Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648537#p648537:20eqeev3 je napisao(la):
Zuma » Sre Avg 14, 2019 6:58 am[/url]":20eqeev3]Postoji "malo" i "mnogo". Pa tako nešto može da se ne uklapa, da bude ružno ili loše, "malo" ili "mnogo". Ili da smeta pogledu velikog ili malog broja ranijih stanara. Ili da agresivo dominira nad drugim ambentima sa malo ili mnogo tačaka posmatranja. Drugim rečima, u oceni bilo čega bitna je i MERA u kojoj je nešto "dobro" ili "loše" po nekom kriterijumu. Sigurno je u Beogradu postojao i dugačak niz drugih urbanističkih grešaka i loših rešenja. Ali će biti teško pronaći drugi primer u kome je toliko izražena širina uticaja i agresivnost nametanja nekog lošeg rešenja, pogotovo ako uzmemo u obzir i veliku blizinu istorijskog centra grada, odnosno posebnu težinu svakog vizuelnog narušavanja tako važne gradske zone. Pa dakle, kako bi ste vi na ovoj slici ocenili meru neslaganja pozadine i prvog plana, okolnog i novog ambijenata, vizura, visina, materjala, boja, itd, da li je ono malo ili veliko?


Još i da nekako prežalimo stari ambijent i stare Beogradske zgrade od 4 - 5 spratova, samo da su recimo ove kule poređane dublje, svuda po okolnim uzvišenjima oko SA, pa i nekako. Ali napraviti ovoliki neprovidni zid TIK PORED REKE i tako je ograditi od svih drugih, i od ostatka grada, zbog nekolicine? Ukrasti vidik tolikim ljudima, pa se hvaliti da je stvoren novi, za nešto malo bogatih? Grad je uvek bio organski vezan za reku, spomenuo sam to u vezi stare slike. Ali kako to sada "silazimo na reku" ako je na 20-tak metara od nje napravljen skoro kontinualni betonski zid visok po 80 metara? KO to silazi na reku, sudeći po takvom stambenom i dominantno privatnom, a ne kulturnom i javnom sadržaju koji je godinama tu bio predviđen? Koliko osoba uživa te prednosti? Sa kojih će se mesta reka ubuduće uopšte videti? A videla se sa maltene bilo koje iole više tačke grada ili iz više zgrade, zadnjih par hiljada godina. Da li je to nebitno? Pa zatim, za koje je aktivnosti namenjena javna obala, sudeći po njenoj širini? Za rekreaciju? Odmor? Druženje pored reke? Šetnju velikog broja građana? Zašto dakle, po projektantima, mi treba ubuduće tamo da idemo? Zbog kupovine u tržnom centru? Da li je to zaista pravi motiv odlaska na reku, na jedinu gradsku obalu okrenutu zapadu? Kvalitetno urbanističko rešenje koje najbolje koristi jedinstvene i neponovljive prirodne prednosti prostora? Dakle mala ili velika greška?
file.php

znaci vi me opet stavljate u poziciju da branim BnV za koji i ja mislim da je, uslovno govoreći, moglo bolje (moglo u smislu bilo je boljih ideja na forumima i sl, u realnosti jedino sto je stvarno moglo je bio status kvo), ali to je prosto nuznost jer su vasi stavovi totalno ekstremni.

nazidane zgrade nisu nikakav zid već objekti u kojima zive ljudi. na drugom mestu se podsmesljivo pitate “da li gomila prozora ima neku vrednost” ali ovo nije gomila prozora nego opet objekti u kojima neko živi. zašto je to bitno? zato je sto pogled na naseljene objekte mnogim ljudima prijatan, naročito noću. ja lično ne bih imala ništa protiv da gledam na BnV - jer to daje neki osecaj života i energije nasuprot sporadicnom svetlucanju po brdima. priroda je noću i po lošem vremenu mračna i depresivna. “city view” je nešto sto mnogom ljudima prija. BnV je zatvorio jedan a napravio neko drugi pogled. možda vama to ne odgovara i možda je čak, on balance, to inferiorno. ali vi idete mnogo dalje od toga i prosto negirate bilo kakvu vrednost urbanizacije, to za vas kao da je jeres.
 
Па не знам, ја гледам ове рендере и макете свака је другачија.. значи да је променљиво све и могуће.. можда се обустави опција "зид" и спусти лопта.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648640#p648640:3hxluhkx je napisao(la):
jugobetrugo » 14 Aug 2019 04:26 pm[/url]":3hxluhkx]Prekoputa Arie, mozda i blizanac?
file.php
Treba pažljivo ispratiti ovaj objekat, jer ima potencijal da eventualnim nespretnim tj nemarnim planiranjem blokira vizuru ka Ušću kroz Vojvode Milenka. Dovoljna šteta je što je vizura već drastično promenjena gledajući sa NBG ka gradu, ali ako krenu da blokiraju i pogled od grada ka NBG... neće da valja. Ime Terra mi pak uliva nadu da će biti niži objekat, no pokazaće vreme šta su naumili.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648537#p648537:mb0oshsy je napisao(la):
Zuma » Sre Avg 14, 2019 2:58 pm[/url]":mb0oshsy]Grad je uvek bio organski vezan za reku, spomenuo sam to u vezi stare slike. Ali kako to sada "silazimo na reku" ako je na 20-tak metara od nje napravljen skoro kontinualni betonski zid visok po 80 metara?

Beograd je bio uvek organski vezan za reku? Izgleda da pod tim mislis na organski raspad procesa varenja u organizmu koji se putem kanalizacije uliva u reku, jer bilo kakva druga povezanost Beograda sa rekom ne postoji.
 
Сви градови који се налазе на рекама су повезани с њима. То што Београд још није "сишао на реку", што је заиста штета, да се разумети ако узмемо у обзир да је вековима с друге обале реке била туђа територија - тако је било у време древног Рима, за владавине деспота Стефана, под Османлијама и даље, све до 1918 - и никако не значи да Београд није повезан с Дунавом и Савом.

Можемо полемисати о томе зашто у протеклих 100 година није учињено више да се крад "спусти на реку", али то неће ништа променити.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648644#p648644:3c6hc23h je napisao(la):
srdjan » Sre Avg 14, 2019 4:31 pm[/url]":3c6hc23h]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648640#p648640:3c6hc23h je napisao(la):
jugobetrugo » 14 Aug 2019 04:26 pm[/url]":3c6hc23h]Prekoputa Arie, mozda i blizanac?
file.php
Treba pažljivo ispratiti ovaj objekat, jer ima potencijal da eventualnim nespretnim tj nemarnim planiranjem blokira vizuru ka Ušću kroz Vojvode Milenka. Dovoljna šteta je što je vizura već drastično promenjena gledajući sa NBG ka gradu, ali ako krenu da blokiraju i pogled od grada ka NBG... neće da valja. Ime Terra mi pak uliva nadu da će biti niži objekat, no pokazaće vreme šta su naumili.

S obzirom na to da na sajtu između ostalog piše i ovo:
"BW Terra nudi vanserijske četvorosobne penthaus apartmane sa predivnim pogledima."
Ne bih se baš nadao da je niska...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648654#p648654:e3hdwrzf je napisao(la):
DraganSt » 14 Aug 2019 04:58 pm[/url]":e3hdwrzf]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648537#p648537:e3hdwrzf je napisao(la):
Zuma » Sre Avg 14, 2019 2:58 pm[/url]":e3hdwrzf]Grad je uvek bio organski vezan za reku, spomenuo sam to u vezi stare slike. Ali kako to sada "silazimo na reku" ako je na 20-tak metara od nje napravljen skoro kontinualni betonski zid visok po 80 metara?
Beograd je bio uvek organski vezan za reku? Izgleda da pod tim mislis na organski raspad procesa varenja u organizmu koji se putem kanalizacije uliva u reku, jer bilo kakva druga povezanost Beograda sa rekom ne postoji.
Pošto očigledno nemaš ni najbleđu predstavu od čega je i kako Beograd živeo tokom maltene čitavog svog postojanja, onda nema ni smisla šire odgovarati na ovu kanalizacionu tvrdnju. Samo dve slike:

Posao (čitav mali grad je stalno živeo na vodi, a čitavi priobalni redovi zgrada su bili posvećeni isključivo reci i dešavanjima na njoj) :

Pogledajte prilog 1
Zabava:

 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648681#p648681:3jadqznb je napisao(la):
Zuma » Sre Avg 14, 2019 6:15 pm[/url]":3jadqznb]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648654#p648654:3jadqznb je napisao(la):
DraganSt » 14 Aug 2019 04:58 pm[/url]":3jadqznb]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648537#p648537:3jadqznb je napisao(la):
Zuma » Sre Avg 14, 2019 2:58 pm[/url]":3jadqznb]Grad je uvek bio organski vezan za reku, spomenuo sam to u vezi stare slike. Ali kako to sada "silazimo na reku" ako je na 20-tak metara od nje napravljen skoro kontinualni betonski zid visok po 80 metara?
Beograd je bio uvek organski vezan za reku? Izgleda da pod tim mislis na organski raspad procesa varenja u organizmu koji se putem kanalizacije uliva u reku, jer bilo kakva druga povezanost Beograda sa rekom ne postoji.
Pošto očigledno nemaš ni najbleđu predstavu od čega je i kako Beograd živeo tokom maltene čitavog svog postojanja, onda nema ni smisla šire odgovarati na ovu kanalizacionu tvrdnju. Samo dve slike:

Posao (čitav mali grad je stalno živeo na vodi, a čitavi priobalni redovi zgrada su bili posvećeni isključivo reci i dešavanjima na njoj) :

Pogledajte prilog 1
Zabava:


file.php

file.php
Zuma, pa bio je vezan u meri u kojoj je bilo neohodno - iz razloga sto nismo imali normalnu zeleznicu do kraja 30 tih godina 20 veka, isto kao i puteve, koji su bili zemljani.....
O ovome bi konacnu rec trebalo da kaze struka, a ono sto ja kao laik mogu da kazem je da ceo projekat BNV deluje monstruozno..
 
@Zuma
Gospodine, mozda ja nemam pojma, ali eto objasnili ste mi. :) Zivim u Kijevu, gradu od 3,5 miliona stanovnika (znaci samo dva puta veci od Beograda). Nema ovde Dunava, ali ima Dnjepar, koji je nesto manji od Dunava. Iz luke u centru grada na svakih pola sata isplovljavaju veliki brodovi (brodovi, ne brodici), voznja traje od 1-3 sata. I tako od jutra do kasno uvece, i zimi i leti. Nikada se ne postavlja pitanje da li ce biti dovoljno putnika, jer grad zivi na reci. I ljudi idu na reku. Vidim Beogradjani isto tako, od brodova ne moz igla da padne u Savu i Dunav.

A o sportovima na vodi kao na primer surfing i veikbording i njihovoj popularnosti ovde i u Beogradu je glupo i govoriti. Ali ok, vazno je da vi mislite da vas grad zivi na reci. Nasmejaste me.
 
Sad baš ovih dana kad su temperature prelazile 35 u hladu, predveče je na svim beogradskim kejevima bila ogromna gužva. I koliko sam video, ogroman je broj glisera i čamaca prolazio rekom, samo što su to bili srećnici koji su dovoljno imućni da kupe takva plovila. Oni malo manje imućni su sedeli po splavovima, a oni najmanje imućni su šetali po keju, ali bez mogućnosti da vide reku, jer se ne vidi od splavova. Što bi se reklo, u Beogradu važi pravilo, koliko para, toliko reke.

Sent from my FRD-L09 using Tapatalk
 
Pasarela":3jkybv77 je napisao(la):
Па не знам, ја гледам ове рендере и макете свака је другачија.. значи да је променљиво све и могуће.. можда се обустави опција "зид" и спусти лопта.
Ti si Beograd video samo na renderu. Zato ti ništa nije jasno.

Kao što već rekoše: "? KO to silazi na reku, sudeći po takvom stambenom i dominantno privatnom, a ne kulturnom i javnom sadržaju koji je godinama tu bio predviđen? Koliko osoba uživa te prednosti? Sa kojih će se mesta reka ubuduće uopšte videti? A videla se sa maltene bilo koje iole više tačke grada ili iz više zgrade, zadnjih par hiljada godina. Da li je to nebitno?"

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk
 
@Zuma
Ove slike starog Beograda su slike palanke, kasabe, provincije sa pocetka 20-og veka.
Tako izgleda jer je bio deo nazadne otomanske civilizacije previse vekova.
Da je ovo slika Apatina, ili Sapca, rekao bih simpaticno. Ovako ova slika je slika siromastva jednog evropskog naroda sa pocetka proslog veka.
Preko puta reke austrijski pogranicni grad Zemun kao kapija Evrope (u civilizacijskom smislu) nove drzave kraljevine Srbije stoji kao uzor onoga cemu Srbija i danas tezi.
 
Odakle tebi ideja da je Beograd sa početka 20. veka bio nekakva 'kasaba', kad sad ono turista što ti dolazi u Beograd, iz Kine i iz Holandije, skoro sve čuči u to malo ulica što su onomad još uveliko postojale?
Svašta.
Taj Zemun što pominješ je dobio struju 10 godina posle Beograda.
Slika Karađorđeve ulice je slika živog grada na reci - kamo sreće da izgleda slično, i da potonje arhitekte, sve želeći da 'ukinu kasabu', svojim bezličnim rekonstrukcijama nisu uz taj deo Save ukinuli život.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648602#p648602:3534kxp5 je napisao(la):
bushwick » Sre Avg 14, 2019 3:16 pm[/url]":3534kxp5]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648537#p648537:3534kxp5 je napisao(la):
Zuma » Sre Avg 14, 2019 6:58 am[/url]":3534kxp5]Postoji "malo" i "mnogo". Pa tako nešto može da se ne uklapa, da bude ružno ili loše, "malo" ili "mnogo". Ili da smeta pogledu velikog ili malog broja ranijih stanara. Ili da agresivo dominira nad drugim ambentima sa malo ili mnogo tačaka posmatranja. Drugim rečima, u oceni bilo čega bitna je i MERA u kojoj je nešto "dobro" ili "loše" po nekom kriterijumu. Sigurno je u Beogradu postojao i dugačak niz drugih urbanističkih grešaka i loših rešenja. Ali će biti teško pronaći drugi primer u kome je toliko izražena širina uticaja i agresivnost nametanja nekog lošeg rešenja, pogotovo ako uzmemo u obzir i veliku blizinu istorijskog centra grada, odnosno posebnu težinu svakog vizuelnog narušavanja tako važne gradske zone. Pa dakle, kako bi ste vi na ovoj slici ocenili meru neslaganja pozadine i prvog plana, okolnog i novog ambijenata, vizura, visina, materjala, boja, itd, da li je ono malo ili veliko?


Još i da nekako prežalimo stari ambijent i stare Beogradske zgrade od 4 - 5 spratova, samo da su recimo ove kule poređane dublje, svuda po okolnim uzvišenjima oko SA, pa i nekako. Ali napraviti ovoliki neprovidni zid TIK PORED REKE i tako je ograditi od svih drugih, i od ostatka grada, zbog nekolicine? Ukrasti vidik tolikim ljudima, pa se hvaliti da je stvoren novi, za nešto malo bogatih? Grad je uvek bio organski vezan za reku, spomenuo sam to u vezi stare slike. Ali kako to sada "silazimo na reku" ako je na 20-tak metara od nje napravljen skoro kontinualni betonski zid visok po 80 metara? KO to silazi na reku, sudeći po takvom stambenom i dominantno privatnom, a ne kulturnom i javnom sadržaju koji je godinama tu bio predviđen? Koliko osoba uživa te prednosti? Sa kojih će se mesta reka ubuduće uopšte videti? A videla se sa maltene bilo koje iole više tačke grada ili iz više zgrade, zadnjih par hiljada godina. Da li je to nebitno? Pa zatim, za koje je aktivnosti namenjena javna obala, sudeći po njenoj širini? Za rekreaciju? Odmor? Druženje pored reke? Šetnju velikog broja građana? Zašto dakle, po projektantima, mi treba ubuduće tamo da idemo? Zbog kupovine u tržnom centru? Da li je to zaista pravi motiv odlaska na reku, na jedinu gradsku obalu okrenutu zapadu? Kvalitetno urbanističko rešenje koje najbolje koristi jedinstvene i neponovljive prirodne prednosti prostora? Dakle mala ili velika greška?
file.php

znaci vi me opet stavljate u poziciju da branim BnV za koji i ja mislim da je, uslovno govoreći, moglo bolje (moglo u smislu bilo je boljih ideja na forumima i sl, u realnosti jedino sto je stvarno moglo je bio status kvo), ali to je prosto nuznost jer su vasi stavovi totalno ekstremni.

nazidane zgrade nisu nikakav zid već objekti u kojima zive ljudi. na drugom mestu se podsmesljivo pitate “da li gomila prozora ima neku vrednost” ali ovo nije gomila prozora nego opet objekti u kojima neko živi. zašto je to bitno? zato je sto pogled na naseljene objekte mnogim ljudima prijatan, naročito noću. ja lično ne bih imala ništa protiv da gledam na BnV - jer to daje neki osecaj života i energije nasuprot sporadicnom svetlucanju po brdima. priroda je noću i po lošem vremenu mračna i depresivna. “city view” je nešto sto mnogom ljudima prija. BnV je zatvorio jedan a napravio neko drugi pogled. možda vama to ne odgovara i možda je čak, on balance, to inferiorno. ali vi idete mnogo dalje od toga i prosto negirate bilo kakvu vrednost urbanizacije, to za vas kao da je jeres.
Za neke jeste a za neke nije zid.No sad ne bitno da li je ili nije zid,Bnv nema neke koristi za stanovnike Beograda.Je l prosečan beograđanin može kupiti stan u Bnv,pa baš i ne osim ako se ne zaduži na 20 godina.Znači projekat nije namenjen onima koji bi tu trebalo najviše provoditi vremena.Dobijen je lep uređen kej,ali ništa mnogo.Da je Bnv zid od kojeg bi građani imali koristi onda bi to bilo ok.On bi i dalje bi neko me zaklonio pogled,ali bi oni imali koristi od njega pa bi to bio neki kompromis.,,na drugom mestu se podsmesljivo pitate “da li gomila prozora ima neku vrednost” ali ovo nije gomila prozora nego opet objekti u kojima neko živi. zašto je to bitno? zato je sto pogled na naseljene objekte mnogim ljudima prijatan, naročito noću."Pa ako neko hoće da gleda naselje noću nek ode na Novi Beograd u neki Blok ili recimo u Golf pa nek tamo gleda naselje.Nijedan meni poznat grad u Evropi nije pri silasku na reke izgradio oblakodere na 10 metara(nije bukvalno,ali je cilj reći da je veoma blizu) od reke gde bi mogli zoveti građani više klase i stranci,a da ostali građani dobiju kej i mogućnost da se dive pogledu na naselje.I ukoliko se gradi neki objekat,nizak ili visok,on se gradi na 10 metara od reke i on ima znacaj za građane(Primer npr iz Beča:Vrtić).
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648251#p648251:1mvshmym je napisao(la):
Zuma » Uto Avg 13, 2019 3:14 pm[/url]":1mvshmym]Pošto sigurno ima puno ljudi koji nisu razmišljali obliku terena i urbanističkim potencijalima koje on pruža, i da bi bila jasnija posebnost Beograda koju sam upravo opisao, da ponovim još i dve pomoćne slike koje sam davno napravio da bi se lakše uočile osnovne topološke karakteristike ovog dela Beograda, kao i način na koji će one sada biti izmenjene ovako visokom i gustom gradnjom. Jer iz nepoznatog razloga za visinsku regulaciju prostora nije izabran prosek dela grada u kome se BNV ustvari nalazi, dakle starog dela grada, nego (bitno više od) proseka Novog Beograda, koji je sa druge strane reke, i nema baš nikakve urbanističke veze sa odavno urbanizovanom i visinski standardizovanom zonom na desnoj obali. U svakom slučaju, zbog pogleda iz ptičije perspektive koja sabija prostor po visini, razlike u visinama su ovde naglašene. To je neophodno jer sa tačke gledišta pešaka, ili nekoga ko gleda sa prozora zgrada, razlike u visinama su još daleko izraženije nego ovde. Zašto je dakle Savski amfiteatar stvarno "antički amfitatar", odnosno kotlina između uzvišenja i tako posebno vredan fokus topologije ovog prostora:

Pogledajte prilog 1

file.php

file.php
Zuma, svaka cast!!! Odlicno predstavljeno i objasnjeno!!!
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648746#p648746:3oz0qfzx je napisao(la):
Пантограф » Sre Avg 14, 2019 10:59 pm[/url]":3oz0qfzx]Odakle tebi ideja da je Beograd sa početka 20. veka bio nekakva 'kasaba', kad sad ono turista što ti dolazi u Beograd, iz Kine i iz Holandije, skoro sve čuči u to malo ulica što su onomad još uveliko postojale?
Svašta.
Taj Zemun što pominješ je dobio struju 10 godina posle Beograda.
Slika Karađorđeve ulice je slika živog grada na reci - kamo sreće da izgleda slično, i da potonje arhitekte, sve želeći da 'ukinu kasabu', svojim bezličnim rekonstrukcijama nisu uz taj deo Save ukinuli život.
1. Kasaba: pa to ne spominjem ja, već strani dopisnici (konkretno Trocki, koji je bio dopisnik iz Beograda oko 1905 g). Ima jos dopisnika, mislim iz V.Britanije, mrzi me da googlam i kacim linkove. Beograd je imao oko 100 000 stanovnika, bez kanalizacije, sa velikim brojem kafana (udzerice)...
2. Kako sadasnji turisti dokazuju da ondasni Beograd nije bio kasaba? Mozes li da ovo pojasnis? To sto neko obilazi grad, radi to turisticki, kao sto bi obilazio npr.plemena bušmana.
3. Slazem se da je BNV kao čir na tkivu grada, posebno stambeni deo (90% projekta). Poslovno trgovački deo po meni (laik sam) i nije tako loš....
 
Разни дописници су писали разне ствари; има она тамноцрвена књига од пре 15-ак година о томе како су страни путописци видели Београд, па тамо неки веома познат италијански новинар, за време Српско-турских ратова (1876-`78.) пише да су Теразије најлепша улица коју је у животу видео. Има још много сведочанстава у којима нема ни помена "к" од касабе. Не своди се цео свет на Троцког и на покојег британског шовинисту.

Поређења Београда са насеобином бушмана немају, баш, никаквог смисла. Понављам, туристички најатрактивнија зона Београда, и то убедљиво, јесте она која је у то време већ увелико била оформљена. Зграде су у просеку биле ниже? Тачно. Баш чудно. Узгред, Хотел Москва је баш тад подигнут подигнут са све лифтом ("успењачом"), што значи да је почело и повећање спратности.

Београд је међу првима у Европи добио електрични трамвај, савремени водовод 1892, а о томе како је, уопште, функционисала канализација у евопским градовима мало пре тог доба (три деценије), погледај у роману Умберта Ека "Прашко гробље" (Париз је у питању, није Праг). Почетком 20. века, елем, и Београд доби канализацију, а Земун, погранично место у Краљевини Хрватске и Славоније, тек тридесетих година.

Немамо разлога да се стидимо Београда од пре једног века.

Управо тај потцењивачки став без основа о наслеђеном Београду као каквој "касаби", "небитној пограничној вароши у далкој турској провинцији" (а заправо, био је то огроман град у најразвијенијем делу царства), "фавели"... јесте мисаони основ за прихватање дебилног, деградирајућег пројекта какав је БнВ.
 
Bravo Pantografe! Dodao bih samo još i ovo: Beograd je pre 100 godina stremio Beču i Parizu, a sada stremi Astani (pardon - Nursultanu).
 
Hm, vratis sjaj na 70 fasada u Zemunu koji je radjen po uzoru na Bec - bg lici na Astanu.
Sredis fasade na Kosancicu radjenom po uzoru na Bec - bg lici na Astanu.
Uradis pesacku zonu koja je simbol Beca - bg lici na Astanu
Vracas kaldrmu Beogradu po uzoru na Bec - bg lici na Astanu
Sta jos treba da izgradimo Becku filharmoniju da bi ljudima dovoljno licili na Bec nije mi jasno?
 
Овде је тема БнВ, а он стреми Нурсултану.

Још Весићу да припишемо заслуге за градњу Кнез Михаилове...
 
Obnavljanje fasada je izuzetno efikasna mera za vraćanje starog sjaja i lepote Beograda. Postoji dve stvari koje bi tu suštinski mogle da se zamere (ali ne bih da zakeram na ovoj temi, i pozitvni efekti uveliko nadmašuju negativne).

Ali to nikako ne spori stremljenje Beograda ka Nursultanu, već ga upravo još više ističe, jer se može još lepše porediti ono što smo NEKAD radili i ono što SAD radimo.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=648818#p648818:9foqtavr je napisao(la):
Пантограф » Čet Avg 15, 2019 3:50 am[/url]":9foqtavr]

Немамо разлога да се стидимо Београда од пре једног

a jel’ ima nešto izmedju stida kako je izgledao beograd od pre 100 godina i zahtevanja da neizgrađeni delovi tog daleko manjeg grada treba takvi i da ostanu?
 
Vrh