Саша » Sre Dec 09, 2020 12:14 pm[/url]":2h9tyzxe]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=801313#p801313:2h9tyzxe je napisao(la):
Myah » Сре Дец 09, 2020 1:42 pm[/url]":2h9tyzxe]
Nego šta nego smo vodili glavnu reč u urbanizmu. Mi smo uspešno digli veštački grad ni iz čega - Novi Beograd. To je naša Brazilija. Urbanizam u socijalističkoj Jugoslaviji je bio vekovima ispred prethodnog sistema, a decenijama ispred onoga što sada imamo, to i ptice na grani znaju. Estetika tog perioda nije za svakoga i to priznajem, ali to ne umanjuje ni opseg i detaljnost tadašnjih propisa, ni kvalitet onoga što su urbanisti tada radili. Stajalo bre u standardima: "8 kvadrata zelenila po glavi stanovnika naselja", nisu džaba blokovi onako zeleni. Sada te iste zelene površine prodajemo i gradimo na njima kao i*****. Sad ću kao pokvarena ploča da kažem nešto što sam već milion puta rekao: studenti arhitekture i dan-danas dolaze iz čitave Evrope, obilaze Novi Beograd i dive mu se. Tvrditi da je ono što je rađeno tada bilo šta manje nego revolucionarno, i da Beograd na vodi može da mu prismrdi, pokazuje elementarno nepoznavanje činjenica.
Допада ми се израз "вештачки град" за Нови Београд у више деценија његове изградње. И поређење с Бразилијом, која је исто тако више деценија од почетка изградње била урбана пустиња, непогодна и непожељна за живот.
Дакле, у једном или два урбанистичка аспекта, ти градови су били занимљиви и пружали нешто што стари европски градови више нису могли - ортогоналну урбанистичку матрицу са широким улицама, и много простора и зеленила.
То може стручњаку да буде занимљиво на плану идеја и теоретских решења, и као предмет поређења, представљања и писања приказа.
Али, са становишта живљења, то су биле бетонске пустиње; Нови Београд је деценијама био познат највише као спаваоница. Ничега није било између тих зграда и блокова, никаквог садржаја потребног просечном Европљанину, без којег нема нормалног, удобног живота. Ни пијаца, ни црква, ни продавница сем једне једине - прехрамбене, ни ресторан, ни пекара, ни биоскоп, ни позориште, ни сервис, ни занатлија, ни лекар, ни апотекар ...
Била по једна трафика и скромна прехрамбена продавница по блоку, једна школа и вртић на неколико блокова, и - ништа више. Сем месних заједница као државних испостава за организацију и контролу становништва.
Било је пристојних зграда и станова, али, често, у њима купатила величине просто-проширених пољских клозета; било је гаража ту и тамо, али тако уских да се у њих више не може утерати савремени аутомобил. Лифтови малени, грађани шарени, па су служили за игру и возикање деци ... Прокишњавање кровова, лоши олуци, танки зидови, лоша изолација, вода и грејање слаби на високим спратовима - живот у њима је постао непривлачан због тога, за разлику од данас, и ти станови најјефтинији.
То су стандарди тог времена.
Зато су, кад је попустила идеолошка стега и била дозвољена продаја и куповина станова (!), дошли на цену станови у предратним зградама у центру - с улазима, ходницима, купатилима, висином плафона, величином просторија, фасадама, столаријом, квалитетом градње и свиме осталим по стандардима који дуго после времена изградње пружају удобност и добар квалитет живљења.
Зато готово није било Новобеограђанина који није имао викендицу за бег из социјалистичког урбанистичког и архитектонског раја, где је по својој замисли правио место достојно живљења.
На крају испада да је предност због много простора на Новом Београду била науштрб цивилизованог живљења. Када се у тај простор убаци све што је потребно за нормалан живот, он нестаје. Тако, такав урбанизам не може да опстане, ни у Београду, ни у Бразилији. Она је постала привлачна за живот тек када се попунила садржајем. Пре тога никакве привилегије и бенефиције нису биле довољне да привуку становништво у њу.
Да, још ово - чињеница да студенти архитектуре долазе да нешто гледају не мора обавезно да значи да је одређено изведено дело добро за живот. Проучавају они и куће од занимљивих материјала - блата, лима, сурог бетона, бамбуса и пластичних флаша, и разних облика и положаја, али - то НИКАКО не подразумева да су оне - сем појединцима - удобне и привлачне за живљење.