VeniVidiVici
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 07.08.2015.
- Poruke
- 1.175
- Pohvaljen
- 4.210
Osnovno načelo ekološkog ponašanja i razmišljanja je: REDUCE - REUSE - RECYCLE
1) SMANJITI upotrebu resursa. Koliko puta sam se nagledao u tom Maksiju kako se najmanja sitnica pakuje u kese - čak i da se samo jedan limun kupi, uredno će se spakovati u kesu. Pa će na kasi ta kesa da se stavi u kesu. I tako, potpuno nepotrebno smo potrošili dve kese. Zašto ne iskoristiti neki postojeći ceger, koji će izdržati da bude korišćen i nekoliko stotina puta.
2) PONOVNO ISKORISTITI. Na primeru te iste kese (ako smo već morali da je uzmemo). Iskoristiti je ponovo - makar bila upotrebljena za bacanje đubreta. Koliko sam puta video ljude da bacaju te kese u kesu za đubre.
3) RECIKLIRATI. Tek kada smo učinili korake 1 i 2, i tek tada, pokušati da predmet promeni svoj oblik, i vrati se kroz neki drugi oblik. Reciklaža nije uvek rešenje - zaboravljamo da u mnogim slučajevima, resursi potrebni za reciklažu (npr. energija) su ogromni, i takođe doprinose zagađenju čovekove sredine (doduše u manjoj meri nego da nema reciklaže).
Ne znam šta ste se svi uhvatili za taj Maksi. Što se mene tiče, sram da ih bude što ranije nisu krenuli da naplaćuju kese, i što odmah nisu stavili više cene. Kao što neko reče, daleko smo mi od ekološke osvešćenosti. U toj silnoj bahatosti (neko će meni da naplaćuje kese) zaboravljate da ova planeta ima ograničene resurse - to možda zvuči suviše teoretski... ali razmislite da proizvodnja te kese direktno truje vas i vašu decu. Da plastika koja završi u prirodi, rekama - ulazi u sistem ishrane - pa i u vaše stomake. Baterija koju bezbrižno bacate u otpad - tj. njeni sastojci završavaju u vodi koju pijete...
A inače, država smo mi. Država je ogledalo njenog naroda. Da postoji svest o opštoj dobrobiti, teško da bi ta ista država mogla da čini sve što (ne) čini. Ali bitno je da budu zadovoljeni sitni interesi - besplatna kesa, slobodan uvoz jeftinih krntija sa bogatog Zapada, uvoz tehnologije koja je u celom svetu zabranjena, itd. itd... Ali, nama je uvek neko drugi kriv. Uvek nam je teško da sami sebe sagledamo i prihvatimo našu odgovornost.
1) SMANJITI upotrebu resursa. Koliko puta sam se nagledao u tom Maksiju kako se najmanja sitnica pakuje u kese - čak i da se samo jedan limun kupi, uredno će se spakovati u kesu. Pa će na kasi ta kesa da se stavi u kesu. I tako, potpuno nepotrebno smo potrošili dve kese. Zašto ne iskoristiti neki postojeći ceger, koji će izdržati da bude korišćen i nekoliko stotina puta.
2) PONOVNO ISKORISTITI. Na primeru te iste kese (ako smo već morali da je uzmemo). Iskoristiti je ponovo - makar bila upotrebljena za bacanje đubreta. Koliko sam puta video ljude da bacaju te kese u kesu za đubre.
3) RECIKLIRATI. Tek kada smo učinili korake 1 i 2, i tek tada, pokušati da predmet promeni svoj oblik, i vrati se kroz neki drugi oblik. Reciklaža nije uvek rešenje - zaboravljamo da u mnogim slučajevima, resursi potrebni za reciklažu (npr. energija) su ogromni, i takođe doprinose zagađenju čovekove sredine (doduše u manjoj meri nego da nema reciklaže).
Ne znam šta ste se svi uhvatili za taj Maksi. Što se mene tiče, sram da ih bude što ranije nisu krenuli da naplaćuju kese, i što odmah nisu stavili više cene. Kao što neko reče, daleko smo mi od ekološke osvešćenosti. U toj silnoj bahatosti (neko će meni da naplaćuje kese) zaboravljate da ova planeta ima ograničene resurse - to možda zvuči suviše teoretski... ali razmislite da proizvodnja te kese direktno truje vas i vašu decu. Da plastika koja završi u prirodi, rekama - ulazi u sistem ishrane - pa i u vaše stomake. Baterija koju bezbrižno bacate u otpad - tj. njeni sastojci završavaju u vodi koju pijete...
A inače, država smo mi. Država je ogledalo njenog naroda. Da postoji svest o opštoj dobrobiti, teško da bi ta ista država mogla da čini sve što (ne) čini. Ali bitno je da budu zadovoljeni sitni interesi - besplatna kesa, slobodan uvoz jeftinih krntija sa bogatog Zapada, uvoz tehnologije koja je u celom svetu zabranjena, itd. itd... Ali, nama je uvek neko drugi kriv. Uvek nam je teško da sami sebe sagledamo i prihvatimo našu odgovornost.