Ne možeš porodično da dođeš do lokacije oslanjajući se samo na gradski prevoz. Uvek se stavite u kožu nekoga sa dvoje dece, igračkama, prostirkama i ručnim frižiderom.
Nije ni rešenje da kolima dođeš u sred šume pod izgovorom, eto imam malu decu, ne mogu da pešačim sa njim sa kraja (oboda) šume do mesta gde hoću da budemo stacionirani.
Za sve živo se danas traže izgovori, samo da ne mora da se pešači, jer eto pešačenje je postalo precenjeno. Kao što napisah ranije, dođeš kolima do oboda, parkiraš ih i onda ideš peške do željene lokacije. Tako su moji roditelji radili kada sam bio mali, i šta mi fali? Ništa.
Kada vidim kod mene u Hajd parku roditelje, babe i dede kako vodaju pešaka decu kroz park, prijatno se iznenadim. I to ne samo sa kolicima, nego mahom peške, čak i manja deca, koja mogu da hodaju.
Za sve živo se danas traže izgovori, samo da ne mora da se pešači, jer eto pešačenje je postalo precenjeno. Kao što napisah ranije, dođeš kolima do oboda, parkiraš ih i onda ideš peške do željene lokacije. Tako su moji roditelji radili kada sam bio mali, i šta mi fali? Ništa.
Kada vidim kod mene u Hajd parku roditelje, babe i dede kako vodaju pešaka decu kroz park, prijatno se iznenadim. I to ne samo sa kolicima, nego mahom peške, čak i manja deca, koja mogu da hodaju.