Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[marone]

bushwick » 13 Aug 2019 05:03 am[/url]":oh0tdqhn]

Zuma » Pon Avg 12, 2019 4:13 pm[/url]":oh0tdqhn]

Ovo je ikonički pogled na Beograd (1910.) koji su svi njegovi stanovnici od preistorije do sada nosili maltene u svojim genima. Od rođenja do smrti. Blagi luk Save i rašireno naselje na njenoj obali i padinama brega, sa Avalom kao stražarom u pozadini. To je mentalna slika Beograda. Da ne spominjem ponovo šta će od takvog pogleda sada ostati. Ko ima prava da to uništi ne pitajući nikoga?

mnogi navedeni argumenti stoje ali ovo sad već postaje smešno. ovo na fotografiji izgleda kao neko selo pored reke. da je poremećena vizura ka sabornoj crkvi mogli bismo da kukamo.

Procitaj ponovo opis uz fotografiju.

 

[Pasarela]

Па врло просто ако је је у БНВ квадрат од 2500 до 3000 у Сарајевској просек не може бити већи од 1500 евра по квадрату. Не вреди ни толико али ајде.

 

[Nebojsa]

Stambeno naselje sa parkom, trznim centrom id**** razmera za lokaciju na kojoj se nalazi i vrtici i prodavnice plus koji fensi kafic. Eto novog centra grada i projekta veka od nacionalnog znacaja.

Ovde se pere lova nagomilana iz vise izvora a najveci je ono iznosenje devedesetih na Kipar i dr. lokacije. To je sve ociglednije. Ko normalan ce u ovakvoj zemlji da investira u ovakav i sl. projekte? Arapi su samo paravan a kakav je dil snjima postignut tesko da cemo ikad saznati jer se sud za ispitivanje porekla svega ovoga nikad nece ni oformiti. Drzavni kriminal je ovde jedna utemeljena konstanta a ekipe su u zavisnosti jedna od druge.

 

[Zuma]

bushwick » 13 Aug 2019 05:03 am[/url]":3o8hdfd7]
mnogi navedeni argumenti stoje ali ovo sad već postaje smešno. ovo na fotografiji izgleda kao neko selo pored reke. da je poremećena vizura ka sabornoj crkvi mogli bismo da kukamo.

To je bilo samo 30 godina posle oslobođenja od Turaka i dobijanja državnosti. Kakve veze ima kako je grad izgledao? To je mesto gde se živelo onako kako se tada moglo, i to nema nikakve veze sa onim što sam napisao. Pričam o terenu, o obliku prostora, o konturama i vizuelnim markerima koje pamtimo kao što pamtimo lica i po tome znamo ko je ko. OVO je Beograd. To na slici. Zgrade su se menjale i ubrzo zaboravljale, ali je uvek i svima pred očima bila blaga krivina reke sa Savskim amfiteatrom ušuškanim između okolnih brda sa tri strane, sem ka severu i reci punog brodova koja je bila krvotok grada, njegova najvažnija saobraćajnica, izvor hrane, zabave, opasnosti i maltene svega drugog. Ta mala, ravna i zatvorena kotlina unutar okolnih brežuljaka, pored reke i ispod Kalemegdana, jasno oivičena uzvišenjima Senjaka i Topčidera, je samim oblikom prostora bila fokusna tačka svih pogleda, čak i kada tamo nije bilo puno toga da se vidi. O tom identitetu pričam. Sakriti TAKAV ikoničan prizor gustim i veoma visokim stambenim zgradama, višim čak i od nivoa Terazija, bukvalno ga odseći ljudima ispred nosa i tako drastično skratiti dubinu po kojoj pogled može da luta iznad krovova Beograda da bi nam se grad stvarno VIDEO, to je zločin istorijskih razmera.

Mnogo je prostora bilo za ovakvu gradnju na 360 kvadratnih kilometara urbanizovane površine grada. Zaista nije morala da od svih praznih mesta bude baš ovde, i to sa baš ovakvim sadržajem, visinom, tipom zgrada i tragično lošim odnosom prema reci i pogotovo javnoj površini u njenom priobalju. Tri slobodna metra za glavnu i daleko najvažniju javnu obalu u milionskom gradu!? Pa da li je neko bio bolestan kad je to smišljao? itd, da se ne ponavljam. Najgore je i skoro nepopravljivo međutim ovo iz prvog pasosa, uništenje tradicionalnog vizuelnog identiteta grada. A to povlači mnoge posledice koje će tek kasnije postati jasne, poput niže cene svih ostalih nekretnina iza "zida", promene njihove mikroklime, ili recimo nemogućnosti realizacije stare ideje "centralne vizuelne ose grada", tj Terazijske terase sa otvorenim pogledom na Savu. I to po njenoj osi, što bi pogledu dalo ogromnu dodatnu dubinu baš tamo gde treba, tj desno od humane, ušuškane i brdima zatvorene kotline SA, a ne poprečno na rečni tok kao u nekim drugim gradovima. Ali to više nije moguće, itd ... toga ima mnogo i o svemu smo još davno pričali, dok je bilo malo nade za neku promenu nabolje.

 

[dejjan]

100% tačno

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk

 

[Zuma]

Pošto sigurno ima puno ljudi koji nisu razmišljali obliku terena i urbanističkim potencijalima koje on pruža, i da bi bila jasnija posebnost Beograda koju sam upravo opisao, da ponovim još i dve pomoćne slike koje sam davno napravio da bi se lakše uočile osnovne topološke karakteristike ovog dela Beograda, kao i način na koji će one sada biti izmenjene ovako visokom i gustom gradnjom. Jer iz nepoznatog razloga za visinsku regulaciju prostora nije izabran prosek dela grada u kome se BNV ustvari nalazi, dakle starog dela grada, nego (bitno više od) proseka Novog Beograda, koji je sa druge strane reke, i nema baš nikakve urbanističke veze sa odavno urbanizovanom i visinski standardizovanom zonom na desnoj obali. U svakom slučaju, zbog pogleda iz ptičije perspektive koja sabija prostor po visini, razlike u visinama su ovde naglašene. To je neophodno jer sa tačke gledišta pešaka, ili nekoga ko gleda sa prozora zgrada, razlike u visinama su još daleko izraženije nego ovde. Zašto je dakle Savski amfiteatar stvarno "antički amfitatar", odnosno kotlina između uzvišenja i tako posebno vredan fokus topologije ovog prostora:

Pogledajte prilog 1

 

[dejjan]

Geološki moguće da si malo uprostio situaciju jer je to stari tok Save tj. bara koji je nasipan tek za potrebe železnice u 19. veku. Sve ostalo je i dalje 100% tačno.

Ne sećam se kada je ukinuta zabrana izgradnje visokih objekata, ali očigledno da je postojala sa razlogom zbog ovakvih monstruma, pa se može i vratiti na snagu kao što je ukinuta. Kada su partizani ušli u Beograd i oni su tada mislili da će njihovo večno trajati.

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk

 

[Zuma]

Studija visokih objekata je zabranjivala gradnju visokih zgrada na ovom prostoru, pa je upravo zbog BNV-a i ukinuta, otprlike godinu dana pre potpisivanja ugovora, tokom rada na planovima. Detalje imate u ovom članku Politike.

Kule srušile studiju visokih objekata
subota, 03.05.2014.

Suprotstavljeni stavovi vodećih ljudi dve ključne gradske institucije u oblasti planiranja i gradnje nisu novost. Iznenađenje je to što se stručna javnost, obično veoma podeljena, potpuno saglasila kada je reč o načinu na koji je studija „izbrisana”. Tom konsenzusu su se pridružili čak i oni koji su bili protiv studije kada je ona donesena.

Ono što nikada nije bilo sporno jeste zaštita priobalja i starog gradskog jezgra, od Beogradske tvrđave do Savske ulice. A baš ta zona će se naći iza kule „Beograda na vodi”, zbog koje se studija i ukida.

Vesna Cagić, predsednica Društva arhitekata Beograda i docent na Arhitektonskom fakultetu, kaže da odluka o prestanku važenja studije, bez učešća struke i javnosti zbog konkretnog projekta čiju realizaciju njeno postojanje ometa, dovodi u pitanje institut planiranja kao mehanizma regulacije prostornog razvoja.

– Prema studiji, prostor na kome je predviđen „Beograd na vodi” područje je gde je isključena izgradnja visokih objekata zbog vizura urbanog jezgra grada i Beogradske tvrđave – izričita je Cagićeva.
http://www.politika.rs/sr/clanak/291776 ... h-objekata

 

[bushwick]

Zuma » Uto Avg 13, 2019 8:17 am[/url]":1lxgt5f5]

bushwick » 13 Aug 2019 05:03 am[/url]":1lxgt5f5]
mnogi navedeni argumenti stoje ali ovo sad već postaje smešno. ovo na fotografiji izgleda kao neko selo pored reke. da je poremećena vizura ka sabornoj crkvi mogli bismo da kukamo.

To je bilo samo 30 godina posle oslobođenja od Turaka i dobijanja državnosti. Kakve veze ima kako je grad izgledao... OVO je Beograd. To na slici. Zgrade su se menjale i ubrzo zaboravljale... ali je uvek i svima pred očima bila blaga krivina reke sa Savskim amfiteatrom ušuškanim između okolnih brda sa tri strane, sem ka severu i reci punog brodova koja je bila krvotok grada, njegova najvažnija saobraćajnica, izvor hrane, zabave, opasnosti i maltene svega drugog. Ta mala, ravna i zatvorena kotlina unutar okolnih brežuljaka, pored reke i ispod Kalemegdana, jasno oivičena uzvišenjima Senjaka i Topčidera, je samim oblikom prostora bila fokusna tačka svih pogleda, čak i kada tamo nije bilo puno toga da se vidi. O tom identitetu pričam. Sakriti TAKAV ikoničan prizor...

ne. ovo je sve skroz pogrešno postavljeno.

grad nije njegov reljef. to jeste nešto sto je najkonstantnije ali zapravo prilično neprimetno.

grad cine ljudi, zgrade i ulice, ne brda i reke. ljudi ne zaboravljaju zgrade, naprotiv, to je jedna od stvari koje najbolje pamte, nego ljudi umiru a nove generacije koje neke stare zgrade nikad nisu ni videle nemaju sećanje na njih. ali i te nove generacije su još manje svesne gradskog reljefa. da na ovoj fotografiji iz 1910 nema saborne crkve i ostalog u levom uglu 90% beogradjana ne bi ni prepoznalo Beograd. još je gora stvar sa ovim brdima i rekom koje ste sad okacili. da samo to vidim ja bukvalno ne bih imala pojma o kojem gradu se radi.

BnV prestavlja razvoj beograda koji možemo da kritikujemo ali pozivati se na beograd od pre 100 godina ili na topološke mape i tvrditi da je “TO beograd” je apsurdno. ne to nije Beograd, to je mesto na kojem je izgradjen Beograd, grad koji raste i menja se.

 

[Zuma]

Tom prigodnom filozofijom možeš da opravdaš sve. Otprilike, život je promena, dakle, sve novo je dobro? Što prilično očigledno nije tačno zato što je redukcija previše radikalna i sasvim arbitrarna. Postoji i dugačak niz drugih stvari koje takođe jesu važne.

Sve to je međutim nebitno jer očigledno nisi razumela o čemu sam pričao. Identitet, ljudi ili gradova, svejedno, uvek se oslanja na ono što je najtrajnije i najdublje, najmanje podložno promenama, i od najšireg uticaja. Kod čoveka to svakako nisu ni promene na njegovom licu i telu, a ni pomodni pokreti i maniri. Nego ono što je ispod svega toga, što je osnova. A u slučaju starih gradova to je upravo teren na kome je izgrađen, njegove reke, brda, ulice i čitav opšti pejsaž grada. Ostale stvari se vremenom menjaju, ali ove retko. Grad naravno treba da se menja, ali ne tako da uništava same osnove svog posebnog identiteta koji mu obezbeđuju kontinuitet, posebnost i prepoznatljivost. Haotična, amorfna i stalno promenljiva konglomeracija nekih čatrlja i zgrada siromašnih predgrađa po svetu su takođe nekakva naselja, ali ne nešto previše poželjno. A to nije ni moderni investitorski urbanizam kome je jedini pokretački motiv profit investitora i korupcija plaćenih političara. Oni su ti koji obožavaju promene u odnosu na zahteve običnog zdravog razuma. Ali pravi Evropski grad, sa dugom tradicijom i istorijom, je nešto posebno, svoje, sa identitetom i imenom koje su mu stvarale generacije, nešto u čemu mi samo privremeno stanujemo, a ne slučajan skup nekakvih nepovezanih objekata koju su se u tom trenutku slučajno zadesili oko nas "da nam služe", zbog čega možemo da menjamo sve kako nam se ćefne. Imamo sasvim različit koncept šta je to Grad i šta smemo da mu radimo.

 

[dejjan]

ne. ovo je sve skroz pogrešno postavljeno.

grad nije njegov reljef. to jeste nešto sto je najkonstantnije ali zapravo prilično neprimetno.

grad cine ljudi, zgrade i ulice, ne brda i reke. ljudi ne zaboravljaju zgrade, naprotiv, to je jedna od stvari koje najbolje pamte, nego ljudi umiru a nove generacije koje neke stare zgrade nikad nisu ni videle nemaju sećanje na njih. ali i te nove generacije su još manje svesne gradskog reljefa. da na ovoj fotografiji iz 1910 nema saborne crkve i ostalog u levom uglu 90% beogradjana ne bi ni prepoznalo Beograd. još je gora stvar sa ovim brdima i rekom koje ste sad okacili. da samo to vidim ja bukvalno ne bih imala pojma o kojem gradu se radi.

BnV prestavlja razvoj beograda koji možemo da kritikujemo ali pozivati se na beograd od pre 100 godina ili na topološke mape i tvrditi da je “TO beograd” je apsurdno. ne to nije Beograd, to je mesto na kojem je izgradjen Beograd, grad koji raste i menja se.

Ne. Ti si pogrešno postavio. Ako ne bi prepoznao Beograd na staroj fotografiji, onda nemaš ništa protiv da taj grad nestane. To uopšte nije loše. Problem manje za tebe.

 

[dejo2000]

Zuma » Uto Avg 13, 2019 8:15 pm[/url]":3o8w08f0]Tom prigodnom filozofijom možeš da opravdaš sve. Otprilike, život je promena, dakle, sve novo je dobro? Što prilično očigledno nije tačno zato što je redukcija previše radikalna i sasvim arbitrarna. Postoji i dugačak niz drugih stvari koje takođe jesu važne.

Sve to je međutim nebitno jer očigledno nisi razumela o čemu sam pričao. Identitet, ljudi ili gradova, svejedno, uvek se oslanja na ono što je najtrajnije i najdublje, najmanje podložno promenama, i od najšireg uticaja. Kod čoveka to svakako nisu ni promene na njegovom licu i telu, a ni pomodni pokreti i maniri. Nego ono što je ispod svega toga, što je osnova. A u slučaju starih gradova to je upravo teren na kome je izgrađen, njegove reke, brda, ulice i čitav opšti pejsaž grada. Ostale stvari se vremenom menjaju, ali ove retko. Grad naravno treba da se menja, ali ne tako da uništava same osnove svog posebnog identiteta koji mu obezbeđuju kontinuitet, posebnost i prepoznatljivost. Haotična, amorfna i stalno promenljiva konglomeracija nekih čatrlja i zgrada siromašnih predgrađa po svetu su takođe nekakva naselja, ali ne nešto previše poželjno. A to nije ni moderni investitorski urbanizam kome je jedini pokretački motiv profit investitora i korupcija plaćenih političara. Oni su ti koji obožavaju promene u odnosu na zahteve običnog zdravog razuma. Ali pravi Evropski grad, sa dugom tradicijom i istorijom, je nešto posebno, svoje, sa identitetom i imenom koje su mu stvarale generacije, nešto u čemu mi samo privremeno stanujemo, a ne slučajan skup nekakvih nepovezanih objekata koju su se u tom trenutku slučajno zadesili oko nas "da nam služe", zbog čega možemo da menjamo sve kako nam se ćefne. Imamo sasvim različit koncept šta je to Grad i šta smemo da mu radimo.

Zuma, sa tobom se skoro uvek slazem, ali konkretno mislim da nisi sasvim u pravu: Beograd je u prvoj deceniji 20 tog veka bio kasaba, procitaj sta su strani dopisnici o njemu pisali. Dinamican rqzvoj je doziveo posle 1 sv.rata i da se to nastavilo, verovatno bi bio Evropski grad. Tako da u istoj recenici imati Beograd i Evropski grad je hajde da kazem kontradiktorno.
U BNV je problem (odnosno to je nas problem), to sto je cela konstrukcija od starta namerno lose postavljena, cak se i krsi ustav da bi se "investitoru" omogucilo da stekne profit, po cenu monstruoznih masina za spavanje, a sto predstavlja ruglo.
Ironicno, sam izgled BNV odslikava upravo tu pravnu regulativu "nastimovanu" da se projekat ostvari....

 

[dejjan]

U međuvremenu sa na infrastrukturu kasabe nakačilo mnogo više stanovnika u "kondominijumima" gde im mesto nije.

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk

 

[Zuma]

dejo2000 » 13 Aug 2019 09:04 pm[/url]":3avr782j]
Zuma, sa tobom se skoro uvek slazem, ali konkretno mislim da nisi sasvim u pravu: Beograd je u prvoj deceniji 20 tog veka bio kasaba, procitaj sta su strani dopisnici o njemu pisali. Dinamican rqzvoj je doziveo posle 1 sv.rata i da se to nastavilo, verovatno bi bio Evropski grad. Tako da u istoj recenici imati Beograd i Evropski grad je hajde da kazem kontradiktorno.
U BNV je problem (odnosno to je nas problem), to sto je cela konstrukcija od starta namerno lose postavljena, cak se i krsi ustav da bi se "investitoru" omogucilo da stekne profit, po cenu monstruoznih masina za spavanje, a sto predstavlja ruglo.
Ironicno, sam izgled BNV odslikava upravo tu pravnu regulativu "nastimovanu" da se projekat ostvari....

Pod Evropskim gradom sam ovaj put mislio na grad koji ima dugu i neprekidnu istoriju naseljenosti, kao i sama Evropa, pa se zato ne sme radikalno menjati kako kome izgleda korisno u nekom trenutku, a ne na određeni izgled tog naselja, njegovo bogatstvo ili stil. Evropska kultura i uopšte građansko vaspitanje podrazumevaju poštovanje i čuvanje tradicije. Ona je nekada u zgradama, nekada u čitavom ambijentu, možda u skyline-u, a nekada u opštem prostornom utisku načina na koji se prožimaju prirodni teren i veštački objekti. Kao sedam brežuljaka Rima. A da li je to Turska kasaba, Eskimsko naselje, ili malo Mediteransko ribarsko naselje na litici iznad mora nije ni važno. Naprimer, šta je toliko prepoznatljivo u skupu različitih urbanih elemenata na sledećoj slici Rija? Šta je osnovni identitet ovog prostora? Zgrade? Naravno da ne. Već sam teren gde su te zgrade, dakle more, zalivi, brda i sama statua koja ih oberučke i sve zajedno prihvata. To je glavna poruka i identitet ovog prostora. Tako je i u Beogradu kad je u pitanju bio pogled preko i kroz Savski amfiteatar koji je neizmenjen postojao otkad je ovde bilo ljudi. Zašto bi inače bio zaštićen zakonom? Ne može se odjednom bez ikakvog pitanja on popuniti mostrumski velikim zgradama koje potpuno uništavaju zaštićene vizure centra grada zato što je nekome nekada palo na pamet da je sve zajedno NJEMU ružno, pa će da uništi sve i napravi nešto novo. Razvoj, popravke i poboljšanja tamo gde ima mesta za njih se podrazumevaju, ali NE tamo gde velike i jasno prepoznate vrednosti već postoje. To onda nije razvoj, to je destrukcija.

 

[mradulovic]

milos.tro » 12 Aug 2019 11:05 pm[/url]":25we4h1p]

sta se ovo desava sa fasadom Viste? Jel to oni zamenjuju delove fasade, pa i one koji nisu otpali?

 

[Myah]

mradulovic » Sre Avg 14, 2019 12:19 am[/url]":3mls384z]

milos.tro » 12 Aug 2019 11:05 pm[/url]":3mls384z]

sta se ovo desava sa fasadom Viste? Jel to oni zamenjuju delove fasade, pa i one koji nisu otpali?

Fasada je cela na klipu napretka radova za jul na njihovom kanalu, tako da je ovo stvarno dobro pitanje

 

[dejo2000]

Zuma » Uto Avg 13, 2019 11:24 pm[/url]":1vop4yui]

dejo2000 » 13 Aug 2019 09:04 pm[/url]":1vop4yui]
Zuma, sa tobom se skoro uvek slazem, ali konkretno mislim da nisi sasvim u pravu: Beograd je u prvoj deceniji 20 tog veka bio kasaba, procitaj sta su strani dopisnici o njemu pisali. Dinamican rqzvoj je doziveo posle 1 sv.rata i da se to nastavilo, verovatno bi bio Evropski grad. Tako da u istoj recenici imati Beograd i Evropski grad je hajde da kazem kontradiktorno.
U BNV je problem (odnosno to je nas problem), to sto je cela konstrukcija od starta namerno lose postavljena, cak se i krsi ustav da bi se "investitoru" omogucilo da stekne profit, po cenu monstruoznih masina za spavanje, a sto predstavlja ruglo.
Ironicno, sam izgled BNV odslikava upravo tu pravnu regulativu "nastimovanu" da se projekat ostvari....

Pod Evropskim gradom sam ovaj put mislio na grad koji ima dugu i neprekidnu istoriju naseljenosti, kao i sama Evropa, pa se zato ne sme radikalno menjati kako kome izgleda korisno u nekom trenutku, a ne na određeni izgled tog naselja, njegovo bogatstvo ili stil. Evropska kultura i uopšte građansko vaspitanje podrazumevaju poštovanje i čuvanje tradicije. Ona je nekada u zgradama, nekada u čitavom ambijentu, možda u skyline-u, a nekada u opštem prostornom utisku načina na koji se prožimaju prirodni teren i veštački objekti. Kao sedam brežuljaka Rima. A da li je to Turska kasaba, Eskimsko naselje, ili malo Mediteransko ribarsko naselje na litici iznad mora nije ni važno. Naprimer, šta je toliko prepoznatljivo u skupu različitih urbanih elemenata na sledećoj slici Rija? Šta je osnovni identitet ovog prostora? Zgrade? Naravno da ne. Već sam teren gde su te zgrade, dakle more, zalivi, brda i sama statua koja ih oberučke i sve zajedno prihvata. To je glavna poruka i identitet ovog prostora. Tako je i u Beogradu kad je u pitanju bio pogled preko i kroz Savski amfiteatar koji je neizmenjen postojao otkad je ovde bilo ljudi. Zašto bi inače bio zaštićen zakonom? Ne može se odjednom bez ikakvog pitanja on popuniti mostrumski velikim zgradama koje potpuno uništavaju zaštićene vizure centra grada zato što je nekome nekada palo na pamet da je sve zajedno NJEMU ružno, pa će da uništi sve i napravi nešto novo. Razvoj, popravke i poboljšanja tamo gde ima mesta za njih se podrazumevaju, ali NE tamo gde velike i jasno prepoznate vrednosti već postoje. To onda nije razvoj, to je destrukcija.

Zuma, sa ovim sto si naveo u postu se slazem. Ono sto sam sporio to je ocena Beograda da je oduvek bio Evropski grad, sto po meni ne odgovara cinjenicama (naveo sam kako su ga savremenici ocenjivali pocetkom 20 veka).

 

[Kailan]

Да ли чување амбијента подразумева и градњу и реконструкцију у архитектонском стилу који се уклапа у своју амбијенталну целину или ћемо да игноришемо то када нам падне на памет да градимо неке савремене хибриде и "модерна" решења по Косанчићевом венцу, Савамали итд.? Јер се нешто не сећам да су се ти европски принципи поштовања традиције поштовали у протеклих 70 година по Београду од стране струке и главних критичара овог мртворођеног пројекта

 

[Zuma]

Postoji "malo" i "mnogo". Pa tako nešto može da se ne uklapa, da bude ružno ili loše, "malo" ili "mnogo". Ili da smeta pogledu velikog ili malog broja ranijih stanara. Ili da agresivo dominira nad drugim ambentima sa malo ili mnogo tačaka posmatranja. Drugim rečima, u oceni bilo čega bitna je i MERA u kojoj je nešto "dobro" ili "loše" po nekom kriterijumu. Sigurno je u Beogradu postojao i dugačak niz drugih urbanističkih grešaka i loših rešenja. Ali će biti teško pronaći drugi primer u kome je toliko izražena širina uticaja i agresivnost nametanja nekog lošeg rešenja, pogotovo ako uzmemo u obzir i veliku blizinu istorijskog centra grada, odnosno posebnu težinu svakog vizuelnog narušavanja tako važne gradske zone. Pa dakle, kako bi ste vi na ovoj slici ocenili meru neslaganja pozadine i prvog plana, okolnog i novog ambijenata, vizura, visina, materjala, boja, itd, da li je ono malo ili veliko?


Još i da nekako prežalimo stari ambijent i stare Beogradske zgrade od 4 - 5 spratova, samo da su recimo ove kule poređane dublje, svuda po okolnim uzvišenjima oko SA, pa i nekako. Ali napraviti ovoliki neprovidni zid TIK PORED REKE i tako je ograditi od svih drugih, i od ostatka grada, zbog nekolicine? Ukrasti vidik tolikim ljudima, pa se hvaliti da je stvoren novi, za nešto malo bogatih? Grad je uvek bio organski vezan za reku, spomenuo sam to u vezi stare slike. Ali kako to sada "silazimo na reku" ako je na 20-tak metara od nje napravljen skoro kontinualni betonski zid visok po 80 metara? KO to silazi na reku, sudeći po takvom stambenom i dominantno privatnom, a ne kulturnom i javnom sadržaju koji je godinama tu bio predviđen? Koliko osoba uživa te prednosti? Sa kojih će se mesta reka ubuduće uopšte videti? A videla se sa maltene bilo koje iole više tačke grada ili iz više zgrade, zadnjih par hiljada godina. Da li je to nebitno? Pa zatim, za koje je aktivnosti namenjena javna obala, sudeći po njenoj širini? Za rekreaciju? Odmor? Druženje pored reke? Šetnju velikog broja građana? Zašto dakle, po projektantima, mi treba ubuduće tamo da idemo? Zbog kupovine u tržnom centru? Da li je to zaista pravi motiv odlaska na reku, na jedinu gradsku obalu okrenutu zapadu? Kvalitetno urbanističko rešenje koje najbolje koristi jedinstvene i neponovljive prirodne prednosti prostora? Dakle mala ili velika greška?

 

[Pasarela]

Чекај ја се извињавам, поред куле од 160 метара и још пар солитера поред ових већ изграђених ја колико сам приметио све остале зграде су по 5 - 6 спратова? мислим да није баш истина да је тотално затворен поглед на реку или се варам?

 

[dejo2000]

Zuma » Sre Avg 14, 2019 12:58 pm[/url]":20sc40ir]Postoji "malo" i "mnogo". Pa tako nešto može da se ne uklapa, da bude ružno ili loše, "malo" ili "mnogo". Ili da smeta pogledu velikog ili malog broja ranijih stanara. Ili da agresivo dominira nad drugim ambentima sa malo ili mnogo tačaka posmatranja. Drugim rečima, u oceni bilo čega bitna je i MERA u kojoj je nešto "dobro" ili "loše" po nekom kriterijumu. Sigurno je u Beogradu postojao i dugačak niz drugih urbanističkih grešaka i loših rešenja. Ali će biti teško pronaći drugi primer u kome je toliko izražena širina uticaja i agresivnost nametanja nekog lošeg rešenja, pogotovo ako uzmemo u obzir i veliku blizinu istorijskog centra grada, odnosno posebnu težinu svakog vizuelnog narušavanja tako važne gradske zone. Pa dakle, kako bi ste vi na ovoj slici ocenili meru neslaganja pozadine i prvog plana, okolnog i novog ambijenata, vizura, visina, materjala, boja, itd, da li je ono malo ili veliko?


Još i da nekako prežalimo stari ambijent i stare Beogradske zgrade od 4 - 5 spratova, samo da su recimo ove kule poređane dublje, svuda po okolnim uzvišenjima oko SA, pa i nekako. Ali napraviti ovoliki neprovidni zid TIK PORED REKE i tako je ograditi od svih drugih, i od ostatka grada, zbog nekolicine? Ukrasti vidik tolikim ljudima, pa se hvaliti da je stvoren novi, za nešto malo bogatih? Grad je uvek bio organski vezan za reku, spomenuo sam to u vezi stare slike. Ali kako to sada "silazimo na reku" ako je na 20-tak metara od nje napravljen skoro kontinualni betonski zid visok po 80 metara? KO to silazi na reku, sudeći po takvom stambenom i dominantno privatnom, a ne kulturnom i javnom sadržaju koji je godinama tu bio predviđen? Koliko osoba uživa te prednosti? Sa kojih će se mesta reka ubuduće uopšte videti? A videla se sa maltene bilo koje iole više tačke grada ili iz više zgrade, zadnjih par hiljada godina. Da li je to nebitno? Pa zatim, za koje je aktivnosti namenjena javna obala, sudeći po njenoj širini? Za rekreaciju? Odmor? Druženje pored reke? Šetnju velikog broja građana? Zašto dakle, po projektantima, mi treba ubuduće tamo da idemo? Zbog kupovine u tržnom centru? Da li je to zaista pravi motiv odlaska na reku, na jedinu gradsku obalu okrenutu zapadu? Kvalitetno urbanističko rešenje koje najbolje koristi jedinstvene i neponovljive prirodne prednosti prostora? Dakle mala ili velika greška?

@Zuma,

pptpisujem svaku rec 1/1! Jedino me čudi da si iznenađen: šta možeš da očekuješ od onako predstavljenog "arapskog investitora" i ugovora.....
evo javio se i sendvičić (tj.pasarela), botovi rade posao...

 

[Zuma]

Pasarela » 14 Aug 2019 01:14 pm[/url]":39sda2kp]Чекај ја се извињавам, поред куле од 160 метара и још пар солитера поред ових већ изграђених ја колико сам приметио све остале зграде су по 5 - 6 спратова? мислим да није баш истина да је тотално затворен поглед на реку или се варам?

Između centralnog bulevara i reke postojaće nekoliko redova preklopljenih i međusobno smaknutih zgrada. One će zajednički imati dovoljnu visinu da kao grupa formiraju monolitni i uglavnom neprovidni betonski zid objekata duž i veoma blizu obale Save.

 

[Pasarela]

али које висине ? 20 метара и 80 метара није исто што се тиче визуре, такође рок изградње од 30 година ми делује као политички трик јер реално БНВ ће бити изграђен комплет за максимум 10 година са комплетном инфраструктуром и то ће бити добар предизборни маркетинг за оне тамо изборе 2025 или кад већ..

 

[GOJE]

Pasarela » 14 Aug 2019 02:12 pm[/url]":9ferzm0p]али које висине ? 20 метара и 80 метара није исто што се тиче визуре, такође рок изградње од 30 година ми делује као политички трик јер реално БНВ ће бити изграђен комплет за максимум 10 година са комплетном инфраструктуром и то ће бити добар предизборни маркетинг за оне тамо изборе 2025 или кад већ..

Pa niko se ovde ne buni zbog zgrada od 20 metara visine. Upravo je "investitor" (za sada) predvideo još 5,6 zgrada visine od oko 80 metara koje će tako elegantno popuniti taj monolitni zid.

 

[Zuma]

Takođe, uzmite u obzir da je visina Terazija samo 40 metara viša od nivoa tla Beograda na vodi. Pa će zgrade od 80 metara, iako su u "rupi", da budu više i od Terazija za JOŠ 40 metara.