Šta je novo?

Reciklaža

Vocar

Intermediate
Učlanjen(a)
29.11.2007.
Poruke
364
Pohvaljen
190
Veoma me zanimaju mogućnosti za otvaranje firme koja bi se bavila prikupljanjem sirovina za reciklažu i njihovim odvajanjem, za početak, a možda kasnije i nekom daljom preradom tih sirovina.

Da li znate šta je sve potrebno za tako nešto, postoje li zakonske olakšice, neka pomoć od države, grada, opštine i sl?
Da li ima zainteresovanih za ortakluk u takvom poslu?

Po meni, idealno bi bilo da se otpočne recimo na području opštine Surčin koja je već imala neke konkurse na tu temu. Primera radi, kao pilot projekat bih počeo sa tri-četiri sela u toj opštini. Naravno, prethodio bi rad na terenu, održavanje skupova na kojima bih meštanima predočio prednosti odvajanja otpada, mogućnosti stimulisanja onih koji prihvate od strane opštine i sl.

Zanima me vaše mišljenje koliko je to sve izvodljivo i isplativo na našem području?
 
Evo ti par članaka koji se bave reciklažom.

http://www.sk.co.yu/1998/09/sknt01.html
http://www.sk.co.yu/2004/07/skak01.html
http://www.sk.co.yu/2006/08/sknl04.html
http://www.sk.co.yu/2008/01/sknl11.html

Istina, u ovom slučaju se radi samo o elektronskom otpadu. Mislim da je i Đilas u toku kampanje obišao jedan reciklažni centar gde se skupljala stara hartija (nisam siguran da je reč o Surčinu). U Vojvodini (Novi Bečej) treba da startuje projekat prikupljanja sekundarnih sirovina, mislim da su stanovništvu podeljene dve vrste kontejnera (za organski otpad i za sve ostalo). Mogao bi da kontaktiraš lokalnu samoupravu i da dobiješ preciznije informacije.
 
Bio sam nedavno u Australiji, u gradu Adelaidu, zapanjio sam se do koje mere je kod nih došla reciklaža, koliko su disciplinovani i sl. A i može lepo da se zaradi. Oni imaju tri vrste kanti za otpad: otpad za recillažu, standardno smeće i organski otpad ( trava, granje i sl ).

Mislim da Inđija takođe funkcioniše sa dva kontejnera. :) Hvala na linkovima i na smernicama.
 
Molim. :)

btw. najgori su japanci. Gledao sam neku emisiju o njihovim selima, tamo đubre odvajaju na 27 (i slovima dvadeset sedam) gomila. Metal, plastika, staklo, cipele, elektronika itd.....
 
Pri republickoj vladi, postoji Agencija za Reciklazu, na cijem sajtu mozes da vidis pravnu regulativu koja se tice reciklaze, i koja je trenutno na snazi: http://www.reciklaza.sr.gov.yu/
A, evo ti i nekih Evropskih linkova:
baterije: http://www.epbaeurope.net/recycling.html
PET ambalaza: http://www.petcore.org/Content/Default.asp?
Berza sekundarnih sirovina: http://euro.recycle.net/
Papir: http://euro.recycle.net/

A, evo ti i odlicnog pregleda na portalu EK: http://ec.europa.eu/environment/waste/index.htm
 
JKP „Gradska čistoća“ najavljuje instalaciju specijalnih kanti za otpatke
Kante za reciklažu uskoro u svim opštinama
Autor: B.Gigović | Foto:M. Jošida | 08.03.2009. - 00:01

Iako gotovo sve evropske metropole već godinama odvajaju različite otpatke u posebne kontejnere, Beograd i te kako zaostaje za njima. Uskoro će, međutim, sve beogradske opštine, kako najavljuju iz JKP „Gradska čistoća“, dobiti podzemne kontejnere, ali i one za papir, staklo, metal i PET ambalažu.

kontejneri-x.jpg



Ipak, kako u nekim beogradskim opštinama već postoje kontejneri za PET ambalažu, dešava se da se oni mesecima ne prazne. To je slučaj sa opštinom Borča u kojoj ovi kontejneri nisu ispražnjeni od Nove godine. Tako su građani primorani da plastične flaše odlažu na obližnju poljanu. U „Gradskoj čistoći“ kažu da su upoznati s ovim problemom, ali da oni nisu nadležni za pražnjenje ovih kontejnera.
– Kontejnere u naselju Borča nije postavilo naše preduzeće, već privatno „Belmos“. Ovo preduzeće je svoje kontejnere za PET ambalažu postavilo pored naših kontejnera za odlaganje kućnog smeća. Samim tim, njihovo pražnjenje nije u našoj nadležnosti. Zato njihovo „održavanje“, odnosno pražnjenje, stvara probleme kako građanima, tako i nama – kažu u ovom beogradskom preduzeću, i dodaju da su se oni u saradnji sa opštinom Palilula tim povodom obratili komunalnoj inspekciji i očekuju da će slučaj uskoro biti rešen.
Kako u petak nismo uspeli da stupimo u kontakt sa preduzećem „Belmos“, tako nismo ni saznali da li će oni uskoro rešiti ovaj problem, ali ni zašto su dopustili da do ovoga uopšte i dođe. Međutim, pred zatvaranje ovog broja dobili smo informaciju da su kontejneri za PET ambalažu na čitavoj teritoriji Palilule očišćeni krajem nedelje – tri meseca posle poslednjeg pražnjenja.
I u opštini Novi Beograd već neko vreme postoje kontejneri za PET ambalažu, koji se prazne posebnim vozilima. Naime, na ovoj opštini je JKP „Gradska čistoća“ postavilo čak 126 kontejnera za PET ambalažu.
– Da bi bilo koji vid reciklaže i iskorišćavanja smeća u potpunosti zaživeo, neophodno je konstantno apelovati na sugrađane, jer je svest o ovom problemu kod nas, nažalost, na veoma niskom nivou. Zato JKP „Gradska čistoća“ planira i sprovođenje edukacije naših sugrađana u cilju efikasnijeg sprovođenja samog projekta – kažu iz „Gradske čistoće“.
Međutim, još jedna opština na teritoriji Beograda je počela da razmišlja i razvija strategiju upravljanja otpadom. Opština Vračar još prošle godine počela je sa izradom strategije o upravljanju otpadom, a kako je za „Blic nedelje“ potvrdio predsednik ove opštine Branimir Kuzmanović, Vračarci bi ovakve kontejnere mogli da dobiju početkom aprila.
– U decembru nam je propao jedan tender, pa ćemo novi uskoro organizovati. Nadamo se da ćemo do aprila Vračarcima obezbediti kontejnere za PET, papir i staklo – kaže za „Blic nedelje“ Kuzmanović.
Da bi sve opštine uskoro trebalo da dobiju kontejnere u kojima se posebno razvrstavaju papir, PET i staklo, potvrdila je i Jelena Kiš iz NVO „Recan“. Ona kaže da je prestonica veliki „potrošač“ , a samim tim i veliki generator sekundarnih sirovina.
– Samo u Beogradu i okolini je tokom prošlog leta (jun, jul i avgust) sakupljeno više od 37 tona limenki. Međutim, kod nas još ne postoji nacionalni sistem za selekciju otpada, pa tako i većina građana još nema šansu da pokaže spremnost za odvajanje otpada – kaže Jelena Kiš iz „Recana“.
Kako bi se podigla ekološka svest u glavnom gradu, JKP „Gradska čistoća“ najavljuje da će uskoro početi akcija postavljanja kontejnera za reciklažni otpad. Trenutno se vrše analize i identifikacija lokacija na kojima će kontejneri za staklo, papir, metal i PET ambalažu biti postavljani.
– Čim se završe sve neophodne analize, krenućemo sa postavljanjem ovih kontejnera, a cilj nam je da ovom akcijom obuhvatimo što veći broj lokacija na teritoriji čitavog grada – kažu iz JKP „Gradska čistoća“, i dodaju da će osim ove akcije u narednom periodu paralelno početi i sprovođenje projekta izgradnje podzemnih kontejnera u centralnim gradskim opštinama.
Naime, to je prvi put da se ovakva vrsta kontejnera pojavljuje u našoj zemlji, a od podzemnih instalacija u Beogradu i njihove gustine zavisi i odgovor na pitanje da li će svi podzemni kontejneri biti prilagođeni separaciji smeća s obzirom na to da su oni većeg kapaciteta.
– Prednost ovakvih kontejnera je brže i lakše odvoženje smeća, a njihovom ugradnjom smanjila bi se i površina koju su nekada zauzimali klasični kontejneri – kažu u ovom preduzeću.
U podzemne kontejnere može da stane i do pet kubnih metara smeća, a sami kontejneri biće smešteni u betonskim koritima ispod zemlje. Trenutno se vrše ispitivanja 30 lokacija na kojima bi mogli biti postavljeni ovi kontejneri. Ukoliko sve bude teklo po planu, u aprilu bi na teritorijama opština Vračar, Stari grad i Savski venac trebalo da počne njihovo postavljanje.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=82486
 
Nastavak akcije za životnu sredinu
Kontejneri za svako selo
Autor: A. E. – P. Đ. | Foto:Z. Prijović | 29.03.2009. - 00:01

kontejner-v.jpg


Većina sela i nerazvijenih opština u Srbiji nema dovoljno ili nema uopšte kontejnere za odlaganje komunalnog otpada. Osim kontejnera, često manjkaju i kamioni za odvoženje smeća, pa su divlje deponije i gomile smeća u rekama česta slika u mnogim krajevima.

– Ministarstvo zaštite životne sredine će kroz akciju „Očistimo Srbiju“ prvo pomoći najugroženijim opštinama, odnosno mestima koja nemaju ni kontejnere niti kamione za odvoženje otpada – kaže za „Blic nedelje“ Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra zaštite životne sredine.

Trenutno se u Srbiji organizovano prikuplja 62 odsto komunalnog otpada, čiji je najveći deo plastični otpad. Kako građani nisu svesni rizika nagomilanog plastičnog smeća, neretko plastične flaše i kese završe u rekama ili na divljim deponijama, a građani ih spaljuju i time nanose još veću štetu okolini i sopstvenom zdravlju.
– Plastični otpad se spaljuje samo u specijalizovanim pećima na izuzetno visokim temperaturama, jer je spaljivanje tada potpuno, a otpad se razlaže na ugljen-dioksid i vodu. Međutim, ako je spaljivanje nepotpuno, što je kod nas ustaljena praksa, zagađenje se povećava. Nepotpunim sagorevanjem nastaju toksične materije i formiraju se nova jedinjenja, koja imaju izuzetno kancerogena, toksična i mutagena svojstva – objašnjava dr Branimir Jovančičević, profesor industrijske hemije i hemije životne sredine na Hemijskom fakultetu u Beogradu.
Da rešenje postoji, i da ne treba čekati na druge da čiste umesto nas, pokazalo se na primeru Bajine Bašte. Ova opština je bila suočena s ogromnim količinama najrazličitijeg smeća koje su ljudi bacali direktno u reku ili spaljivali po poljima. Međutim, lokalna samouprava je pre tri godine počela sa postavljanjem posebnih kanti za odlaganje đubreta, i rezultati su bili vidljivi već posle par meseci. Nijedan džak smeća nije završio u reci, a kontejneri su potom postavljani i duž Drine, kao i na Tari. Slično su postupili i u Priboju, gde je krajem prethodne godine postavljeno 20 ekoloških kontejnera za prikupljanje sekundarnih sirovina, papira, plastičnih flaša i limenki. Nabavka kontejnera je koštala oko milion i dvesta hiljada dinara, a veći deo novca je bio obezbedio USAID, dok je opština učestvovala sa 25 odsto sredstava.
Iako je postavljanje kontejnera za smeće obaveza lokalnih samouprava, Ministarstvo zaštite životne sredine će ih podsticati da finansiraju upravljanje komunalnim otpadom iz stranih fondova, kao i iz Fonda za zaštitu životne sredine.
– Plan je da se kroz pet do šest godina, boljom organizacijom upravljanja komunalnim otpadom, skuplja čak 90 odsto komunalnog otpada na teritoriji Srbije – dodaje Vesić.
Rešenje za problem plastičnog i ostalog komunalnog otpada profesor Jovančičević vidi u oštrijim kaznama za zagađivače i građane, ali i u edukaciji mladih.
– Edukaciju ne čini samo predavanje u školama, već i akcije čišćenja terena ili pošumljavanje bivših deponija. Takođe, svest o zaštiti životne sredine mora se podići na viši nivo, jer jedino na taj način možemo da očistimo Srbiju od otpada i da je sačuvamo za buduće generacije – dodaje profesor Jovančićević.

Bacamo i ne mislimo šta će biti dalje
Građani najčešće bacaju u đubre:
- plastične boce koje se prave od polietilen-tereftelata, takozvana PET ambalaža (može da se reciklira)
- plastične i najlon kese koje se prave od polietilena (ne mogu da se recikliraju)
- plastična ambalaža za jogurt, polistiren (nerazgradiv)

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=85711
 
Uskoro i ekološke takse pri kupovini tehničke opreme
Autor: Tanjug | 01.04.2009. - 22:04

Ekološke takse koje će se u buduće plaćati prilikom kupovine tehničke opreme biće minimalne i neće previše optererećivati potrošače, mada još uvek nije poznato koliko će one tačno iznositi, rekao je danas pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja Aleksandar Vesić.

Vesić je Tanjugu objasnio da će njihovim uvođenjem odgovornost proizvođača biti podeljena i da će oni morati da plate određenu taksu u Republički fond za zaštitu životne sredine, a taj novac biće upotrebljen za reciklažu elektronskog otpada.

"To je jedna od mogućnosti da Srbija pokrene privrednu granu i stvori mogućnost da se 'izvuče' iz problema - a to je reciklažna industrija gde bi se zapošljavali novi ljudi", dodao je pomoćnik ministra.
On je naglasio da su te takse ugrađene u cenu aparata koji se prodaju u Evropi i svetu, a da treba imati u vidu da tehnička roba neće biti skuplja samo zbog taksi već i zbog toga što građani Srbije plaćaju carinu 22 -23 odsto "zbog čega i sada plaćamo tehničku robu više nego građani u EU". On je dodao da ako proizvođači elektronske opreme budu sami uspostavili sistem reciklaže onda neće placati takse Fondu.
U Srbiji postoje samo tri firme koje se bave reciklažom elektronskog otpada, a Vesić naglašava da je neophodno da postoji još firmi za reciklažu drugih vrsta otpada koga ima u velikim količinama.
"Postoji mnogo različitih vrsta otpada, a mi nemamo dovoljno registarskih resursa i to je jedna od osnova koja treba da se reguliše ekološkim zakonima , odnosno da se uspostavi privredna grana reciklažne industrije", kazao je Vesić.
Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić rekao je ranije Tanjugu da je bez obzira na ekonomsku krizu u zemlji, potrebno uvođenje ekoloških taksi za buduće recikliranje različitih vrsta otpada i za njegovo uklanjanje.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=86264
 
Konacno jedna pametna odluka. Takva taksa je standard u nekim ekolosko-svesnijim zemljama. Dugo je trebalo da ljudi shvate da se od otpada moze jako lepo zaraditi. Dve dobre stvari u jednom.
 
Ta ekološka taksa bi mogla da bude odlična i veoma korisna stvar za ljude zapravo, ako se dobro sprovede.

Bilo bi dobro da, na primer, da je taksa manja za uređaje energetske klase A, a za uređaje niže klase da bude, je li, viša.

To bi ljudima zapravo i štedelo novac i podiglo svest o ekonomičnosti kod tehnike.

A ja mogu da se pohvalim da mi je u računaru sve RoHs Compliant. :]
 
"Ptica robot“ reciklira limenke
Autor: M. K. | 04.07.2009. - 09:44

robot-v.jpg


Ispred zgrade Opštine Vračar juče je pušten u rad prvi robot koji reciklira limenke, popularno nazvan „ptica robot“. Okupljeni ispred zgrade Opštine ubacivali su limenke u kljunove ovog robota, a za svaku ubačenu limenku dobijali su tiket zahvalnicu. Najinteresantnije je bilo najmlađima koji su se trudili da u njega ubace što više limenki.

Kad prolaznik priđe na blizinu od dva metra, „ptica robot“ ga animira govornom porukom, a zatim otvoriti kljun u koji treba ubaciti konzervu. Prolaznik po ubacivanju konzerve dobija tiket zahvalnicu. Na tiketu se nalaze i poruke kako treba čuvati životnu sredinu, a u planu je da sa tim tiketom ima i određene popuste za kupovinu ulaznica i korišćenje drugih usluga.
Predsednik Opštine Vračar Branimir Kuzmanović koji je pustio u rad prvu „pticu robota“ istakao je da mu je zadovoljstvo što može da predstavi još jedan projekat na zaštiti životne sredine Opštine Vračar.
- Nije bilo lako izboriti se da ova „ptica robot“ „sleti“ na Vračar…Projekat je isplativ. Ova deca će sigurno ubacivati konzerve - istakao je Kuzmanović.
Projekat je podržao i Sekretarijat za zaštitu živitne sredine.
- Lako ćemo mi sa decom. Teško nam je sa onima koji to nisu. Pozivamo odrasle da poštuju principe zaštite životne sredine, da se pobrinu da nam grad bude čistiji i da ostavimo ovu planetu za klince koji dolaze - rekao je Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine.
Autor koncepta i dizajna “ptice robota” Biljana Biba Vicković kaže da su veliku pomoć imali od inženjera sa Elektrotehničkog fakulteta.
- Ova ptica nije ona sa Mašinskog fakulteta. Imali smo veliki problem sa profesorima tog fakulteta koji su umesto deo projekta svoju ulogu shvatili kao nosioci. Ptica sa Mašinskog fakulteta je zaključana, ali se nadamo da će ona biti vraćena kako bi je rekonstruisali i postaviti u parku na Slaviji u septembru - kaže Vicković.
Ispred robota biće postavljena i tabla šta se ne sme ubacivati, a u planu je i postvljanje senzora koji će prepoznati plastiku i papir. Ukoliko se ubaci nešto drugo što nije limenka prolaznik ostaje uskraćen tiket zahvalnice.
Izvor: Blic

Ovo je super fora :)
 
a zašto su ovi kontejneri u dva posta iznad toliko skupi i zaje*******ani za nabavku kada izgledaju isto kao i obični kontejneri za đubre - samo im je poklopac drugačiji?

zašto grad pravi problem?
 
Evo kontejnera i u Ustaničkoj preko puta specijalnog suda.

2qmhooj.jpg


2rclaw7.jpg


11rt45w.jpg
 
Jesu i ovde kontejneri tako postavlljeni tako da se otvorima za ubacvanje otpada može prići samo kao stojiš na kolovozu?
Izgleda da je to opšta praksa.
Kao da su postavljeni na način koji najviše odgovara komunalcima da pridju kamionom, a da niko nije razmišljao kako izgleda ubacivanje otpada. Plusšto pravno-formalno savestan gradjanin koji hoće da reciklira pravi saobraćajni prekšraj dok ubacije flašu po flašu, konzervu po konzervu...
Ja ću nastaviti da bacam u ovaj kontejner u mom kraju (i jako me raduje što je obično pun i što tada komšije ostavljaju pune kese flaša pored) uprkos tomešto je neko ostavio mozak u tegli kada je osmišljavao ova "reciklažna ostrva". Pa bolje da ih je postavio ispred MAXI-ja.
Koliko je do mene, potrudiću se da ovo zaživi.

OFF - mislim da treba zabraniti flaširanje piva u PVC. To je u mnogo čemu bio kulturno-civilizacijski korak u nazad.
Uostalom, svi znaju da je jedno pivo jedinica mere za pola litra a da jedno poluvreme traje tri piva, i da se hladi na temperaturi od sat vremena pre utakmice u frižideru.
Sad se sve poremetilo...
 
Kontejneri su postavljeni sasvim normalno, ove moje slike su sa trotoara, a kao što se i na njima vidi, ručke su isto na toj strani, tako da tu stvarno nema nikakvih problema prilikom bacanja đubreta. Iskreno, nije mi palo na pamet da otvorim da vidim da li je neko nešto još ubacio.
 
Ali - otvori za ubacivanje su sa suprotne-ulične strane.
Ja sam, prvi put, pokušao da otvorim za ovu ručicu i nisam uspeo (a radim sklekove ujutru :) )
... jel neko pokušao da orvori kontejner?... Mislim, pitam :rolleyes: :D ...ja na kraju zaključio da su to ručice za pomeranje kontejnera.
 
Na bul. Vojvode Mišića su dobro postavljeni, ta neotvorljiva ručica je sa druge strane, i to je strana sa koje kamion uzima kontejner.
 
Da li to znači da se kontejner ne može otvoriti osim ako se ne "otključa" što rade ljudi iz čistoće kada ga prazne?To je dobro da ne bi mogao svako (klošari, sakupljači sekundarnih sirovina...) da pokupi njegov sadržaj.

Moja teorija važi samo ako su neotvorljivi pomoću ručki sa obe strane, što znači da bi shmeksi morao ipak da ode sa druge strane i sa ulice kroz one otvore ubaci otpad.
 
stefan23":16rny2az je napisao(la):
Da li to znači da se kontejner ne može otvoriti osim ako se ne "otključa" što rade ljudi iz čistoće kada ga prazne?To je dobro da ne bi mogao svako (klošari, sakupljači sekundarnih sirovina...) da pokupi njegov sadržaj.
Moja teorija je da se ne mogu otvoriti da ih ljudi ne bi koristili za bacanje običnog smeća :). Stoji da je moguće da se npr. tetrapak ubaci u kontejner za metal, ali je manja verovatnoća da će se desiti da đubre završi u pogrešnom kontejneru ("hmm, možda sa razlogom ne mogu da ubacim celu kesu u ovaj kontejner...")...

Samo se nadam da se neće naći osobe koje će namerno ubacivati svašta u te kontejnere :/...
 
Jedino što ne kapiram je što nisu stavili i kontejner za staklo. Inače, koliko sam mogao da vidim, u kontejneru za metal kod mene u naselju ima i nekih plastičnih i staklenih flaša... Stvarno su mogli da bar zalepe neke instrukcije šta u te kontejnere ide... Bar oni ne smrde i ljudi koji su već voljni da recikliraju mogli bi da se informišu tu kako da ih koriste. Ako ništa drugo, mogli bi da ubace neki pamflet uz račun za infostan. Ovako samo najveći entuzijasti koji se baš baš potrude da saznaju šta i gde treba da bacaju neće grešiti, pa se efekat postavljanja smanjuje.
 
Vrh