Bile su kugle svojevremeno na Studentskom trgu, 90ih. Posle par godina, čak su i pešaci mogli da ih izvale nogom. Nije se uvek radilo o vandalizmu, bilo je situacija da se pešak samo nasloni ili ih blago gurne nogom (klinci), i ona propala podloga ispod popusti, armatura se odlepi i kugla se pomeri. Posle kad se vidi da je kugla izvaljena, svako ko poželi može da je otkotrlja.
Beogradu su sistemski potrebne neke standardizovane žardinjere koje bi bile dovoljno niske da ne može čovek tako lako da ih prevrne, a da opet budu dovoljno visoke da ne može auto da pređe preko njih. Nešto oblika dugačkog kvadra (1m) sa presekom kao kvadrat 30x30 cm. I dovoljno debelim zidovima da izdrže čukanja ili pojedine vrste vandalizama, da ne može udarac patike da im okrnji zidove. Naravno, i da sam materijal bude nešto pristojno, a ne presovani šut.
I grad bi bio lepši sa takvim žardinjerama i zelenilom u njima. Ovako samo menjamo jedno smeće drugim, a iza svakog talasa smeća (od 90' do danas bilo je oko 30 vrsta stubića i papazjanija) ostaju razni ružni tragovi - žice, rupe, delovi cementa, rđa, kugla... Pun je grad takvog krša, do pre par godina na par lokacija mogli su da se vide i oni izlomljeni plavo-beli stubići iz doba Tita, jer nije imalo ko da ih posklanja.