Šta je novo?

Sačuvajmo Zvezdarsku šumu

stf":dvrbah61 je napisao(la):
A ja sam mislio da je Opstina Grocka najveca gradska crna rupa.......ali je grad ponovo odlucio da koplja slomi na najsiromasnijima, i poslao silne inspekcije i policiju u Grocku, blokirali sve racune, obustavili isplate naknada za gradsku deponiju........a Zvezdaru izjeda kriminal, ali svi cute........
Nisam upoznat sa stanjem u opstini Grocka, ali ne sumnjam da je svuda manje vise slicna situacija.
Takve teme nisu podobne za medije, pa cemo tesko imati priliku da se o tome inforisemo vise dana, to ce pre biti neka vest u 6 ili 7 ujutro i to je to.
 
Bulevarac":30h8gym8 je napisao(la):
stf":30h8gym8 je napisao(la):
A ja sam mislio da je Opstina Grocka najveca gradska crna rupa.......ali je grad ponovo odlucio da koplja slomi na najsiromasnijima, i poslao silne inspekcije i policiju u Grocku, blokirali sve racune, obustavili isplate naknada za gradsku deponiju........a Zvezdaru izjeda kriminal, ali svi cute........
Nisam upoznat sa stanjem u opstini Grocka, ali ne sumnjam da je svuda manje vise slicna situacija.
Takve teme nisu podobne za medije, pa cemo tesko imati priliku da se o tome inforisemo vise dana, to ce pre biti neka vest u 6 ili 7 ujutro i to je to.
Ja danas zivim u Grockoj! U Grockoj su godinama na vlasti prvo Radikali, DSS, SNS i raznorazne grupe gradjana, a posto se to ne svidja Demokratama u gradu, poslali su finansiske inspekcije koje su naravno nasle nepravilnosti (a gde ih nema) i blokirali opstinske racune, sje*******ali plan za razvoj nautickog turizma u Grockoj, godinama nista bitnije ne grade i ne obnavljaju......vode medijski rat protiv Grocke, koja je svakih par nedelja na tv i u novinama zbog uvek neke nove afere.......a sve zato sto je druga partija na vlasti.....poslednji kapitalni projekti u Grockoj su bili, zamisli za vreme Milosevica....

Ivinjavam se na odstupanju od teme!
 
stf":rkhjzjq1 je napisao(la):
Mislim de je nekada davno, kada je zgrada zavoda izgradjena prakticno U Botanickooj basti, Beogradjanima poslata poruka, da je pocelo proterivanje zelenih povrsina i suma od strane svih sledecih pokolenja beogradskih urbanista. Kakvo grozno simbolicno poredjenje.... :(
А ту зграду је пројектовао архитекта Бранислав Јовин. Данас један од бранилаца платана у Булевару краља Александра.
 
Izgleda da smo zaustavili asfaltiranje u sumu.Javio se telefonom covek iz opstine da kaze da nece da asfaltiraju,ostavice samo tucanik da ljudi ne ide po blatu.Provericemo da li ce se drzati reci,nadam se da hoce,ali mora se biti oprezan :kk:

Postavili smo neke video snimke od jucerasnje akcije pa ko hoce nek ih pogleda

http://vimeo.com/user2720740

Na kraju ovog klipa prolaze nasi drugari iz zelenila u kombiju sa kranom,svi smo im mahali.Koja slucajnost :)
http://vimeo.com/10074639

Evo i postera za deciji festival koji ce biti odrzan 21.marta na vrhu zvezdarske sume kod belog bagrema

25u1raw.jpg


P.S.Rece mi neka zena urbanista ispred zavoda dok je izlazila sa posla obucena nekom mrtvom zivotinjom sto ljudi nazivaju bundom da smo bolesnici sto branimo sumu i da je to sve trulo,i da trebamo da se bavimo precim problemima nego da se j*** sa drvecem.Takodje mi je odbrusila i da mogu da po**im Dulicu(verovatno je mislila na Trivana,gradskog sekretara za zastitu zivotne sredine) :lol:
 
SIZIF Pa dobro, Jovin je projektovao, ali ko je tad bio urbanista i odlucio da se ona zida tu, njega treba cereciti. Nego,zgrada je projektovana po Le Korbizijeovih 5 principa moderne arhitekture. Jedan od tih principa kaze da "zgrada treba imati ravan krov i vrt na njemu, da bi nadomestila ono parce zelenila, koje je od prirode oduzela svojim postojanjem." Da li zgrada zaista ima taj vrt, ili su nasi mozgovi smatrali da to ipak nije potrebno?

VUCKO Ocigledno je da je po njima sve trulo, ali i da jeste tako, znaju li oni sta znaci posumljavanje. A taj les koji nosi oko vrata dovoljno govori o njenom shvatanju zastitte prirode.
 
Јовин је пре свега урбаниста, а ово му је једини пројекат зграде у Београду. Да не схватиш погрешно - ја мислим да је изванредан. Једино што бих волео да сви имамо на уму да ствари нису црно-беле.
 
Usvojite stabla na Tari
Fond Ecotopia, Nacionalni park Tara, galerija O3ONE i nekoliko velikih kompanija pokreću kampanju Šuma blista, šuma peva.
U okviru kampanje, građani i kompanije u Srbiji će, prvi put, moći da usvoje svoje stablo i otkupe „dug prema prirodi“ koji svakodnevno proizvode trošenjem energije i vožnjom automobila. Svoje stablo građani mogu da usvoje kupovinom specijalne Tapije čija cena za fizička lica je 500, dok je za kompanije 1000 dinara.
Tapijom od 500 dinara potvrđuje se da ste usvojili dva stabla jele ili smrče na Tari, obezbedili njihovu sadnju i jednogodišnje održavanje, dok ste kupovinom tapije od 1000 dinara usvojili četiri stabla i obezbedili njihovu sadnju i jednogodišnje održavanje. Tapije su zaštićene i štampane u Zavodu za izradu novčanica Srbije.
Cilj Fonda i NP Tara je da u roku od dve godine posade 18000 stabala u tzv. „Ecotopia šumu“ na Tari, gde je vrtložni vetar 1996. godine uništio preko 10 ha jeline, smrčine i bukove šume.
Kampanju su do sada podržale Ambasada Velike Britanije, kompanije Telenor, Actavis, ABS Minel, Beoguma i brojne javne ličnosti među kojima su direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, pevač grupe Van Gogh Zvonimir Đukić-Đule, glumice Srna Lango i Bojana Stefanović, umetnik Uroš Đurić, pevač grupe S.A.R.S. Žarko Kovačević, voditelji Ivon Jafali sa Studija B i Miloš Milovanović sa TV B92, fudbaler Crvene Zvezde Milan Vilotić, dizajnerka Aleksandra Ranković i japanski fotograf Fumio Matsui.
Kampanja Šuma blista, šuma peva počinje u sredu, 17. marta 2010. godine u 18 časova, izložbom fotografija poznatih ličnosti koje su podržale projekat u galeriji O3ONE. Autor izložbe je fotograf Nebojša Babić. Muzičku podršku projektu pružiće sastav Svi na pod. Budući ponosni vlasnici „svoje lične sadnice“ moći će da kupe od ponedeljka, 22. marta u dva prodajna centra kompanije Beoguma u Radničkoj 2 i Vladimira Popovića 1.
KAKO MOŽETE DA SE UKLJUČITE U KAMPANJU?
Prisustvom na promociji
Objavom informacije o početku kampanje
Objavom članka sa događaja i gratis printa sa pozivom građanima da se uključe u kampanju
Postavljanjem banera „Šuma blista, šuma peva“ na Vaš web sajt
Vaš doprinos je ključan u borbi za Zelenu Srbiju!

http://zvezdarskasuma.blogspot.com/
 
Odgovor Milana Popovica predsednika opstine Zvezdara stanovnicima Mirijeva koji se protive izgradnji zgrada na prostoru parka u Mirijevu 2 pored ulice Matice Srpske.

330h6dg.jpg
 
Da ja vama pojasnim šta je to zemljište u delu grada u kome vi živite. Tj. da vama bude jasno - ne pitate se vi tu ništa. Vaš autoritet ne postoji. Vlast ne potiče od naroda, nije izabrana, već je tu da vlada. I vi da ćutite. Paori.
 
:rant: :rant: :rant: :rant:

Covece, ne mogu da verujem da zele da uniste i to malo oaze sto ima u gradu. Pa niz tu padinu sam se ko klinac sankao... pre tri godine sam tu poslednji put odigrao badminton sa devojkom. K'o da vam neko najlepse slike otima i cepa, tu pred vama...

Puna podrska komsijama da se izbore za nas zeleni kutak. Bojim se da ce biti uzalud, prema tonu kojim nam se obraca ova nistarija mogu samo da @$%#%#$@ . Ne znam, ali ovo mi vise ne deluje na grad u kojem sam odrastao. :violina:
 
Peregrino,skroz su prolupali,ne verujem da ce uspeti bez obzira sto su urbanisticki planovi na njihovoj strani jer ove tvoje komsije koliko sam video osim sto se bore legalnim nacinima spremni su ako zatreba i fizicki kao sto su posle nove godine.Verujem da ce se izboriti,ali bice teska bitka.

Evo njihovih sajtova pa ako hoces priupitaj njih sta te zanima

http://www.facebook.com/group.php?gid=280028799136&ref=mf
http://sestiparkic.blogspot.com/

Kako stici na decji festival u nedelju 21.3.2010. u Zvezdarskoj sumi?

10e5751.jpg
 
Je l' necim ''zabranjiv'' ovaj demagoski patronising ton u dopisima institucija i odgovorima na pitanja gradjana? Ako moram da trpim smekerizaciju od strane gradonacelnika, ne moram i od strane svakog shnj sluzbenika i namestenika. Obaska sto je nepismen (nazalost, nedovoljno da bi mu se to ozbiljnije spocitalo).
 
Posle planera dolaze šaneri
Intervju za nedeljnik Pečat - Feđa Dimović

P: „Beogradski sindikat“ je neka vrsta logističke podrške građanima Beograda, kad god se interesi vlastodržaca sukobljavaju sa interesima stanovnika. Vaši veb sajtovi su veoma posećeni, stiče se utisak da vaša publika razume o čemu se radi, a na licu mesta – ovom prilikom na Bulevaru, prilikom seče platana - bilo je veoma malo mladih ljudi. Kako tumačite inertnost vaše generacije?
F.D: Mnogi vredni mladi ljudi napustili su zemlju, a oni koji su ostali bore se za ekonomski opstanak pa su vremenom postali apatični i obeznađeni. Stariji bi trebalo da se pitaju šta su nam ostavili u amanet. Naša muzika može donekle da pokrene mlade da se zainteresuju za ono što se oko njih događa, ali više od toga ne možemo sami. Često nas pitaju: pa dobro vi ste protiv svega, a šta činiti? Mi ne pretendujemo na to da znamo sve odgovore, tu smo da ukažemo na problem, mada smo vremenom i sami razvili neke ideje i poruke koje želimo da prenesemo. Kod odbrane Petog parka smo uspeli, ali eto - na Lokiju smo pali. Mnogo su jaki, kordon policije je poslat na kultni kiosk, iznebuha, nenajavljeno... tukli su narod koji je došao da brani svoje pravo da organizuje život u svom okruženju po sopstvenoj meri.
P: I na platanima smo pali.
F.D: Bojim se da su platani bili samo probni balon za ono što dolazi. U ovoj akciji spinovanje je bilo vrhunsko, uspeli su da isperu mozak građanima mantrom o „opasnim, trulim stablima“, koja se vrtela danima. Ljudi nemaju potrebu da dođu i vide svojim očima, njima je dovoljno da čuju poruke „javnog servisa“ i ostalih TV stanica, koje su ovom prilikom zvučale prilično unisono. Kad se nakon seče pokazalo da su zdravi, niko nije demantovao laži...
P: Mediji su odigrali ključnu ulogu u tom kolektivnom zločinačkom poduhvatu. Može li se to ponoviti?
F.D: Naravno da može i ponavljaće se u nedogled jer vlasti potpuno kontrolišu sve medije. Uglavnom ili ne izveštavaju ili se primenjuje ono što se popularno zove spinovanje javnosti ili prosto zamena teza. Dok je prilikom rušenja Lokija 50 policajaca tuklo i rasterivalo ljude, novinara nije bilo. Došli su na kraju da snime mirnu „grupicu“ posmatrača... Na TV-u se vrte uvek isti politički korektni komentatori, a svedoke sa lica mesta niko ne zove da pita za mišljenje. U slučaju Zvezdarske šume prozivali smo i Olivera Dulića, koji je istovremeno ministar za ekologiju i ministar za građevinarstvo. Zar to nije sukob interesa? Zato smo i napisali stih: posle planera dolaze šaneri. Napisali smo mu pismo u kom tražimo da nam prosledi svoju platu s obzirom da mi radimo njegov posao. Nije nam odgovorio.
P: Da li imate utisak da se nakon ovih protesta nešto ipak promenilo?
F.D: Poslata im je poruka da ne mogu više da rade šta hoće bez ozbiljne medijske kampanje ispiranja mozga. I da nijednu akciju ne mogu da odrade bez učešća policije... Svima je jasno da nas vode ljudi bez vizije. Mladi bi morali da se vrate nekim osnovnim idejama, a ne letargiji i stranačkom idolopoklonstvu i da shvate da je za donošenje sudova najvažnije: verovati samo sopstvenim očima! Ja samo na taj način funkcionišem. Do svega o čemu pišem i razmišljam sam sam došao, često i grešio ali neprestano tragam za istinom... Znate, kad čovek jednom zaroni u to sve dobija novu sliku: ja satima pratim strane kanale, od CNN-a, BBC-a, preko Aldžazire i ruskih vesti, pravim selekciju i čitam između redova. Ne shvatam ljude koji pogledaju dnevnik na „svom kanalu“ i mirno zaspe ubeđeni da su informisani.
P: Vi ste bili jedna od poslednjih generacija obrazovanih u socijalizmu, kakav odnos imate danas prema tom vremenu?
F.D: Išao sam u OŠ Pera Popović Aga, mi smo poslednji koji su nosili pionirske marame i davali pozdrav zastavi. Bio sam buntovnik i pokazivao otpor prema tom ispiranju mozga, ali danas, kad vidim na šta je ličila proslava 50 godina moje škole, skoro da postajem nostalgičan. U prvim redovima su sedeli „viđeniji“ gosti, među kojima i najviđeniji - predsednik države, bivši učenik. Svi su mu se udvorički obraćali, pa sam se zapitao da li će budućim školarcima uskoro biti iskomponovane nove pesmice poput onih o drugu Titu. Mi smo vaspitavani u jednoj pogrešnoj, totalitarnoj ideologiji, ali ovo danas je život bez ikakve, sa tendencijom usvajanja jedne dogme tzv. Evrofundamentalizma. Program je bio režiran tako da je ličio na Pinkovu Grand paradu, sa svim pratećim kičerajem, od viceva ala Kursadžije do, za ovu priliku, nepristojno obučenih tinejdžerki.
P: Da li ste, kao rođeni Beograđanin, odlučili da branite Beograd iz lokalpatriotskih razloga?
F.D: Ja nikada nisam delio Beograđane na one koji su došli i nas koji smo tu rođeni. Uzmite Momu Kapora, zar on, Sarajlija, nije bio veći Beograđanin od mnogih koji, recimo ovih dana, za svoj rodni grad nisu ništa učinili? Pa zar gradonačelnik Đilas, rođeni Beograđanin, nije za svog mandata napravio onoliku štetu uništenjem najlepšeg beogradskog drvoreda? Kad smo gostovali sa njim u TV emisiji Ključ, na moje optužbe protiv Parking servisa i bahatosti vlasti koja uništava duh Beograda on je rekao: nije nestao Beograd već se živi brže. Negirao je i moje tvrdnje da je Jelena Karleuša nametnuta kao jedan od novih simbola tog ništenog grada, dobro svi vidimo da nam demanti za to stiže sa svake TV stanice i stranice. Ako jedan rođeni Beograđanin, pri tom još i gradonačelnik ne vidi eroziju sopstvenog grada, šta nas tek čeka u budućnosti?
P: Da li se ipak bliži vreme nekih drastičnih pomaka na bolje?
F.D: Možda ne drastičnih jer je i u svetu trenutno na sceni opšte uništavanje osnovnih ljudskih vrednosti. Ipak ne gubim nadu i pozivam sve ljude da se bore, bez obzira da li im se to činilo kao juriš na vetrenjače. Kao što kaže jedna pesma sa novog albuma Beogradskog sindikata: «Još uvek sanjam mračne oblake da prolaze. Još uvek sanjam kako jedna reč promeniće svet. I onog dana kada mene više ne bude, ni tada nema povlačenja, nema predaje!».

http://www.beogradskisindikat.com/i...anera-dolaze-aneri&catid=31:general&Itemid=18
 
Arhitekti, vi ste odgovorni!
Ko će u akciju?
Deljenje letaka arhitektima, učesnicima i posetiocima Salona arhitekture, ispred Muzeja primenjene umetnosti u Vuka Karadžića, sa porukom – VI STE ODGOVORNI!
Leci se dele na otvaranju Salona arhitekture, u četvrtak, 25. marta, počev od 18:30 pa dokle ko može.

salon%20arhitekture_01.jpg


salon%20arhitekture_02.jpg
 
Sve je to lepo Vucko samo koji to arhitekti? I kako da se pobunimo protiv ovih stvari? Koje to udruzenje arhitekata? Da nece mozda arhitektonska komora?? Ili ne daj boze Akademija arhitekture?
 
Ja bih zapravo tu umesto arhitekte, stavio građani - da se više građana pobunilo, ništa od toga se ne bi desilo.
 
Pazi, ja se slazem da deo odgovornosti lezi i na arhitektama, medjutim ne znam na koji bi nacin arhitekti mogli da se udruze i uticu na javnost da se ovo ne dogodi. Mislim da je problem sa ljudima u drzavnim sluzbama bilo oni arhitekti, inzenjeri, pravnici, ekonomisti itd..
Od njih potice korpucija i oni daju dozvole za sve sto im se 'fino' plati (citaj: u dzep), pa se naravno nece pobuniti ni protiv resenja da se recimo jedna cela ulica ogoli. Mi nemamo udruzenje arhitekata koji bi organizovano moglo da se bavi ovom temom ( a uostalom i kako bi se finansiralo?), a ako kao pojedinci dignu glas, nista ne postizu.
 
Kako mi znamo pre ove arhitekice zaboravih joj ime dvoje ljudi je odbilo da radi plan sume,a ona je prihvatila,cak je i priznala off the record da je plan izuzetno los.A sada dobijamo i informacije da se povukla sa izrade plana.Mi samo mozemo da sirimo svest i "posejemo" seme razuma pa makar da vise ljudi se pozove na savest,razum i profesionalnost kada bude bilo u slicnoj dilemi.Akcija nije toliko efektivna ali ima smisla makar simbolicnog-hint Platan 198 i drveni advokat.

Sto se tice gradjana,oni jedino putem akcija,koncerata i slicnog mogu da se zainteresuju,ovako da nekome pricas i objasnjavas ne vredi;)
 
Odlicna akcija, i bas kome treba. Da se arhitekte malo aktiviraju, nebi bilo ni svih ovih zastakljivanja i nadzidjivanja koji razaraju urbano jezgro Beograda. Naime, za nadgradnju ili zastakljivanje treba izmedju ostalog i potpis arhitekte koji je projektopvao tu zgradu, a 90% arhitekata to ne bi potpisalo.
 
ispade da je problem samo u arhitektima... :rolleyes: crkli dabogda :lol:
 
Akcija protekla ok,trajala je od 18.30 do 20.30 ja,drveni advokat,drug arhitekta i jos nekoliko ljudi smo delili pamflete,izdelili smo skoro 500 pamfelta.Javise nam se arhitekte,profersori arhitektonskog fakulteta a i neki asistent sa smera za urbanizam koji je branio svoju porfesiju i govorio da ovi sto se bave urbanizmom nisu urbanisti vec pilicari :kk Takodje bilo je i ljudi iz leskovca koji nemaju veze sa urbanizmom ali su zastupali podzemne tunele za resenje saobracaja u bg-u,cak dobih i rucnu skicu,mozda je skeniram za neki dan :lol: Sve u svemu superiska,btw izlozbla traje jos mesec dana pa koga zanima nek vidi ja nisam stigao i oko 1000 din je katalog izlozbe.
 
MIROSLAV DEMAJO Sve što raste i cveta uništiće varvari
2 INTERVJU | MARA KNEŽEVIĆ KERN | MART 23, 2010 AT 18:09
Razgovarala Mara Knežević Kern
O ekocidu koji se vrši u Beogradu, i Srbiji, razgovarali smo sa biologom dr Miroslavom Demajom. Dr Miroslav Demajo je predstavnik generacije koja se „nadisala“, mogao bi spokojno da posmatra nove varvare na delu, ali mu neki unutrašnji impuls ne dozvoljava da zažmuri. Dr Demajo ima respektabilnu naučnu karijeru. Doktorirao je na Biološkom fakultetu, a uže specijalnosti su mu neuroendokrinologija i radiobiologija. Odmah pošto je diplomirao odlazi na Goč, svoj prvi honorarni posao, da za račun Šumarskog fakulteta radi na oglednim površinama crnog bora. Skoro ceo radni vek proveo je u Institutu „Vinča“, odakle je kao naučni savetnik otišao u penziju.
Vi ste zvezda „Nezavisne internet TV mreže Spasimo Zvezdarsku šumu“. Sa još jednim aktivistom, Vladom Martinovićem ste prošle jeseni analizirali oko 800 stabala u šumi na Zvezdari i pratite živi svet u njoj. Po kom scenariju gradski oci nameravaju da obave ovaj prljavi zadatak?
Spinovanje javnosti je najvažniji deo posla, mediji u tome igraju nezaobilaznu ulogu. Na sajtu boraca za Zvezdarsku šumu pokušavamo da im konkurišemo, koliko možemo utičemo na svest onih koji će naslediti devastirano životno okruženje. Birokratija veoma vešto barata terminologijom da bi zamaglila stanje stvari i provukla svoje „rušilačke projekte“. Šumarski fakultet je 2008. godine uradio elaborat o Zvezdarskoj šumi, na osnovu kojeg je ovaj prostor proglašen za „šumsko zemljište“ (rešenje br. 323.02.000102009-10). Naručilac je bilo Ministarstvo za šumarstvo, poljoprivredu i vodoprivredu. Ali tu se priča ne završava: problem je u tome što postoji zakon po kom se može promeniti namena zemljišta, tako da – nakon plaćanja dodatne takse – korisnik može da promeni namenu u građevinsko zemljište. Znači – sve se može kupiti, pa i šuma, ukoliko se ima dovoljno novca za „stručni tim planera“ i taksu, koja je zanemarljiva u odnosu na dobit. A javnost se već spinuje pričom o „drugom Dedinju“ i fantastičnim pratećim objektima „koje ovaj grad zaslužuje“.
Šta je sve predviđeno Urbanističkim planom, koji je gotovo neprimećeno ponuđen na javnu raspravu?
U Zvezdanom gaju, ambijentalno uklopljenom kompleksu koji je bio namenjen za boravak dece u prirodi, u blizini bazena Olimp, planira se izgradnja bazena! Šta sve opslužuje bazen i koliki prostor treba dodatno potkresati za parkinge i infrastrukturu jasno je i laicima.
Nekadašnji moćni Institut Mihajlo Pupin, zbog smanjenog obima posla već godinama se bavi rentijerstvom, izdajući svoj višak prostora. Ali njemu su akteri ove drame namenili dodatni prostor za proširenje, naravno na račun šume, koristeći novogovor kako bi dali legitimitet posezanju za profitabilnom lokacijom. Treba pomenuti da već 20 godina ispod šume stoji propala investicija „Srpska silikonska dolina“ čiji je pokrovitelj bio Institut „M. Pupin“. Ogromna zgrada je nedovršena, a skupocena stakla namenjena fasadi su, kažu, pokradena.
Pored zgrade Astronomske opservatorije, arhitektonskog bisera proglašenog za spomenik kulture, planiraju izgradnju vidikovca visine 35 metara. Stručnjaci iz opservatorije upozoravaju da će usled rasvete koja prati ovakve sadržaje biti ometan rad opservatorije, usled takozvanog „svetlosnog zagađenja“.
Osim „proširenja“ bolničkog kompleksa, na emocije građana deluje i priča o izgradnji staračkog doma, doduše privatnog (profitabilnog), u ambijentu koji će svojim starima moći da priušte samo oni koji su urbanističko prekrajanje Zvezdarske šume i finansirali.
I crkva je takođe ispostavila svoj zahtev, na ovom platou bi želeli da izgrade hram. S obzirom na to da je pokojni Patrijarh bio pokrovitelj projekata koji se bave očuvanjem okruženja, nadam da će predstavnici crkve imati isti stepen razumevanja za problem očuvanja biotopa.
Zna li se šta će biti sa barakama bivše JNA?
To je takođe krupan zalogaj i za sada se o tome niko ne izjašnjava.
Koji su vaši konkretni zahtevi, kako bi se zaustavili izvršioci birokratskog dela posla na uništenju šume?
Mi građani, udruženi i neudruženi, apelujemo na gradske vlasti da se pod hitno Zvezdarska šuma proglasi za „zaštićeno prirodno dobro“, a na osnovu elaborata o upotrebi i proceni biotopova u ZŠ iz 2006. U tom smislu smo i poslali pismo gradonačelniku Đilasu, na koje sam dobio odgovor 27. Novembra 2009. Gradonačelnik je obećao da će podržati našu akciju oko zaštite zvezdarske šume.
Kakvu garanciju daje preimenovanje „šume“ u „zaštićeno prirodno dobro“?
To znači da se više ne može nikakvim tajnim dekretom preimenovati u građevinsko zemljište. Sem Kosmaja, status „zaštićenog prirodnog dobra“ na teritoriji Beograda imaju: Ratno ostrvo, Banjička šuma i Avala. Da je volontarizam delotvorniji od birokratizma i egoizma svedoči slučaj Banjičke šume, koja je imala sreću, prema svedočenjima, da u njenu odbranu stane Džon Timoti Bajfort, koji je bio fasciniran pesmom slavuja u srcu grada.
Komisije za urbanističke planove trebalo bi da donose odluke u skladu sa etikom struke i potrebama stanovništva. Na žalost, iz dosadašnje prakse zaključujem da se oni sastaju daleko van očiju javnosti i da donose odluke na koje građani samo formalno imaju uvid, a nikakav uticaj na njihovu izmenu. Obraćali smo se tim povodom kancelariji poverenika za informacije, i rečeno nam je da takvih sastanaka ne bi smelo da bude.
Stiče se utisak da će nam, ukoliko pobede, kako kažete, varvari, ostati pacovski Beograd, očišćen od svega što raste, cveta, proizvodi kiseonik…
Ako pobede varvari desiće se ono što se desilo Staroj planini. Iako je proglašena za „park prirode“, vlasti su dozvolile da se u prvoj zoni zaštite iseče bukova šuma radi proširenja prilaznih puteva. Na padinama ispod Babinog zuba (zaštićena geološka formacija), uništene su šume i zemljište a za takvu štetu bi u normalnoj državi neko morao debelo da odgovara i bude kažnjen prema Ustavu Srbije, članu koji garantuje zdravu životnu sredinu. Objavljen je podatak da je za ovo skijalište, samo ove godine, odvojeno 10 miliona evra. Do koje mere se rasipa društvena imovina na promašene projekte govori podatak da se zbog globalnog zagrevanja u Evropi više ne grade skijališta ispod 1.500 metara. Takva skijališta troše enormnu energiju za stvaranje veštačkog snega, a osim toga ugroženo je jedno od poslednjih prirodnih tresetišta u Srbiji – Jabučko ravnište, koje se nalazi ispod Babinog zuba. Tresetišta i mangrovske tropske šume zaštićene su međunarodnim konvencijama, a tresetišta su bitna kao prirodni prečišćivači voda (kao bubrezi kod čoveka). Oni bi tu da prave hotel. Seljacima su obećali radna mesta u hotelima – da rade kao posluga, umesto da su ta sredstva investirali da pokrenu poljoprivrednu proizvodnju. Zbog protivljenja ovakvoj politici svojevremeno je smenjena Lidija Amidžić, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu prirode.
Do koje mere radovi na seči Zvezdarske šume izlažu riziku naselje na Karaburmi?
Poznato je da Zvezdara ima podzemnih voda, čiji će tokovi biti neminovno izmenjeni, a rizici su nepredvidljivi. Ceo taj potez leži na klizištu, pa su odmah posle Drugog svetskog rata, 1946. godine građani dobrovoljnim radom pošumljavali zvezdarski plato i čuvali šumu od nelegalne seče…
Kako podići ekološku svest građana, koji omamljeni mantrom o „toleranciji“, postaju sve tolerantniji prema eko-nasilnicima?
Društvo bi, pre svega, trebalo da stvori atmosferu u kojoj se cene takve vrednosti, a zatim porodica, koja u ovakvom okruženju nema šanse da ih nametne. Kod mene je ta svest bila veoma rano razvijena, zahvaljujući tome što su moji roditelji radili u diplomatiji, pa sam imao priliku da vidim kako se to radi u bogatim zemljama sa ekološkom tradicijom. Jedno od takvih iskustava sam stekao za vreme mog gimnazijskog obrazovanja, tokom višenedeljnog boravka na škotskom ostrvu Handa Island, koje je svojevrsni rezervat za ptice. Do koje mere su neki narodi razvili osećaj za prirodno okruženje govori ponašanje stanovnika jedne varošice na Novom Zelandu, koji do te mere poštuju biljni i životinjski svet da noću gase svetla, kako ne bi dolazilo do „svetlosnog zagađenja“. Oni su podneli zahtev da ih UNESKO uvrsti u spisak prirodnih baština sveta. Naravno, nije u drugim zemljama sve idealno, daleko od toga. Ali u mnogim zemljama udruženja koja se bave zaštitom okoline veoma su brojna, neka čak imaju članstvo koje se broji milionima. Kod nas je sve u začetku. Na papiru ima mnogo nevladinih organizacija ali skoro da ne postoji zajednička koordinacija. Državne ustanove, posebno Srpska akademija nauka i umetnosti, kao i Skupština Srbije uopšte ne brinu o tome što će buduće generacije živeti u jednoj totalno degradiranoj državi, kad je u pitanju životna sredina. Naime, ako se ovako nastavi, ovde neće biti uslova za život uopšte. Kao prvo, od plastičnog otpada neće biti mesta čak ni za poljoprivredu. Niko nema volje da suštinski reši probleme… Drago mi je što nas u ovim akcijama prate mladi, a njih je u našim redovima svakim danom sve više. Jedan od njih je i Feđa Dimović sa bendom „Beogradski sindikat“, koji nas prati u svim akcijama.

http://www.pecat.co.rs/2010/03/miroslav-demajo-sve-sto-raste-i-cveta-unistice-varvari/
 
vucko":9ve6hpiv je napisao(la):
Odgovor Milana Popovica predsednika opstine Zvezdara stanovnicima Mirijeva koji se protive izgradnji zgrada na prostoru parka u Mirijevu 2 pored ulice Matice Srpske.

http://i39.tinypic.com/330h6dg.jpg
kakav uvredljiv ton i ne preterano intelegintan sadrzaj. postoji jedna vincik mala razlika izmedju izgradnje naselja mirijevo, na koje gradonacelnik podseca i izgradnje koju stanovnici mirijeva danas pokusvaju da sprece - naslje Mirijevo je i isprojeketovano i izgradjeno tako da je na svaku zgradu dosla neuporedivo veca, prostranija i potpuno od strane graditelja zgrada uredjena i sa zgradama funkcionalno povezana zelena povrsina. Koliko ce takvih zelenih povrsina investitor ostaviti i urediti?
 
Vrh