Pa, nije baš samo loše upravjanje. Najvećim delom jeste, ali imaš period od 1991. do 2000. kada SC, usled sankcija, praktično nije ni mogao da obavlja svoju matičnu delatnost. To generiše ogromne gubitke, odlazak u minus, i izostanak ne samo novih investicija u objekat, već i redovnog održavanja.
A, nije da nije bilo sposbnih ljudi tamo. Npr. ako se dobro sećam, direktor je u drugoj polovini 90-ih bio Đorđe Milutinović koji je 1998. bio na korak od toga da dovede Stonse u Beograd. Bio je tada, po sopstvenim rečima, na Hipodromu sa listom zahteva od produkcije, a onda je eskalirala kriza na Kosovu i dalje već sve znate... Đorđe je kasnije u dva navrata sasvim solidno vodio Beogradsku arenu.
Kada je reč o paraleli Sava centar - Galerija, treba imati u vidu da je posao sa tržnim centrima u ekspanziji, kvadratura tržnih centara u odnosu na broj stanovnika (što je neki parametar koji investitori uzimaju u obzir) i dalje je relativno niska u odnosu na širi region, tržni centri su mahom potpuno izdati (tzv. vacancy rate je gotovo 0), cene zakupa su solidne, a za one najatraktivnije (poput Ušća, pa i Delte) postoji lista čekanja za zakupce koji bi da uđu u centar. Pritom je odnos vlasništva u Galeriji, hvala Bogu, takav da se ipak neki profesionalci pitaju za vođenje posla, dok će se državne partokrate pojaviti samo da pokupe svoji 32 odsto (znam da zvučim previše entuzijastično, ali dugoročno sam uveren da će tako biti).
Ergo, tržni centri, koliko god javno omraženi bili, trenutno su vrlo isplativ posao u Srbiji, za razliku od kongresnih centara,konkretno Sava centra koji je generisao dva miliona evra gubitaka godišnje!!! To vam je, da onako plastično objasnimo, jedna fontana na Slaviji godišnje. Dovoljno je samo nekoliko crtica da shvatite koliko je stanje tamo bilo loše - npr. sredstva koja je SC pre nekoliko godina dobio za digitalizaciju bioskopske opreme su potrošena na pokrivanje dela duga za struju, bela platna u glavnom holu ne stoje ispod stakala estetike radi, već da ako neko staklno, ne daj bože pukne, ne padne nekome na glavu, a na poslednjem FEST-u su otkazivane projekcije jer je oprema zakazala
I pitanje je sada, naravno, da li pored svih nagomilanih problema koje grad ima, treba izdvojiti 50 miliona evra iz budžeta na rekonstrukciju i zadržati sav poslovni rizik?
Možda bi građani manje emotivno reagovali da je prošla ideja o javno-privatnom partnerstvu, ali je, kako se priča, propala na stavci o zaposlenima. Delta navodno nije htela da zadrži postojeći kadar, a preuzme poslovni rizik na sebe. Fair enough.
Stvari nisu tako crne kako se ljudima čine, i ovo zapravo može biti veoma dobar scenario za Sva centar koji bi, da se nije desila prodaja, za par godina verovatno počeo da se urušava i na kraju dočekao bagere. Uostalom, u centru imate dobar primer sa Kombank dvoranom, jednom zastarelom dvoranom i "štap kanap" pokušajem multipleks bioskopa gde si zimi morao da sediš u jakni dok pokjušava da gledaš film izvijajući se da izbegneš potiljak osobe koja sedi ispred tebe. Danas je to moderan multifunkcionalni prostor, koji nimalo ne zaostaje za multipleksima po tržnjacima, a ima življi program nego ikada od raspada bivše države (ako izuzme ovaj korona period)- Na Trg Nikole Pašića su se vratili FEST i BG Džez festival, a nastupali su neki izvođači koje ranije nismo mogli ni da zamislimu u tom prostoru.
