Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[rangeros]

Belraider » Uto Dec 08, 2020 3:45 pm[/url]":m24x7yg3]

Нека ме неко подсети, важи ли на крају да ће се власништво вратити Републици Србији након истека неког периода (од типа 99 година или тако нешто)

Сећам се да је то била прича у старту

Nema tu sta da se vraca RS. Javne povrsine su i dalje javne. Stanovi su prodati. Ostaje Galerija...koji ce takodje zavaliti za neke pare kroz pet-sest godina i tad ce se drzava naplatiti kroz sveje ucesce. Nikome nije u interesu da se bakce sa necim 99 godina...


Sent from my iPhone using Tapatalk

Да ли неко може да ми објасни како су то "јавне површине и даље јавне" уколико су приватизоване? Хвала.

 

[rangeros]

Саша » Sub Dec 05, 2020 11:19 am[/url]":2w6ffpzr]Јуче, није било скоро никога на шеталишту; пролаз испод Куле је био затворен, претпостављам због ветра и опасности због близине градилишта.



ТЦ "Галерија" још није завршен - ради се у подземном делу (степеништа из гараже), ради се и у делу према великој Јавној гаражи (улаз број 4 још није отворен), исто тако и на платоу према реци.



Колика је цена једног оваквог шипа? Овде их има, према грубој процени, око сто, било би занимљиво знати колики удео у укупној цени изградње чине.



Ова зграда од две (Аркадија/Аурора) је грађевински практично завршена:















Поправља се плато испред Резиденса према реци:







Тротоар и прилаз гаражи са стране зграде су пресложили:



Ветар запетљао рекламну заставу:



Проширује се прелаз између платоа иза Задруге и Шеталишта:

Бициклистичке стазе су постављене између шеталишта и зона атракције. Веома паметно решење. Претпостављам да неће доћи до ометања бициклиста у вожњи приликом константног прелажења пешака с једне на другу страну.

 

[wexy]

Ja se nadam da nece doci do ometanja pesaka pre svega.

 

[rangeros]

Пошто сам нови члан форума и данас сам тек одговорио пар пута углавном иронично, покушаћу да на озбиљнији начин изнесем своје виђење ствари у вези овог пројекта, по мом мишљењу погубног за Београд.

- Изолован (забрањен) град у Београду. Изолованост не мора бити ограничена само физичким баријерама. Може бити културним и многим другим. Овај пројекат дефинитивно не комуницира са грађанима и није предвиђен за 99% становника Београда.

- Сумњиво порекло капитала. Више пута обелодањено да фантомске фирме играју игру. Потенцијално прање новца.

- Естетика. БГХ2О се никако не уклапа у архитектонски дух Београда. Уништава савски амфитеатар. Србија због њега више личи на неку арапску земљу него на европску.

- Саобраћај. Београд је град који и без овог пројекта има јако великих проблема са саобраћајем. Овај пројекат ће то погоршати на вероватно нерешиво стање. Немогуће је 30000 људи населити на ту локацију.

- Канализација. Дунавска комисија је Београду забранила додатни излив канализације без прераде.

- Пракса земаља у Европи је да се град на реку спусти кроз културне садржаје, што предвиђа и урбанистички план савског амфитеатра. БГХ2О ће имати 1% културних садржаја.

Могао бих овако да набрајам до сутра, али ево за почетак оволико...

 

[unedfined]

Pogled i Parkogled su baš jadni. Tu diskusije nema. Jedino što vredi u BW izgelda da su Rezidens za sada. Ne možemo pričati o Kuli i Magnoliji pre nego što budu useljeni i ispitani.

Sve ove nove šifonjerčine (Arija, Tera, Terase...) hoće li više biti kao Rezidens ili kao Vista&Parkview?

 

[astrodule]

- Канализација. Дунавска комисија је Београду забранила додатни излив канализације без прераде.

Šta ovo znači? Kakve to ima veze sa BnV?

 

[Плусквамперфекат]

Па то је она прича из таблоида да је онај кишни одвод код моста уствари канализација из БнВ а да се канализациона црпна станица на Савском Тргу прави само да замаже очи.

 

[milanche]

@rangeros: dobro dosao i + za post :kk:

 

[Babyaardvark]

mozda je neko vec ranije primetio/fotografisao. Meni iz ove perspektive izgleda kao predimenzionirani zid

 

[direktor]

Malo u prolazu danas...

 

[Giorano Angelo]

Пре неки дан.

 

[Myah]

lukarts » Uto Dec 08, 2020 6:28 am[/url]":2y0e1ob5]Pre 60 godina smo osnovani a pre 50 vodili glavnu rec u urbanizmu????..............Mi nikad nismo vodili u nicemu glavnu rec, mozda poneki pojedinac bi se istaknuo, ali glavnu rec NIKAD.Nagradjivani smo, hvaljeni smo, davali smo doprinos nauci. I onda smo imali kvalitetne strucnjake i papane bas kao i danas. Nema potrebe za dizanjem u nebesa ama bas nikog od 50-ih pa na vamo....dobar strucnjak u losem sistemu je podjednak losem strucnjaku u dobrom sistemu...a primera ima sijaset sa obe strane....

Cinjenica je da Savski Amfiteatar koliko god bio promasaj arhitektonsko-urbanisticko-ekonomsko-politickog karaktera.......on je bolje od onog sto je bas na tom mestu bilo. Kao neko ko se vozikao ponikom i bmx-om krajem 80-ih proslog veka.......DUPE I OKO.

Ali da budem optimistican za 40 godina koliko sam svedok (plus/minus),od govnare smo napravili kic....mozda ce generacijama koje dolaze trebati manje da isprave i poprave po olicenju njihove generacije. Nazalost ovo je deo moje/nase generacije i predstavlja nas...u nase vreme je kic rodjen i doziveo svoju renesansu tokom 90-ih.....ovo su plodovi iste.

Nego šta nego smo vodili glavnu reč u urbanizmu. Mi smo uspešno digli veštački grad ni iz čega - Novi Beograd. To je naša Brazilija. Urbanizam u socijalističkoj Jugoslaviji je bio vekovima ispred prethodnog sistema, a decenijama ispred onoga što sada imamo, to i ptice na grani znaju. Estetika tog perioda nije za svakoga i to priznajem, ali to ne umanjuje ni opseg i detaljnost tadašnjih propisa, ni kvalitet onoga što su urbanisti tada radili. Stajalo bre u standardima: "8 kvadrata zelenila po glavi stanovnika naselja", nisu džaba blokovi onako zeleni. Sada te iste zelene površine prodajemo i gradimo na njima kao id***. Sad ću kao pokvarena ploča da kažem nešto što sam već milion puta rekao: studenti arhitekture i dan-danas dolaze iz čitave Evrope, obilaze Novi Beograd i dive mu se. Tvrditi da je ono što je rađeno tada bilo šta manje nego revolucionarno, i da Beograd na vodi može da mu prismrdi, pokazuje elementarno nepoznavanje činjenica.

 

[mariks]

rangeros » Uto Dec 08, 2020 8:00 pm[/url]":la5xwbl7]Пошто сам нови члан форума и данас сам тек одговорио пар пута углавном иронично, покушаћу да на озбиљнији начин изнесем своје виђење ствари у вези овог пројекта, по мом мишљењу погубног за Београд.

- Изолован (забрањен) град у Београду. Изолованост не мора бити ограничена само физичким баријерама. Може бити културним и многим другим. Овај пројекат дефинитивно не комуницира са грађанима и није предвиђен за 99% становника Београда.

- Сумњиво порекло капитала. Више пута обелодањено да фантомске фирме играју игру. Потенцијално прање новца.

- Естетика. БГХ2О се никако не уклапа у архитектонски дух Београда. Уништава савски амфитеатар. Србија због њега више личи на неку арапску земљу него на европску.

- Саобраћај. Београд је град који и без овог пројекта има јако великих проблема са саобраћајем. Овај пројекат ће то погоршати на вероватно нерешиво стање. Немогуће је 30000 људи населити на ту локацију.

- Канализација. Дунавска комисија је Београду забранила додатни излив канализације без прераде.

- Пракса земаља у Европи је да се град на реку спусти кроз културне садржаје, што предвиђа и урбанистички план савског амфитеатра. БГХ2О ће имати 1% културних садржаја.

Могао бих овако да набрајам до сутра, али ево за почетак оволико...

e neka je neko najzad spomenuo ono sto niko nije za 1500 stranica

Za izolovanost se slazem, bolje da je lepo i cisto nego da svako zapi.ava :twisted:

 

[DraganSt]

Myah » Sre Dec 09, 2020 2:42 pm[/url]":24vq6g5d]

lukarts » Uto Dec 08, 2020 6:28 am[/url]":24vq6g5d]Pre 60 godina smo osnovani a pre 50 vodili glavnu rec u urbanizmu????..............Mi nikad nismo vodili u nicemu glavnu rec, mozda poneki pojedinac bi se istaknuo, ali glavnu rec NIKAD.Nagradjivani smo, hvaljeni smo, davali smo doprinos nauci. I onda smo imali kvalitetne strucnjake i papane bas kao i danas. Nema potrebe za dizanjem u nebesa ama bas nikog od 50-ih pa na vamo....dobar strucnjak u losem sistemu je podjednak losem strucnjaku u dobrom sistemu...a primera ima sijaset sa obe strane....

Cinjenica je da Savski Amfiteatar koliko god bio promasaj arhitektonsko-urbanisticko-ekonomsko-politickog karaktera.......on je bolje od onog sto je bas na tom mestu bilo. Kao neko ko se vozikao ponikom i bmx-om krajem 80-ih proslog veka.......DUPE I OKO.

Ali da budem optimistican za 40 godina koliko sam svedok (plus/minus),od govnare smo napravili kic....mozda ce generacijama koje dolaze trebati manje da isprave i poprave po olicenju njihove generacije. Nazalost ovo je deo moje/nase generacije i predstavlja nas...u nase vreme je kic rodjen i doziveo svoju renesansu tokom 90-ih.....ovo su plodovi iste.

Nego šta nego smo vodili glavnu reč u urbanizmu. Mi smo uspešno digli veštački grad ni iz čega - Novi Beograd. To je naša Brazilija. Urbanizam u socijalističkoj Jugoslaviji je bio vekovima ispred prethodnog sistema, a decenijama ispred onoga što sada imamo, to i ptice na grani znaju. Estetika tog perioda nije za svakoga i to priznajem, ali to ne umanjuje ni opseg i detaljnost tadašnjih propisa, ni kvalitet onoga što su urbanisti tada radili. Stajalo bre u standardima: "8 kvadrata zelenila po glavi stanovnika naselja", nisu džaba blokovi onako zeleni. Sada te iste zelene površine prodajemo i gradimo na njima kao i*****. Sad ću kao pokvarena ploča da kažem nešto što sam već milion puta rekao: studenti arhitekture i dan-danas dolaze iz čitave Evrope, obilaze Novi Beograd i dive mu se. Tvrditi da je ono što je rađeno tada bilo šta manje nego revolucionarno, i da Beograd na vodi može da mu prismrdi, pokazuje elementarno nepoznavanje činjenica.

1. Pa kada vec dolaze ovde da uce, sto onda ne prenesu to znanje u svoje zemlje koje su ih poslale pa nek grade tamo Novi Pariz po ugledu na Novi Beograd
2. Zasto uporedjuju NB sa BNV? Kada vec dolaze ovde da se dive NB, ocekivao sam da kazu kako moderan Pariz i London i ostali gradovi Evrope ne mogu da prismrde Novom Beogradu.

 

[rangeros]

mariks » Sre Dec 09, 2020 1:36 pm[/url]":127mk5gk]

rangeros » Uto Dec 08, 2020 8:00 pm[/url]":127mk5gk]Пошто сам нови члан форума и данас сам тек одговорио пар пута углавном иронично, покушаћу да на озбиљнији начин изнесем своје виђење ствари у вези овог пројекта, по мом мишљењу погубног за Београд.

- Изолован (забрањен) град у Београду. Изолованост не мора бити ограничена само физичким баријерама. Може бити културним и многим другим. Овај пројекат дефинитивно не комуницира са грађанима и није предвиђен за 99% становника Београда.

- Сумњиво порекло капитала. Више пута обелодањено да фантомске фирме играју игру. Потенцијално прање новца.

- Естетика. БГХ2О се никако не уклапа у архитектонски дух Београда. Уништава савски амфитеатар. Србија због њега више личи на неку арапску земљу него на европску.

- Саобраћај. Београд је град који и без овог пројекта има јако великих проблема са саобраћајем. Овај пројекат ће то погоршати на вероватно нерешиво стање. Немогуће је 30000 људи населити на ту локацију.

- Канализација. Дунавска комисија је Београду забранила додатни излив канализације без прераде.

- Пракса земаља у Европи је да се град на реку спусти кроз културне садржаје, што предвиђа и урбанистички план савског амфитеатра. БГХ2О ће имати 1% културних садржаја.

Могао бих овако да набрајам до сутра, али ево за почетак оволико...

e neka je neko najzad spomenuo ono sto niko nije za 1500 stranica

Za izolovanost se slazem, bolje da je lepo i cisto nego da svako zapi.ava :twisted:

Делије ми као да иронично то пишеш, иако се надам да није тако. Као што сам рекао нови сам члан овог форума и не знам шта се спомињало раније. Мало сам прочешљао последње странице ове теме и теме која се конкретно односи на кулу БГХ2О, и ту сам се разочарао јер сам углавном видео неке снобовске коментаре људи који тврде да имају стан на тој локацији и да им је поглед “ТОП”. Очекивао сам неку стручнију расправу овде, уосталом зато сам се и учланио. Част појединцима који објављују јако квалитетан садржај (нпр члан “milanche”), и преко којих сам дошао до неких радова које до сада нисам видео као нпр решење мог уваженог професора Слободана Малдинија за Савски трг.

 

[McMillan]

Ne može Dunavska komisija ništa da zabrani Beogradu može samo da preporuči i ništa više. A ono da se crpna stanica gradi da se zamažu oči, to je već nepoznavanje materije čemu crpne stanice služe, crpna stanica je već postojala jer postoji potreba za njom, a zbog trga se premešta na novo mesto. Smehotres, urnebes...

 

[mariks]

rangeros » Sre Dec 09, 2020 3:26 pm[/url]":37mnnu2u]

Делије ми као да иронично то пишеш, иако се надам да није тако. Као што сам рекао нови сам члан овог форума и не знам шта се спомињало раније. Мало сам прочешљао последње странице ове теме и теме која се конкретно односи на кулу БГХ2О, и ту сам се разочарао јер сам углавном видео неке снобовске коментаре људи који тврде да имају стан на тој локацији и да им је поглед “ТОП”. Очекивао сам неку стручнију расправу овде, уосталом зато сам се и учланио. Част појединцима који објављују јако квалитетан садржај (нпр члан “milanche”), и преко којих сам дошао до неких радова које до сада нисам видео као нпр решење мог уваженог професора Слободана Малдинија за Савски трг.

Nisam ironican, to sto je neko nov ne mora da znaci da mora svake 2 strane da ponavljamo isto. Dovoljno je procitati par stranica unazad jer se uvek vrti ista prica.

Da, imaju ljudi sa foruma stanove na ovim lokacijama. Sto da nemaju? Jer ne moze obican beogradjanin koji verovatno ima 2 3 stana u starogradnji da se obnovi sa jos jednim pored reke? Neka uzivaju u pogledu, platili su. To što imaju novac za taj stan (koji je uostalom i manje cene nego na pojedinim drugim lokacijama) nikako ih ne cini snobom, osim ako nisi ljubomoran na njihov genije pa je po tebi svako snob ko ima malo vise novca za jedan bolji stan nego 3 u starogradnji.

Diskusija bi trebala da se nastavci u konstruktivnom pravcu, a mi svake dve strane dobijamo zid, zabranjeni grad, kaludjericu i td...

 

[spatiotecte]

Myah » 09 Dec 2020 12:42 pm[/url]":3im1psl8]

lukarts » Uto Dec 08, 2020 6:28 am[/url]":3im1psl8]Pre 60 godina smo osnovani a pre 50 vodili glavnu rec u urbanizmu????..............Mi nikad nismo vodili u nicemu glavnu rec, mozda poneki pojedinac bi se istaknuo, ali glavnu rec NIKAD.Nagradjivani smo, hvaljeni smo, davali smo doprinos nauci. I onda smo imali kvalitetne strucnjake i papane bas kao i danas. Nema potrebe za dizanjem u nebesa ama bas nikog od 50-ih pa na vamo....dobar strucnjak u losem sistemu je podjednak losem strucnjaku u dobrom sistemu...a primera ima sijaset sa obe strane....

Cinjenica je da Savski Amfiteatar koliko god bio promasaj arhitektonsko-urbanisticko-ekonomsko-politickog karaktera.......on je bolje od onog sto je bas na tom mestu bilo. Kao neko ko se vozikao ponikom i bmx-om krajem 80-ih proslog veka.......DUPE I OKO.

Ali da budem optimistican za 40 godina koliko sam svedok (plus/minus),od govnare smo napravili kic....mozda ce generacijama koje dolaze trebati manje da isprave i poprave po olicenju njihove generacije. Nazalost ovo je deo moje/nase generacije i predstavlja nas...u nase vreme je kic rodjen i doziveo svoju renesansu tokom 90-ih.....ovo su plodovi iste.

Nego šta nego smo vodili glavnu reč u urbanizmu. Mi smo uspešno digli veštački grad ni iz čega - Novi Beograd. To je naša Brazilija. Urbanizam u socijalističkoj Jugoslaviji je bio vekovima ispred prethodnog sistema, a decenijama ispred onoga što sada imamo, to i ptice na grani znaju. Estetika tog perioda nije za svakoga i to priznajem, ali to ne umanjuje ni opseg i detaljnost tadašnjih propisa, ni kvalitet onoga što su urbanisti tada radili. Stajalo bre u standardima: "8 kvadrata zelenila po glavi stanovnika naselja", nisu džaba blokovi onako zeleni. Sada te iste zelene površine prodajemo i gradimo na njima kao i*****. Sad ću kao pokvarena ploča da kažem nešto što sam već milion puta rekao: studenti arhitekture i dan-danas dolaze iz čitave Evrope, obilaze Novi Beograd i dive mu se. Tvrditi da je ono što je rađeno tada bilo šta manje nego revolucionarno, i da Beograd na vodi može da mu prismrdi, pokazuje elementarno nepoznavanje činjenica.

Sve se nešto čudim zašto u svojim knjigama na arhitektonskom fakultetu u Parizu nisam pročitao nijednu reč o tom uspešnom urbanizmu iz doba SFRJ.
Budimo malo realni, nismo nikad vodili glavnu reč u urbanizmu i arhitekturi bar ne van okvira Jugoslavije.
A strani turisti koji obilaze NBG zbog arhitekture pored art Deco i art Nouveau remek dela u starom delu grada deluje potpuno nerealno.

 

[rangeros]

mariks » Sre Dec 09, 2020 4:15 pm[/url]":4jmtyvkr]

rangeros » Sre Dec 09, 2020 3:26 pm[/url]":4jmtyvkr]

Делије ми као да иронично то пишеш, иако се надам да није тако. Као што сам рекао нови сам члан овог форума и не знам шта се спомињало раније. Мало сам прочешљао последње странице ове теме и теме која се конкретно односи на кулу БГХ2О, и ту сам се разочарао јер сам углавном видео неке снобовске коментаре људи који тврде да имају стан на тој локацији и да им је поглед “ТОП”. Очекивао сам неку стручнију расправу овде, уосталом зато сам се и учланио. Част појединцима који објављују јако квалитетан садржај (нпр члан “milanche”), и преко којих сам дошао до неких радова које до сада нисам видео као нпр решење мог уваженог професора Слободана Малдинија за Савски трг.

Nisam ironican, to sto je neko nov ne mora da znaci da mora svake 2 strane da ponavljamo isto. Dovoljno je procitati par stranica unazad jer se uvek vrti ista prica.

Da, imaju ljudi sa foruma stanove na ovim lokacijama. Sto da nemaju? Jer ne moze obican beogradjanin koji verovatno ima 2 3 stana u starogradnji da se obnovi sa jos jednim pored reke? Neka uzivaju u pogledu, platili su. To što imaju novac za taj stan (koji je uostalom i manje cene nego na pojedinim drugim lokacijama) nikako ih ne cini snobom, osim ako nisi ljubomoran na njihov genije pa je po tebi svako snob ko ima malo vise novca za jedan bolji stan nego 3 u starogradnji.

Diskusija bi trebala da se nastavci u konstruktivnom pravcu, a mi svake dve strane dobijamo zid, zabranjeni grad, kaludjericu i td...

Читао сам пар страница у назад, и изнео сам горе шта сам у већини случајева прочитао.

Не видим како је неко ко има стан тамо компетентан да износи своје мишљење у вези архитектуре или саме градње, осим ако то мишљење није стручно, а да би било стручно тај неко мора бити архитекта или грађевински инжењер. С друге стране, сигуран сам да ниједан архитекта који држи до етике своје професије не би купио стан ту.
С тим у вези, мишљење људи који ту имају станове, а нису људи из струке, може се уважити једино уколико напишу да им цури вода на чесми или лифт не ради. Свака дубља расправа о проблемима овог пројекта и опширнијег схватања архитектуре и њеног значаја излази из граница њиховог опуса.

Што се тиче твоје тезе у вези моје љубоморе, морам признати да би ме таква констатација увредила да ми ју је упутио неко ко архитектуру не посматра искључиво кроз новац и једноставно "поседовање станова". Зар је немогуће имати новца за тако нешто, а не желети стан ту због свих скандала који су везани за тај пројекат? Не познајем ниједног колегу из академске заједнице који би, ма кол'ко год новца овога света да има, желео да купи стан ту. На крају крајева, не бих желео да ми комшилук буду естрадне личности и људи са ружичасте телевизије.

Најзад, завршићу овај одговор коментаром на твоју последњу реченицу; Зађи мало дубље у проблематику коју си изнео. Шта мислиш зашто дискусија константно удара у зид, као што си написао? Зашто сваке 2 стране имамо "забрањени град, Калуђерицу итд..."? Плашим се да је цео овај пројекат управо то: плурални скептицизам једног друштва у проналажењу свог личног идентитета.

 

[Giorano Angelo]

Универзитетска библиотека IUAV-а у Венецији има, на пример, ову књигу о становању у Европи од 1960. до 1989. године, где се подробно обрађује НБГ.

Био сам на многим европским универзитетима и видео сам да има доста литературе о српској архитектури (посебно о Новом Београду). И то од стране несрпских аутора.

 

[Саша]

Myah » Сре Дец 09, 2020 1:42 pm[/url]":25odk6aw]
Nego šta nego smo vodili glavnu reč u urbanizmu. Mi smo uspešno digli veštački grad ni iz čega - Novi Beograd. To je naša Brazilija. Urbanizam u socijalističkoj Jugoslaviji je bio vekovima ispred prethodnog sistema, a decenijama ispred onoga što sada imamo, to i ptice na grani znaju. Estetika tog perioda nije za svakoga i to priznajem, ali to ne umanjuje ni opseg i detaljnost tadašnjih propisa, ni kvalitet onoga što su urbanisti tada radili. Stajalo bre u standardima: "8 kvadrata zelenila po glavi stanovnika naselja", nisu džaba blokovi onako zeleni. Sada te iste zelene površine prodajemo i gradimo na njima kao i*****. Sad ću kao pokvarena ploča da kažem nešto što sam već milion puta rekao: studenti arhitekture i dan-danas dolaze iz čitave Evrope, obilaze Novi Beograd i dive mu se. Tvrditi da je ono što je rađeno tada bilo šta manje nego revolucionarno, i da Beograd na vodi može da mu prismrdi, pokazuje elementarno nepoznavanje činjenica.

Допада ми се израз "вештачки град" за Нови Београд у више деценија његове изградње. И поређење с Бразилијом, која је исто тако више деценија од почетка изградње била урбана пустиња, непогодна и непожељна за живот.

Дакле, у једном или два урбанистичка аспекта, ти градови су били занимљиви и пружали нешто што стари европски градови више нису могли - ортогоналну урбанистичку матрицу са широким улицама, и много простора и зеленила.
То може стручњаку да буде занимљиво на плану идеја и теоретских решења, и као предмет поређења, представљања и писања приказа.
Али, са становишта живљења, то су биле бетонске пустиње; Нови Београд је деценијама био познат највише као спаваоница. Ничега није било између тих зграда и блокова, никаквог садржаја потребног просечном Европљанину, без којег нема нормалног, удобног живота. Ни пијаца, ни црква, ни продавница сем једне једине - прехрамбене, ни ресторан, ни пекара, ни биоскоп, ни позориште, ни сервис, ни занатлија, ни лекар, ни апотекар ...
Била по једна трафика и скромна прехрамбена продавница по блоку, једна школа и вртић на неколико блокова, и - ништа више. Сем месних заједница као државних испостава за организацију и контролу становништва.
Било је пристојних зграда и станова, али, често, у њима купатила величине просто-проширених пољских клозета; било је гаража ту и тамо, али тако уских да се у њих више не може утерати савремени аутомобил. Лифтови малени, грађани шарени, па су служили за игру и возикање деци ... Прокишњавање кровова, лоши олуци, танки зидови, лоша изолација, вода и грејање слаби на високим спратовима - живот у њима је постао непривлачан због тога, за разлику од данас, и ти станови најјефтинији.
То су стандарди тог времена.

Зато су, кад је попустила идеолошка стега и била дозвољена продаја и куповина станова (!), дошли на цену станови у предратним зградама у центру - с улазима, ходницима, купатилима, висином плафона, величином просторија, фасадама, столаријом, квалитетом градње и свиме осталим по стандардима који дуго после времена изградње пружају удобност и добар квалитет живљења.
Зато готово није било Новобеограђанина који није имао викендицу за бег из социјалистичког урбанистичког и архитектонског раја, где је по својој замисли правио место достојно живљења.

На крају испада да је предност због много простора на Новом Београду била науштрб цивилизованог живљења. Када се у тај простор убаци све што је потребно за нормалан живот, он нестаје. Тако, такав урбанизам не може да опстане, ни у Београду, ни у Бразилији. Она је постала привлачна за живот тек када се попунила садржајем. Пре тога никакве привилегије и бенефиције нису биле довољне да привуку становништво у њу.

Да, још ово - чињеница да студенти архитектуре - и туристи - долазе да нешто гледају не мора обавезно да значи да је одређено изведено дело добро за живот. Проучавају они и куће од занимљивих материјала - блата, лима, сурог бетона, бамбуса и пластичних флаша, и разних облика и положаја, али - то НИКАКО не подразумева да су оне - сем појединцима - удобне и привлачне за живљење. Неке од њих привлаче милионе туриста, од којих НИЈЕДАН не би дошао да живи у њима, ни за џабе.

 

[spatiotecte]

Treba prestati sa glorifikacijom nečem sto nikada nije imalo svetsko značenje osim toga sto su ovde na forumu neki ljudi ubedjeni da je to u rangu sa Leonardom da Vincijem.
Mnogi ljudi u svetu ne znaju ni gde je Beograd a kamoli kakva mu je arhitektura bila u posleratnom periodu.
Stvarno je pocelo da bude jako dosadno da se ponavljaju iste laži i da raskrstimo jednom za svagda:
NE, posleratna arhitektura u SFRJ nije nikada bila nekome uzor u svetu niti je iko dao neku posebnu važnost tome.
Vratite se malo na zemlju. To nikoga ne zanima osim par entuzijasta brutalističke arhitekture a to je smešan procenat.
Na kraju krajeva taj vid urbanizma je umro odavno, svi su ga odbacili kao pogrešan koncept razvoja grada, toliko o tome koliko je bio dobar.

 

[bushwick]

Саша » Sre Dec 09, 2020 12:14 pm[/url]":2h9tyzxe]

Myah » Сре Дец 09, 2020 1:42 pm[/url]":2h9tyzxe]
Nego šta nego smo vodili glavnu reč u urbanizmu. Mi smo uspešno digli veštački grad ni iz čega - Novi Beograd. To je naša Brazilija. Urbanizam u socijalističkoj Jugoslaviji je bio vekovima ispred prethodnog sistema, a decenijama ispred onoga što sada imamo, to i ptice na grani znaju. Estetika tog perioda nije za svakoga i to priznajem, ali to ne umanjuje ni opseg i detaljnost tadašnjih propisa, ni kvalitet onoga što su urbanisti tada radili. Stajalo bre u standardima: "8 kvadrata zelenila po glavi stanovnika naselja", nisu džaba blokovi onako zeleni. Sada te iste zelene površine prodajemo i gradimo na njima kao i*****. Sad ću kao pokvarena ploča da kažem nešto što sam već milion puta rekao: studenti arhitekture i dan-danas dolaze iz čitave Evrope, obilaze Novi Beograd i dive mu se. Tvrditi da je ono što je rađeno tada bilo šta manje nego revolucionarno, i da Beograd na vodi može da mu prismrdi, pokazuje elementarno nepoznavanje činjenica.

Допада ми се израз "вештачки град" за Нови Београд у више деценија његове изградње. И поређење с Бразилијом, која је исто тако више деценија од почетка изградње била урбана пустиња, непогодна и непожељна за живот.

Дакле, у једном или два урбанистичка аспекта, ти градови су били занимљиви и пружали нешто што стари европски градови више нису могли - ортогоналну урбанистичку матрицу са широким улицама, и много простора и зеленила.
То може стручњаку да буде занимљиво на плану идеја и теоретских решења, и као предмет поређења, представљања и писања приказа.
Али, са становишта живљења, то су биле бетонске пустиње; Нови Београд је деценијама био познат највише као спаваоница. Ничега није било између тих зграда и блокова, никаквог садржаја потребног просечном Европљанину, без којег нема нормалног, удобног живота. Ни пијаца, ни црква, ни продавница сем једне једине - прехрамбене, ни ресторан, ни пекара, ни биоскоп, ни позориште, ни сервис, ни занатлија, ни лекар, ни апотекар ...
Била по једна трафика и скромна прехрамбена продавница по блоку, једна школа и вртић на неколико блокова, и - ништа више. Сем месних заједница као државних испостава за организацију и контролу становништва.
Било је пристојних зграда и станова, али, често, у њима купатила величине просто-проширених пољских клозета; било је гаража ту и тамо, али тако уских да се у њих више не може утерати савремени аутомобил. Лифтови малени, грађани шарени, па су служили за игру и возикање деци ... Прокишњавање кровова, лоши олуци, танки зидови, лоша изолација, вода и грејање слаби на високим спратовима - живот у њима је постао непривлачан због тога, за разлику од данас, и ти станови најјефтинији.
То су стандарди тог времена.

Зато су, кад је попустила идеолошка стега и била дозвољена продаја и куповина станова (!), дошли на цену станови у предратним зградама у центру - с улазима, ходницима, купатилима, висином плафона, величином просторија, фасадама, столаријом, квалитетом градње и свиме осталим по стандардима који дуго после времена изградње пружају удобност и добар квалитет живљења.
Зато готово није било Новобеограђанина који није имао викендицу за бег из социјалистичког урбанистичког и архитектонског раја, где је по својој замисли правио место достојно живљења.

На крају испада да је предност због много простора на Новом Београду била науштрб цивилизованог живљења. Када се у тај простор убаци све што је потребно за нормалан живот, он нестаје. Тако, такав урбанизам не може да опстане, ни у Београду, ни у Бразилији. Она је постала привлачна за живот тек када се попунила садржајем. Пре тога никакве привилегије и бенефиције нису биле довољне да привуку становништво у њу.

Да, још ово - чињеница да студенти архитектуре долазе да нешто гледају не мора обавезно да значи да је одређено изведено дело добро за живот. Проучавају они и куће од занимљивих материјала - блата, лима, сурог бетона, бамбуса и пластичних флаша, и разних облика и положаја, али - то НИКАКО не подразумева да су оне - сем појединцима - удобне и привлачне за живљење.

kao neko ko je trazio i kupio takav stan moram da kazem da takvi stanovi, na moju srecu, i nisu bas na tolikoj ceni. bezbroj njih se cudilo zasto trazim salonski stan i zar ne bi bilo bolje da kupim nesto "skroz novo". pricam o ljudima koji su u nekoliko slucajeva i sami odrasli u salonskim stanovima - jedan stariji rodjak koji je odrastao u centru grada se hvatao za glavu zasto kupujem stan u zgradi staroj sto godina i zar nije bilo bolje da smo kupili nesto u beogradu na vodi. da, beograd na vodi mi je savetovao covek koji nije ni krimos ni pevaljka i koji je ceo zivot proveo u najuzem centru beograda.

zapravo, kada uzmemo u obzir da su ti stari stanovi najcesce na najekskluzivnijim centralnim lokacijama a jeftina blokovska starogradnja cesto i na poprilicnoj periferiji postavlja se pitanje da li se uopste vise ceni ta predratna starogradnja od posleratne. kad sam ja kupovala svoj salonski stan on je kostao isto kao stan slicne velicine i na skoro istoj lokaciji, a u odvratnoj konfekcijskoj posleratnoj zgradi, u u nadogradnji do koje ne ide lift.

 

[Плусквамперфекат]

Па дефинитивно се мењају вредности, истина је да је Нови Београд био спаваоница, као што је сада други центар. Истина је да су салонски станови дуго били сматрани нижом класом, незагрејиви са својим фасадама, огромним прозорима, високим таваницама, ТА и каљевим пећима које су биле за подсмех у односу на тада практично бесплатно централно грејање, са лошим паркетом, често без тераса, са лошим лифтовима и некаквим заштитама које су забрањивале од адаптације до качења гаћа под прозорима. Са капитализмом се већина ових аргумената истопила, а станови су почели да добијају и друге врсте вредности од којих је локација постала најдоминантнији квантификатор ако не увек због живота, онда због сигурности инвестиције.

 

[spatiotecte]

Плусквамперфекат » 09 Dec 2020 07:50 pm[/url]":3d02f43h]Истина је да су салонски станови дуго били сматрани нижом класом

Zaista bi voleo da znam kada su salonci bili smatrani nižom klasom?
Ta 2 pojma prosto ne idu jedan sa drugim.