Šta je novo?

Reciklaža - Sortiranje otpada i nove tehnologije

evo u Swe - 6e po kom otkupljuju stare
1700125654756.png
 
pa onda najbolje kao muslimanska vera, operete se posle... to je najčistije
mozda, ali nismo navikli na to

neizbeljeni toalet papir bez mirisa je ekoloski prihvatljiv.

vano je d anema mirisa. Kod nas ljudi, a narocito zene, misle da je sve sto mirise dobro, a da su teelsni vonjevi losa stvar. Pa, supstanc ekoje se stavljaju u parfeme/fragrance izazivaju hormonalu neravnotesu. I kod nas i u rekama i ometaju razvoj zivog sveta.
 
mozda, ali nismo navikli na to

neizbeljeni toalet papir bez mirisa je ekoloski prihvatljiv.

vano je d anema mirisa. Kod nas ljudi, a narocito zene, misle da je sve sto mirise dobro, a da su teelsni vonjevi losa stvar. Pa, supstanc ekoje se stavljaju u parfeme/fragrance izazivaju hormonalu neravnotesu. I kod nas i u rekama i ometaju razvoj zivog sveta.
Побогу, шта прочитах... Ко то "ми" нисмо навикли на шта?
1700142314008.png

Не подцењујем никог, али људи побогу...
 
nema svako takvo kupatilo da bi mogao da se jednpostavno zapira
Ја ово доживљавам као питање личне хигијене у 21 веку, а не привилегију имућних.
Знам да у Србији постоје људи који нису отишли даље од свог родног места (нису имали где или не желе да чују/виде за боље), и да постоје чучавци, знам и да постоје септичке јаме, и знам да постоје људи који се купају само Недељом...
Али многе ствари зависе само и искључиво само од нас.
 
mislim da vecina gradjana nema bide u kupatilu. I ne samo kod nas. Ni u Holandiji vecina nema.
 
mislim da vecina gradjana nema bide u kupatilu. I ne samo kod nas. Ni u Holandiji vecina nema.
Нажалост, морам се сложити са статистиком (то сам и написао у горњем одговору).
Мучи ме само питање како се (и да ли се) наши туристи уздржавају на натпис "Do not flush the paper down the toilet", током летовања у Грчкој (статистички се тамо највише летује, али се може у обзир узети и било која друга дестинација).
 
cuo sam da se suzdrzavaju jer se plase kazni.
zasto se u grckoj radi tako?
Inace postoji tzv dr toalet. Izmet se skuplja na podlozi od piljevine, zatim se bace preko nivine ili papirni uvrus i pritisne jednim drvenim klipom. Posle sat ili dva nema smrada. Ovako osusen izmet koristi se za irgansku proizvodnju hrane.
 
obratite, molim vas paznju, na reciklazu sitne kartonske ambalaze.
puno se toga nakupi.
bolje je kupovati robu na meru, u rasutom stanju jer se ona pakuje u tanke papirne kese

20240215_101451.jpg
 
Картон може да се компресује након квашења и тако складишти до одношења смећа.
 
Da li imate info ko bi hteo da zaista preuzme besplatno neki kabasti namestaj u ne bas sjajnom stanju na teritoriji Beograda (Vracar)? Ne treba nista da plati samo da izfizikasie i odnese.
 
Mnogo deponija pored puta imamo u gradu. Čak i u prelepoj prirodi na avalskom putu, ljudi koji žive tu izbacuju smeće pored puta (znam jer mi roditelji žive tu). Uvek sam se pitao kako političarima, glumcima, direktorima i ostaloj eliti ne smeta djubre koje se nalazi pored autoputa posle zmaja prema aerodromu.

To je jedini aerodrom koji imamo u okolini i svi turisti, zvanice, poznati koji dolaze kod nas prvo što ugledaju kada se uključe na autoput su trosedi, dvosedi i ostali kabasti otpad koji se nalazi u onoj šumi pre T6. Neverovatno da su bogati i uticajni ljudi na to indiferentni i da im ne smeta. Da niko ne primeti koliko smo štrokavi.
 
Evo zašto je bitno da svi recikliramo.

Dolazimo u situaciju da novoizgrađena sanitarna deponija u Vinči neće biti u mogućnosti da primi sav otpad koji stvorimo.



„Problem sa Vinčom je što sada prima više otpada nego što je to predviđeno projektom. To znači da će mnogo brže da se potroši kapacitet zato što ne postoji takozvana primarna selekcija otpada. Sve što prime oni spale ili odlažu na deponiju. Nema onog dela koji ide nazad na reciklažu. Da bi se pronašlo rešenje, mora da se uradi nova analiza celog upravljanja sistemom, da se vidi šta je to što nedostaje. Beogradu nedostaje primarna selekcija i to pre nego što otpad stigne na deponiju. Čitav lanac upravljanja otpadom mora da se revidira, da se unapredi, da bi sistem bio održiv“
 
Problem broj 1:
90% plastike u svakodnevnoj upotrebi se NE reciklira (nigde, ni u svetu)


Problem broj 2:
Sama komunalna preduzeća i institucije nemaju volju da se poveća reciklaža. One sive kockaste kante što su postavljane po Beogradu, sa tri pregrade (papir, plastika, mešano) su samo fasada da političari pokupe glasove i pohvale a ekološke organizacije fondove. Nema ništa od sortiranja otpada, na kraju sve završi u istom kamionu i na istoj deponiji.


Problem broj 3:
Dokle god se sve i svašta pravi tako da se potroši i baci - od kese, preko mobilnog pa sve do automobila, pa i zgrada - džaba nam i najbolja reciklaža na svetu, kad nema te deponije i tog sistema koji bi mogao sve to da obradi. Na primer mi ljudi danas imamo faking punjenja za štampače koja uzimaju dvaput više zapremine od samog praha koji sadrže, a svaki ima fazon 200 gr plastike i još i mikročip. A dnevno ih se u svetu baci i proizvede na desetine miliona. Isto tako imamo mobilne telefone koji se prave tako da čak i ako ti potraje 4 godine, mož' se ..... kada ti se kapacitet baterije sroza i telefon postane neupotrebljiv, a korporacija prestala da pravi zamenu još pre 3 godine.

Ali ajde recimo da zanemarimo ovaj problem broj 3 - iako je on zapravo najgori ali zanemarimo ga sad jer nije nešto na šta običan čovek utiče dnevno... postavlja se pitanje kako nadležni uopšte misle da bilo ko bilo šta sortira i reciklira ako će ionako sve da završi u istom kamionu, a mnogo toga biti napravljeno od plastike koja se prosto ne reciklira.


Ceo sistem je globalno debilan i nakaradan, nije to samo do Srba. Da, prosečan Nemac reciklira više nego Srbin, ali i taj njegov doprinos je osakaćen izradom plastike koja se ne reciklira. A i njegov output đubreta bi bio manji da danas u konzumerizmu se sve ne pravi tako da se plati, potroši i baci.

I o čemu onda dalje da pričamo... Možemo da pričamo i apelujemo do sutra. Niti će korporacije ukinuti konzumerizam, Planiranu zastarelost i potrošna smeća od proizvoda, niti će se nadležni ovde upinjati da zaista uvedu i zavedu reciklažu.


I da, NIN ispravno pogađa - jedan od razloga što se Vinča puni brže od planiranog jeste i to što je Beograd otežao u odnosu na 2021. A otežao je za jedno 200.000 Rusa. Samo što o tome retko ko govori u javnosti i svi otpisuju sa floskulama "ma samo vam se čini da ih ima puno, zapravo ih je 7 hiljada a i oni će sutra već da odu"...



Živimo u doba velikog opšteg samozavaravanja. Od Srbije pa sve do svetskog nivoa.
 
Poslednja izmena:
Reciklaža aluminijumskih konzervi - popusti u Idea objektima

lokacije za reciklažu konzervi.png





 
Pitanje:
Da li neko zna šta se kod nas desi sa otpadom ispumpanim iz septičkih jama. Vidim da se po svetu dosta pričao tome kako je to "blago" i smislu cirkularne ekonomije (kao, posle prerade, đubrivo, ili čak kao izvor metana).
 
Углавном се источи у неке канале или канализацију. Неки градови имају погоне за прераду отпадних вода.
 
Nekoliko clanaka o tome kako je danasnje recikliranje zapravo korporativna laz.
Treba smanjiti potrosnju.
U tom smislu, globalno osiromasanje je ekoloska sansa.


Sve veća upotreba plastike delimično je vođena frakingom. Postalo je daleko jeftinije od papira i stakla; ovo je veoma primetno u kuhinji. Fracking proizvodi etan zajedno sa metanom i predstavlja sirovinu za plastiku. Ogromna ulaganja su napravljena u plastiku jer je sirovina jeftina, pošto se etan treba otarasiti. A javni novac se deli petrohemijskoj industriji za izgradnju više fabrika. Nema veće upotrebe od plastike, zar ne? J-LS se često povezuje sa DeSmog-om na temu plastike.
 
Vrh