Evo primer koji sam ranije pomenuo: Hadson Jards u Njujorku. Dobili ogromne subvencije, kontraverza na šesti, Njujorčani ga preziru, ograđen, privatni zabranjeni grad na javnom zemljištu u kom smrtnik ne može da priušti ni kafu, a ne stan. Ali Hadson Jards ima zgrade koje potpisuju neka izuzetno značajna imena. u Hadson Jardsu park zauzima mnogo veći procenat ukupne površine lokacije nego u Beogradu na vodi. U Hadsdon Jardsu postoji ogromna umetnička instalacija, i kulturni centar The Shed koji je multifunkcionalna dvorana koja može da se rekonfiguriše i duplira prostor jer je deo zgrade na točkovima. U Hadson Jardsu je spektakularna osmatračnica na otvorenom. U tržnom centru su ekskluzivne radjne i restorani sa svetski poznatim kuvarima.
Jesu pokrali pare, ali se bar vidi zašto su ih pokrali.
Pogledajte prilog 133935Pogledajte prilog 133936Pogledajte prilog 133937Pogledajte prilog 133938Pogledajte prilog 133939Pogledajte prilog 133940
I onda uporedite ovo sa Beogradom na vodi, u kom fasada otpada sa zgrada, u kom ne mogu da naprave ravan zid ili da potrefe prozore da se gađaju na vertikali. I jedni i drugi su pokrali i pare i zemljište, ali u Hadson Jardsu su se bar potrudili da to stvarno izgleda svetski. Beograd na vodi je palanka u poređenju sa ovim, i zabavlja me što iko misli da može da prismrdi ovom projektu. A što je najcrnje, ovaj projekat je jedan od gorih, i koliko god bio kontroverzan i problematičan, nije izmestio železničku infrastrukturu koja je tu postojala, nego je gradio preko nje.
Ako nekog zanima kako kulturni centar The Shed funkcioniše:
I kako izgleda u praksi:
U međuvremenu ovde ne mogu jedan bedni muzej da usele u zgradu bivše železničke stanice, niti mogu da asfaltiraju trg 3 godine. I posle mene neko hoće da ubeđuje kako je Beograd na vodi najprofesionalniji projekat na svetu, a ne mogu šetalište da naprave da im ne popuca posle mesec dana. Haj'te molim vas. U Beogradu na vodi su toliko nesposobni da ne umeju ni da kradu javne pare kao ljudi.