Odjednom omladina kriva za sve loše u današnjoj državi. Jer mladi baš onako nemaju vremena i dovoljno stresa u svojim životima, pa još treba da pokreću proteste. Srednjoškolci, barem mlađi, ne treba da se interesuju za politiku, jer treba da se interesuju za svoje obrazovanje. A to za šta se još interesuju, bilo Instagram, ajfon, itd, to je potpuno irelevantno. Stariji, odnosno već studenti, su itekako politički aktivni. Evo na primeru od pre par godina kada su bili prvi masovni protesti nakon izbora. Oni su pokrenuti od strane studenata. Moje kolege i prijatelji su zainteresovani za politiku, i čak su bolje informisani i imaju daleko objektivnije razmišljanje i mišljenje od starijih ljudi. Ali naš glas se stalno utišava, jer, kao pre par godina, svaki protest nam se oduzima od strane političara, bilo opozicije ili bilo kog drugog. A mi, iako mladi, dovoljno smo pametni da im ne verujemo niti da idemo sa njima. Zato su i danas ovi protesti utihnuli, jer su preuzeti od strane političara. Ali je potpuno netačno da smo nezainteresovani i neaktivni, ja svaki dan vidim prijatelje kako komentarišu političke događaje i imaju uglavnom objektivne kritike i poglede. Ako bismo sada pokrenuli neki protest, a da hipotetički ovaj svake subote ne postoji, mogu da potpišem da bi se ubrzo ugurali političari i da bi se protest raspao zbog toga.
Dalje, za sve te "kritike" prema ponašanju omladine slobodno isperite prste u njihove roditelje i babe i dede. Ako je neko nezainteresovan za politiku, to je isključivo posledica toga što smo naučeni i videli smo svojim očima šta je politika u Srbiji i nikome se ne sviđa niti veruje u njeno pravo postojanje u Srbiji. Zašto sve onda mora da padne na mladima? Da oni organizuju svaki protest? Gde su odrasli? Čim se pokrene protest od strane mladih, odmah kritikuju odrasli kako samo gube vreme, beže iz škole, beže sa predavanja, nemaju pametnija posla umesto da uče itd. Ili se priključi neka grupica odraslih koji kao podržavaju, a onda ih nema više. Zašto se odrasli ne pobune? Lepo sam čuo sinoć u Utisku nedelje. Glavna kritika je to što nema solidarnosti. Sada isto za poštare, nema solidarnosti ni unutar protesta poštara, niti ima solidarnosti od strane javnosti. Meni su neverovatni najnoviji protesti u Francuskoj, gde je potpuni kolaps, solidarnost između ogromnog broja profesija zbog nekakve reforme, praktično sitne izmene. A kod nas nema solidarnosti zbog celokupnog režima koji potpuno uništava naš svakodnevni život i krade ispred naših očiju.
Zato molim vas prestanite da krivite omladinu za sve loše, prestanite da krivite odrasle i penzionere. Ako ste vi svesni šta je loše, a neko oko vas nije, objasnite im. Ako idete na izbore sa nekim iz porodice, pitajte za koga glasaju, preusmerite ih sa naprednjaka, na bilo koga. Ja sam to uspeo da babom i dedom na poslednjim izborima, išli smo zajedno do izbornog mesta i ja sam im uporno pričao da su im ti ljudi smanjili penzije, njihovom detetu smanjili platu, mene prodaju kao jeftinu radnu snagu. I posle su mi rekli da su ipak glasali za nekog drugog. I sada su i oni kritični prema njima, iako su ih prethodno "podržavali" jer "nisu imali za koga drugog da glasaju". Danas je drugačije doba i protest na ulici nije jedini način da se promeni svest. Ako imate tu omladinu koja bleji na instagramu, fejsu, Tviteru itd, verujte mi da su daleko više informisaniji o političkoj situaciji nego prosečan penzioner ili onaj koji slepo ide na svaki protest.
Edit
Izvinjavam se Igore, dok ja napisah poruku, tvoja je stigla.
Dalje, za sve te "kritike" prema ponašanju omladine slobodno isperite prste u njihove roditelje i babe i dede. Ako je neko nezainteresovan za politiku, to je isključivo posledica toga što smo naučeni i videli smo svojim očima šta je politika u Srbiji i nikome se ne sviđa niti veruje u njeno pravo postojanje u Srbiji. Zašto sve onda mora da padne na mladima? Da oni organizuju svaki protest? Gde su odrasli? Čim se pokrene protest od strane mladih, odmah kritikuju odrasli kako samo gube vreme, beže iz škole, beže sa predavanja, nemaju pametnija posla umesto da uče itd. Ili se priključi neka grupica odraslih koji kao podržavaju, a onda ih nema više. Zašto se odrasli ne pobune? Lepo sam čuo sinoć u Utisku nedelje. Glavna kritika je to što nema solidarnosti. Sada isto za poštare, nema solidarnosti ni unutar protesta poštara, niti ima solidarnosti od strane javnosti. Meni su neverovatni najnoviji protesti u Francuskoj, gde je potpuni kolaps, solidarnost između ogromnog broja profesija zbog nekakve reforme, praktično sitne izmene. A kod nas nema solidarnosti zbog celokupnog režima koji potpuno uništava naš svakodnevni život i krade ispred naših očiju.
Zato molim vas prestanite da krivite omladinu za sve loše, prestanite da krivite odrasle i penzionere. Ako ste vi svesni šta je loše, a neko oko vas nije, objasnite im. Ako idete na izbore sa nekim iz porodice, pitajte za koga glasaju, preusmerite ih sa naprednjaka, na bilo koga. Ja sam to uspeo da babom i dedom na poslednjim izborima, išli smo zajedno do izbornog mesta i ja sam im uporno pričao da su im ti ljudi smanjili penzije, njihovom detetu smanjili platu, mene prodaju kao jeftinu radnu snagu. I posle su mi rekli da su ipak glasali za nekog drugog. I sada su i oni kritični prema njima, iako su ih prethodno "podržavali" jer "nisu imali za koga drugog da glasaju". Danas je drugačije doba i protest na ulici nije jedini način da se promeni svest. Ako imate tu omladinu koja bleji na instagramu, fejsu, Tviteru itd, verujte mi da su daleko više informisaniji o političkoj situaciji nego prosečan penzioner ili onaj koji slepo ide na svaki protest.
Edit
Izvinjavam se Igore, dok ja napisah poruku, tvoja je stigla.
