JE LI OVO ISTINA ode i MANJEZ
Фајронт у „Мањежу”
Незванично, кафана је замандаљена јер је простор ресторана својевремено стављен под хипотеку, па је банка сада одлучила да дуг наплати у натури
Ко ових дана буде хтео да сврати у чувену кафану „Мањеж”, уместо столова за којима су деценијама седели виђени Београђани, у ресторану ће затећи крш као пред селидбу. А уместо конобара, једини персонал чини дежурни радник обезбеђења. Тиме се, како сада ствари стоје, ово светилиште београдске угоститељске митологије смештено у Улици Светозара марковића број 49 придружило многобројним легендарним закатанченим локалима у престоници „Шуматовцу”, „Грмечу”, „Липи”, „Босни”, давно несталој кафани „Три листа дувана”...
У намери да посредством рецепције оближњег хотела „Мањеж ексклузив вила”, који је заједно са рестораном под ингеренцијом предузећа „Мањеж 1936 д. о. о.”, допремо до некога ко би нам могао расветлити разлог затварања, љубазно нам је речено да ћемо данас моћи да добијемо одговоре.
Незванично, кафана је замандаљена јер је простор ресторана својевремено стављен под хипотеку, па је банка сада одлучила да дуг наплати у натури.
Јавно доступни подаци о фирми „Мањеж 1936” на сајту Агенције за привредне регистре упућују на могућност да је локал стављен под хипотеку због тога што је овој фирми, судећи по финансијским извештајима, у 2012. лоше ишло. Од првог таквог извештаја из 2009. све до претходне године, приходи „Мањежа 1936” били су на нивоу од четрдесетак милиона динара, а предузеће је имало 17 запослених. Нето губитак износио је – нула динара.
Насупрот томе, подаци из 2012. показују да су пословни приходи спали на свега 2,3 милиона динара, да је нето губитак скочио на четири милиона, док је број запослених спао на – нулу.
Д. Буквић
-----------------------------------------------------------
Традиција од 1936. године
На месту кафане „Мањеж”, како пише на још актуелном сајту овог угоститељског објекта, 1922. године постојала је кафана која се звала „Код тетка Јеле”. Она је 1936. добила садашње име јер је близу ресторана био смештен Гардијски коњички пук са шталама и касарнама. Уместо њега, касније је изграђен парк назван „Мањеж”, чије се име „пренело” и на кафану. За тамошњим столовима деценијама су седели виђени Београђани: уметници, политичари, државници, официри, странци... На истој интернет презентацији пише како је виолиниста Стефан Миленковић „Мањеж” назвао „правом српском кафаном и душом овог града”, док је Раде Шербеџија у њему видео „огледало старог, лијепог Београда“, онаквог каквог желим да га се сећа.
Модернији изглед кафана је добила 2007. године, када је мени, заснован на домаћој кухињи, обогаћен интернационалним јелима и пићима. Задржани су ипак традиционални украси ресторана, попут староградске музике уживо.
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... zu.sr.html
