupnu bruto površinu od 10.500 m2 obuhvatajući sedam nadzemnih etaza (Po+Pr+6), uz dodatnih 1200m2 podrumskog prostora. Zgrada ni nakon rekonstrukcije neće imati garažu, već će parking biti rešen u okviru ulične regulacije.
Pošta postaje Kulturni centar
Izgradnja kontroverznog stambenog naselja “Beograd na vodi” traje sada skoro 10 godina, a kako se projekat izvodi bez konsenzusa stručne i šire javnosti, efekti njegove realizacije i dalje proizvode podele i otpor. Ako izuzmemo estetsko-arhitektonske i urbanističke promašaje, najveći problem novog naselja na obali Save jeste funkcionalni program, a od najava izgradnje “novog centra grada” dobijena je četvrt koja je svojevrsna “spavaonica”. Pored predimenzionisane maloprodaje, malo je nestambenih objekata koji mogu da dovedu posetioce sa strane i da su od interesa za druge građane Beograda. Svega nekoliko javnih objekata planirano je na obodu naselja; i to potencijalni “Istorijski muzej” u zgradi nekadašnje Železničke stanice, kreativni centar u kompleksu “Ložionice” i zgrada nekadašnje Pošte na Savskom trgu.
Dok radovi na rekonstrukciji i dogradnji “Ložionice” dobro napreduju, druga dva objekta se retko spominju, pa čak nemaju ni jasno utvrđenu buduću funkciju. Nekadašnja železnička stanica stoji kao filmska scenografija, sa okrečenom spoljnom fasadom ka trgu i potpuno zapuštenom unutrašnjošću i zadnjim delom. Najavljivana je kao budući "Istorijski muzej", ali kako kako bi taj muzej tematski bio zamišljen niko ne zna, pošto je očigledno reč o neformulisanoj ideji. Početak radova na Železničkoj stanici poslednji put je najavljivan pre više od godinu dana, ali od tada nije bilo pomaka.
Nije mnogo bolja situacija ni sa zgradom Pošte, za koju se do skora znalo samo da će joj biti vraćena predratna fasada. Spekulisalo se o njenoj budućoj nameni, od toga da će biti muzej, biblioteka ili pozorište, međutim njene funkcije ni dan danas nisu poznate. Reč o objektu neobičnog programa, kako je navedeno komercijalno-kulturne namene, gde je oko 2600m2 namenjeno kulturnom centru, a oko 5.500m2 za komercijalne sadržaje. Sada je poznato i da će njena rekonstrukcija podrazumevati rušenje postojećeg objekta i izgradnju novog. Loša vest je da zgrada neće biti sama, već postaje deo kompleksa koji se gradi na njenoj parceli.
Prostor oko ovih istorijskih zdanja nažalost nije adekvatno urbanistički zaštićen i smisleno uokviren, već je njihovo zaleđe opredeljeno za objekte školske i predškolske ustanove. Šta više, formiran je kompleks funkcionalno nekompatibilnih namena, sa izuzetno lošim prostornim rasporedom i nemogućnošću prostorne integracije. Školske zgrade i vrtići se inače grade na ograđenim parcelama, zahtevaju nizak stepen izgrađenosti, po posebnim sigurnosnim propisima i kao takve ne bi trebale da su deo komercijalnih i javnih kompleksa. U konkretnom slučaju, ograde ka dvorištima planiranog vrtića i škole dele i sužavaju prostor trga, daju mu nepravilan oblik, a prateći sportski tereni i igrališta su neprimereno ugurani u parter reprezentativnih zgrada Pošte i Železnicke stanice. Ovakvo urbanističko rešenje predstavlja suštu suprotnost urbanoj integraciji na mestu gde je najpotrebnija - na dodiru novog i starog.
Novoizgrađeni objekat Pošte biće u spoljnom izgledu i gabaritima identičan izvornom rešenju autora, arhitekte Momira Korunovica iz 20-ih godina prošlog veka. Urbanistički projekat dozvoljava potpunu slobodu investitoru u uređenju i organizaciji njegove unutrašnjosti. Originalni objekat je značajno oštećen u savezničkom bombardovanju Beograda 1944. godine i nakon rata rekonstruisan u socrealistickom obliku koji danas vidimo. Novi objekat imaće ukupnu bruto površinu od 10.500 m2 obuhvatajući sedam nadzemnih etaza (Po+Pr+6), uz dodatnih 1200m2 podrumskog prostora. Zgrada ni nakon rekonstrukcije neće imati garažu, već će parking biti rešen u okviru ulične regulacije.
O
ogixxl
Guest
Ovo je klasicna predizborna pljuvacina. Koliko pratim dogadjanja oko zgrade stare zeleznicke kasnjenje dolazi zbog dokumentacije ta zgrada je pod zastitom zavoda za spomenike. Zgradi poste jos nije odredjena namena jer su umetnici u Bosko Buhi odlucili da im ne treba nova zgrada. Da ne spominjemo kolicinu novca koji je potreban za obnavljanje ovih zgrada a to je uvek politicka odluka. Sto se tice spavaonice Beograd na vodi, pa sta drugo da prave da se to isplati? Ja se ne secam da je Novi Beograd izgradjen zbog kulturnih sadrzaja, gde je kultura tamo? Isto spavaonica...