Problem broj 1:
90% plastike u svakodnevnoj upotrebi se NE reciklira (nigde, ni u svetu)
Billions of tons of plastic have been made of the past decades, and much of it is becoming trash and litter, finds the first analysist of the issue.
education.nationalgeographic.org
Problem broj 2:
Sama komunalna preduzeća i institucije nemaju volju da se poveća reciklaža. One sive kockaste kante što su postavljane po Beogradu, sa tri pregrade (papir, plastika, mešano) su samo fasada da političari pokupe glasove i pohvale a ekološke organizacije fondove. Nema ništa od sortiranja otpada, na kraju sve završi u istom kamionu i na istoj deponiji.
Reciklaža u Srbiji je pomalo neuhvatljiva tema. Pokušavamo da je razotkrijemo uz pomoć GPS trakera u otpadu i ekspertskih uvida.
klima101.rs
Problem broj 3:
Dokle god se sve i svašta pravi tako da se potroši i baci - od kese, preko mobilnog pa sve do automobila, pa i zgrada - džaba nam i najbolja reciklaža na svetu, kad nema te deponije i tog sistema koji bi mogao sve to da obradi. Na primer mi ljudi danas imamo faking punjenja za štampače koja uzimaju dvaput više zapremine od samog praha koji sadrže, a svaki ima fazon 200 gr plastike i još i mikročip. A dnevno ih se u svetu baci i proizvede na desetine miliona. Isto tako imamo mobilne telefone koji se prave tako da čak i ako ti potraje 4 godine, mož' se ..... kada ti se kapacitet baterije sroza i telefon postane neupotrebljiv, a korporacija prestala da pravi zamenu još pre 3 godine.
Ali ajde recimo da zanemarimo ovaj problem broj 3 - iako je on zapravo najgori ali zanemarimo ga sad jer nije nešto na šta običan čovek utiče dnevno... postavlja se pitanje kako nadležni uopšte misle da bilo ko bilo šta sortira i reciklira ako će ionako sve da završi u istom kamionu, a mnogo toga biti napravljeno od plastike koja se prosto ne reciklira.
Ceo sistem je globalno debilan i nakaradan, nije to samo do Srba. Da, prosečan Nemac reciklira više nego Srbin, ali i taj njegov doprinos je osakaćen izradom plastike koja se ne reciklira. A i njegov output đubreta bi bio manji da danas u konzumerizmu se sve ne pravi tako da se plati, potroši i baci.
I o čemu onda dalje da pričamo... Možemo da pričamo i apelujemo do sutra. Niti će korporacije ukinuti konzumerizam, Planiranu zastarelost i potrošna smeća od proizvoda, niti će se nadležni ovde upinjati da zaista uvedu i zavedu reciklažu.
I da, NIN ispravno pogađa - jedan od razloga što se Vinča puni brže od planiranog jeste i to što je Beograd otežao u odnosu na 2021. A otežao je za jedno 200.000 Rusa. Samo što o tome retko ko govori u javnosti i svi otpisuju sa floskulama "ma samo vam se čini da ih ima puno, zapravo ih je 7 hiljada a i oni će sutra već da odu"...
Živimo u doba velikog opšteg samozavaravanja. Od Srbije pa sve do svetskog nivoa.