Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Zderic2222]

Da se ti pitas ti bi sve ostavio kako je bilo pre,makar bilo I najruznije na svetu...to bi tako stojalo 100god izinata. :lol:

 

[Bulbulderac17]

Aman mani nas sa tim spinovima procitaj barem 10 strana ove teme pre posta.

 

[Zuma]

Malo o nekadašnjim standardima silaska Beograda na reke. Ili preciznije, kako se nekad razmišljalo, kakav bi kontakt sa rekom trebala da ima reprezentativna zgrada koja pretenduje na to da ga ima:

I malo njene okoline.

 

[Zuma]

Pa zatim, da ne zaglupimo baš sasvim. Šta se DANAS radi sa obalom reke

Nanjing riverfront green strip

 

[Zuma]

I na kraju, što da ne, malo naprednog materjala, čisto u obrazovne svrhe, naravno, samo da vidmo gde smo:

Rizhao International Ocean City

The 160 sq km Rizhao Marine City will be the first in China to showcase an eco-friendly ocean-related living environment where the marine industry and marine R&D will form the core of the economy. Based on a sustainable planning framework, the concept cleverly combines 5,000 years of Yao culture to create an iconic One Ocean World with a future island development in the Yellow Sea.

 

[tzoran1]

Nemoj vise Zuma, ko Boga te molim... ne znaju ovi sto planiraju gde im je d... a gde glava, a kamoli kako se uredjuje obala. No beogradsko stado* mozda nije bolje ni zasluzilo.

* izraz jednog lokalnog politicara

 

[Вожд]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=eeGWvcrSsqU[/youtube]

 

[laki72]

Danas se bar x10 puta vise Ljudi proseta na ovom "uskom" setalistu nego sto je bilo na starom "sirokom" to je cinjenica.Sto se tice biciklisticke staze ja vas podrzavam I smatram da je trebala biti odvojeno jer bi imali vise koristi.U nastavku promenade vidim da su odvojili stazu za bicikle I setaliste sto je dobro. :|

Oooo, pa ti si se vratio
E blago nama
Elem...
Danas 10x vise ljudi pusi, nego sto se bavi rekreativno sportom...
I to bi bio argument da je pusenje dobro? Ne, nego je dokaz da mladi ljudi iz gluposti (misleci da su face) pocnu da puse....

E tako i danas ima nekih koji misle da su face ako sede u kafani (pardon, izlozbenom salonu).


Sent from my LG-D320 using Tapatalk

 

[Igor]

Zuma reprezentativna zgrada ima kontakt sa kolskim prilazom, parkingom tj internom saobracajnicom. Kako ovo moze biti dobar primer kada kola prolaze odmah do pesacke staze koja je inace uzana. Sirina te pesacke staze je maksimalno 6 metara :bash:

 

[Delija]

Као прво, какве уопште везе има што је пешачка стаза широка 6м? По неком мом укусу и просторно-дизајнерском резону и тих 6м је превише за пријатан угођај пешака. Битна је ширина зеленог појаса и оног платоа уз саму реку.

Као друго, Хотел Југославија је првобитно планиран као хотел за комуњарску политичку елиту (то је та митска једнакост у сфрј) па отуда и овај издашни колски прилаз иза зграде.

 

[Igor]

Kako nije bitna sirina staze kada se vec u praksi odavno pokazala kao uzana i nedovoljna na keju kod hotela Jugoslavija. Ne sporim da je bitno zelenilo ali takodje razumem da su u pitanju dva potpuno razlicita koncepta uredjenja. Nekada planski mada sa dosta mana ali kvalitetno a danas stihijski oruk da se zadovolji kakva takva funkcija a o kvalitetu ce tek biti reci. Sa druge strane nekada gotovo izopsteno iz urbane sredine skoro pa iskljucivo rekreativno sto je ok naravno i prilici vecini te stare staze a sada strogo komercijalno sto vise prilici centralnoj gradskoj zoni.
Ja ne vidim problem u postojanju dva koncepta ako se ovaj sadasnji izvede kako treba pre svega po pitanju mesanja funkcija i kvaliteta radova i ugradjenog materijala. Ko zeli klasicnu rekreaciju vec od sajma ce imati priliku za to pa sve do ade slicno i od beton hale pa dalje prema dunavskoj strani keja.

 

[dove]

EVO ČIJI SU LJUDI SA FANTOMKAMA Građevinac iz Mirijeva porušio Savamalu!
Građevinski preduzetnik organizovao mehanizaciju i platio „crnokapuljašima“ da unište objekte u centru Beograda. Na udaru se našao i objekat čiji je vlasnik finansijer jedne opozicione političke partije
http://www.kurir.rs/vesti/beograd/evo-c ... ak-2251623

 

[Delija]

Igor » 05 May 2016 02:13 am[/url]":xi4fub3q]Kako nije bitna sirina staze kada se vec u praksi odavno pokazala kao uzana i nedovoljna na keju kod hotela Jugoslavija. Ne sporim da je bitno zelenilo ali takodje razumem da su u pitanju dva potpuno razlicita koncepta uredjenja. Nekada planski mada sa dosta mana ali kvalitetno a danas stihijski oruk da se zadovolji kakva takva funkcija a o kvalitetu ce tek biti reci. Sa druge strane nekada gotovo izopsteno iz urbane sredine skoro pa iskljucivo rekreativno sto je ok naravno i prilici vecini te stare staze a sada strogo komercijalno sto vise prilici centralnoj gradskoj zoni.
Ja ne vidim problem u postojanju dva koncepta ako se ovaj sadasnji izvede kako treba pre svega po pitanju mesanja funkcija i kvaliteta radova i ugradjenog materijala. Ko zeli klasicnu rekreaciju vec od sajma ce imati priliku za to pa sve do ade slicno i od beton hale pa dalje prema dunavskoj strani keja.

Нама су обале и до сада биле и те како комерцијализоване, чак и превише. Последње што нам је требало је навала ових дивљих фенси кафана, киоска и платформи на обалоутврди. И не знам, какав је то рекреативни кеј? Јел то сваки кеј који нема кафиће, зграде или...? Не разумем, заиста не разумем ту вашу новокомпоновану класификацију јавног простора.

Што се тиче ширине стаза, 6м јесте превише. Потребно је више стаза мање ширине, потребно је више маштовитости, праваца, адекватнија материјализација која ће одступати мање од зеленила па београдске помодарске гузице неће боравак у природи деградирати доминантним позирањем у кафићима и на том једном закрченом шеталишту које као такво постаје пешачка саобраћајница а не шеталиште.

Невероватно ми је то, свуда у свету људи по парковима најрадије залегну на травњаку а овде то видим једном у месец дана и то само на савском кеју. То је последица 70 година израженог материјализма и представљања града као корака напред у животу сваког човека у овој држави. Па ваљда отуда та опчињеност бетоном, асфалтом а отклон од зеленила и природе.

Поимање урбаног простора и поготово урбаних квалитета у српском друштву 21. века је заиста поражавајуће.

 

[lepi]

U Srbiji ne postoji kultura koriscenja parkovskih povrsina na nacin na koji postoji u razvijenim evropskim državama.
Meni licno nije pojmivo da ležim na travi ali to ne znači da ne uživam u zelenilu parkova.

Restorani i kafici na obali reke su potreba ovog drustva, ukoliko se ne izgrade planski, izgradice se na divljaka, splavarski...

Kej treba približiti svim ljudima a ne samo zaljubljenicima u divlju prirodu. Uostalom postoji toliko mesta u Beogradu gde ljudi mogu uživati i rekreirati se pored reke i u manje uredjenim i u malo više uređenim delovima.
Jos sam misljenja da bici stazu treba izbaciti i provuci je iza setalista, Zuma je dao lep predlog.

 

[Igor]

Delija » Maj 5th, 2016, 12:51 pm[/url]":2rz65u21]

Igor » 05 May 2016 02:13 am[/url]":2rz65u21]Kako nije bitna sirina staze kada se vec u praksi odavno pokazala kao uzana i nedovoljna na keju kod hotela Jugoslavija. Ne sporim da je bitno zelenilo ali takodje razumem da su u pitanju dva potpuno razlicita koncepta uredjenja. Nekada planski mada sa dosta mana ali kvalitetno a danas stihijski oruk da se zadovolji kakva takva funkcija a o kvalitetu ce tek biti reci. Sa druge strane nekada gotovo izopsteno iz urbane sredine skoro pa iskljucivo rekreativno sto je ok naravno i prilici vecini te stare staze a sada strogo komercijalno sto vise prilici centralnoj gradskoj zoni.
Ja ne vidim problem u postojanju dva koncepta ako se ovaj sadasnji izvede kako treba pre svega po pitanju mesanja funkcija i kvaliteta radova i ugradjenog materijala. Ko zeli klasicnu rekreaciju vec od sajma ce imati priliku za to pa sve do ade slicno i od beton hale pa dalje prema dunavskoj strani keja.

Нама су обале и до сада биле и те како комерцијализоване, чак и превише. Последње што нам је требало је навала ових дивљих фенси кафана, киоска и платформи на обалоутврди. И не знам, какав је то рекреативни кеј? Јел то сваки кеј који нема кафиће, зграде или...? Не разумем, заиста не разумем ту вашу новокомпоновану класификацију јавног простора.

Што се тиче ширине стаза, 6м јесте превише. Потребно је више стаза мање ширине, потребно је више маштовитости, праваца, адекватнија материјализација која ће одступати мање од зеленила па београдске помодарске гузице неће боравак у природи деградирати доминантним позирањем у кафићима и на том једном закрченом шеталишту које као такво постаје пешачка саобраћајница а не шеталиште.

Невероватно ми је то, свуда у свету људи по парковима најрадије залегну на травњаку а овде то видим једном у месец дана и то само на савском кеју. То је последица 70 година израженог материјализма и представљања града као корака напред у животу сваког човека у овој држави. Па ваљда отуда та опчињеност бетоном, асфалтом а отклон од зеленила и природе.

Поимање урбаног простора и поготово урбаних квалитета у српском друштву 21. века је заиста поражавајуће.

Ako mislis na ovo divlje komercijalizovanje nasih obala sa splavovima i raznim sklepotinama onda sam apsolutno protiv toga to sam davno pomenuo da bih sve lepo pomerio. Pritom ta komercijalizacija je gotovo pa iskjucivo nocna uz retke izuzetke. Pritom ti splavovi su najveci uzurpatori javnog prostora i pogleda na stari deo grada. Zato lepo u Smederevo da ih posaljemo kao sirovinu Kinezima a ostatak na deponiju.

Rekreativni kej je onaj na kome su zelene povrsine sirine kakve su na nbg kod Hotela Jugoslavija i dalje prema uscu. Cesti vidjam sportiste kako igraju mali fudbal ili rekreativne atleticare koji trce duz keja ili na stazama oko muzeja.

Sadasnji tj planirani kej duz BNV je vise pandan nekoj pesackoj zoni u Knezu za cime takodje postoji potreba. Uostalom vec sada je uocljivo da je posecenost vec izgradjenog dela daleko veca nego ranije. E to je spustanje grada na reke tamo gde nema gradjana dzabe prica o spustanju na reke ako imamo puste staze i livade. Ljudi kod nas imaju odavno izrazenu potrebu da zasednu jos iz doba kafana pa kasnije kafica, sada je to podignuto na jos visi nivo pomodarstva ali jednostavno tako je. Ko ne zeli da sedi u kaficu moze da proseta ili da provoza bicikl ako bude mogao da prodje od guzve pogotovo u popodnevnim casovima.

 

[Delija]

То што пишеш би имало смисла да скоро сви "кејови" нису већ закрчени кафанама, односно сплавовима. Не постоји нешто попут "рекреативног" кеја. Постоји кеј и постоји ова помодарска прчварница коју ни пешаци, ни бициклисти, ни обични суграђани заправо не могу да користе комфорно, што у преводу значи да кеј не може да служи својој сврси.

 

[Barkley]

Delija » 05 May 2016 11:51 am[/url]":17dzpwe1]
Невероватно ми је то, свуда у свету људи по парковима најрадије залегну на травњаку а овде то видим једном у месец дана и то само на савском кеју. То је последица 70 година израженог материјализма и представљања града као корака напред у животу сваког човека у овој држави. Па ваљда отуда та опчињеност бетоном, асфалтом а отклон од зеленила и природе.

Има нешто и до тога што је деценијама на свим зеленим површинама стајала табла са натписом ''Не гази траву'' (па су је преправљали у Не гузи у трави ). Када су људи почели мало више да путују почели су и да мењају навике. Мени је то одмарање на трави био један од првих утисака када сам 2005. први пут био у Француској. Иде споро, предњаче страни туристи, али има и све више наших који тако користе паркове - Калиш, Мањеж, понекад Студентски парк и Таш.

 

[Zuma]

Igor » 05 May 2016 01:52 am[/url]":97ptz4uk]Zuma reprezentativna zgrada ima kontakt sa kolskim prilazom, parkingom tj internom saobracajnicom. Kako ovo moze biti dobar primer kada kola prolaze odmah do pesacke staze koja je inace uzana. Sirina te pesacke staze je maksimalno 6 metara :bash:

Pogledaj sliku.

To što mi danas vidimo nije ono što su dizajneri imali na umu i što su originalno napravili, a ja sam pričao o tome. Ovo gde su danas ukoso parkirana kola, to je ustvari bio travnjak. Sa leve strane vidiš preostali deo tog travnjaka koji se produžavao u desno i išao oko cele zgrade. Kasnije je travnjak (naravno) pretvoren u parking. Ovo što ti danas vidiš kao ulicu, je u stvari takođe zamišljeno kao deo pešačkog šetališta koje je tako napravljeno da tuda ponekad mogu proći i kola, do zadnjeg, rečnog ulaza u zgradu. To je bilo zamišljeno da se koristi za kolski prilaz samo izuzetno, od strane tadašnjih VIP osoba onda kada žele da izbegnu gužvu i vidljivost na glavnom ulazu. A pre svega kada je potrebna povećana bezbednost, za Tita, visoke partijske funkcionere i problematične hotelske goste iz sveta, pošto se samo zadnja strana može totalno obezbediti. Naprimer snajperista može biti sakriven iza bilo kog prozora u stambenim zgradama sa druge strane. Na ovoj strani to nije moguće. Tada je to bilo jako važno. Da je to pre svega šetalište se vidi i po uvučenom delu sa stubovima, u aneksu. Očigledno je to predviđeno za ljude koji ulaze i izlaze na bilo kom mestu te kolonade. Oni odatle nemaju gde da odu sem direktno na "ulicu", koja ustvari uopšte nije ulica nego sastavni deo šetališta. Ljudi su se ovuda masovno i slobodno kretali. Velika je greška primenjivati današnje pretpostavke na ono vreme. Naprimer, malo se zna da su klinci na lokalnim ulicama širom Beograda igrali mali fudbal. Uzmu se četri cigle koje služe kao golovi, pa utakmica može da počne. Kad u se retkim intervalima ipak pojavi neko vozilo, oni se sklone, sačekaju da prođe, pa nastave utakmicu. Takav je bio saobraćaj. Narod nije ni imao svoja privatna kola. Kasnje se to promenilo, ali i dugo vremena posle toga vozila i dalje nisu ima šta da traže iza hotela Jugoslavija. Tako da je sve što vidiš sa zadnje strane Hotela Jugoslavija ustvari jedna jedinstvena pešačka zona, dakle ili pešačko šetalište ili zelenilo.

Zatim, imaš odvojenu glavnu zgradu koja je čitavih 56 metara udaljena od ivice najvišeg nivoa obalutvrde. Od te ivice do kraja obale ima još 50 metara. To je 106 metara od zgrade do vode! A to šetalište od 6 metara je samo deo šetališta, čak i na najvišem nivou, a pogotovo na nižim. Pa onda, odvojen od glavne zgrade i njene funkcije je poseban aneks koji je, sem kao restoran, očigledno zamišljen i kao objekat koji predstavlja urbanu vezu sa rekom i nudi lakše sadržaje orjentisane baš ka reci. Tu su visoki panoramski prozori, stakleno prizemlje, izlaz na raskošne stepenice ka vodi, plato koji se nadvija nad rekom itd.

Igor » 05 May 2016 02:13 am[/url]":97ptz4uk]Kako nije bitna sirina staze kada se vec u praksi odavno pokazala kao uzana i nedovoljna na keju kod hotela Jugoslavija. Ne sporim da je bitno zelenilo ali takodje razumem da su u pitanju dva potpuno razlicita koncepta uredjenja. Nekada planski mada sa dosta mana ali kvalitetno a danas stihijski oruk da se zadovolji kakva takva funkcija a o kvalitetu ce tek biti reci. Sa druge strane nekada gotovo izopsteno iz urbane sredine skoro pa iskljucivo rekreativno sto je ok naravno i prilici vecini te stare staze a sada strogo komercijalno sto vise prilici centralnoj gradskoj zoni.
Ja ne vidim problem u postojanju dva koncepta ako se ovaj sadasnji izvede kako treba pre svega po pitanju mesanja funkcija i kvaliteta radova i ugradjenog materijala. Ko zeli klasicnu rekreaciju vec od sajma ce imati priliku za to pa sve do ade slicno i od beton hale pa dalje prema dunavskoj strani keja.

I zelenilo je urbano. Takođe, niko i nije tražio samo zelenilo, već jedino da se tik pored vode ne prave ogromne zgradurine u nizu, da se to zemljište ne prodaje, i da od njega koristi imaju mnogi, a ne samo neki. Ja sam recimo govorio o pravom silasku ljudi na Beogradske reke, tako da pored Save imamo neku vrstu mešavine Knez Mihajlove ulice na otvorenom prostoru, dakle bogate ponude u malim prizemnim zgradama, i rečne obale sa njenim uobičajenim funkcijama, mada dovoljno prostrane za sve te sadržaje. Prisustvo usluga u prizemlju na obali reke je jedno, a sasvim drugo je dodati jo 40 spratova iznad toga, uz dodatne desetine hiljada ljudi koji treba da ih popune i koji sa rekom nikakve veze nemaju sem što jednom čoveku donose novac.

Još važnije, ovde izgleda postoji fundamentalni nesporazum u osnovnim postavkama. Deluje mi kao da mnogi ljudi obalu reke u strogom centru grada vide kao neki neobavezni dodatak, šlag na torti, prostor čije je uređenje pre svega stvar estetskih kriterijuma i slobodnog izbora. Ili isključivo deo prostora pored zgrade na obali. Oprilike, po principu samoposluge, što raznovrsnije to bolje. Ovde imamo ovakvu obalu, hajde sad da tamo imamo nešto različito. To je kao kad bi rekli da, pošto već imamo dosta ulica normalne širine, hajde da sada pravimo ulice tri metra široke, pošto takvih imamo mnogo manje. Čisto zbog raznovrsnosti i bogatstva ponude. To ne može tako. Posmatrajte obalu i kao saobraćajnicu, a to je samo jedna od njenih mnogih funkcija.

Moderni urbanizam smatra da posebni prirodni (i neki urbani) resursi grada predstavljau neotuđivo pravo svakog građanina. Njegovo je neotuđivo pravo naprimer da ima lokalni park ne dalji od par minuta lakog hoda od mesta stanovanja. Na isti način se danas smatra da svaki građanin ima neotuđivo pravo na neometano korišćenje i pristup obali reke. To što neko ne stanuje pored reke ne znači da je njemu zabranjen dolazak, ili da može samo da plati pravo na privremeni pristup i vreme, od onih koji su vlasnici obale. Iako ovo nije moguće, a i ne treba sprovoditi svuda, u posebno vrednim delovima grada takvi javni prostori MORAJU da postoje, inače grad nije jedinstvena i funkcionalna celina.

Uređenje obale se sastoji iz obaveznog i neobaveznog dela. Za ovaj prvi se napravi spisak funkcija koje obala MORA da nudi na SVAKOJ svojoj tački, bez obzira koliko to kilometara dužine bilo. Moraju postojati WC-i, mora postojati voda za piće, mora postojati podužno, neprekidno šetalište minimalne širine, zelenilo, izabrane staze za rekreaciju (zbog čistog vazduha i otvorenih vidika to MORA biti ovde, to je pitanje fizičkog i psihičkog zdravlja građana, a ne nečije slobodne volje, esteskih ili političkih kriterijuma), itd, itd. Nikakva raznovrsnost u osnovnoj ponudi ovde nije dozvoljena. To može biti implemetrirano na razne načine na raznim mestima, da bi bilo lepše, ali FUNKCIJA, tj usluga, MORA postojati, svuda. Kad se izračuna koliku širinu ili koliku površinu zahtevaju obavezne funkcije, tek ONDA se ide na raznovrsnost i dodatke u DODATNOM PROSTORU OBALE, koji obogaćuju ponudu, daju posebnu lokalnu boju i posebne sadržaje pojedinim delovima gradske obale. Dakle, obala reke se mora posmatrati kao posebna gradska površina posebnih karaktetistika, ako hoćete kao niz posebnih gradskih blokova, ona ne može biti SAMO puki produžetak prostora oko zgrade na obali. Ta zgrada može obojiti karakter i ponudu obale koja se nalazi uz nju, ali to je moguće samo kao DODATAK, dakle uz očuvanje njenih obaveznih gradskih funkcija. Ukratko, ti posebno važni delovi gradskih obala ne bi smeli da budu privatni posedi, nego javna površina sa opštim javnim funkcijama koje određuje samo grad, a nikako ne privatnik (on doduše ponekad može biti operativac i izvršni rukovodilac obale, ali nije onaj ko upravlja i određuje politiku uređenja i korišćenja).

 

[KartmenBG]

Udaljavate se od teme, ovo moze slobodno da se prebaci u Beogradske Obale

 

[Nepopravljivi optimista]

Nepopravljivi optimista » 04 May 2016 05:03 pm[/url]":1c0o56p6]Da li neko zna da li će se visina obaloutvrde od savanove do brankovog iznivelisati sa postojećim delom? Sada je to ovako

Sent from my GT-I9505 using Tapatalk

Evo da vratim temu na kolosek , ima li neko ideju kako ce izgledati nakon rekonstrukcije i da li je vatrogasci sele ili ostaju?

 

[direktor]

Da si ti ziv i zdrav vatrogasci su vec otjerani a to je rijecna policija trebao bi da se podigne nivo obale

 

[KartmenBG]

Kad se vec radilo ovo parce obale trebalo bi sve dici na nivo da ne bude plavljenja , kad se vec radi obaloutvrda nek se bar digne nivo, nego da li su u planu oni mobilni nasipi sto ima u Novom Sadu i Golupcu?

 

[zoran_m]

Ovde ništa nije u planu.

 

[Zuma]

KartmenBG » 05 May 2016 05:04 pm[/url]":1u55157o]Udaljavate se od teme, ovo moze slobodno da se prebaci u Beogradske Obale

Ne udaljavamo se nego je ovo najzad prava suština ove teme. Svako može da ima svoje mišljenje, i svako ga nažalost ima, isto kao što može navijati za najgori mogući klub koji može postojati. Ali da bi mišljenje nešto vredelo, moraju se znati opšti principi i razlozi za to mišljenje. Kako se ovakvi prostori rešavaju u principu, i koja bi još posebna i dodatna pravila trebalo poštovati u Beogradu. Pa ONDA možemo reći, ovo što se radi valja, ili ovo ne valja. A najniže u hijerarhiji vrednosti priloga su izveštaji "šta je urađeno na gradilištu". Gle, postavili su kocku, hajde da se divimo, ili hajde na je pljujemo. To baš i nije od nekog naročitog značaja. Jeste ponekad zanimljivo, ali se uvek mora znati šta je gde na lestvici vrednosti.

 

[Zuma]

Evo, za Miloša. Gde su sve bili šipovi kad je ovo snimano. Jedva da ima mesta gde ih nema. A i to je samo privremeno.