Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Bez hitnog postupka o Beogradu na vodi
Autor: Tanjug | 12.03.2015 - 17:22:00h | Komentara:

Na predlog premijera Aleksandra Vučića Vlada Srbije zatražila je danas od predsednice parlamenta da se Predlog zakona o utvrdjivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja gradjevinske dozvole radi realizacije projekta "Beograd na vodi" ne razmatra po hitnom postupku.
Beograd na vodi


U saopštenju vlade, posle sednice, navedeno je da će se taj predlog zakona naći na dnevnom redu parlamenta za oko dve sedmice.


http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/bez-hi ... vodi/89222
 
Kako "velikodusni" ustupak vladajuceg taman da se takodje nesposobna opozicija "pripremi". Cirkus u najavi pogotovo ako se pripreme kao voditeljka kaziprsta pre dan dva.
 
Upravo u `dnevniku` ista prazna prica i opravdanje recima - ``nadjite vi nekog ko ima 3,5 milijarde da ulozi kod nas``

:evil:
 
Vesić: U Savskom amfiteatru raseljeno 100 objekata, 88 porodica dobilo nove stanove

Tanjug | 12. 03. 2015. - 08:32h | Foto: RAS | Komentara: 0
Gradski menadžer Goran Vesić izjavio je danas da će izgradnja "Beograda na vodi", koji je trenutno možda najveći evropski projekat te vrste, krenuti tokom ove godine i da će leks specijalis stvoriti pravnu osnovu za eksproprijaciju zemljišta, kako bi pripreme u celini bile završene.

Grad Beograd intenzivno radi na ovom projektu, a već je 88 porodica dobilo nove stanove, dok je raseljeno više od 100 objekata, rekao je Vesić.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/541687 ... ve-stanove
 
Igor":nd15vl98 je napisao(la):
Cak i da ne ulazimo u njegovu strucnost i reference kako je moguce da nesto projektujes a da nisi bio na lokaciji da shvatis prostor topologiju itd.
Па лепо, човек је био на гугл "поглед са улице" и видео шта све треба :lol:
 
Moze da se projektuje a da se ne ide na licu mesta, mislim ako imas sve parametre, planove, slike itd, to i nije toliki problem.
 
I nakraju se ispostvi da nemoze da se uklopi jer neko je pogresio u parametrima
 
Pa nije ni Zaha bila u Bg. To jednostavno nije toliko bitno u tom poslu.
Recimo covek koji je projektovao Petrovaradinsku tvrdjavu nikada je nije ni video.
 
DSC04064a.jpg

kasniji prepisivaci koji dublje nisu ulazili u ovu, inace komplikovanu temu, cisto da bi izmenili redosled reci u recenici doveli su do toga da vise nije vobanov sistem, nego je prvo dobio transfomraciju u "vobanov plan" a kulminacija je "vobanov projekat"... tvrdjava jeste kompilacija francuske, italijanske i holandske vojne arhitekture XVII i XVIII veka...


provjeri to za petrovaradin

Poz od nikole doksata de moreza
 
Igor":2i8lji9u je napisao(la):
Cak i da ne ulazimo u njegovu strucnost i reference kako je moguce da nesto projektujes a da nisi bio na lokaciji da shvatis prostor topologiju itd.

Нажалост, глобализација је банализовала многе струке па и архитектуру. Све је мање оних романтичних архитектонских прича о архитектама који проводе сате на парцели и размишљају о будућем објекту. Та ера је мртва.

Данас се пројекти штанцају по префабрикованим идејама и зато градови и личе једни на друге. Архитекте немају више времена да одлазе на локације јер губе време, а самим тим и послове.
 
A ja ne razumem kako neko može da projektuje zgradu a da nije izašao na teren pre toga.
Samo tako može da vidi gde sunce izlazi, gde je u podne, gde zalazi, kako duvaju vetrovi, gde su okolne zgrade, da li nešto smrdi, šta nedostaje, nema priliku da mu prostor da inspiraciju, da mu promeni mišljenje. Planovi ne moraju da budu tačni, softveri rade samo na osnovu unosa.

Odličan primer je Fudžimoto: čovek došao ponovo u Beograd i malo bolje razmislio da li je njegova ideja baš najbolje rešenje, što je za svako poštovanje. Samo glup čovek misli da je uvek u pravu.
 
direktor":2uyh9t5d je napisao(la):
Belgrade-sales-centre-master-plan.jpg


svojevremeno kad se radila zadruga

"Ljubaznošću jednog od pratilaca naše fb strane dobili smo ovaj nacrt za uređenje zelene površine na kojoj je do skoro bila NIS-ova pumpa. Ako je ovo definitivni plan za sudbinu jedine zelene površine u srcu Savamale, zanima nas da li su sive površine beton, a zelene žardinjere? Smatramo da ovaj parkić u srcu Savamale može da se reši daleko maštovitije, i daleko zelenije... Kao i da bi domaći stručnjaci iz oblasti pejzažne arhitekture bili mnogo motivisaniji da kreiraju novu zelenu oazu u svom gradu, umesto strane kompanije čiji planeri verovatno nisu ni obišli lokaciju..."
izvor:Mikser Beograd
 
Izvor: Beobuild.rs

Beograd na vodi: stanovi u prvoj fazi
bnvresidb.jpg


Posle dugo isčekivanja novih informacija o “Beogradu na vodi” konačno je predstavljen prikaz prvog projekta u okviru ove ambiciozne reurbanizacije. Kao i kod ostalih pitanja o Beogradu na vodi, i ovde je bilo prakatično nemoguće doći do potpunih informacija. Svi podaci su jako šturi i nepotpuni, pa ostaje utisak da ni nadležni ne znaju dovoljno. Jako loše organizovan početak kampanje bez projektnih detalja, a dostupne su samo fotografije makete i jedan render.

Prema dostupnom prikazu radi se o stambenom bloku koji bi se nalazio levo od Starog savskog mosta, odnosno na prostoru između današnje autobuske stanice i savske obale. Po renderu se može zaključiti da se predstavljeni objekti nalaze nadomak mosta Miladina Zarića (Stari savski most) u zoni S5, tačnije u bloku 14 gde je definisana maksimalna visina objekata od 75 metara. Kompleks se sastoji od dva masivna stambena bloka sa po 20 spratova, međutim nije poznato koliko ima stambenih jedinica, niti kakvih su struktura. Nije poznato ni ko je projektovao zgrade, jedino što se u ovom trenutku zna jeste da bi ceo objekat trebao da ima blizu 68.000 kvadrata.

Kubusi objekata su jedan u odnosu na drugi postavljeni pod uglom od 90 stepeni i nalaze se na široj osnovi objekta koja se prostire do ivica parcele, a jednom svojom stranom gleda na reku i savsko šetalište. Na ploči iznad šetališta planiran je privatni park za stanare, dok bi se ispod ploče na nivou šetališta nalazili razni komercijalni sadržaji. Možda je najpohvalniji deo projekta upravo njegov izlaz na reku, pošto je proširen javni prostor i preko manjeg trga povezan sa samim objektom. Kubusi stambenih kula su dosta izduženi, pa je njihova orjentacija uvek prostorni problem. Ovde su kule iskošene i pod uglom kako bi formirale što manji zid, odnosno omogućile provetrenost prostora i osunčanost.

Međutim, integrisan koncept koji je ovde predstavljen podseća dosta na hotelske komplekse, i slične stambene projekte širom sveta na oblama mora i okeana. Stambene zgrade imaju i velike kaskadne balkone sa jedne strane, jedino je čudno što su objekti tako postavljeni da ti prostrani balkoni gledaju na gradski greben umesto ka reci i “pučini” Novog Beograda. Kako će se ovakav koncept pokazati u Beogradu tek ostaje da se vidi. Dosta zavisi i od cene kvadrata, pogotovo kada znamo da se visoko platežni kupci u Beogradu češće opredeljuju za kuće ili male luksuzne lamele. Tržište će isto igrati važnog korektora u daljem razvoju savskog priobalja.

Tokom promocije ovih objekata pomenuta je i dalja razrada projekata u okviru okolnih celina. Tu je pomenuto da bi jedna od narednih zgrada mogla biti hotel, a jedna od parcela koja podržava tu namenu je u zoni K2 bloka 13, odnosno plac između mosta i juče predstavljenog stambenog bloka.

Sa druge strane, neumesno je govoriti o detaljima pojedinčanih projekta kada još uvek nisu utvrđeni osnovi saradnje sa arapskim investitorima, kakva je ekonomska korist Grada Beograda i kako će domaća struka biti uključena u proces odlučivanja. Javnost treba da se fokusira na važne stvari. Najvažnije pitanje u ovom trenutku jeste kako će biti regulisano zemljište na priobalju i šta nosi ugovor sa investitorom. Ono će odrediti i koliki je naš interes u svemu ovome.

namenasjvj.jpg

namenasj.jpg
 
Odlican kriticki osvrt. Sve pohvale Igore. U zadnjoj dekadi cujemo kako ovaj tip gradnje nikako nije pozeljan u ovom podrucju gde vlada kontinentalna klima, da su ovako otvoreni stilovi prigodni za mediteran, gde zimi nema smetova i udara kosave. Na stranu to, recimo da ja hocu da kupim stan na 20. spratu ovog zdanja prvo sto bih pitao kakve su bezbedonosne procedure i sistemi u slucaju pozara, poplave itd. Kako bi sluzbe mogle uopste da reaguju kada su prilazi ovom visinski prenaglasenom stambenom bloku po nacrtu toliko skuceni da osim recimo kanadera u pripravnosti niko drugi i ne moze da ugasi pozar na 20.spratu. Postoji taj osvrt i na kulturne sadrzaje koji su zastupljeni u samo 1%. Sportski objekti ne znam jesu li uopste i predvidjeni. Ali jos gore od toga je to da nikakvim planom nije predvidjena nijedna zdravstvena ustanova, policijska stanica, vatrogasna stanica, objekti javne namene. Nesto od cega bi koristi imali i drugi gradjani Bga. Ispada da ce se oni za sve sto im treba grebati od ostatka grada. Gde ce se tih nekoliko hiljada ljudi leciti. U klinickom centru? Pa zasto? Jer im je najblizi, hm pa nek izgrade svoj zdravstveni centar ili makar dom zdravlja. Po njihovom planu okupirana je zelena povrsina u parku republike Srpske preko druge strane a onog malog pesackog mosta vise i nema u urbanistickom planu. Po kom osnovu? Kada se jednom bude gradilo na levoj obali u naselju Staro Sajmiste ,hoce li i oni preklopiti istu zonu zelene povrsine koja im prostorno i pripada ili ce morati unutar svoje da gube horizontalno prostorno pa da i oni jure visinu kako bi nadomestili kvadrate.
 
Pohvale za oba prethodna posta. Jasno obrazloženo, ali i jedna bitna nova informacija. Gornji nivo obalske terase je privatan i nepristupačan Beograđanima. Deluje da bi ova podela nivoa po korisnicima mogla biti opšti princip koji će se dosledno slediti u čitavom projektu BNV (sem za komercijalne prostore otvorene za sve, naravno). Tako je bilo i na maketi (bazeni na krovovima garaža, itd). Onda bi to važilo i na samoj obali, pa prilikom analize rendera ne treba praviti pretpostavke da je sve što će eventualno ličiti na otvoreni javni prostor zaista javno.
 
Kada sam prvi put video render ove dve zgrade bio sam prijatno iznenađen bar izvesnim poboljšanjem kvaliteta javnog prostora na obali. Pre svega zbog dva nivoa i tako dobijenog javnog prostora koji bi bar donekle umanjo gužvu, preselio kafanske bašte i zelenilo naviše, ali i obezbedio bolji vidik na reku. Nažalost posle informacije da je gornji nivo privatni prostor stanara zgrade, moram reći da nisam siguran da će ovo što je preostalo izgledati reprezentativno ili biti stvarno upotrebljivo, mada deluje da sada ima za nijansu više mesta.

11042977_913356358684768_3961369058083248753_n.jpg


Problem je što ovde i dalje treba provući izrazito prometnu, magistralnu biciklističku stazu. Zatim se zbog komercijalnih potreba onih zakupaca koji nisu restoranskog tipa mora ostaviti široki prolaz pored izloga. Treba da bude mesta da jedni stoje pored izloga i gledaju ih, dok drugi nesmetano prolaze pored njih u oba smera. Tu bi otprilike trebalo obezbediti širinu od dva i po čoveka po svakom smeru (ljudi idu u parovima) plus širina jednog ili dva čoveka pored samog izloga. Dakle širinu koju zauzima 6 ili 7 ljudi koji idu naporedo.

Zatim imamo spomenutu biciklističku stazu, pa onda širinu šetališta pored vode. Ona se sastoji od tri prostora razdvojena po širini. Prostor za one koji koji stoje tik pored vode (pecaju, sede na samoj ivici keja da ne bi ljudima bili razdvojeni od vode, hrane ptice..), zatim, zbog ogromnog broja ljudi u prolazu, VEOMA širok prostor za one koji se kreću, u dva smera. I na kraju prostor za klupe, frizidere sa sladoledom itd.

Međutim najveći problem će biti ogroman prostor koji zauzimaju restoranske bašte. Zakup lokala na obali reke je toliko skup da se kod nas smatra samo po sebi razumljivo da svi oni imaju pravo na veliku baštu na obali pored svog lokala. To je obično jedini razlog zašto su uopšte na tom mestu. Zbog toga se plašim da će to u praksi pre svega ličiti na novi Zemunski kej. Tu je takođe bilo velikih priča i grandioznih najava, pa se ceo novi kej pretvorio u niz stolova odakle su svi pešaci silom proterani na niži nivo, pa ako imaju sreće da tamo nema vode, imaju tu "privilegiju" da šetaju kroz prazan tunel oivičen isto tako praznim nebom gore, asvaltom dole, i betonskim zidom levo. Na VIP-ovskom, gornjem nivou, u bukvalno čitavoj ulici više i nema ničeg drugog SEM restorana i njihovih bašti. U svakom slučaju tamo niko ne šeta niti ima gde to da radi.

To sve teško da može da stane u stvarno potrebnoj širini čak i ovako, kad javnog zelenila nema UOPŠTE. Zbog toga sam toliko insistirao da se na javnom delu obale ostavi dovoljno slobodnog mesta, jer inače ceo prostor ubrzano postaje neupotrebljiv za sve sem za vlasnika obalskih lokala. Kad ne bi bilo bašti, i ako ne želimo javno zelenilo, ova širina bi bila donekle podnošljiva, ali to nema šanse da se desi. Bašte će tražiti i prolaznici i zakupci, tako da sve ovo na kraju neće ličiti na bog zna šta, a sigurno ne na ovaj render. Još jedan razlog zašto projektant mora bar da dođe u grad za koji projektuje, a naročito mora da upozna navike i potrebe ljudi koji će tu njegovu tvorevinu koristiti.

Trenutni izgled novog Zemunskog keja (uočite prepreke postavljene za pešake koji pomisle da je ovo šetalište pored reke):

IMG_8734_resize.jpg
 
imam pitanje za kolko ce oni metara dizati obalu posto kako je sad to je jako nisko i bice poplavljeno?

namenamap.jpg
 
simba222":183x8i5m je napisao(la):
imam pitanje za kolko ce oni metara dizati obalu posto kako je sad to je jako nisko i bice poplavljeno?

namenamap.jpg

Po najavi za 2m, mada ima strucnjaka koji smatraju da bi to trebalo da bude 5m.
 
NOVO / NOVO / NOVO
Iz štampe je izašlo glasilo inicijative Ne da(vi)mo Beograd.
Tim povodom, pozivamo vas na zajedničku konferenciju za medije inicijative Ne da(vi)mo Beograd i Akademija arhitekture Srbije, u ponedeljak 16. marta u 12 časova ispred Skupštine grada Beograda ("Stari dvor"), Dragoslava Jovanovića 2.

Na konferenciji će biti predstavljen prvi broj glasila inicijative Ne da(vi)mo Beograd, u kojem su sabrane mnogobrojne kontroverze projekta "Beograd na vodi", a sa stručnog gledišta o nedostacima ovog projekta govoriće i predstavnik Akademije arhitekture Srbije.

Ukoliko želite štampani primerak Glasila, možete ga uzeti u ponedeljak u 12 ispred Skupštine grada, možete nam poslati i adresu na koju da vam pošaljemo poštom ili pratite stranicu Ne davimo Beograd https://www.facebook.com/nedavimobeograd za druge vidove promocije.

21710_429895943854583_4905711157851997602_n.jpg
 
PETAK 13.03.2015. | 17:31
Koliko će biti kvadrat u BG na vodi
IZVOR: B92
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=968221

Beograd -- Prodaja stanova u prvim stambenim kulama u Beogradu na vodi počeće u ponedeljak, ali se za sada ne zna kolika će biti cena kvadratnog metra.

Kako su u Gradskoj upravi izjavili za Blic, u ponedeljak počinje faza pretprodaje u kojoj se samo prikupljaju prijave o zainteresovanosti.

Na osnovu toga će se kako kažu, videti koliki je interes građana za kupovinu kao i za koju vrstu stanova je najveće interesovanje, tek na osnovu toga formiraće se i cene.


To je, naime, sistem prodaje koji kompanija Igl hils primenjuje u celom svetu.

Kada je reč o individualnim investitorima, tj. krajnjim kupcima, kod njih postoji nekoliko različitih profila:

Investitori na duže staze, koji očekuju određeni povratni kapital kroz izdavanje stanova.

Investitori na kraće staze, koji veruju da će nakon određenog vremena kupljena nekretnina dostići zadovoljavajuću vrednost i nakon toga je preprodati u uslovima povećane tražnje.

Krajnji korisnik - je onaj koji kupuje nekretninu za ličnu upotrebu, tj. za stanovanje.

Maketa dve stambene zgrade, koja je izložena na sajmu MIPIM, sledeće nedelje će biti izlozena u BW galeriji, u Karađorđevoj ulici u Beogradu.

"Od ponedeljka će svaki građanin koji je zainteresovan moći preko sajta Beograda na vodi da dobije sve informacije o prodaji stanova, u novinama ćemo takođe od sledeće nedelje objaviti sve detalje", rekao je prvi čovek Beograda Siniša Mali novinarima na Međunarodnom sajmu nekretnina (MIPIM) u Kanu.

Beogradski portal Beobild piše da tek ostaje da se vidi kako će se ovakav koncept pokazati u Beogradu, što dosta zavisi upravo i od cene kvadrata, pogotovo kada znamo da se visoko platežni kupci u Beogradu češće opredeljuju za kuće ili male luksuzne lamele. Tržište će takođe imati ulogu važnog korektora u daljem razvoju savskog priobalja, navodi se na portalu.
 
Vrh