Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

ИНТЕРВЈУ: Љиљана Благојевић, архитекткиња

Београд губи идентитет, претворен је у топлотно острво​

Нисте ни против „Београда на води”?

Не. Највећи проблем „Београда на води” је његова архитектура.

Нису Вам спорне висине објеката које су недавно повећане променом плана за тај комплекс на десној обали Саве?

Нису. Јесу ли оне спорне у америчким градовима? Нису. Али су тамо зграде много боље и урбани простор је много бољи. И овде треба радити на стварању квалитетног урбаног простора. Будимо реални, Београд је напокон „сишао” на реку.

Са Вама се неће сложити бројне Ваше колеге.

Ужасавам се „гађења” интелектуалаца који, заштићени, седе у својим кулама од слоноваче. Тачно је да су у „Београду на води” зграде баналне, за разлику од Новог Београда, који су радиле врхунске архитекте са изузетном пажњом према архитектонском пројектовању, артикулацији материјала, зеленилу и детаљима партера који су временом пропали. Имамо ли проблем са висином зграде архитекте Михајла Митровића? Немамо. Западна капија Београда је симбол града.

Али Митровић је говорио да је Западна капија само једна кућа, на ободу града, док „Београд на води” заузима централни простор у старом језгру...

Кад је грађена та зграда, то је била периферија чак и Новог Београда. Мочвара. Али била је градоградња – модернистичка архитектура је створила нови град. Дакле, није то споменик на празном простору. У „Београду на води” пропуштена је шанса коју развијеније архитектонске средине не пропуштају.

Шта хоћете да кажете?

Да је архитектонско пројектовање у „Београду на води” пало на испиту. Најмање 20 година имамо невероватну динамику градње у Београду, а на прсте једне руке можемо да избројимо пет архитектонски перфектних објеката.

Зашто?

То се и ја питам. И зато не мислим да је проблем у промени панораме града и размера у простору. Изузев Калемегдана и тврђаве, Београд никада није био леп град са лепом панорамом.

Izvor: https://www.politika.rs/scc/clanak/496646/Beograd-gubi-identitet-pretvoren-je-u-toplotno-ostrvo
 
Све што је госпођа рекла је управу. Овде је проблем у архитектури и урбанизму, а не у жели да се на неком простору гради. Значи начин како је нека идеја реализована је скроз погрешан, естетски и функционално.
 
Ne bih se složio da se grad spustio na reku. Koji povod može imati prosečan Beograđanin da ode dole? Koje se to institucije, ustanove kulture itd tamo nalaze?
 
Све зависи како се гледа. Некоме је пруга код Бетон хале којом прођу четири воза у 24 часа била оков који спречава фамозни силазак града на реку. Мене она никад није спутавала. По мени је град одавно на реци у целом појасу од Дорћолске марине до Аде Циганлије, и са друге стране Саве исто, у блоковима до топлане, и од Газеле до Гардоша. Е сад што се тиче повода, некоме је довољна сама река да се спусти до ње, а некоме сплав, некоме вожда бицикла уз реку, некоме пецање, а некоме треба изгледа тржни центар на обали да би сишао до ње.
Али слажем се, функционални град није сишао на реку. Имамо некакав угоститељско-пристанични скарабуџ код Бетон хале који ок функционише и имамо стамбену зону у БнВ. Ту има људи пропорционално колико има и на кеју у блоковима. Људи иду доле из знатижеље, али знам многе које одбијају текући радови у околини, кеј прекинут до Аде на више места и оно кружење око куле. Ко сиђе на Саву из центра града најближим путањама - преко Калемегдана, великих и малих степеница и преко Бранковог моста, њему ће бити довољна шетња и само до старог моста, даље реално нема неку потребу да иде. А део града ком је фалио стварни силазак на реку, Западни Врачар има и даље као препреку Савску улицу, и има прилаз само из правца улице Николаја Кравцова, цео остали потез дуж Савске и ка Газели и ка Савском тргу ће бити оивичен зградама и непроходан. А из правца Савског трга је веома неугледан и одбојан прилаз за сада док је БАС ту. У суштини град није ништа ближи реци него што је био пре овог пројекта. Само је естетика саме обале побољшана, нема више бродова, камиона, вагона, шина и шибља.
 
Мислим да је Саванова привремени објекат и да ће га уклонити касније. Ту ће вероватно још нека зграда да никне испред Магнолије.

Фантастично изгледа променада!
 
Aко уместо Саванове никне нега зграда, онда ће ту заувек остати сужење променаде што отежава проток људи и бициклиста.
 
Увек могу да изграде нешто као прве две зграде, где исред има неки плато.
 
Нема ту баш толико места, али ако буду нешто градили, мора да буде увучено макар за површину Саванове.
 
по плану ту где је саванова, отприлике иде иза зграда али тако да свакако морају рушити саванову. Тј вероватно ће поново отворити као локал у тој згради
 
Узалуд рушење ако нова зграда остане као сужење које већ имамо.
 
Pogledajte plan regulacije za taj deo pa će te videti šta će biti umesto ovako da spekulušete.
 
А део града ком је фалио стварни силазак на реку, Западни Врачар има и даље као препреку Савску улицу, и има прилаз само из правца улице Николаја Кравцова, цео остали потез дуж Савске и ка Газели и ка Савском тргу ће бити оивичен зградама и непроходан. А из правца Савског трга је веома неугледан и одбојан прилаз за сада док је БАС ту.
ovo je upravo bila moja trasa kada sam jednog dana rešio da promenim svoju ustaljenu rutu šetnje i spustim se do BNV

međutim, ono što je meni najviše odbojno tamo i zbog čega sam po povratku ka Vračaru razmišljao da neću skoro dole je tip ljudi koji se sleva ka tržnom centru.. uopšte su ti molovi postali leglo jako neprijatnih ljudi kojima su se porodične šetnje i ubijanje vremena preko vikenda svele samo unutar takvih objekata

na putu do kule su uporedo samnom išli otac i ćerka koji su se tako žustro svađali i dramili što su se jedva našli da bi otišli do mola, usput sam video da uveliko kruže likovi u svojim kabrioletima koji zamišljaju da su u sred Vice City-a itd.
ima toga svuda po gradu, znam, ali postoji to neko glumatanje elitizma kod nekih ljudi, a koncetracija takvih je baš velika oko tržnih centara i u krugu BNV da mi je daleko prijatnije da šetam kroz blokove na NBG gde su ljudi svakako opušteniji u svojoj svakodnevnici
 
OK, za nas koje baš ne privlače šoping, kafići i restorani na glasu, da li tamo ima nečega da nije vezano za trošenje para?
Da li postoji neka galerija (u izvornom značenju te reči), muzej, pozorište (iskreno, nisam dugo bio...) bioskop koji će da prikazuje filomove van komercijalnog repertoara... neka kafana... neko mesto gde možeš da piješ pivo za 200-300 din i gledaš košarku ili fudbal?
 
Ne bih se složio da se grad spustio na reku. Koji povod može imati prosečan Beograđanin da ode dole? Koje se to institucije, ustanove kulture itd tamo nalaze?
Idemo da se šetamo i da bežimo od ustanova kulture. Jer smo buntovni !
Mada, znam da običan narod, ako nema ustanova kulture na vidiku, niko ne prilazi perimetru ni za živu glavu.
 
За шетњу уз реку нису потребни кафићи, тржни центри и стамбене куле :)

Такође ни установе културе, зато је и шеталиште (променада по новоговору) једини разлог зашто људи иду тамо кад је лепо време, уз Галерију, остатак БнВ је обично стамбено насеље, велика грешка је што шеталиште није бар два или три пута шире, сада је једини могући начин да се то исправи да бициклистичку стазу пребаце уз булевар Вудроа Вилсона и тако прошире шеталиште.
 
сада је једини могући начин да се то исправи да бициклистичку стазу пребаце уз булевар Вудроа Вилсона и тако прошире шеталиште.
Podržavam ali će to izvesno naići na veliki otpor udruženja biciklista koji su se svojevremeno izborili za svoj deo prostora.
 
Није баш Вилсонов булевар најзахвалнији за бициклирање пошто нема адекватне везе са стазом од Дорћола до Бранковог моста, као и са стазом од Газеле до Аде Циганлије.
И даље имамо појас пруге од Бранковог до трамвајског моста на чији рачун може да се прошири шеталиште, а на делу од трамвајског моста до Газеле ширина није спорна. Проблематична тачка је Саванова, тј. сужење које иста прави.
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: h2o
Vrh