Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[bair]

times12 » Pet Nov 17, 2017 6:43 pm[/url]":iw7sf81v]Стварно, чему сад Теразијска тераса кад се Сава не види од нових зграда? Какав ми је то поглед !?

Da dodju turisti da gledaju zgrade. Ne mogu svi stati na promenadu, uska je.

 

[Armatura]

Zuma » Pet Nov 17, 2017 6:28 am[/url]":1zys2agj]Obratite pažnju na uređenje okoline, položaj i orjentaciju dve klupe u prvom planu.

Iskoristicu sliku koju je Zuma postavio.

Ovde se vidi hotel Balkan koji je srusen i sagradjen drugi koji je nekom zaklonio pogled ali je hotel Balkan dobio pogled. Pa se posle toga preko puta u parku srusila neka supa i nikla je zgrada koja je hotelu zaklonila pogled. I sve tako u krug. Sto bi nas narod rekao dok jednom ne smrkne drugom ne svane. Uzivace neko u pogledu ali nece biti u Caruso restoranu nego u nekoj od zgrada uz reku. Ako posmatramo na nacin da se nesto sto se gradi zatvara pogled onda bi imali supe po dorcolu u kojima bi Tirke jos uvek zonglirao sa loptom.

 

[Zuma]

Tamo gde svako ko ima para dobija dozvolu da gradi šta god mu padne pamet, zaista je tako. Tamo gde urbanizam nešto znači, gde se važni aspekti grada planiraju, nije tako.

Kad je vidik u pitanju, nije u redu da se mnogim objektima oduzme vidik da bi ga malo njih dobilo. Pogotovo ako to mnoštvo njihovih korisnika koje sada gubi vidik uključuje i privatne vlasnike starih ili budućih zgrada na njihovom mestu, i posetioce javnih vidikovaca na javnim prostorima. Pri čemu to malo zgrada koje su sada dobile vidik obuhvata samo privatno vlasništvo, bez novih javnih površina koje bi sada DOBILE vidik.

Ovo bi bilo donekle razumljivo da se JEDNOJ zgradi da pogled, a DRUGOJ oduzme. Dakle jedan : jedan. Pogotovo ako su vlasnici one stare bili svesni da je susedni prostor predviđen za neku buduću gradnju. Međutim ovde imamo zemljište u obliku poluotvorenog amfiteatra u kome je neka beskrupulozna osoba napravila zgrade baš u njegovom SREDIŠTU. Elementarna geometrija kaže da je površina po obodu kruga (na kojoj se može graditi) veća od površine u središtu kruga. Dakle bitno više zgrada i gradskog prostora gubi vidik nego što može da ga dobije.

Znači da ta "poslovna" transakcija nije dobra zato što u konačnom poređenju raznih mogućih budućih stanja grad gubi više potencijalnih "vizuelnih kvaliteta" po obodu amfitetra nego što ih na ovaj način u središtu dobija. Takođe, nije u pitanju samo esterika, tj lepota pogleda. Tržišna vrednost stanova i poslovnih prostora je bitno veća ako imaju lep pogled. Pa ako potencijalno ukupno veća stambeno-poslovna površna izgubi vidik (uključijući tu i buduću gradnju i zamenu starih zgrada po obodu amfiteatra ), od novoizgrađene površine koja ga je sada dobila, to je i FINANSIJSKI gubitak za grad (a pogotovo vlasnike) zato što je sada velikoj sadašnjoj i potencijalnoj budućoj površini smanjena tržišna vrednost. Drugim rečima, ovakvom gradnjom je drugima uzeto po dva osnova: iz džepa, dakle novac, ali i svakodnevna upotrebna vrednost u obliku kvaliteta pogleda.

Dobar primer je nova zgrada na Terazijskoj padini, na sledećoj slici. Ona svoje postojanje duguje pogledu. Vlasnici su imali ideju da će iskoristiti pogled na reku i ZATO su investirali u nju. Ovakve zgrade teško da ćemo više videti zato što više nema vidika. Da li je TO šteta za grad?

 

[milos.tro]

Вратили су железничку пругу испод Трамвајског моста.

SašaBG sa SSC

 

[milos.tro]

"Радови у Херцеговачкој улици и делу према Симпу и бившој Ластиној станици обављају се и увече, под светлошћу јаких рефлектора:

Разговарао сам прошле недеље, док је време било лепо, с радницима овде. Кажу да раде шест дана у недељи, десет сати на дан. Има и младих радника, који су тек завршили школу, из југозападне Србије, на пример. Кад је потребно раде и недељом, као тада, кад се појавило много радника на свим градилиштима. Зарада им се рачуна према броју обављених радних сати, па обични радници зарађују од 40.000 динара навише, а стручнији преко 50, 60, 70.000.

Херцеговачка улица:

За зграду Симпа (лево на горњој слици) кажу да ће се вероватно рушити, да је испражњена и препуштена судбини. То значи да, иако је био у њој чувар, долазили су људи са стране (кажу Цигани), скидали и носили из унутрашњости све што је могло да се скине и однесе. Сада је, према њихових речима, изроварена и упропашћена.
Прошли пут сам објавио слике с овог места на којем се видела пластична фолија као заштита земљишта, уз бројне цевчице, каблове и другу пластику.

Вечерас сам видео да су све украсне биљке - које нису сезонске, привремене, већ стално растиње - у том појасу ишчупане и однете, да је пластика уклоњена, и целом дужином тај део означен траком.
Уз прву постављену ограду овде су, у почетку, сећам се, биле и металне жардињере целом дужином; у њима су се редовно мењале саднице разног цвећа, чешће него испред хотела с пет звездица.

Не могу да не помислим, кад видим то - колико је могло новца да се само од тог бесомучног, бесмисленог сађења и чупања, уграђивања па уклањања, као помоћ да, рецимо, породиљама у једном дану. Било шта је боље од таквог бацања новца у ветар.

Шеталиште је пусто јер је прилаз практично онемогућен из Херцеговачке, градилиште је ограђено. Али, на њему и по мраку дежурају два чистача који се, пошто је све беспрекорно чисто, досађују, шеткају, причају преко мобилног. Ко и зашто овде све време плаћа приватно предузеће за чишћење чистог? Зашто се чисти у две смене, и увече, кад је све чисто и у првој смени? Само малко даље од овог посебног, привилеговано места се свуда може видети доста отпадака, ђубрета и свакојаког другог нереда. У чему је ствар?

Не волим да правим претпоставке без основа, али, као да неко преко предузећа за (непотребно) цвеће, чишћење, одржавање, обезбеђење ... извлачи новац за себе.

На шеталишту и платоу иза Задруге су поставили новогодишње осветљење:

Пре неколико дана су рашчистили прилаз, преповезали каблове за осветљење реклама на огради, и преко степеница насипањем песка направили рампу из улице Браће Крсмановића, па се сада колима може прећи преко Платоа и доћи на паркиралиште иза кафића Саванова. За сваки случај, дежурни врше проверу:

Камионети за продају брзе хране су пребачени овде, на неуређену парцелу између паркиралишта и платоа иза Задруге:

.....................

Лепо је што су извадили из воде и обновили немачки Бетонски брод; али, све су радили уз много речи о култури, уметности, очувању средине ... од свега тога сада су остали само натписи (на некултурној латиници), и кафић ... као сви други кафићи. Али, на привилегованом месту: то је једини брод-ресторан уз десну обалу Саве низводно од моста Газела.
Мислим да би се лако нашли они који би извадили и Титаник с дна океана само кад би могли да добију то место.

"
SašaBG sa SSC

 

[dragan]

Ovde kao da se vidi neko sleganje, jer je neki razmak među pločama.

 

[Nebojsa]

Ne kao vec je sasvim ocigledno.

 

[Bukira]

Današnje slike radova na izradi vodovodne i kanalizacione mreže oko BW Residencesa i Hercegovačke:

Pogledajte prilog 16
Pogledajte prilog 15
Pogledajte prilog 14
Pogledajte prilog 13
Pogledajte prilog 12
Pogledajte prilog 11
Pogledajte prilog 10
Pogledajte prilog 9
Pogledajte prilog 8
Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 6
Pruga je vraćena:

Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2

Pogledajte prilog 1

 

[KartmenBG]

Ove cevi proizvodi jedan nas covek iz Priboja, cini mi se da je oko 10.000 evra jedna cev (slagacu otprilike cena jedne cevi ) ovo je izgleda Poliester Proboj http://www.poliesterpriboj.com/cevi-proizvodi

 

[Zuma]

Ove cevi deluju kao da imaju promer oko 2 metra, pa bi trebali da budu neki magistralni, a ne periferni vodovi kišne ili obične kanalizacije. Ali zbog čega centralni vod ide skoro do samog nasipa? Da li to znači da će baš ovde biti neka crpna stanica? Pretpostavljam ne novi izliv u reku, mada mi i za crpnu stanicu lokacija deluje previše blizu obaloutvrdi. Ima li neko novu šemu kanalizacije?

 

[Homer Jay]

Prvi javno dostupni mrljavi render za ex-zgrade Simpa i Iskre, tzv. "BW Central":

Izvor: Logdesign

Ova firma radi samo instalacije, a arhitekturu je (bar kako tamo piše) radio Arhi.pro. Ne znam koliko se na ovom renderu može videti, ali bočna fasada je staklena, ali je ova refleksija hotela "Bristol" toliko loše urađena da deluje kao da je nalepljena na fasadu Iskre "a la Rajićeva".

Inače, na linku ćete videti da ova firma radi projekat instalacija i za BW Galeriju i za Bristol, gde su genijalci umesto rendera beogradskog stavili sliku hotela Bristol iz Varšave

 

[Nebojsa]

Ovo i u ovako nejasnom izdanju izgleda sasvim dobro. U stvari najnejasniji je taj bocni deo u staklu, zgrade simpa i iskre su odlicne. Ovo obecava, u iscekivanju kvalitetnih rendera ja sam optimista sto se tice ovog projekta.

 

[Bukira]

Rupa je još uvek tu, u punom obimu:

Pogledajte prilog 15
Čini mi se da je ovde bilo bolje da je ostala samo trava, bez ovih „ukrasnih” biljaka:

Pogledajte prilog 14
Očigledno je da ni autori nisu bili zadovoljni ovim rešenjem, tako da su povadili biljke u gornjim redovima:

Pogledajte prilog 13
Pogledajte prilog 12
Pogledajte prilog 11
Pogledajte prilog 10
Pogledajte prilog 9
Pogledajte prilog 8
Pogledajte prilog 7
Kad se samo setim kako je ova staza izgledala na renderima, a evo je sad:

Pogledajte prilog 6
Mislim da je nekakva ograda na tom delu neophodna.
Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Nema promena na ovom delu šetališta mesecima:

Pogledajte prilog 1
Vozovi, posle nekoliko dana pauze, opet prolaze ovuda:

 

[Delija]

milos.tro » 18 Nov 2017 08:40 am[/url]":yfm36wce]
За зграду Симпа (лево на горњој слици) кажу да ће се вероватно рушити, да је испражњена и препуштена судбини. То значи да, иако је био у њој чувар, долазили су људи са стране (кажу Цигани), скидали и носили из унутрашњости све што је могло да се скине и однесе. Сада је, према њихових речима, изроварена и упропашћена.

Радници просто лажу. Симпо је од почетка био предвиђен за рушење након извршене отимачине те имовине.

Мош мислити, силни цигани упропастили зграду усред зоне где и обичне билборде и банере чува полиција под тешким наоружањем.

 

[direktor]

A od simpa ostace samo fasada

 

[Zuma]

Eureka! Pogledajte šta sam pronašao:

Odron na obali se nalazi nešto nešto malo uzvodno od linije koja prolazi osom ulice Miloša Pocerca.


A pogledajte šta se na ovoj staroj mapi takođe nalazi nešto malo uzvodno od linije koja prolazi osom ulice Miloša Pocerca:

Pogledajte prilog 2
Neki kanal ili potok ili kanalizacija koji je bio dovoljno veliki da mu je bio potreban most. Dovoljno da nanese ko zna koliko mulja i nanosa upravo na mesto koje se sada odronilo (mulj se taloži od ušća potoka pa nizvodno), a možda negde ispod zemlje ovaj vodeni tok i danas postoji.

Pogledajte prilog 1

 

[direktor]

Od kad je ovaj plan i gdje si ga fotkao imal malo veci dio grada jos koja fotka

 

[RioBL]

Eto, da su imali 1 krunu da kupe ovaj plan mogli su sebe postediti muka
Pohvale Zuma od mene za istrazivacko forumastvo.

 

[astrodule]

Bravo Zuma!!!

Pokušao sam da pronađem na Bing maps (Birds view) taj deo, ali zaklonjen je drvećem.

 

[direktor]

Fotkano na bg tvrdjavi neka izlozba karata

 

[KartmenBG]

@direktor na kalemegdanu je ta mapa vidi se u pozadini zgrada vojnog muzeja, elem Svaka cast za istrazivanje, valjda ce ovi iz Igl Hilsa da vide ovo pa ce da se saberu sa zatrpavanjem jer ocigledno ne resavaju problem vec ga cine mnogo gorim i samo cine zemljiste mnogo natopljenijim vodom jer zatrpavanjem pokusavaju da zaustave rusenje obaloutvrde ali izgleda da nije problem u obaloutvrdi vec u podzemnom kanalu .... ovo pothitno da se obaveste ovi moroni pre nego sto bude kasno jer preti da ova voda iz kanala probije put na nekom drugom delu promenade. a pocinje da se dize polako nivo save ako se obrusi neki drugi deo obaloutvrde poplavice ceo taj deo Beograda...

 

[Zuma]

I još sam (možda) pronašao i nešto drugo što sam takođe dugo tražio. Bilo kakav trag Vračarskog potoka koji je sa Slavije tekao niz Nemanjinu ulicu (6). Mora da su ga zakopali još veoma davno pošto izgleda nigde nije ucrtan. Verovatno pre pravljenja železničke stanice (zna li neko kad je regulisana Nemanjina ulica?)

Međutim to bi moglo biti ovo na slici. Na istoj mapi je ucrtan još jedan most tačno tamo gde bi Vračarski potok otprlike trebao da izlazi. Možda je to zaista poslednji njegov trag na mapama, tj bar na ovim javnim koje mi imamo.

 

[Zuma]

direktor » 19 Nov 2017 12:25 am[/url]":ctvcczdw]Od kad je ovaj plan i gdje si ga fotkao imal malo veci dio grada jos koja fotka

Bila je neka izložba na Kalemegdanu. Bio sam u žurbi pa nisam mogao da se zadržavam, ali ova mapa mi je zapala za oko pošto je nikada nisam video. Poslaću sutra i ostatak.

 

[Delija]

direktor » 19 Nov 2017 12:10 am[/url]":1utkkkk0]A od simpa ostace samo fasada

Неће ни фасада.

 

[Zuma]

Evo još malo istraživanja u vezi rupe. Prva ideja mi je bila da vidim šta je ranije bilo u okolini odronjenog dela, za slučaj da je tu postojalo nešto posebno što bi možda moglo objasniti zašto se problem pojavio baš ovde, a ne negde drugde.

Pogledajte prilog 2
Rezultat preklapanja dve Guglove istorijske slike je ovaj animirani gif koji možda "radi" i u vašem browseru, a ako ne radi onda kliknite na njega ili ga u krajnjem slučaju skinite. Iako ne izgleda, pozicioniranje bi trebalo da je relativno precizno. Pa iako se u okolini nije videlo ništa neobično, ispalo je da je sama lokacija rupe zanimljiva. Odronio se deo koji je tačno na kraju obaloutvrde koju su Nemci napravili. Da li je to slučajnost? To je teško reći, ali se bar može razmišljati o više mogućnosti.

Pogledajte prilog 1
Matica reke upravo ovde ionako ima krivinu, i drugo, naleće na podzemni deo kraja kamene osnove Nemačke obaloutvrde. Pa je upravo ovo mesto dobar kandidat za nagomilavanje daleko više mulja i nanosa nego na drugim mestima. Što je loša osnova za bitno više materjala koji su ovi sada nabacali u reku.

Pa je zatim rupa baš ispod jednog od najvećih drveća koje je raslo na ovom delu obale (to je ono drvo na sred staze malo iznad čuvene prodavnice).

Pogledajte prilog 8
A ono je baš ovde izraslo verovatno zbog potoka iz prethodnih poruka koji se baš negde ovde ulivao dok je drvo bilo mlado. Najveće drvo ima i najdublje i najšire korenje, koje sumnjam da su izvadili. To duboko korenje bi takođe moglo da bude uzrok raznih podzemnih kanala kroz koje prodire voda, pogotovo posle razdrmavanja lancima i čupanja prilikom obaranja.

Takođe, možda bi se moglo postaviti i pitanje zašto su Nemci završili sa njima tada veoma bitnom teretnom obalom sa pristupom kamionima baš pre same lokacije budućeg odrona? Zašto nisu nastavli dalje? Možda zato što su videli da je dalje uzvodno zemljište previše problematično pa se u sred rata ne isplati dodatni trud?


Nastavak istog pitanja je i zašto ni posle rata niko ovde nije napravio obalu, iako je bilo i daleko više vremena i mogućnosti? Deo desne obale Save je uređen verovatno zajedno sa novim Sajmištem 1957. Pa je kasnije nastavljeno uređenje obala vezano za gradnju Gazele. Na kraju je Sava imala uređenu obaloutvrdu od ulaza u Adu Ciganliju pa nizvodno sve do one dve bivše zarđale barake na obali. Zatim vrlo kratka pauza, pa ponovo čvrsta obalotvrda sve do ušća u Dunav. Zašto su posle Nemaca i komunisti stali sa uređenjem obale upravo ovde? Upravo tamo gde je firmama koje se bave brodarstvom bila potrebna čvrsta radna obala pošto su se tu popravljali i parkirali brodovi? Možda su takođe smatrali da je ovde zemljište problematično, kao i ranije Nemci.

Ili je sve ovo niz slučajnosti? Sasvim je moguće i to. U svakom slučaju, to je bio spisak potencijalno značajnih koincidencija, pa bi nešto od toga zajedno sa mapom gde se vidi potok ili kanal koji se ovde ranije ulivao u Savu, moglo da bude razlog tonjenja dela nove obale. Ako neko ima dodatnu istorijsku informaciju o ovom delu obale, bilo bi lepo čuti je.

Par sada već retkih i istorijskih slika gde se pri najmanjem letnjem vodostaju vidi kraj najnižeg nivoa obaloutvrde Nemačke teretne obale, i njen iz nepoznatih razloga jedini decenijama neuređeni zemljani nastavak koji je sada otklizao dalje u reku ili propao u rupu.

Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 6
Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 10
Pogledajte prilog 9
Deo Savske obale iza novog sajmišta. Koji je tada očigledno služio i kao pristanište i ulaz u sajam.

Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3