Rehabilitacija magistralnih puteva

[TranspoWarrior]

Evo da otvorim temu o trenutno najvecim putarskim radovima u zemlji. U narednih 5 godina, sredstvima SB, EIB i EBRDa, planira se rehabilitacija 1100km drzavnih puteva 1b reda (magistralni putevi) u vrednosti od 400 miliona evra. To je nesto vise od oko 200km godisnje, sto je izuzetno ambiciozan plan.

Projekat je izuzetno zanimljiv za sve koji se interesuju u gradjevinarstvo zbog vise stvari. Prvo, poslednjih godina prosek gradnje je 20km puta godisnje. Drugo, sama struktura strucnog gradjevinskog kadra ce biti problem. Jaka putarska projektantska firma moze da uradi projekat od 20 km puta za 3-4 meseca. Izvodjacima za takvu deonicu, ako sve ide po planu, treba oko 6meseci. U celoj Srbiji postoji desetak projektantskih i 6-7 izvodjackih firmi koje imaju licence i kapacitet za ovakav posao. Kako je zakljuceno danas na sastanku ljudi iz ministarstva, Puteva, banaka i inzenjerskih organizacija, najverovatnije cemo sredinom druge godine doci do pune uposlenosti gradjevinskih preduzeca sto ce izazvati kasnjenja. To je poprilican samar realnosti, znajuci price o nasim jakim firmama koje su radile i gradile po svetu. Jos jedna zanimljivost je sto se u toku projektovanja moraju organizovati javne konsultacije sa lokalnim stanovnistvom zbog razumevanja njihovih potreba i usvajanja njihovih predloga, sto je novina kod nas.

Pored rehabilitacije, novac ce biti iskoriscen za nabavljanje 17 meteoroloskih mini-stanica koje ce omoguciti racionalno upravljanje i pozicioniranje opreme za zimsko odrzavanje.

Na karti su prikazane deonice prema fazama rada.

Preuzeto sa sajta Puteva Srbije.

Projekat rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja koji se finansira sredstvima Republike Srbije, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke u ukupnom iznosu od oko 390 miliona evra predstavlja prvu fazu Nacionalnog programa rehabilitacije putne mreže koja pokriva oko 1.100 km državne putne mreže od ukupno 5.000 km koji su, kroz planirane investicije u nacionalnu putnu mrežu u Transportnoj strategiji i Generalnom master planu saobraćaja u Srbiji, identifikovani kao visoko prioritetni za rehabilitaciju.

Projekat obuhvata rehabilitaciju 54 deonice, prema listi prioriteta utvrđenoj na osnovu stanja kolovoza i puta i kriterijuma ekonomske opravdanosti ulaganja. Pri izboru prioritetnih deonica za Projekat takođe se vodilo računa o njihovoj geografskoj distribuciji u cilju upošljavanja lokalnih resursa i obezbeđenja privrednog rasta regiona nakon završetka rehabilitacije puta.

Vise informacija na http://www.putevi-srbije.rs/index.php?l ... Itemid=232. Aj sa srecom im, valjda ce ovo biti kvalitetno odradjeno od pocetka do kraja.

 

[GOJE]

...Jaka putarska projektantska firma moze da uradi projekat od 20 km puta za 3-4 meseca. Izvodjacima za takvu deonicu, ako sve ide po planu, treba oko 6meseci....

Koliko vidim velika većina su postojeće deonice, pa ne znam šta toliko ima da se projektuje na njima.

 

[direktor]

Vjerovatno se siri kolovoz saniraju kosine rehabilituju mostovi peglanje krivina jer ako je puko presvlacenje onda bolje da ne diraju nista.
Oni plan za proslu i ovu godinu nisu uradili a nece ispuniti ni za 2016 .
Planum .Energoprojekt ..i nema dalje

 

[TranspoWarrior]

Rehabilitacije (saniranje puta bez izlaska iz putnog pojasa i eksproprijacije) se obicno projektuju duze nego novi putevi, zbog uklapanja u postojece prilaze putu, mostove, nasipe i sl. Nece biti izgradnje novih deonica, samo prosirivanja postojecih i ,,povecanja bezbednosti" na njima. Stavljam povecanje bezbednosti pod navodnike posto se na magistralama nesrece desavaju cesce kad se put popravi, posto se na njima vozi brze, a imamo jos uvek samo dve trake. Bilo kako bilo, znam da ce deonica Lazarevac - Arandjelovac biti jedna od prvih koja ce biti radjena, projekat je vec gotov, ali nece biti nekih velikih promena u odnosu na postojece stanje, osim sto ce put biti siri i kolovoz nov. Najvise paznje je posveceno povecanju bezbednosti pesaka u naseljenim mestima, pa ocekuj da kroz sela naidjes na dosta signalizacije, usporenja i sl. Za dalje prema Kg ne znam. Posto nam najvise ljudi gine na magistralama, mozda je trebalo razmisljati o prosirenju na 2+1 trake, kad se vec ulazu ovoliki novci, al dobro, makar cemo imati bolje puteve.

 

[GOJE]

Hvala na informacijama.

 

[TranspoWarrior]

Nema peglanja krivina, posto tada mora eksproprijacija, sto usporava projekat. Sve je nesto na frku, rokovi su prekratki. Da ne budem zloban, al meni se cini da ce SNS na sledece izbore ici sa infrastrukturom kao glavnom parolom, a za to trebaju vidljivi rezultati u naredne dve godine. Svakako da moramo da popravimo magistrale, prvenstveno zbog broja ljudi koji ginu na njima, al mi se cini da ovo nije nacin.

Edit: @direktor, Putevi Uzice i Ratko Mitrovic rade prvih nekoliko deonica

 

[Zvezdara64]

Velika steta je sto za deonicu Kratovska Stena-Pozega-Uzice nisu predvideli prosirenje u 2+2 na delu od Pozege do Uzica


@TranspoWarrior hvala na informacijama

 

[Eversmann]

Deonica od Pozarevca do iskljucenja za SD/naplatne rampe je dobrim delom u prethodnih godinu dana vec stavljen nov asfalt. Sad skoro su sredili i nadvoznjak i petlju kod Pozarevca. Mada sobzirom kad je ovo uradjeno, ne znam da li je u sklopu ovog projekta ili ne. Nadam se da ce srediti most preko Morave, u krs stanju je asfalt na njemu.

 

[laki72]

Kakav instant projekat...

Na ovakav nacin nece biti nikakvog povecanja bezbednosti.
Zasto?
Zato sto su stambena naselja u proteklih 30 godina progutala obilaznice na magistralnim putevima sirom Srbije!
Zelimo bezbednije?
Upravo moramo trasitati nove pravce, kojima zaobilazimo naselja i postojece crne tacke.


Takodje, ima odredjenih nejasnoca po pitanju mape.
Jedan od primera je obilaznica oko Novog Sada, paralelna sa autoputem, ili sam autoput na tom potezu. Kakvi su sad tu radovi potrebni, kada je pre nekoliko godina sve uradjeno???
I zasto nije predvidjeno da se makar deo love usmeri na nastavak radova na BGD obilaznici, kada se zna da je to jedna od vrlo tragicnih crnih tacaka?

Neko je spomenuo potez od autoputa do pozarevca.
Dugi niz godina je tu postojao znak, da je to moto put, sa ogranicenjem 100km/h, na kome nije bilo zaprega, traktora, kombajna i slicnog.
Danas je situacija takva da zbog odredjenih privrednih objekata, autootpada, divljih deponija sljunka i slicnog, nikada ne znate sta vas vreba, pa makar kamen oblutak, ispao iz tovara sljunka...
Kakvu bezbednost ocekivati u takvim uslovima?

Sto se tice sanacije, rekonstrukcije...
Bojim se da ce sve to biti povrsno uradjeno i kao sto vec rece 'ratnik', da je sve sminka za predstojece izbore....

 

[svsavic]

Bolja rezolucija:

 

[Eversmann]

Kakav instant projekat...

Na ovakav nacin nece biti nikakvog povecanja bezbednosti.
Zasto?
Zato sto su stambena naselja u proteklih 30 godina progutala obilaznice na magistralnim putevima sirom Srbije!
Zelimo bezbednije?
Upravo moramo trasitati nove pravce, kojima zaobilazimo naselja i postojece crne tacke.


Takodje, ima odredjenih nejasnoca po pitanju mape.
Jedan od primera je obilaznica oko Novog Sada, paralelna sa autoputem, ili sam autoput na tom potezu. Kakvi su sad tu radovi potrebni, kada je pre nekoliko godina sve uradjeno???
I zasto nije predvidjeno da se makar deo love usmeri na nastavak radova na BGD obilaznici, kada se zna da je to jedna od vrlo tragicnih crnih tacaka?

Neko je spomenuo potez od autoputa do pozarevca.
Dugi niz godina je tu postojao znak, da je to moto put, sa ogranicenjem 100km/h, na kome nije bilo zaprega, traktora, kombajna i slicnog.
Danas je situacija takva da zbog odredjenih privrednih objekata, autootpada, divljih deponija sljunka i slicnog, nikada ne znate sta vas vreba, pa makar kamen oblutak, ispao iz tovara sljunka...
Kakvu bezbednost ocekivati u takvim uslovima?

Sto se tice sanacije, rekonstrukcije...
Bojim se da ce sve to biti povrsno uradjeno i kao sto vec rece 'ratnik', da je sve sminka za predstojece izbore....

Znak Motoput i dalje stoji na tom putu kad se ukljucujes na magistralu iz pravca SD-a, kod Male Krsne. Ali na samom ulasku na magistralu je 80km/h ogranicenje znak.

 

[miki_ns]

Čisto napomena - auto put oko Novog Sada u zoni samog grada prosto nije urađen do kraja, dodata je nova traka, čak su dodate i servisne trake sa strane (tako da oko grada ide cca 8 traka + 2 zaustavne), ali zato staru traku nisu ni dotakli i sva je rasturena, sa krpama, neravninama, a počesto i rupama. A kako su sad to "ugurali" u ovo nemam pojma, kad su ovde trabali biti samo putevi nižeg reda od auto puta. Ali da tu traku moraju srediti - moraju.

 

[tragac]

A put od Požege do Zlatibora uopšte nije u lošem stanju i sigurno ima mnogo drugih mesta gde je neophodna hitna rekonstrukcija.

 

[Nikola '93]

Hitno potrebna rekonstrukcija Rudnik-Donja Satornja!
Inace cesto prolazim tim putem i to je uzas!Evo bas danas bio sudar izmedju slepera i reno klija i blokada sat i po...
Nista bolji nije ni put Arandjelovac-Lazarevac,a ni Velika Plana-Petrovac...

 

[Гага]

Нови асфалт за 1.100 километара
Т. С. | 21. мај 2015. 09:27 | Коментара: 6
У наредне четири године, у обнову 1.100 километара путева у Србији биће уложено 400 милиона евра, најавила је Зорана Михајловић
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... 1%80%D0%B0

 

[forest]

Pomno pratim ovaj projekat zato sto su njime planirane i dve deonice u mom kraju na mozda najgorem magistralnom putu u Evropi, a to je magistrala Nis-Merdare. Projekat obuhvata pojacano odrzavanje sto znaci da ima i peglanja krivina i dovodjenje svih tehnickih elemenata puta na ono sto je zakonom propisano za magistralne puteve odnosno na puteve IB reda. Konkretno za deonicu Beloljin-Rudare ona je od Barlova do Kursumlije obican kolski put koji je krajem sezdesetih asfaltian. On zadovoljava elemente mozda nekog lokalnog puta, ali ne i magistralnog. Konkretno na tom pravcu je planirano kompletno prosirivanje i peglanje nekih krivina.

Projekat ide bas onako kako je napisano u prvom postu da ce biti. Nikako. Od predvidjene dinamike se u startu odustalo. Deonice ce biti pomerene inicijalno za dve godine. Ali i od toga nema nista.To ce jos biti pomereno. Konkretno dve deonice ovde kod mene su deonice druge godine i planirane su za 2015 godinu, pa onda pomerene za 2016, pa sada zvanicno za 2017 (taj odgovor sam dobio od Puteva Srbije). Dakle ispostavilo da da cuvena zemlja graditelja nije u stanju da godisnje rehabilituje ni 100km magistralnih puteva.

Uvek kritikujem Puteve Srbije zbog toga sto se putevi rade politicki, a ne prema prioritetima. Neko je gore naveo da put Pozega-Zlatibor uopste nije u losem stanju, a planiran je da se radi. Da bas tako usla je gomila deonica koje i nisu tako lose, a neke lose su izostavljene. Npr u hitne radove i u radove prve godine je usla gomila deonica u Zapadnoj Srbiji postojbini cuvenog ministra za asfalt Velimira Ilica, koje usopste nisu u losem stanju, a stavljene su da se rade pre nego deonice puta Nis-Merdare za koji zvi znamo u kakvom je stanju, verovatno da se gledaju prioriteti trebalo bi biti prioritet prioriteta.

Inace Putevi Srbije zaista jesu u velikom problemu zato sto nemaju ni polovinu para koja je potrebna samo za redovno odrzavanje, bez rekontrukcija i rehabilitacija.

Srbija ima neverovatan sistem za finansiranje gde smo jedina zemlja u regionu, a verovatno i u Evropi koja iz akcize za gorivo ne izdvaja za puteve, nego cela akciza ide u budzet, a onda se iz budzeta kao fol raspodeljuju subvencije Putevima Srbije. Na taj nacin od nekadasnjih 18-20 milijardi dinara koje su Putevi Srbije dobijali od akciza, sada iz budzeta dobiju godisnje 5-6 milijardi :laugh:
Racunica je da Putevi Srbije od putarina godisnje naplate 120-130 miliona evra, polovina tog novca ide na vracanje kredita. Od drzave dobiju svega 40-50 miliona evra. To je ukupno za odrzavanje samo 100-120 miliona evra, a potrebno je minimun 250 miliona evra samo za prosto odrzavanje putne mreze. Da bi imali normalne puteve kao razvijane zemlje potrebno je narednih 10 godina ulagati godisnje po 500-600 miliona evra! Mi 500-600 miliona evra ne ulozimo ni za 5 godina zbirno.

 

[direktor]

I ova mega spade u mikro a da vrate putevima srbije pare od akcize za pocetak dibijaju li sta od registracije vozila makar 1000 din

 

[autoputevi kao hobi]

Koje su sve deonice rehabilitovane?

 

[forest]

Ja koliko znam samo onih 8.7km kod Topole koje je licno otvorio veliki vodja. To je deonica koja je trebalo biti uradjena jos 2014.

Ne dobijaju ni dinar od registracije. Sve ide u budzet, a onda im se iz budzeta razreze subvencija koja je negde 5-6 milijardi dinara. I na sastanku sa direktorima javnih preduzeca im veliki vodja drzi predavanje kako kostaju mnogo ovu zemlju jer dobijaju subvencije. I trazlio je ladno lik da uplate dobit u budzet :lol: :lol: :lol: Tada je direktor puteva Drobnjak rekao smeni me slobodno i dovedi nekog ko moze da ti uplati dobit u budzet u firmi koja nema ni 20% para od onoga sto joj treba. Toliko o tome koliko nam se premijer razume u rad javnih preduzeca. Kao da nekom das 10.000 i kazes mu da onda sa tih 10.000 plati racin za struju od 50.000 i da ti vrati kusur.

 

[autoputevi kao hobi]

Da li su radovi u toku na nekoj od deonica koje bi trebalo da se rekonstruisu?

 

[forest]

Mislim da nisu. Mislim da su za neke deonice gotovi glavni projekti i da ce verovatno na prolece krenuti radovi. Za neke deonice su u toku izrade glavnih projekata. Uglavnom kasni se zestoko.

 

[TranspoWarrior]

Protekli vikend je bio nešto opušteniji pa sam stigao da napravim uvid u stanje radova. Kasni se sa projektom u celini, na nivou banaka i države, ali izrada pojedinačnih deonica teče više-manje po rasporedu. Ceo projekat je ugovoren 2013. i trebalo je da počne 2014. Međutim, usled poplava došlo je do prenamene sredstava, pa je dogovorena hitna sanacija deonica zahvaćenim poplavama. To je pomerilo raspisivanje tendera za kraj 2014 i početak 2015. Prvi projekti su počeli da stižu na tehničku kontrolu u maju. Radovi se izvode (ili treba da počnu u narednih mesec dana ako ne bude snega) na oko 150km (,,hitne sanacije"), dok je za dodatnih 250km (,,prva godina") projektovanje završeno, čekaju se tenderi za izbor izvođača radova.


Na crtežu spominjem knjige FIDIC-a, što je vrlo bitno za način ugovaranja i izvođenja posla, pa ću se u narednih par redova posvetiti tome, nekome bi moglo biti zanimljivo. FIDIC (Fédération Internationale Des Ingénieurs-Conseils) je organizacija koja propisuje standarde u građevinarstvu na međunarodnom nivou. Postoji više vrsta standarda, sa svojim službenim nazivima, ali su se ustalili nazivi prema boji korica na knjizi, pa imamo žuti FIDIK, srebrni, crveni itd. Na velikim projektima najbitnija su 3:

• Crvena knjiga FIDICa - propisuje pravila u slučaju kada Investitor (npr Putevi Srbije) imaju projekat, pa raspišu tender za izvođenje radova. Ovo je najčešći vid ugovora kod nas. Raspiše se tender za projektovanje, Investitor odredi tehničku kontrolu i projektanti se bace na posao. Gotov projekat se tada predaje Investitoru, koji na osnovu dostupnosti finansijskih sredstava pravi tender za izvođenje. Upotrebljava se na projektima koje spadaju u ,,prvu godinu" ovog posla na slici.

• 
  Žuta knjiga FIDICa - Projekti hitne sanacije na slici. Izvođač projektuje i gradi deonicu. Preuzima sve troškove osim specijalnih nepredviđenih radova koji su definisani standardom, kao npr. novo klizište. Dakle, Putevi Srbije raspišu tender za posao koji dobije recimo Strabag, koji je izvođačka firma sa neophodnom mehanizacijom. Tada Strabag plati projektantskoj firmi da uradi projekat, i čim ovaj bude gotov, kreće se sa radovima. Prednost ovog ugovora je što izvođač ima uvid u samo projektovanje, pa može unapred da isplanira mehanizaciju i organizaciju gradilišta. Izvođaču je u interesu da što pre krene sa radovima, pa on vrši pritisak na projektanta da brže završi projekat, što ubrzava ceo proces. Naravno, taj projekat mora biti kvalitetan, pa uz jaku tehničku kontrolu moguće je dobiti brz i veoma kvalitetan projekat. Kako je ovde pare dala Svetska Banka, oni su odredili i tehničku kontrolu koja svake nedelje šalje izveštaje i gotove projekte u SAD. Kontrola je strožija nego što je kod nas uobičajeno, ali kao rezultat imamo vrlo kvalitetne projekte. Sledeći korak u kontroli kvaliteta je da nadzor ne dozvoli loše izvođenje radova.

• 
  Srebrna knjiga - ključ u ruke, izvođač projektuje i gradi, ali i snosi sve nepredviđene troškove. Cena na tenderu je zbog toga 20-30% veća u odnosu na tender prema žutoj knjizi.

Posao ugovoren prema Žutoj knizi se pokazao kao vrlo uspešan. Zašto onda sve deonice ne radimo tako? Zato što kod nas nema dovoljno izvođačkih firmi, ovim hitnim sanacijama je uposlen veći deo naših kapaciteta. Deonice obeležene crvenom bojom su isprojektovane (ili u završnoj fazi) i čeka se oslobađanje mašina sa deonica na kojima se sada radi. Ovakvo jadno stanje je posledica kraha građevinarstva od 2010 do 2014 kad su mnoge projektantske i izvođačke firme zatvorile svoja vrata. Sad imamo situaciju da ima dosta posla, nema dovoljno firmi, a mnogo građevinskih inženjera sedi nezaposleno. Ako se ovaj aranžman sa bankama nastavi, ta situacija bi mogla da se popravi.

 

[forest]

Odlican post! Nastavi da nas obavestavas, meni je ova tema i te kako zanimljiva!

Samo me nesto zanima oko projektovanja deonica. Po ovome sto si napisao deonice "prve godine" su projektovane i trebalo bi da pocnu da se rade. Da li se krenulo sa projektovanjem deonica "druge godine"? Pitam zato sto su kod mene u kraju deonice iz te "druge godine" (Merosina-Prokuplje i Beloljin-Rudare) i negde u junu-julu 2015 je na obe deonice izvrseno kompletno obelezavanje stacionaza svih objekata na putu i to do najsitnijih detalja sto je osnovna radnja prilikom projektovanja, pa sam gotovo bio ubedjen da je projektovanje vec zavrseno. Ili je mozda u pripremi, toku?

I jos nesto me zanima posto vidim da poznajes problematiku. Zasto JP Putevi Srbije kao investitor odnosno narucilac posla dozvoljavaju od izvodjaca katastrofalan kvalitet izvedenih radova? Razumem da je na lokalu kod lokalnih puteva nadzor problematican, ali kako je moguce da se rekonstruise put I ili II reda, a da radovi budu izvedeni kao da su se deca igrala plastelinom? Prosle godine u mom kraju su rekonstruisali 2km na putu IB 38 od Blaca prema Krusevcu- jako los kvaliteta radova, za magistralni put i za cinjenicu da se rekonstrukcija radi jednom u 20-30 godina van svake pameti da neko prihvati takve radove. Zatim 2km na IIA 216 to je tek van svake pameti, na 50km/h razbija kamen u bubregu koliko je neravno i talasasto. Istovremeno rekonstruisano je i 2km na putu IIA 228 i to perfektno. Asfalt kao pod konac. U sva tri slucaja izvodjac radova je ista firma! Kako je to moguce i na koj nacin Putevi Srbije vrse kontrolu i nadzor izvodjenja radova? Da li uopste nakon izvedenih radova obilaze deonicu koja je rekonstruisana da bi utvrdili cinjenicno stanje?

 

[TranspoWarrior]

Projektovanje za drugu godinu još uvek nije krenulo. Obeležavanje koje si pomenuo spada u procenu stanja puta, radove koje izvode Putevi Srb radi sastavljanja projektnog zadatka. Na sajtu imaju obaveštenja o javnim nabavkama, kad vidiš ovakvu vest, znaj da za otprilike 2 meseca počinje projektovanje. Sve se pomerilo za godinu dana pošto je ubačena nulta godina, odnosno hitne sanacije, pa druga godina postaje treća. Kraj 2016. je realan rok za početak radova.

Zasto JP Putevi Srbije kao investitor odnosno narucilac posla dozvoljavaju od izvodjaca katastrofalan kvalitet izvedenih radova?

Što bi Ameri rekli, loaded question. Kvalitet zavisi od svih igrača na projektu, ne samo izvođača i investitora. Nedostatak para u svakom stadijumu izgradnje puta je krivac. Sveukupno stanje je osrednje, pa su i takvi putevi.

 

[direktor]

A zar nije zuti fidic muljavina zesca gdje dolazi na kraju do povecanja krajnje cjene kao npr rekonstrukcija gazele ili izgradnja blizanca beske .
I mislim da tu ima i pravnih manjkavosti zgodno za lapanje para