Sačuvajmo Zvezdarsku šumu
- Začetnik teme vucko
- Datum pokretanja
Ambassador
Advanced
Mislim da je apsolutno genijalna adresa sa koje se šalje takav odgovor! 
(Matice srpske)
(Matice srpske)
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.106
Novo Mirijevo je jedno urbanisticki prelepo komunisticko naselje, izgradjeno po planovima pravih skolovanih urbanista, u duhu modernog grada, u kome se najvise paznje posvecuje zelenilu.
Ono sto se danas smatra buducnoscu gradova je Eko-arhitektura, odnosno arhitektonski parkovi, a nama su jos komunisti pre mnogo godina takva naselja ostavili, a sta kapitalisticki mozgovi rade? Prodaju svaku livadicu, i na kraju cemo imati estetski, urbanisticki, ekoloski, saobracajni, osakacen grad, za sva vremena....
Kad im je vec toliko zinulo dupe za dolare i evre, da im lepo napunimo ta dupeta i oteramo odavde.....
Ono sto se danas smatra buducnoscu gradova je Eko-arhitektura, odnosno arhitektonski parkovi, a nama su jos komunisti pre mnogo godina takva naselja ostavili, a sta kapitalisticki mozgovi rade? Prodaju svaku livadicu, i na kraju cemo imati estetski, urbanisticki, ekoloski, saobracajni, osakacen grad, za sva vremena....
Kad im je vec toliko zinulo dupe za dolare i evre, da im lepo napunimo ta dupeta i oteramo odavde.....
Prvu stavku ne mozes ispuniti jer im se ne mogu napuniti dok stavka 2 mora i to sto pre da se desistf":353d9zk0 je napisao(la):
Daleko više od sata
Autor: Dejan Simonović
Povodom akcije Sat za planetu
Ugasiti svetlo na jedan sat, ne može da škodi. Ali je praktično beznačajno. Ne rešava naš problem koji je surovo jednostavan.
Planeta jednostavno ne može da izdrži rasipnički način života koji nam je nametnut, i kao svakodnevnica, i kao ideal. Planeta ne može da izdrži ekonomiju koja se zasniva na bezobzirnom izrabljivanju ljudi i prirodnog bogatstva, zarad nečijih privatnih profita. To je suština cele priče. Njen početak i njen kraj.
Ako hoćemo da spasemo svoju planetu, ako hoćemo da preživimo kao vrsta, moramo da izmenimo svoj život. Ne na jedan sat godišnje. Ne na jedan dan. Ne na jednu nedelju. Ne na jedan mesec. Ne ni na jednu godinu. Već stalno. I to ne u ovoj ili onoj pojedinosti, već u celini.
Moramo da suštinski izmenimo svoje vrednosti.
Treba nam plemenitost umesto profita, otmenost umesto gramzivosti, bliskost umesto izrabljivanja.
Treba nam istina umesto šarenih medijskih laži.
Treba nam stvaralaštvo umesto potrošnje.
Treba nam prevlast duha nad materijom, i ljudskosti nad pohlepom.
To je uslov opstanka.
Nema spasa u začaranom krugu u kome je potrošnja vrhovna vrednost, novac božanstvo pred kojim se kleči.
Izvor: Nepotrošač
Izaberite maskotu Zvezdarske šume
Postavili smo glasanje na nasem sajtu u gornjem desnom uglu http://zvezdarskasuma.blogspot.com/ koje ce trajati 2 nedelje,mozete izabrati izmedju veverice,detlica,sove i jeza.Zivotinja sa najvise glasova ce postati maskota Zvezdarske sume,to jest naseg udruzenja
Postavili smo glasanje na nasem sajtu u gornjem desnom uglu http://zvezdarskasuma.blogspot.com/ koje ce trajati 2 nedelje,mozete izabrati izmedju veverice,detlica,sove i jeza.Zivotinja sa najvise glasova ce postati maskota Zvezdarske sume,to jest naseg udruzenja
Spot sa festivala Deca daruju šumu 21.3.2010.
Autor: Filmmaker
http://www.youtube.com/watch?v=JVrXKhU3Rtg&feature=player_embedded
Autor: Filmmaker
http://www.youtube.com/watch?v=JVrXKhU3Rtg&feature=player_embedded
Čišćenje Zvezdarske šume
Zasucimo rukave,očistimo Zvezdarsku šumu
Subota 24. april počev od 10 sati
Ko će, ako ne mi?
Mesto okupljanja:
Kod benzinske pumpe iznad Gradske bolnice
Gradski prevoz: prva stanica iza Gradske bolnice, autobus 77, trolejbusi 28 i 40
Molimo sve zainteresovane za učešće u čišćenju ili orgamnizaciji da nam se jave na:
zvezdarskasuma@yahoo.com
Zasucimo rukave,očistimo Zvezdarsku šumu
Subota 24. april počev od 10 sati
Ko će, ako ne mi?
Mesto okupljanja:
Kod benzinske pumpe iznad Gradske bolnice
Gradski prevoz: prva stanica iza Gradske bolnice, autobus 77, trolejbusi 28 i 40
Molimo sve zainteresovane za učešće u čišćenju ili orgamnizaciji da nam se jave na:
zvezdarskasuma@yahoo.com
Predstavljam vam novu mapu plana koji pokusavaju da proguraju vajni momci i devojke iz urbanistickog zavoda,na njoj mozete uociti i dalje insistiranja za prosirenje bolnice bez obzira sto je dokazano u komunikaciji sa sekretarijatom za zdravstvo i gradskom bolnicom da se nece siriti na sumu.Mesto izgradnje crkve takodje na ustrb sume.izgradnju sportskog centra sa bazenima na prostoru zvezdanog gaja.Prenamenu vojne baze u gradjevinsko zemljiste,izgradnju vidikovca koji ce onemoguciti rad opservatorije,trasu kojom ce ici turisticki vozic kroz sumu.Legalizaciju nelegalne izgradnje izmedju dragoslava srejovica(partizanskog puta) i vrha sume bez obzira sto se nalazi na klizistu...
Slika u punom formatu:
http://www.speedyshare.com/files/21716334/sumaMapa.jpg
Slika u punom formatu:
http://www.speedyshare.com/files/21716334/sumaMapa.jpg
Studentski Kulturni Centar,Beograd
06.04.2010
Panel diskusija: Urbano zelenilo Beograda, Dosije Bulevar Kralja Aleksandra, Ekoloski pokret Zeleni talas
Studentski kulturni centar,
Beograd, 06.04. 2010
Mala sala 18.00h
Skup je zamisljen kao panel diskusija koja ima za cilj da kroz strucnu i gradjansku vizuru osvetli nedavni dogadjaj kada je akcijom gradskih vlasti i pored protesta gradjana i strucnnjaka posecen najstariji drvored u Beogradu. Razgovaralo bi se o uticaju ove promene na zivotnu sredinu, odnosno o mogucnostima za rast novog drvoreda u uslovima velikog zagadjenja.
Ekoloska dimenzija nenadoknadivost stete. Odnos prema prirodi u gradovima. Ideja zivotne sredine i opsteg dobra. Urbano zelenilo je strategija grada, uloga gradjana. Pasivizacija gradjana, stanje u javnim gradskim preduzećima i posledice. Uredjnje parkova i zelenih povrsina, gradjanske inicijative, iskustva evropskih gradova.
Predstavljanje projekta EP Zeleni talas: Zeleni krovovi Beograda.
Politicka dimenzija - Masakr drvoreda: gest vlasti, uslovljavanje, ultimatum i politika svrsenog cina. Pregled istorijskih primera slicnih postupaka u Srbiji i svetu. Simbolicka akcija i njeni efekti, novo racunanje vremena za novi drvored. Drvo u gradu kao spoj duhovnog i materijalnog principa, kao spomenik vremena, kontekstualizacija i smisaonost javnog prostora. Zelenilo kao paradigma odnosa vlasti prema gradjanima.
Gradjanska dimenzija pojedinacnih gradjanskih organizacija ili pokreta. Nuznost alternative
Napomena:
Razgovor bi bio snimljen, autorizovan i objavljen u vidu prigodnog ilustrovanog zbornika kao svedocanstvo na ovaj dogadjaj.
Ucesnici
1. Desanka A ulić Fakultet za zaA!titu zivotne sredine Union
2. Darko Nadic, Fakultet politiÄ?kih nauka
3. Milenko Jovanovic, Agencija za zaA!titu A3ivotne sredine
4. Goran Trivan, gradski sekretar za zaA!titu A3ivotne sredine
5. Slobodan ToA!ović, gradski zavod za javno zdravlje
6. Jordan Aleksić, Fakultet za primenjenu ekologiju - Futura
7. Jelena Milovanović, Fakultet za primenjenu ekologiju - Futura
8. Olivera Stojković, Nezavisni aktivisti Srbije
9. Slobodan - GiA!a Bogunović, Akademija arhitekture
10. Mihailo Maletin, Saobraćajni fakultet
11. Branislav Jovin, Akademija arhitekture
12. Jelena Zarić, EP Zeleni talas
13. Milan Radonjić, EP Zeleni talas
14. Milos Zivkovic, UG Sacuvajmo beogradske platane
15. Olga Sabo, UG Sacuvajmo beogradske platane
16. Dejan Simonovic, UG Sacuvajmo Zvezdarsku Sumu
17. Vuk Stambolovic Medicinski fakultet
18. Predrag Markovic istoricar
19. Borka Pavicevic, Centar za kulturnu dekontaminaciju
20. Antonije Pusic(Rambo Amadeus), muzicki umetnik
06.04.2010
Panel diskusija: Urbano zelenilo Beograda, Dosije Bulevar Kralja Aleksandra, Ekoloski pokret Zeleni talas
Studentski kulturni centar,
Beograd, 06.04. 2010
Mala sala 18.00h
Skup je zamisljen kao panel diskusija koja ima za cilj da kroz strucnu i gradjansku vizuru osvetli nedavni dogadjaj kada je akcijom gradskih vlasti i pored protesta gradjana i strucnnjaka posecen najstariji drvored u Beogradu. Razgovaralo bi se o uticaju ove promene na zivotnu sredinu, odnosno o mogucnostima za rast novog drvoreda u uslovima velikog zagadjenja.
Ekoloska dimenzija nenadoknadivost stete. Odnos prema prirodi u gradovima. Ideja zivotne sredine i opsteg dobra. Urbano zelenilo je strategija grada, uloga gradjana. Pasivizacija gradjana, stanje u javnim gradskim preduzećima i posledice. Uredjnje parkova i zelenih povrsina, gradjanske inicijative, iskustva evropskih gradova.
Predstavljanje projekta EP Zeleni talas: Zeleni krovovi Beograda.
Politicka dimenzija - Masakr drvoreda: gest vlasti, uslovljavanje, ultimatum i politika svrsenog cina. Pregled istorijskih primera slicnih postupaka u Srbiji i svetu. Simbolicka akcija i njeni efekti, novo racunanje vremena za novi drvored. Drvo u gradu kao spoj duhovnog i materijalnog principa, kao spomenik vremena, kontekstualizacija i smisaonost javnog prostora. Zelenilo kao paradigma odnosa vlasti prema gradjanima.
Gradjanska dimenzija pojedinacnih gradjanskih organizacija ili pokreta. Nuznost alternative
Napomena:
Razgovor bi bio snimljen, autorizovan i objavljen u vidu prigodnog ilustrovanog zbornika kao svedocanstvo na ovaj dogadjaj.
Ucesnici
1. Desanka A ulić Fakultet za zaA!titu zivotne sredine Union
2. Darko Nadic, Fakultet politiÄ?kih nauka
3. Milenko Jovanovic, Agencija za zaA!titu A3ivotne sredine
4. Goran Trivan, gradski sekretar za zaA!titu A3ivotne sredine
5. Slobodan ToA!ović, gradski zavod za javno zdravlje
6. Jordan Aleksić, Fakultet za primenjenu ekologiju - Futura
7. Jelena Milovanović, Fakultet za primenjenu ekologiju - Futura
8. Olivera Stojković, Nezavisni aktivisti Srbije
9. Slobodan - GiA!a Bogunović, Akademija arhitekture
10. Mihailo Maletin, Saobraćajni fakultet
11. Branislav Jovin, Akademija arhitekture
12. Jelena Zarić, EP Zeleni talas
13. Milan Radonjić, EP Zeleni talas
14. Milos Zivkovic, UG Sacuvajmo beogradske platane
15. Olga Sabo, UG Sacuvajmo beogradske platane
16. Dejan Simonovic, UG Sacuvajmo Zvezdarsku Sumu
17. Vuk Stambolovic Medicinski fakultet
18. Predrag Markovic istoricar
19. Borka Pavicevic, Centar za kulturnu dekontaminaciju
20. Antonije Pusic(Rambo Amadeus), muzicki umetnik
Kontaktirala nas je Ivana Gudric i ponudila je svoju pomoc u odbrani Zvezdarske Sume.
Ona jedobitnica godisnje nagrade Privredne komore Beograda za najbolji diplomski rad u 2008 godini,inace sumarski inzenjer je po struci,
Komparativna analiza upravljanja urbanim šumama Frajburga i Beograda
Autor: Ivana Gudurić
Apstrakt rada koji je dobio godišnju nagradu Privredene komore Beograd za najbolji diplomski rad u 2008-oj godini
http://www.kombeg.org.rs/Komora/Opsta.aspx?veza=3102
Urbano šumarstvo se kao poseban vid upravljanja šumskim resursima u urbanim sredinama javlja u Americi 60-tih, a zatim u severnoj i zapadnoj Evropi 70-ih i 80-ih godina dvadesetog veka (Johnston, 1996). Trenutno je ova oblast u razvoju na tlu jugo-istočne Evrope i principi koje zastupa urbano šumarstvo su sve više primenjivi. Šumski resursi u urbanim sredinama zahtevaju drugačiji način upravljanja od šumskih resursa uopšte. Primarne karakteristike koncepta urbanog šumarstva su obezbeđenje ekoloških, estetskih i rekreacionih dobrobiti društvu, a na drugom mestu je ispunjenje proizvodnih (Konijnendijk,2005). Takav koncept je u skladu sa održivim načinom funkcionisanja gradova. Urbane sredine se karakterišu mnogim pritiscima i nepovoljnim uslovima, kao što je povećan broj stanovnika, nagli industrijski i tehnološki razvoj, razvoj saobraćaja itd (Medarević, 1991). Svi ti uticaji imaju negativan efekat na zelenilo gradova.
Ovaj diplomski rad se bavi problematikom zelenila u urbanim sredinama, kroz komparaciju urbanog šumarstva u nemačkom gradu Frajburgu i srpskom gradu Beogradu, a sa akcentom na načine upravljanja ovim resursom. Specifičnost ovog rada je što se u njemu po prvi put javljaju termini urbane šume i urbano šumarstvo. Pristup u ovom istraživanju je kvalitativni. Kvalitativno istraživanje teži razumevanju društvene pojave, a istraživač je prevashodno zainteresovan za vrednosti i osećanja
koji određuju ljudske postupke u određenim situacijama Gradovi Frajburg i Beograd su izabrani kao pojedinačne studije slučaja.
Metod rada se sastojao od prikupljanja primarnih (podaci sakupljeni istraživanjem na terenu i polu – struktuiranim ekspertskim intervjuima) i sekundarnih podataka (podaci sakupljeni istraživanjem literature, časopisa, studija koje se bave problematikom
urbanih šuma i šumarstva itd).
Frajburg je grad koji je poznat kao grad sa najboljom praksom održivog razvoja u Evropi i kao takav je dobio više nagrada i titulu “ekološka prestonica”. Kao primer dobre prakse, on je poslužio kao dobra osnova za istraživanje obalsti urbanog
šumarstva. Dao je pravce i rešenja za upravljanje šumskim resursima u gradovima, a koji mogu biti primenjeni i u Srbiji. Sa druge strane, urbane šume Beograda, a posebno u oblasti upravljanja, karakteriše niz problema, koje u budućnosti treba rešiti.
Neki od tih problema odnose se na nepostojanje jedinstvene baze podataka koja je vezana za resurs šuma na teritoriji grada, različite i neusaglašene nadležnosti u upravljanju, loša komunikacija na svim nivoima upravljanja. Problemi su takođe evidentni i u neadekvatnom korišćenju ovih potencijala, pa je tako rekreacioni potencijal neiskorišćen dok je proizvodni favorizovan.
Kroz zaključke i preporuke ovaj rad akcentuje sve nedostatke sadasnjeg upravljanja urbanim šumama Beograda i predlaže rešavanje postojećih probleme u skorijoj budućnosti.
Ovaj rad je jedan od prvih koji se bavi ovom oblašću u Srbiji. U njemu su analizirani i objedinjeni podaci o šumama na teritoriji grada Beograda. Kao takav on može poslužiti kao osnova za dalja istraživanja i primer za to kako bi stvari u ovoj oblasti
mogle da funkcionišu.
Beograd, april 2008. godine
Ona jedobitnica godisnje nagrade Privredne komore Beograda za najbolji diplomski rad u 2008 godini,inace sumarski inzenjer je po struci,
Komparativna analiza upravljanja urbanim šumama Frajburga i Beograda
Autor: Ivana Gudurić
Apstrakt rada koji je dobio godišnju nagradu Privredene komore Beograd za najbolji diplomski rad u 2008-oj godini
http://www.kombeg.org.rs/Komora/Opsta.aspx?veza=3102
Urbano šumarstvo se kao poseban vid upravljanja šumskim resursima u urbanim sredinama javlja u Americi 60-tih, a zatim u severnoj i zapadnoj Evropi 70-ih i 80-ih godina dvadesetog veka (Johnston, 1996). Trenutno je ova oblast u razvoju na tlu jugo-istočne Evrope i principi koje zastupa urbano šumarstvo su sve više primenjivi. Šumski resursi u urbanim sredinama zahtevaju drugačiji način upravljanja od šumskih resursa uopšte. Primarne karakteristike koncepta urbanog šumarstva su obezbeđenje ekoloških, estetskih i rekreacionih dobrobiti društvu, a na drugom mestu je ispunjenje proizvodnih (Konijnendijk,2005). Takav koncept je u skladu sa održivim načinom funkcionisanja gradova. Urbane sredine se karakterišu mnogim pritiscima i nepovoljnim uslovima, kao što je povećan broj stanovnika, nagli industrijski i tehnološki razvoj, razvoj saobraćaja itd (Medarević, 1991). Svi ti uticaji imaju negativan efekat na zelenilo gradova.
Ovaj diplomski rad se bavi problematikom zelenila u urbanim sredinama, kroz komparaciju urbanog šumarstva u nemačkom gradu Frajburgu i srpskom gradu Beogradu, a sa akcentom na načine upravljanja ovim resursom. Specifičnost ovog rada je što se u njemu po prvi put javljaju termini urbane šume i urbano šumarstvo. Pristup u ovom istraživanju je kvalitativni. Kvalitativno istraživanje teži razumevanju društvene pojave, a istraživač je prevashodno zainteresovan za vrednosti i osećanja
koji određuju ljudske postupke u određenim situacijama Gradovi Frajburg i Beograd su izabrani kao pojedinačne studije slučaja.
Metod rada se sastojao od prikupljanja primarnih (podaci sakupljeni istraživanjem na terenu i polu – struktuiranim ekspertskim intervjuima) i sekundarnih podataka (podaci sakupljeni istraživanjem literature, časopisa, studija koje se bave problematikom
urbanih šuma i šumarstva itd).
Frajburg je grad koji je poznat kao grad sa najboljom praksom održivog razvoja u Evropi i kao takav je dobio više nagrada i titulu “ekološka prestonica”. Kao primer dobre prakse, on je poslužio kao dobra osnova za istraživanje obalsti urbanog
šumarstva. Dao je pravce i rešenja za upravljanje šumskim resursima u gradovima, a koji mogu biti primenjeni i u Srbiji. Sa druge strane, urbane šume Beograda, a posebno u oblasti upravljanja, karakteriše niz problema, koje u budućnosti treba rešiti.
Neki od tih problema odnose se na nepostojanje jedinstvene baze podataka koja je vezana za resurs šuma na teritoriji grada, različite i neusaglašene nadležnosti u upravljanju, loša komunikacija na svim nivoima upravljanja. Problemi su takođe evidentni i u neadekvatnom korišćenju ovih potencijala, pa je tako rekreacioni potencijal neiskorišćen dok je proizvodni favorizovan.
Kroz zaključke i preporuke ovaj rad akcentuje sve nedostatke sadasnjeg upravljanja urbanim šumama Beograda i predlaže rešavanje postojećih probleme u skorijoj budućnosti.
Ovaj rad je jedan od prvih koji se bavi ovom oblašću u Srbiji. U njemu su analizirani i objedinjeni podaci o šumama na teritoriji grada Beograda. Kao takav on može poslužiti kao osnova za dalja istraživanja i primer za to kako bi stvari u ovoj oblasti
mogle da funkcionišu.
Beograd, april 2008. godine
Na Dan zdravlja
Nema zdravlja bez zdrave životne sredine.
Nema zdrave životne sredine bez drveća.
Čuvajmo Zvezdarsku šumu. Ona je naše zdravlje.
Ne dopustimo da u njoj poseku ijedno jedino stablo.
Svako stablo manje nas čini bolesnijim. I fizički, i duševno.
Boravimo u šumi što češće i što duže. Bićemo i zdraviji, i bodriji, i srećniji.
Nema zdravlja bez zdrave životne sredine.
Nema zdrave životne sredine bez drveća.
Čuvajmo Zvezdarsku šumu. Ona je naše zdravlje.
Ne dopustimo da u njoj poseku ijedno jedino stablo.
Svako stablo manje nas čini bolesnijim. I fizički, i duševno.
Boravimo u šumi što češće i što duže. Bićemo i zdraviji, i bodriji, i srećniji.
Veoma vazno
Komisija za planove na jucerasnjoj sednici jos uvekj nije usvojila verziju plana koja ide u dalju proceduru (na Gradsko vece ili Skupstinu grada, to jos uvek nije jasno). Zvanicna verzija Komisije za planove bi trebala da bude usvojena sledece nedelje. Dostavice nam je kada bude zavrsena. Tako je bar obecala nacelnica Komisije za planove.
Znaci stvari ulaze u zavrsnu fazu,videcemo sta ce ispasti iz svega ovoga i da li su usvojili neke nase primedbe.
Komisija za planove na jucerasnjoj sednici jos uvekj nije usvojila verziju plana koja ide u dalju proceduru (na Gradsko vece ili Skupstinu grada, to jos uvek nije jasno). Zvanicna verzija Komisije za planove bi trebala da bude usvojena sledece nedelje. Dostavice nam je kada bude zavrsena. Tako je bar obecala nacelnica Komisije za planove.
Znaci stvari ulaze u zavrsnu fazu,videcemo sta ce ispasti iz svega ovoga i da li su usvojili neke nase primedbe.
Udruženje za betoniranje zelenih površina
Intervju Ramba Amadeusa Blicu 13.4.2010.
Snimate dokumentarni film o seči platana u Bulevaru “U cara Trojana kozije uši”. Šta će se sve naću u filmu, koji je cilj filma obzirom da će te ga slati i na festivale i kad će biti premijera?
Žao mi je, ne mogu vam dati nikave bliže informacije o filmu koji se radi, jer još nije dobio svoju završnu formu, niti naslov, pa je glupo govoriti o tome za medije.
Bili ste jadan od najglasnijih protivnika seče platna. Da li verujete da će gradska vlast ispuniti obećanje i posaditi nove drvorede?
Apsurdno je uništiti drvored star 75 godina i saditi neke mlade stabljike kojima će trebati sledećih 50 godina da izrastu do zadovoljavajuće visine. Očigledno se radi o gomili nelogičnostii i pogrešnih odluka koje su posljedica samovolje, arogancije i neznanja.
Tek ovo ljeto, na plus 40 će se vidjeti prava razmjera ovog organizovanog vandalizma u Bulevaru.
Da li ste i Vi za to da ponovo budu zasađeni platani ili neka druga vrsta drveta?
Sada je najvažnije sprečiti sječu ostalih drvoreda u Beogradu, kao i izmjenu urbanističkog plana po kome se dozvoljava gradnja i sječa stabala u zvezdarskoj šumi!
Koliko čujem, planira se i sječa 280 stabala na ušću, gdje pojedinci žele da naprave autostazu za Formulu 2!!! Podsjetiću vas da se već neko vrijeme grubo krši prostorni plan Beograda, najvažniji zakonski akt razvoja, i da to besomučno betoniranje zelenih površina mora hitno da se zaustavi.
Beograd nije ničije privatno vlasništvo, i zakon mora da važi za sve.
Podsjećam da se približavanjem evropskoj Uniji usvaja set rigoroznih zakona po kojima će se krivično goniti svi oni koji zelene površine pretvaraju u beton, pa je bolje sada to sprečiti, jer lijeka za izbetoniranu površinu nema.
Obaška što se troši novac građana na potpune besmislice, faraonskih razmjera, po megalomanskom i skorojevićkom ukusu pojedinaca.
Sve zajedno me podsjeća na duhoviti crtani roman "Alan ford", u kome je u jednoj epizodi opisano "udruženje za betoniranje zelenih površina". Ono što je u tom stripu duhovita fikcija, u Beogradu je, na žalost, postala stvarnost.
Ako građanima nije jasno zašto se to uopšte radi, odgovor je jednostavan. Od parkova, šume, trave i cvijeća nema nikakvog profita, a od betoniranja, asfaltiranja i zidanja, od svakog grama betona, cigle, i cantimetra parking površina, tržnih centara profita ima, ali za "elitu"..
Na uštrb zdravlja građana, naravno.
Stepen ugljendioksida i olova u vazduhu u Bulevaru sada je desetostruko veći, jer nema velelepnih krošnji koje su većinu otrovnih gasova i prašine apsorbovale i filtrirale.
U ovom trenutku potrebno je da mediji upoznaju građane sa likom i djelom nekadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića, pravog intelektualca, doraslog za to kompleksno i odgovorno radno mjesto, kome je riječ struke bila svetinja.
Intervju Ramba Amadeusa Blicu 13.4.2010.
Snimate dokumentarni film o seči platana u Bulevaru “U cara Trojana kozije uši”. Šta će se sve naću u filmu, koji je cilj filma obzirom da će te ga slati i na festivale i kad će biti premijera?
Žao mi je, ne mogu vam dati nikave bliže informacije o filmu koji se radi, jer još nije dobio svoju završnu formu, niti naslov, pa je glupo govoriti o tome za medije.
Bili ste jadan od najglasnijih protivnika seče platna. Da li verujete da će gradska vlast ispuniti obećanje i posaditi nove drvorede?
Apsurdno je uništiti drvored star 75 godina i saditi neke mlade stabljike kojima će trebati sledećih 50 godina da izrastu do zadovoljavajuće visine. Očigledno se radi o gomili nelogičnostii i pogrešnih odluka koje su posljedica samovolje, arogancije i neznanja.
Tek ovo ljeto, na plus 40 će se vidjeti prava razmjera ovog organizovanog vandalizma u Bulevaru.
Da li ste i Vi za to da ponovo budu zasađeni platani ili neka druga vrsta drveta?
Sada je najvažnije sprečiti sječu ostalih drvoreda u Beogradu, kao i izmjenu urbanističkog plana po kome se dozvoljava gradnja i sječa stabala u zvezdarskoj šumi!
Koliko čujem, planira se i sječa 280 stabala na ušću, gdje pojedinci žele da naprave autostazu za Formulu 2!!! Podsjetiću vas da se već neko vrijeme grubo krši prostorni plan Beograda, najvažniji zakonski akt razvoja, i da to besomučno betoniranje zelenih površina mora hitno da se zaustavi.
Beograd nije ničije privatno vlasništvo, i zakon mora da važi za sve.
Podsjećam da se približavanjem evropskoj Uniji usvaja set rigoroznih zakona po kojima će se krivično goniti svi oni koji zelene površine pretvaraju u beton, pa je bolje sada to sprečiti, jer lijeka za izbetoniranu površinu nema.
Obaška što se troši novac građana na potpune besmislice, faraonskih razmjera, po megalomanskom i skorojevićkom ukusu pojedinaca.
Sve zajedno me podsjeća na duhoviti crtani roman "Alan ford", u kome je u jednoj epizodi opisano "udruženje za betoniranje zelenih površina". Ono što je u tom stripu duhovita fikcija, u Beogradu je, na žalost, postala stvarnost.
Ako građanima nije jasno zašto se to uopšte radi, odgovor je jednostavan. Od parkova, šume, trave i cvijeća nema nikakvog profita, a od betoniranja, asfaltiranja i zidanja, od svakog grama betona, cigle, i cantimetra parking površina, tržnih centara profita ima, ali za "elitu"..
Na uštrb zdravlja građana, naravno.
Stepen ugljendioksida i olova u vazduhu u Bulevaru sada je desetostruko veći, jer nema velelepnih krošnji koje su većinu otrovnih gasova i prašine apsorbovale i filtrirale.
U ovom trenutku potrebno je da mediji upoznaju građane sa likom i djelom nekadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića, pravog intelektualca, doraslog za to kompleksno i odgovorno radno mjesto, kome je riječ struke bila svetinja.
Smeće na Balkanu
Putovao sam sa planinarskim društvom „Pobeda“, od 2.-11. aprila 2010. godine, po Republici Bosni i Hercegovini. Obilazili smo predele oko Banja Luke, sve do Velike Kladuše, na jugu do Jajca itd. Obišli smo izvore Plive, Dabarsku pećinu kod Sanskog Mosta, prelepe slapove kod Martin Broda. Ono što je ostavilo na mene jak negativan utisak jeste djubre. Pored prelepih reka, Vrbasa, Une, i Sane kilometrima vise kese, plutaju plastične flaše, a ima i ostalog otpada na tone: auto gume, karoserije itd. Djubreta ima, naravno, po šumama kao i na livadama. Čak i oko verskih objekata turisti ostavljaju smeće. Vikendice se grade uz same obale prelepih vodotokova. Gradovi su dosta čisti, ali čim se izađe iz centra, otpad je svuda naokolo. Voda je danas, a u budućnosti će to biti još više, strateška sirovina važnija od nafte i zato je neshvatljiv odnos ljudi prema prirodi.
Prošle jeseni sam bio u Hrvatskoj i video da je situacija tamo daleko bolja. U Hrvatskoj je uvedena kaucija na PET ambalažu pa pvc kesa nema više toliko u prirodi. Smeće poput onoga koje sam video putujući kroz BiH je, nažalost, redovno prisutno u Srbiji i Makedoniji. Nema veze koja nacija, koja vera, svi su u istom smeću. Kako stranci to doživljavaju ne znam, ali meni je bilo mučno da sve to gledam. Pa ptice održavaju svoja gnezda urednije nego ljudi svoju okolinu.
Kada će ljudi naučiti da patriotizam nije mahanje zastavama i urlanje na utakmicama već je patriotizam, izmedju ostalog, održavanje domovine u pristojnom stanju.
Kada će se stanovnici jednog dela Balkana promeniti i počistiti svoje okruženje, ostaje otvoreno pitanje.
dr Miroslav Demajo
Predsednik Komisije za zaštitu prirode
Planinarskog drustva „Pobeda“
Beograd, 14.04.2010.
Dr Miroslav Demajo dobitnik nagrade grada Beograda
Osnivač udruženja Zaštitimo Zvezdarsku šumu biolog dr Miroslav Demajo je dobnitnik nagrade grada Beograda za prirodne i tehničke nauke, skupa sa naučnim timom „Vinča" i saradnicina za delo „Quantification of Transforming Growth Factor Beta 1 Levels in Metastatic Axillary Lymph Node Tissue Extracts from Breast Cancer patients: A New Specimen Source", objavljeno u međunarodnom časopisu Analytical and Quantitative Cytology and Histology“.
Čestitamo dr Miroslavu Demajo i želimo mu mnogo uspeha u daljem radu.
Zvezdarska Suma pre ciscenja
Pogledajte album fotografija sume pre ciscenja,posle zavrsetka akcije ciscenja koja je za 5 dana cemo postaviti novi album sa rezultatima nase akcije.
http://picasaweb.google.com/zvezdaracsumarac/ZvezdarskaSumaPreCiscenja?feat=directlink#
Putovao sam sa planinarskim društvom „Pobeda“, od 2.-11. aprila 2010. godine, po Republici Bosni i Hercegovini. Obilazili smo predele oko Banja Luke, sve do Velike Kladuše, na jugu do Jajca itd. Obišli smo izvore Plive, Dabarsku pećinu kod Sanskog Mosta, prelepe slapove kod Martin Broda. Ono što je ostavilo na mene jak negativan utisak jeste djubre. Pored prelepih reka, Vrbasa, Une, i Sane kilometrima vise kese, plutaju plastične flaše, a ima i ostalog otpada na tone: auto gume, karoserije itd. Djubreta ima, naravno, po šumama kao i na livadama. Čak i oko verskih objekata turisti ostavljaju smeće. Vikendice se grade uz same obale prelepih vodotokova. Gradovi su dosta čisti, ali čim se izađe iz centra, otpad je svuda naokolo. Voda je danas, a u budućnosti će to biti još više, strateška sirovina važnija od nafte i zato je neshvatljiv odnos ljudi prema prirodi.
Prošle jeseni sam bio u Hrvatskoj i video da je situacija tamo daleko bolja. U Hrvatskoj je uvedena kaucija na PET ambalažu pa pvc kesa nema više toliko u prirodi. Smeće poput onoga koje sam video putujući kroz BiH je, nažalost, redovno prisutno u Srbiji i Makedoniji. Nema veze koja nacija, koja vera, svi su u istom smeću. Kako stranci to doživljavaju ne znam, ali meni je bilo mučno da sve to gledam. Pa ptice održavaju svoja gnezda urednije nego ljudi svoju okolinu.
Kada će ljudi naučiti da patriotizam nije mahanje zastavama i urlanje na utakmicama već je patriotizam, izmedju ostalog, održavanje domovine u pristojnom stanju.
Kada će se stanovnici jednog dela Balkana promeniti i počistiti svoje okruženje, ostaje otvoreno pitanje.
dr Miroslav Demajo
Predsednik Komisije za zaštitu prirode
Planinarskog drustva „Pobeda“
Beograd, 14.04.2010.
Dr Miroslav Demajo dobitnik nagrade grada Beograda
Osnivač udruženja Zaštitimo Zvezdarsku šumu biolog dr Miroslav Demajo je dobnitnik nagrade grada Beograda za prirodne i tehničke nauke, skupa sa naučnim timom „Vinča" i saradnicina za delo „Quantification of Transforming Growth Factor Beta 1 Levels in Metastatic Axillary Lymph Node Tissue Extracts from Breast Cancer patients: A New Specimen Source", objavljeno u međunarodnom časopisu Analytical and Quantitative Cytology and Histology“.
Čestitamo dr Miroslavu Demajo i želimo mu mnogo uspeha u daljem radu.
Zvezdarska Suma pre ciscenja
Pogledajte album fotografija sume pre ciscenja,posle zavrsetka akcije ciscenja koja je za 5 dana cemo postaviti novi album sa rezultatima nase akcije.
http://picasaweb.google.com/zvezdaracsumarac/ZvezdarskaSumaPreCiscenja?feat=directlink#
Šta je sve izbačeno iz Zvezdarske šume
U subotu, 24. aprila, čistili smo Zvezdarsku šumu. Izneli smo gomile i gomile svakakvog smeća. Svačeg se tu našlo.
Kesa, limenki, ambalaže, plastičnih i staklenih flaša, metalnog i plastičnog posuđa, cipela, čizama, džempera, jakni, raznih metalnih delova, madraca na federe, dušeka, guma za bicikle i automobile i čega sve ne. Skoro da nema stvari koju naši sugrađani nisu bacili u šumu jer im je tako bilo najlakše da ih se reše. Našao se tu i prastari Zenitov fotoaparat.
Nasred šume se šepuri i karoserija izgorelog automobila. Nadamo se da će je nadležni što pre ukloniti. I da će se to što pre meriti danima, ne nedeljama, mesecima ili godinama, kao što je kod nas običaj.
Nadamo se da će nešto preduzeti i povodom na mnogim mestima bačenog šuta.
Istina, naše urbaniste i planere bi veoma obradovalo prisustvo automobila (makar i izgorelih) i građevinskog materijala (makar i u obliku šuta) u šumi. Oni bi ionako da Zvezdarsku šumu pretvore u saobraćajnice i gradilišta (ili grabilišta).
Neophodno je da se postavi dovoljno kanti za otpatke. U ovom delu Zvezdarske šume nema nijedne jedine.
Nadamo je da počne zaista ozbiljno kažnjavanje onih koji po šumi bacaju šta stignu.
Neophodno je da se prema šumi i javnom prostoru uopšte odnosimo kao prema delu sopstvenog doma, ne kao nečem tuđem i stranom.
Pogledajte foto album sa čišćenja Zvezdarske šume.
http://picasaweb.google.com/zvezdaracsumarac/CiscenjeZvezdarskeSume?feat=directlink
U subotu, 24. aprila, čistili smo Zvezdarsku šumu. Izneli smo gomile i gomile svakakvog smeća. Svačeg se tu našlo.
Kesa, limenki, ambalaže, plastičnih i staklenih flaša, metalnog i plastičnog posuđa, cipela, čizama, džempera, jakni, raznih metalnih delova, madraca na federe, dušeka, guma za bicikle i automobile i čega sve ne. Skoro da nema stvari koju naši sugrađani nisu bacili u šumu jer im je tako bilo najlakše da ih se reše. Našao se tu i prastari Zenitov fotoaparat.
Nasred šume se šepuri i karoserija izgorelog automobila. Nadamo se da će je nadležni što pre ukloniti. I da će se to što pre meriti danima, ne nedeljama, mesecima ili godinama, kao što je kod nas običaj.
Nadamo se da će nešto preduzeti i povodom na mnogim mestima bačenog šuta.
Istina, naše urbaniste i planere bi veoma obradovalo prisustvo automobila (makar i izgorelih) i građevinskog materijala (makar i u obliku šuta) u šumi. Oni bi ionako da Zvezdarsku šumu pretvore u saobraćajnice i gradilišta (ili grabilišta).
Neophodno je da se postavi dovoljno kanti za otpatke. U ovom delu Zvezdarske šume nema nijedne jedine.
Nadamo je da počne zaista ozbiljno kažnjavanje onih koji po šumi bacaju šta stignu.
Neophodno je da se prema šumi i javnom prostoru uopšte odnosimo kao prema delu sopstvenog doma, ne kao nečem tuđem i stranom.
Pogledajte foto album sa čišćenja Zvezdarske šume.
http://picasaweb.google.com/zvezdaracsumarac/CiscenjeZvezdarskeSume?feat=directlink
U vecerasnjoj emisiji na RTS-u 1 Raspakivanje u kojoj se pricalo o gradonacelniku Draganu Djilasu on je napomenuo ta je podrzao zastitu Zvezdarske sume i nase udruzenje se zahvaljuje na tome.Nadamo se da ce odrzati svoju rec do kraja jer prica sa sumom jos nije gotova jer Detaljni Urbanistki Plan to jest DUP jos nije donet za nju.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.414
- Pohvaljen
- 5.263
Rođen sam na Zvezdari -i to u kući nedaleko od Pašine česme , na žalast dugo živim u dr delu grada .
Svaka čast na energiji, naročito na postignutom za odbranu Zvezdarske šume.
Koliko bi pomoglo izgradnja nekoliko prstena modernije trim staze (kao na Adi) u samoj šumi ?
Možda bi takva barijera, zaustavila gradnju, unutar tih prstenova?. Tada bi to bilo kao , da između dva gola neko diže objekat, ( i ovako su varvari)
a billo bi i više posetilaca-korisnika (popularizacija prostora)
Postojala je nekada kros staza, i kao klinci sa školom dolazili smo na kros-ali bila je nekako jadna
usput u takvoj šumi sigurno ne treba da postoji objekat tipa kasarne (vojnog ili policiskog tipa ) - bodljikava žica okolo -fuj.Čovek u šumi treba da se oseća slobodno a odjednom naleti na bodiljikavu žicu , sloboda i bodljikava žica ne ide zajedno. Pa to onda i nije šuma. Imam još... al neka , ostvarite bar pola za šta se zalažete i ja ću Vam biti zahvalan.Voleo bih da se jednog dana vratim u zavičaj.
Svaka čast na energiji, naročito na postignutom za odbranu Zvezdarske šume.
Koliko bi pomoglo izgradnja nekoliko prstena modernije trim staze (kao na Adi) u samoj šumi ?
Možda bi takva barijera, zaustavila gradnju, unutar tih prstenova?. Tada bi to bilo kao , da između dva gola neko diže objekat, ( i ovako su varvari)
a billo bi i više posetilaca-korisnika (popularizacija prostora)
Postojala je nekada kros staza, i kao klinci sa školom dolazili smo na kros-ali bila je nekako jadna
usput u takvoj šumi sigurno ne treba da postoji objekat tipa kasarne (vojnog ili policiskog tipa ) - bodljikava žica okolo -fuj.Čovek u šumi treba da se oseća slobodno a odjednom naleti na bodiljikavu žicu , sloboda i bodljikava žica ne ide zajedno. Pa to onda i nije šuma. Imam još... al neka , ostvarite bar pola za šta se zalažete i ja ću Vam biti zahvalan.Voleo bih da se jednog dana vratim u zavičaj.
Lepo ce srediti taj kraj oko pasine cesme,znas i sam u kojem stanju je deo sa onim nelegalnim naseljem kod prolaza izmedju Pasine cesme i bulevara,to ce uskoro srediti.
Hvala,mada nista za sada nije konkretno postignuto osim sto smo zadrzali donosenje odluke,za sada su sve to samo reci a konkretnih rezultata nema ali nadam se da ce ih biti,sto nam uliva veru je i izjava Djilasa juce da podrzava zastitu Zvezdarsku sumu.
Izgradnja trim staze bi samo nastetila sumi,trenutni putevi koji postoje i staze su sasvim dovoljne,nelegalne izgradnje sto se tice novogradnje ni nema,zadnje kuce su pravljene krajem 90tih ako se ne varam.Problem je sto je plan urbanista da ispresecaju sumu asfaltnim putevima cime bi je trajno unistili i napravili od nje park.
Taj vojni objekat smo tek saznali pre nekog vremena da je to ustvari BIA-e(Bezbednosno informativne agencije,to jest bivseg DB-a).Ko zna sta ima na toj lokaciji,samo znam da stoji da je drzavna tajna i da ne mozemo nikako da se mesamo u to.A jedino ako budu nesto radili u vezi nje to ce biti da ce da prave naselje tipa onog dulicevog na vozdovcu a to je jos gora opcija jer ce to u potpunosti unistiti sumu ako se tu doseli nekoliko hiljada ljudi a infrastruktura(milana rakica,cingrijina i ostale ulice) su vec preopterecene.
Na toj lokaciji je inace bio PVO 99 godine a i po delu sume su bili iskopani rovovi i vojska je bila tamo za slucaj napada,Zvezdarsko brdo na kome je i suma veoma vazno strategijsko mesto za odbranu grada.
Kao sto kazes da nije suma sa bodljivakom zicom takodje nije ni suma ako svugde budu asfaltni putevi kojima ce da jure kola jer ce to biti najblizi put od zvezdare ka karaburmi i mirijevu pa ce postati saobracajnica.Evo sto smo cistili sumu a vec je zaprljana otpadcima a plasim se i da mislim kakva ce biti sutra posle prvomajskog uranka.
Reci slobodno kakve god imas ideje,kritike,sugestije mi smo skroz otvoreni za sve i za razliku od urbanista nam ne smeta :laugh:
P.S.Kao sto rekoh urbanizuje se kraj oko pasine cesme i bice nekoliko hiljada stanova u opticaju tu i sa druge strane bulevara pa se slobodno vrati u zavicaj,bices i blize sumi
Hvala,mada nista za sada nije konkretno postignuto osim sto smo zadrzali donosenje odluke,za sada su sve to samo reci a konkretnih rezultata nema ali nadam se da ce ih biti,sto nam uliva veru je i izjava Djilasa juce da podrzava zastitu Zvezdarsku sumu.
Izgradnja trim staze bi samo nastetila sumi,trenutni putevi koji postoje i staze su sasvim dovoljne,nelegalne izgradnje sto se tice novogradnje ni nema,zadnje kuce su pravljene krajem 90tih ako se ne varam.Problem je sto je plan urbanista da ispresecaju sumu asfaltnim putevima cime bi je trajno unistili i napravili od nje park.
Taj vojni objekat smo tek saznali pre nekog vremena da je to ustvari BIA-e(Bezbednosno informativne agencije,to jest bivseg DB-a).Ko zna sta ima na toj lokaciji,samo znam da stoji da je drzavna tajna i da ne mozemo nikako da se mesamo u to.A jedino ako budu nesto radili u vezi nje to ce biti da ce da prave naselje tipa onog dulicevog na vozdovcu a to je jos gora opcija jer ce to u potpunosti unistiti sumu ako se tu doseli nekoliko hiljada ljudi a infrastruktura(milana rakica,cingrijina i ostale ulice) su vec preopterecene.
Na toj lokaciji je inace bio PVO 99 godine a i po delu sume su bili iskopani rovovi i vojska je bila tamo za slucaj napada,Zvezdarsko brdo na kome je i suma veoma vazno strategijsko mesto za odbranu grada.
Kao sto kazes da nije suma sa bodljivakom zicom takodje nije ni suma ako svugde budu asfaltni putevi kojima ce da jure kola jer ce to biti najblizi put od zvezdare ka karaburmi i mirijevu pa ce postati saobracajnica.Evo sto smo cistili sumu a vec je zaprljana otpadcima a plasim se i da mislim kakva ce biti sutra posle prvomajskog uranka.
Reci slobodno kakve god imas ideje,kritike,sugestije mi smo skroz otvoreni za sve i za razliku od urbanista nam ne smeta :laugh:
P.S.Kao sto rekoh urbanizuje se kraj oko pasine cesme i bice nekoliko hiljada stanova u opticaju tu i sa druge strane bulevara pa se slobodno vrati u zavicaj,bices i blize sumi
milanobelgrade
Higher intermediate
Vucko jel mozes opet da okacis novi regulacioni plan sume...nesto ne radi link... tnx unapred... :kk:
Naravno,izvoli druze :kk:
http://www.sendspace.com/file/qjedw1
Ako imas neko pitanje slobodno pitaj ovde ili preko PM-a.
Arhus u Srbiji
Kragujevac je dobio Arhus centar. Kada će Beograd?
Kragujevac prvi u Srbiji dobio Arhus centar
Kragujevac je prvi grad u Srbiji, a 29. u regionu jugoistočne Evrope, koji od danas ima Arhus centar u kojem će građani moći da dobiju sve informacije o životnoj sredini ali i da se uključe u planiranju i donošenju odluka iz te oblasti
Memorandum o uspostavljanju Arhus centra u Kragujevcu uz podršku misije OEBS-a, potpisali su ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović.
Podsetivši da je Skupštine Srbije lani ratifikovala Arhusku konvenciju, miistar Dulić je rekao da je ta konvencija u danskom gradu Arhusu usvojena pre 12 godina sa ciljem da građanima omogući dostupnost informacijama , učešće u donošenju odluka i prava na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.
"Kragujevac prvi u Srbiji dobija Arhuski centar koji će imati status regionalnog zato što je prepoznao važnost ovog pitanja", rekao je Dulić i ocenio "da je suština Arhuske konvencije sveobuhvatan i ozbiljan posao u koji treba da se uključe sve institucije i ustanove, ali i građani".
Prema rečima ministra, u Srbiji ima na hiljade tona industrijskog otpada a svaki treći stanovnika koji oboli od neke hronične bolesti oboleo je zato što mu je zagađena životna sredina.
Pozivajući građane da se uključe u proces zaštite životne sredine, ministar Dulić im je poručio da ako znaju ko zagađuje njihovu sredinu ne treba da mirno sede i posmatraju već da se aktivno uključe u rešavanje tog problema.
Memorandum o uspostavljanju Arhuske konvencije potpisan je u okviru jednodnevne konferencije "Primena arhuske konvencije u Srbiji" koja je održana u Kragujevcu, a na kojoj je zamenik šefa misije OEBS-a Tomas Murs ocenio da taj skup dokazuje da je Srbija srpemna da se uhvati u koštac sa problemima životne sredine.
"Ovaj skup je i dokaz da Srbija domaće zakonodavstvo i oblasti zaštite životne sredine približava međunarodnoj praksi", rekao je Tomas.
Koordinator OEBS-a za Srbiju za aktivnosti u ekologiji i ekonomiji Goran Svilanović ocenio je jedinstvenom Arhusku konvenciju koju je, kako je naveo, do sada usvojilo 48 država.
"Arhuska konvencija omogućava građanima ne samo da znaju šta se radi u njohovoj sredini već i da zajedno sa lokalnom samoupravo odlučuju u donošenju odluka koje se tiču životne sredine", rekao je Svilanović.
Predstavnici lokalne samouprave istakli su da će u Arhus centru u Kragujevcu raditi oko 180 stručnjaka od kojih njih 40 su volenteri koji su završili studije na Prirodno-matematičkom fakultetu na smerovima biologija, ekologija, hemija i fizika.
Kako je istkanuto Arhunska konvencija je međunarodno-pravni instrument za zaštitu životne sredine koji sadrži tri grupe pravila koja se odnose na prava grđana na dostupnost informacija, prava da učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini i pristup pravosuđu u slučaju da su prethodna dva prava narušena, odnosno pravnu zaštitu.
Među planiranim aktivnosti Arhus centra u Kragujevcu su organizacija javnih rasprava i okruglih stolova i tribina o temama iz oblasti zaštite životne sredina na kojima bi učestvovali predstavnici instituacija zagađivača i zainteresovani građani, ali i izrad jednom mesečno biltena o stanju životne sredine u Kragujevcu.
KRAGUJEVAC 28. 04. 2010 Tanjug
http://www.sendspace.com/file/qjedw1
Ako imas neko pitanje slobodno pitaj ovde ili preko PM-a.
Arhus u Srbiji
Kragujevac je dobio Arhus centar. Kada će Beograd?
Kragujevac prvi u Srbiji dobio Arhus centar
Kragujevac je prvi grad u Srbiji, a 29. u regionu jugoistočne Evrope, koji od danas ima Arhus centar u kojem će građani moći da dobiju sve informacije o životnoj sredini ali i da se uključe u planiranju i donošenju odluka iz te oblasti
Memorandum o uspostavljanju Arhus centra u Kragujevcu uz podršku misije OEBS-a, potpisali su ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović.
Podsetivši da je Skupštine Srbije lani ratifikovala Arhusku konvenciju, miistar Dulić je rekao da je ta konvencija u danskom gradu Arhusu usvojena pre 12 godina sa ciljem da građanima omogući dostupnost informacijama , učešće u donošenju odluka i prava na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.
"Kragujevac prvi u Srbiji dobija Arhuski centar koji će imati status regionalnog zato što je prepoznao važnost ovog pitanja", rekao je Dulić i ocenio "da je suština Arhuske konvencije sveobuhvatan i ozbiljan posao u koji treba da se uključe sve institucije i ustanove, ali i građani".
Prema rečima ministra, u Srbiji ima na hiljade tona industrijskog otpada a svaki treći stanovnika koji oboli od neke hronične bolesti oboleo je zato što mu je zagađena životna sredina.
Pozivajući građane da se uključe u proces zaštite životne sredine, ministar Dulić im je poručio da ako znaju ko zagađuje njihovu sredinu ne treba da mirno sede i posmatraju već da se aktivno uključe u rešavanje tog problema.
Memorandum o uspostavljanju Arhuske konvencije potpisan je u okviru jednodnevne konferencije "Primena arhuske konvencije u Srbiji" koja je održana u Kragujevcu, a na kojoj je zamenik šefa misije OEBS-a Tomas Murs ocenio da taj skup dokazuje da je Srbija srpemna da se uhvati u koštac sa problemima životne sredine.
"Ovaj skup je i dokaz da Srbija domaće zakonodavstvo i oblasti zaštite životne sredine približava međunarodnoj praksi", rekao je Tomas.
Koordinator OEBS-a za Srbiju za aktivnosti u ekologiji i ekonomiji Goran Svilanović ocenio je jedinstvenom Arhusku konvenciju koju je, kako je naveo, do sada usvojilo 48 država.
"Arhuska konvencija omogućava građanima ne samo da znaju šta se radi u njohovoj sredini već i da zajedno sa lokalnom samoupravo odlučuju u donošenju odluka koje se tiču životne sredine", rekao je Svilanović.
Predstavnici lokalne samouprave istakli su da će u Arhus centru u Kragujevcu raditi oko 180 stručnjaka od kojih njih 40 su volenteri koji su završili studije na Prirodno-matematičkom fakultetu na smerovima biologija, ekologija, hemija i fizika.
Kako je istkanuto Arhunska konvencija je međunarodno-pravni instrument za zaštitu životne sredine koji sadrži tri grupe pravila koja se odnose na prava grđana na dostupnost informacija, prava da učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini i pristup pravosuđu u slučaju da su prethodna dva prava narušena, odnosno pravnu zaštitu.
Među planiranim aktivnosti Arhus centra u Kragujevcu su organizacija javnih rasprava i okruglih stolova i tribina o temama iz oblasti zaštite životne sredina na kojima bi učestvovali predstavnici instituacija zagađivača i zainteresovani građani, ali i izrad jednom mesečno biltena o stanju životne sredine u Kragujevcu.
KRAGUJEVAC 28. 04. 2010 Tanjug
Zvezdarko – čuvar Zvezdarske šume
Zadovoljstvo nam je da vam predstavimo Zvezdarka – čuvara Zvezdarske šume.
Zvezdarko je vedar, bodar i dobroćudan.
Zvezdarko je borben i bodljikav.
Zvezdarko je odlučan da sačuva Zvezdarsku šumu.
Zadovoljstvo nam je da vam predstavimo Zvezdarka – čuvara Zvezdarske šume.
Zvezdarko je vedar, bodar i dobroćudan.
Zvezdarko je borben i bodljikav.
Zvezdarko je odlučan da sačuva Zvezdarsku šumu.
milanobelgrade
Higher intermediate
Odlican je Zvezdarko! :kk:
Ja bih mu mozda dodao samo jedno Z na grudima...ono...kao supermenu
Ja bih mu mozda dodao samo jedno Z na grudima...ono...kao supermenu
milanobelgrade
Higher intermediate
Uzgred,koliko mogu da vidim sa ovog novog plana koji si okacio Vucko,svaka sledeca verzija plana regulacije je sve gora i gora!
:bash:
U odnosu na prethodnu verziju u donjem desnom uglu dodali su 2 zone A5 "stanovanja sa posebnim rezimom" sta god to znacilo! :rant:
Ja zivim preko puta ulaza u bivsu kasarnu...suma mi je preko puta ulice...ali ako ovako nastave...trebace mi 5 minuta setnje do prvih stabala... zbogom sumo...
:bash:
U odnosu na prethodnu verziju u donjem desnom uglu dodali su 2 zone A5 "stanovanja sa posebnim rezimom" sta god to znacilo! :rant:
Ja zivim preko puta ulaza u bivsu kasarnu...suma mi je preko puta ulice...ali ako ovako nastave...trebace mi 5 minuta setnje do prvih stabala... zbogom sumo...