Šta je novo?

Reciklaža - Sortiranje otpada i nove tehnologije

Pa da, pisao sam ranije da ta njesra imaju neku hemiju zbog koje ispuštaju kancerogene materije dok stoje uskladištene ili pored kase, a uz to imaju i supstance koje razaraju kožu onih koji ih stalno dodiruju. Ne znam kako je u svakom marketu, ali znam da su mi se u jednom žalii, mislim da je ili Maxi ili Idea, da ovi koji ih stalno dodiruju (kasirke) imaju problema sa kožom na rukama i da im koža stalno puca. Jer iste te supstance koje pomažu da se razore molekuli najlona (ili polistirena, čega već...) isto tako pomažu da se razaraju i molekuli kože. Ali ne vredi, sada ti je u modi ta neka @Kailan ekologija, koja nalaže da nije bitno koji je krajnji rezultat neke ekološke borbe, nego da to sve zvuči i deluje kul pred kamerama i javnosti. Čak i onda kada se otvoreno zna i pokaže da ništa od toga ne donosi ni dinar više od ulaganja u ekologiju i ekološke akcije čišćenja. A o zdravlju tih koji rukuju s tim kesama dok im koža puca, da ne govorimo. Ko ih šljivi bre, jbg, to je za viši cilj - za čistije reke. Iako reke nisu ič čistije, ali nema veze, pravićemo se svi da jesu.
 
Inače po zapadnoj evropi najčešće ne možeš bilo šta bilo gde da "unovčiš" nego proizvode koje prodaje jedan lanac možeš da vratiš u taj isti i da dobiješ računčić koji možeš da pokažeš samo u tom istom lancu. Meni to govori da su ti trgovinski lanci integrisani u sistem reciklaže, i to ne samo na sakupljačkoj osnovi nego možda i jače i da su oni tu našli svoj interes. Ja mislim da je to dobar pravac u kom bi mi mogli da krenemo. Ono što nas koči je to što nemamo svoje jake lance, nego strance robovlasnike tipa lidla koji će uzeti svašta nazad al će ti dati jedan veliki cvrc :)
Možeš da vratiš bilo gde. Imaš dva tipa ambalaže, povratnu kao i u Srbiji i ovu za naknadu koju vraćaš gde hoćeš.

Lidl ima mašine za gutanje slične ovom od Željka Pinka šta su postavljene po Beogradu.

Poslano sa mog M2007J3SG koristeći Tapatalk
 

URBANI EKO PROJEKT – VINKOVCI ZAMIJENILI PRIRODNA STABLA METALNIM


Gradsko-zelenilo-Vinkovci.jpg


U svijetu u kojem se sve više ljudi okreće umjetnom, stabla od reciklirane plastike i metala su postala neizbježan trend, posebno u gradovima, koji će zamijeniti prirodna stabla. Među njima se našao i grad Vinkovci, jedan od prvih gradova u Republici Hrvatskoj, koji je donio nesvakidašnju odluku i uveo metalna stabla u Lapovačkoj ulici. Naime, u posljednjih nekoliko godina, u Vinkovcima je uočen problem sa psima koji uriniraju po mladim stablima. Taj problem je postao sve veći u visoko urbaniziranim područjima grada Vinkovaca, kao što su npr. Lapovci. Ovakva situacija ne samo da dovodi do estetskih problema, već ima i ozbiljne posljedice na zdravlje i život stabala.

Osim toga, s prirodnim stablima uvijek postoje i drugi problemi kao što su otpadanje lišća, zagađenje tla, štetnici, bolesti i troškovi održavanja. S druge strane, umjetna stabla su bez navedenih problema. Ne morate ih zalijevati, ne trebate se brinuti o bolestima i štetnicima, neće otpadati lišće, a kada dođe vrijeme za čišćenje, lako se brišu čak i najobičnijom pamučnom tkaninom. Također, umjetna stabla su uvijek zelena i lijepa, bez obzira na vrijeme i doba godine.

Uz to, reciklirana plastika i metal su izdržljivi materijali, što znači da će stabla biti dugotrajna i da će trajati mnogo dulje od prirodnih stabala koja mogu izgubiti svoju ljepotu i funkciju s vremenom.

Nadalje, postavljanjem umjetnih stabala u gradove može se riješiti problem smanjenja zelenih površina u urbanoj sredini. Umjetna stabla mogu se postaviti gotovo bilo gdje, čime se otvaraju nove mogućnosti za stvaranje zelenih površina. Također, upotreba recikliranih materijala za izradu stabala pomaže u održavanju održivosti i štiti prirodu.

Ukratko, umjetna stabla su praktičnija, dugotrajnija, ljepša i ekološki prihvatljivija opcija od prirodnih stabala. Kada se uzmu u obzir svi navedeni čimbenici, jasno je da umjetna stabla predstavljaju bolju alternativu prirodnim stablima, te bi se trebala koristiti kao prva opcija za uređenje urbanih sredina.

 
To je sarkazam i zaje.... jer nema stabala

Poslano sa mog M2007J3SG koristeći Tapatalk
 
Ako ne znaš šta ćeš sa teglama, moj savet: odnesi seljacima/prodavcima na pijaci. Oni će znati da ih iskoriste, npr. za pakovanje svojih proizvoda. Uvek ćeš naći nekoga kome treba. Sa jedne strane, staklo je ponovo upotrebljeno (i priroda sačuvana), sa druge strane, nekome si smanjio troškove jer bi te iste tegle morao da kupi.

Takođe, kada iskoristiš kartonsku ambalažu za jaja, isti savet, pogledaj ko prodaje jaja, rado će uzeti i iskoristiti.

Valja se podsetiti.

Ako imate:
- staklene flaše (npr. od vode, od vina, isl)
- staklenu ambalažu (npr. od meda, od džema, isl)
- kartonsku ambalažu za kokošja jaja

Kada idete na pijacu, ponesite sa sobom, i dajte je vašem prodavcu, ili nekom ko prodaje jaja, pravi sokove, isl. Rado će ih uzeti, a vi doprinosite očuvanju sredine.

Budući da ima puno kivnih na velike trgovce, pomislite ovako: to je novac koji trgovac neće zaraditi, jer neće prodavati ambalažu. A i vaš prodavac će imati uštedu.

U svakom slučaju, imaćemo bolju životnu sredinu - kako u smislu čistoće, tako i u psihološkom smislu (videćete kako će se prodavac sa tezge obradovati, a i kupci u okolini će to podržati).
 
Spominjao sam ja koncept radnji koje prodaju robu na kilograme/litre, a mušterije sami donose svoje ambalaže - bilo kutije, činije, flaše, šta god. Realno gledano, takav koncept radnji bi bio veliki spas za čovečanstvo, otpad bi se smanjio u ogromnom procentu. Ali je to već nerealno, bar dok ne bude jednog dana neki zakon gde se zabranjuju pakovanja.

Meni je fascinantno na primer u Metrou, gde postoji određena roba u velikoj količini koja ima svoje pakovanje - a u pitanju je voće i povrće. I onda npr. ima iseckanih komada, pa velika količina, pa onda na to još jedno plastično pakovanje. Da, razumem da je to super za gastronomiju, ušteda vremena i tako to - ali brate mili. Kupuje se iseckani krastavac, koji ima već svoju prirodnu zaštitu. Isto tako i u "normalnim" radnjama, krastavac upakovano u plastičnoj foliji. I sve te tako slične gluposti.
 
Kako neke korporacije zamišljaju spasavanje planete:
2.66932892.jpg


Da stvar bude gora, mnogi domaći proizvođači pića i sokova su brže bolje poleteli u ovu akciju ko muve na g..no. Iako cela Srbija zna da ovde postoji akcija i pokret ''Čep za hendikep'' kojom svi skupljanjem čepova pomažemo udruženjima hendikepiranih da kupuju kolica i pomagala.

A lično smatram da ko je dovoljno normalan da baca praznu flašu soka u kantu, obično sa njom baca i čep, ako ga već ne uzima za ''Čep za hendikep''.

Ali eto... ljudi u Koka Koli odlučili da moraju da urade nešto ''ekološko'' a pošto nisu znali šta drugo, vele ajde da prospemo priču kako nas potrovaše odbačeni čepovi...
 
Veće njesra skoro nisam video. Ako ne odvojim fizički čep od flaše, potrošim minimum 1min da nacentriram da može da se zatvori. A i nervira to što sada gotovo redovno ostaje jedan kraj plastike koji drži čep da štrči sa strane.​
 
Promena za čep nema veze sa Koka Kolom, nego sa regulacijom EU. Ona stupa na snagu valjda krajem sledeće godina, mada nisam siguran tačno kada. Tako da su oni svi morali da smisle nešto, pa i domaći proizvođači koji izvoze u EU. Pretpostavljam da je manji trošak da imaju iste ambalaže za domaće i strano tržište.
 
Aha, sad kad si mi rekao vidim da je to neki EU mumbo jumbo...
Pa dobro... I oni nekad pogreše odnosno odvale glupost.

Hvala Mare na ispravci.
 
The EU regulation

The EU Directive 2019/2024 requires single-use plastic beverage bottles with a capacity of up to 3 liters to be fitted with caps that remain on the container throughout its service life from July 2024. The goal: closures should no longer end up in the environment or be lost for recycling.

-----------------------

EU bolje da je ovo uvela za pivske flaše umesto što jedu g...a uvođenjem za flaše od sokova. Jer mislim, odokativno govoreći, milion puta sam video kako neko ko kreće do kante (uključujući i mene) refleksno stavlja čep koji se može zavrnuti natrag na flašu. Dok sam isto tako milion puta gledao kako ljudi koji piju pivo (van svog doma) po otvaranju istog bace čep gde god stignu.

Ovo naravno govorim za Srbiju i delove Balkana.
 
Upravo.

EU nekad ima neke smislene prakse i polise (npr sviđa mi se kako drže Gugl, Fejkbuk i drugare na uzdi) ali za neke druge su potpuni zgubidani.

Lično mislim da treba više investirati u one sojeve bakterija koje razgrađuju plastiku, i tehnologije vezane za njih.
 
Koliko je citava zelena agenda laz i koliko se problemi koje je uzrokovala tehnologija ne resavaju tehnologijom, govori i ova slika lazne biorazgradive kese, koja je posle 3 godine sasvim nerazgradjena

1692353610745.png
 
Istraživači su pronašli mikroplastiku unutar tkiva ljudskog srca - iako, kako naučnici primećuju, to ne bi trebalo da bude previše iznenađujuće.

„Svuda gde naučnici traže mikroplastiku“, kaže se u saopštenju za štampu o novom istraživanju, „pronašli su je“.

Bilo da se radi o hrani, vodi, vazduhu, pa čak i nekim delovima ljudskog tela, mikroplastika je apsolutno svuda. I, kako se ispostavilo, ljudsko srce, jedan od najdubljih organa tela, nije pošteđeno.

Međunarodni tim istraživača sproveo je pilot studiju prikupljanjem uzoraka srčanog tkiva od 15 pacijenata tokom operacije srca, kao i uzoraka krvi od polovine ovih učesnika.

Njihovi preliminarni nalazi, objavljeni u časopisu Environmental Science & Technologi, sugerišu da je „mikroplastika neočekivano uvedena tokom procedura“.

Koristeći laserske instrumente za direktnu infracrvenu sliku, istraživači su otkrili "desetine do hiljade pojedinačnih mikroplastičnih komada u većini uzoraka tkiva", iako su, kako se navodi u saopštenju, "količine i materijali varirali između učesnika".

Tim je otkrio osam vrsta plastike u tkivima, uključujući polietilen tereftalat, koji se prvenstveno nalazi u poliesterskoj odeći, i polivinilhlorid ili PVC.

https://www.yahoo.com/news/scientists-puzzled-plastic-fragments-inside-110037805.html


Ili kapitalizam ili mi!
Smrt kapitalizmu!
 
Хајде флашице за води и некако са чепом који се не може одвојити, али сад нема шансе попити јогурт из оног мањег катронском паковања а да се после не буде сав мусав од јогурта.
 
JOŠ DVA APARATA ZA RECIKLAŽU AMBALAŽE U LIDLU: DONIRAJ ILI UMANJI SVOJ RAČUN

Do sada su potrošači u sklopu pilot projekta „Dobro se reciklažom vraća“, imali priliku da u Novom Sadu i Nišu za svaku vraćenu Lidl PET i ALU ambalažu doniraju po 5 dinara fondaciji „Budi human“, a od sada će imati mogućnost i da sebi obezbede vaučer koji im donosi umanjenje računa u iznosu od 5 dinara za svaku vraćenu ambalažu. Dodatno, postavljena su i još 2 nova aparata za reciklažu u prodavnicama u Beogradu.

U sklopu proširenja Lidlovog ekološko-humanitarnog projekta, osim mogućnosti da potrošač izabere da li za reciklažu povratne Lidl ambalaže želi da na aparatu preuzme vaučer za umanjenje računa, ili da donira fondaciji „Budi human“, danas su u još dve Lidlove prodavnice postavljeni aparati za reciklažu ambalaže. Pored potrošača u Novom Sadu i Nišu, sada će i Beograđani imati mogućnost da recikliraju na Vidikovcu u ulici Kneza Višeslava 61V i u Borči, na adresi Bratstva i jedinstva 2D.
 
Sta vas sprecava da kupujete eko ubruse i toalet papir?
Da li vam se svidja da papir bude beo kaao sneg a reke zagadjene izbeljivacima?
Tragovi prljavstinei/ili izmeta lepo se vide i na svetlo smedjem eko papiru.

Eko%20ubrus%20
 
Sta vas sprecava da kupujete eko ubruse i toalet papir?
Da li vam se svidja da papir bude beo kaao sneg a reke zagadjene izbeljivacima?
Tragovi prljavstinei/ili izmeta lepo se vide i na svetlo smedjem eko papiru.

Eko%20ubrus%20
Gde se moze kupiti ovaj proizvod? pozz
 
Moze se kupi na Bajlonovoj pijaci.
A postoji slicna marka i u Amanovim prodavnicama
 
Kad razmišljamo o očuvanju životne sredine, o tome da su nam reke, jezera i zemljište zatrovani raznim smećem, a potom i hemikalijama koje ono ispušta, odmah pomislimo na - reciklažu.




Međutim, nije svaka reciklaža dobra i po životnu sredinu i po nas. Na primer, papiri sa visokim sadržajem recikliranog materijala su očigledno pravi put u održivotsti, nažalost, ove vrste papira uglavnom sadrže BPA, koji se široko koristi u papiru napravljenom za termalne štampače koji proizvode račune (koji se zatim recikliraju i pretvaraju u drugi papir). Mastilo u novinama (koje se često reciklira) je još jedan izvor BPA.


BPA u toalet-papiru​


BPA je endokrini disruptor. Studije na životinjama to povezuju sa rakom i ranim pubertetom, a najmanje jedna epidemiološka studija pokazuje da odrasli sa višim nivoima BPA u urinu imaju povećane stope različitih metaboličkih poremećaja (uključujući dijabetes i kardiovaskularne bolesti).


Nemoguće je znati, naravno, kakve su stvarne zdravstvene posledice dodiravanja toalet-papirom sa tragovima BPA po našim najosetljivijim delovima tela. Ali čini se razumnim da izbegnemo ovu izloženost onoliko koliko je to moguće.


Izbegavanje BPA u toalet papiru – ovo su dva potencijalna rešenja.


1. Koristite nebeljeni toalet-papir​


Upotrebom nebeljenog toalet-papira, koji je napravljen od 100 odsto celuloze, zaštitićete svoje najintimnije regije od potencijalno opasnih alergenih reakcija, ali ćete izbeći i akumuliranje štetnih i vrlo opasnih hemikalija u svom telu.


Nebeljeni toalet-papir je u braon boji, prirodnoj boji celuloze, a prilikom proizvodnje on ne prolazi kroz završni proces izbeljivanja hlorom, te zato čuva svoju prirodnu boju. Nebeljeni toalet-papir je budućnost koja brzim koracima stiže ka nama.


2. Kupujte od proverenog proizvođača – čitajte deklaracije​


Kako biste zaštitili sebe, svoje prijatelje i porodicu od raznih zdravstvenih problema za koje su okidači hemikalije iz proizvoda koje svakodnevno koristite, obavezno čitajte deklaraciju.

Ova marka ima skoro svuda:
perfex-cotton-like-prirodna-boja-papira-toalet-papir
 
pa onda najbolje kao muslimanska vera, operete se posle... to je najčistije
 
Vrh