Razni projekti

[Babyaardvark]

solecar » Wed Nov 04, 2020 8:37 pm[/url]":1nfw623n]

Posmatrač » 03 Nov 2020 23:27[/url]":1nfw623n]Jedni drugima kafu da dodaju kroz prozor...

U SAD je česta pojava u mnogim manjim gradovima ili pojedinim predgrađima većih gradova.

Mozda ponegde ima kuca izmedju kojih bocno nema razmaka, recimo kod townhouse komjunitija, ali u US gotovo nigde nema kanjonskih ulica. Eventualno cantar Bostona,a li je ta matrica iz 18 veka

 

[Вожд]

Pogledajte prilog 9
Винодолска

Угриновачки пут

Милоша Мамића

Прегревица

Прегревица

Прегревица

Прегревица

Прегревица

Прегревица

Прегревица.

 

[SRBO]

Уие ала "цецесије"

Мада пример из Прегревице с браон фасадном циглом није лоше. Најбоље је оно у Милоша Мамића, можда један од најбољих примера шта се може постићи ако се користи тај стил али како треба с осећајем за естетику. Али зато оно испод у Прегревици је сачувај Боже

 

[Piccolo]

Da ovo u Miloša Marića je baš fino, pritom retkost su fasade koje se rade ovim kamenom u Bg.

 

[stf]

zexland » 04 Нов 2020 06:28 pm[/url]":5e3tazsr]Kanjoni i klisure Beograda. Predratni urbanizam je za nas danas nedostizan.

Samo da dodam da itekako opstaju nizi objekti svuda po svetu iako su okruzeni za visokim objektima. Samo sto se u iole uredjenijiim sistemima takvi objekti stite. Prirodni proces koji je nazalost vodjen iskljucivo profitom. A to je naravno potpuni besmisao.

Rusenjem ove kuce konkretno, rusi se i poslednji trag nekadasnjeg starog Beograda. Kada se izgradi ova bezlicna nova 6ospratnica cela ulica ce izgubiti na patini i izgledace kao da je taj deo grada maltene juce nikao.

Пази, предратни становници Врачара и ови данас су различита фела и имали су различит поглед на то какав живот у граду желе. Некада је бити имућан значило имати кућу са двориштем, имати зеленило, имати дрво и имати ваздуха и сунца. Станови су грађени у рентијерским зградама за нижу средњу или нижу класу.

Данас, бити имућан и живети на Врачару значи живети у кавезу без сунца, зеленила, тротоара и паркинга. Заправо, данашња висока класа Београђана живи квалитетом живота предратне средње и ниже класе.

 

[SRBO]

Мислиш служе да се "вежу" паре и можда за издавање

 

[Kailan]

stf » Чет Нов 05, 2020 9:52 am[/url]":3lp0nqer]

zexland » 04 Нов 2020 06:28 pm[/url]":3lp0nqer]Kanjoni i klisure Beograda. Predratni urbanizam je za nas danas nedostizan.

Samo da dodam da itekako opstaju nizi objekti svuda po svetu iako su okruzeni za visokim objektima. Samo sto se u iole uredjenijiim sistemima takvi objekti stite. Prirodni proces koji je nazalost vodjen iskljucivo profitom. A to je naravno potpuni besmisao.

Rusenjem ove kuce konkretno, rusi se i poslednji trag nekadasnjeg starog Beograda. Kada se izgradi ova bezlicna nova 6ospratnica cela ulica ce izgubiti na patini i izgledace kao da je taj deo grada maltene juce nikao.

Пази, предратни становници Врачара и ови данас су различита фела и имали су различит поглед на то какав живот у граду желе. Некада је бити имућан значило имати кућу са двориштем, имати зеленило, имати дрво и имати ваздуха и сунца. Станови су грађени у рентијерским зградама за нижу средњу или нижу класу.

Данас, бити имућан и живети на Врачару значи живети у кавезу без сунца, зеленила, тротоара и паркинга. Заправо, данашња висока класа Београђана живи квалитетом живота предратне средње и ниже класе.

Имате представу о градском урбанизму која суштински није компатибилна са мултимилионским градовима већ се базира на романтизовању Београда када је имао становника колико данас има просечно село. Чак и у старим градовима са високом популацијом су "кањон улице" биле доминантан вид развоја градског језгра зато што штите од екстремних температура, сунца и олуја, олакшавају транспорт и омогућавају људима да брзо стигну где желе пешке јер заузимају мању површину.

Дубровник:

Токио:

Маракеш, Мароко:

Заправо су широки булевари уз ниске зграде изузетак који је настао у Европи због централизације када су се богаташи досељавали у градове са својих сеоских имања али то није предвиђало милионе становника.

Проблем са кањон-улицама у Београду данас је што нису пешачке већ пуне аутомобилског саобраћаја па се издувни гасови дуже задржавају због недостатка ветра и загађење је веће. Нешто слично је присутно у Солуну који и сам због високих зграда има поприлично вертикалан улични фронт у односу на ширину улица.

 

[Johnest_Hon]

H. M. Tepića

 

[Biciklistkinja]

Nije baš za porediti urbanizam srednjeg veka gde su gradovi bili zgusnuti zbog vojne odbrane grada i ovaj današnji koji ipak treba da neguje što bolji kvalitet življenja. I jedna stvar je živeti u srednjevekovnom gradu u uličici bez drveća gde je priroda odmah pored grada i gde je čovek bio okružen prirodnim materijalima, a druga stvar je danas gde su automobili, mnogo veći broj ljudi i gde se priroda nalazi desetinama kilometara od Vračara.

 

[Igor]

Par postova je prebčeno u temu Makiško polje na sledećem linku viewtopic.php?f=21&t=3267&start=450

 

[Kailan]

Biciklistkinja » Чет Нов 05, 2020 12:36 pm[/url]":3ti2fhrq]Nije baš za porediti urbanizam srednjeg veka gde su gradovi bili zgusnuti zbog vojne odbrane grada i ovaj današnji koji ipak treba da neguje što bolji kvalitet življenja. I jedna stvar je živeti u srednjevekovnom gradu u uličici bez drveća gde je priroda odmah pored grada i gde je čovek bio okružen prirodnim materijalima, a druga stvar je danas gde su automobili, mnogo veći broj ljudi i gde se priroda nalazi desetinama kilometara od Vračara.

Природа је била одмах поред града управо зато што су градили стиснуто у висину па је већи број људи могао да живи на мањем простору а остатак препусти природи. По том принципу је заправо 3/4 Хонг Конга нетакнута природа али су зграде високе и збијене да би било простора за њу. Да су у средњовековним градовима имали широке булеваре и ниске зграде, природа би била далеко даља од центра.

То наравно не значи да је нужно прихватити један од два екстрема, само напомињем да већина форумаша овде одбија да прихвати чињеницу да све има своју цену и да у урбанизму није могуће имати висок број становника и сеоску идилу.

Сад, постоје два начина на који је могуће имати мултимилионски зелен град:

а) у случају отворених блокова то је у суштини принцип блокова 70 и 45, са високим солитерима окруженим зеленилом. Заправо, ти блокови имају већу густину насељености од Врачара а далеко су зеленији.

б) у случају затворених блокова то би исто захтевало градњу у висину али би простор унутар блокова зграда био пошумљен, претворен у вртове и сл. (то би исто захтевало подземне гараже). Друга опција мање више изискује кањон улице али је једини начин да се у деловима града са урбанистичким матрицама попут Врачара масивно саде шумице и вртови (дрвореде не рачунам у озбиљније зеленило).

Све остало захтева ширење града далеко од центра, још горе саобраћајне гужве и гурање природе све даље од људи.

 

[zexland]

stf » 05 Nov 2020 08:52 am[/url]":3hgd9nuh]

zexland » 04 Нов 2020 06:28 pm[/url]":3hgd9nuh]Kanjoni i klisure Beograda. Predratni urbanizam je za nas danas nedostizan.

Samo da dodam da itekako opstaju nizi objekti svuda po svetu iako su okruzeni za visokim objektima. Samo sto se u iole uredjenijiim sistemima takvi objekti stite. Prirodni proces koji je nazalost vodjen iskljucivo profitom. A to je naravno potpuni besmisao.

Rusenjem ove kuce konkretno, rusi se i poslednji trag nekadasnjeg starog Beograda. Kada se izgradi ova bezlicna nova 6ospratnica cela ulica ce izgubiti na patini i izgledace kao da je taj deo grada maltene juce nikao.

Пази, предратни становници Врачара и ови данас су различита фела и имали су различит поглед на то какав живот у граду желе. Некада је бити имућан значило имати кућу са двориштем, имати зеленило, имати дрво и имати ваздуха и сунца. Станови су грађени у рентијерским зградама за нижу средњу или нижу класу.

Данас, бити имућан и живети на Врачару значи живети у кавезу без сунца, зеленила, тротоара и паркинга. Заправо, данашња висока класа Београђана живи квалитетом живота предратне средње и ниже класе.

Tako je. Slažem se apsolutno. Dobar i realan zaključak koji jasno potvrdjuje koliko smo zapravo nazadovali u glavi. A to se najteže ispravlja.

@Kalian : Da li si realna da uporedjujes stare istorijske kvartove Dubrovnika i Marakesa sa Vracarom.

Nidje veze sa vezom. Dubrovnik je prvo primorski grad, gradjen u potpuno nekom drugom vremenu, po drugim pravilima i principima, kao i potrebama ! Marakes tek.

Nisi razumeo poentu mog posta na prosloj stranici.

 

[spatiotecte]

Kailan » 05 Nov 2020 04:04 pm[/url]":1tbg7foo]

Biciklistkinja » Чет Нов 05, 2020 12:36 pm[/url]":1tbg7foo]Nije baš za porediti urbanizam srednjeg veka gde su gradovi bili zgusnuti zbog vojne odbrane grada i ovaj današnji koji ipak treba da neguje što bolji kvalitet življenja. I jedna stvar je živeti u srednjevekovnom gradu u uličici bez drveća gde je priroda odmah pored grada i gde je čovek bio okružen prirodnim materijalima, a druga stvar je danas gde su automobili, mnogo veći broj ljudi i gde se priroda nalazi desetinama kilometara od Vračara.

Природа је била одмах поред града управо зато што су градили стиснуто у висину па је већи број људи могао да живи на мањем простору а остатак препусти природи. По том принципу је заправо 3/4 Хонг Конга нетакнута природа али су зграде високе и збијене да би било простора за њу. Да су у средњовековним градовима имали широке булеваре и ниске зграде, природа би била далеко даља од центра.

То наравно не значи да је нужно прихватити један од два екстрема, само напомињем да већина форумаша овде одбија да прихвати чињеницу да све има своју цену и да у урбанизму није могуће имати висок број становника и сеоску идилу.

Сад, постоје два начина на који је могуће имати мултимилионски зелен град:

а) у случају отворених блокова то је у суштини принцип блокова 70 и 45, са високим солитерима окруженим зеленилом. Заправо, ти блокови имају већу густину насељености од Врачара а далеко су зеленији.

б) у случају затворених блокова то би исто захтевало градњу у висину али би простор унутар блокова зграда био пошумљен, претворен у вртове и сл. (то би исто захтевало подземне гараже). Друга опција мање више изискује кањон улице али је једини начин да се у деловима града са урбанистичким матрицама попут Врачара масивно саде шумице и вртови (дрвореде не рачунам у озбиљније зеленило).

Све остало захтева ширење града далеко од центра, још горе саобраћајне гужве и гурање природе све даље од људи.

U teoriji stoji to sto si napisao ali u praksi za otvorene blokove treba ipak napomenuti da nisu održivi u vremenu i to se vidi na primeru Beograda gde to silno zelenilo oko zgrada se posle par decenija izuzetno sužilo izgradnjom raznih parkinga i novih zgrada koji su popunile praznine.
Tako da ti blokovi postaju natrpani raznoraznim zgradama bez ikakvog reda i to je pandan Vračarizaciji ali za otvorene blokove.

Dakle klasican gradski blok trpi investitorski pritisak tako sto ide previše u visinu u odnosu na širinu ulice a otvoreni blok trpi investitorski pritisak tako što biva natrpan raznoraznim novim zgradama koje popunjavaju blok bez ikakvog reda.
Rezultat nije isti, nesklad i neorganizovan prostor za otvorene blokove i kanjon ulice za zatvorene blokove.
Neću ulaziti u to šta je gore.

Ali jedno je pravilo da ce pritisak za novogradnju uvek postojati i on ne moze masovno da se kontroliše. Znači treba izbiti iz glave misljenje tipa "zasto ne grade tamo gde ima mesta" prosto mehanizmi razvoja grada nisu takvi, gradi se tamo gde ima potražnje a to je nesto na sta ne mozemo da utičemo previše jer to diktira trziste.
Ne mozes naterati ljude da zive u Ovci jer tamo ima mesta ako oni traze Vračar, Novi Beograd, Dorcol, Banovo Brdo itd.

Dobar urbanizam je urbanizam koji će omogućiti da se prostor prilagodjava budućim potrebama grada ne u narednih 20 godina nego u narednih 200.

 

[Posmatrač1]

Zanimljiva razrada teme... moram da pohvalim sve učesnike na tome :kk:

Postoji rečenica bivšeg gradonačelnika Bogdana Bogdanovića koju sam pročitao u jednom časopisu u Ljubljani gde je rekao “ko voli prizemne kuće i zelenilo treba da ide na selo...” i objašnjavao kako postoje gradovi “sa puno ljudi i gradovi sa malo ljudi... isto tako i sela...” i objašnjavao kako taj faktor naseljavanja mora da se uzima u obzir kao izuzetno važan prilikom donošenja urbanističkih planova. Malo oštro je zvučao u tom celom članku ali je vrlo imao jasna objašnjenja svih svojih stavova.

 

[SRBO]

Све зависи каква врста отвореног блока. Нови Београд је тај лошији тип са тотално раштрканим зградама па има места да се трпа кад се неком ћефне.

Коњарник, Шумице, Церак виногради е ту је већ друкчије. Таман има зеленила а ипак не може да се трпа.

Проблем Београда је и да је на прилично неповољном терену - ко оће да види има на урбелу да види мапу повољности терена. Пола Карабурме ни не треба да постоји, као ни цео Вождовац на падини ка Јерковићу

 

[Kailan]

zexland » Чет Нов 05, 2020 9:37 pm[/url]":3oyiov92]

stf » 05 Nov 2020 08:52 am[/url]":3oyiov92]

zexland » 04 Нов 2020 06:28 pm[/url]":3oyiov92]Kanjoni i klisure Beograda. Predratni urbanizam je za nas danas nedostizan.

Samo da dodam da itekako opstaju nizi objekti svuda po svetu iako su okruzeni za visokim objektima. Samo sto se u iole uredjenijiim sistemima takvi objekti stite. Prirodni proces koji je nazalost vodjen iskljucivo profitom. A to je naravno potpuni besmisao.

Rusenjem ove kuce konkretno, rusi se i poslednji trag nekadasnjeg starog Beograda. Kada se izgradi ova bezlicna nova 6ospratnica cela ulica ce izgubiti na patini i izgledace kao da je taj deo grada maltene juce nikao.

Пази, предратни становници Врачара и ови данас су различита фела и имали су различит поглед на то какав живот у граду желе. Некада је бити имућан значило имати кућу са двориштем, имати зеленило, имати дрво и имати ваздуха и сунца. Станови су грађени у рентијерским зградама за нижу средњу или нижу класу.

Данас, бити имућан и живети на Врачару значи живети у кавезу без сунца, зеленила, тротоара и паркинга. Заправо, данашња висока класа Београђана живи квалитетом живота предратне средње и ниже класе.

Tako je. Slažem se apsolutno. Dobar i realan zaključak koji jasno potvrdjuje koliko smo zapravo nazadovali u glavi. A to se najteže ispravlja.

@Kalian : Da li si realna da uporedjujes stare istorijske kvartove Dubrovnika i Marakesa sa Vracarom.

Nidje veze sa vezom. Dubrovnik je prvo primorski grad, gradjen u potpuno nekom drugom vremenu, po drugim pravilima i principima, kao i potrebama ! Marakes tek.

Nisi razumeo poentu mog posta na prosloj stranici.

Zex, nisam rekao da je Dubrovnik uporediv sa Vračarom već sam samo ilustrovao primere "kanjon ulica" i napomenuo da je to istorijski prilično zastupljen urbanistički stil jer ima svoje prednosti.

Činjenica stoji da je problem jakog naseljavanja u jednom gradu moguće rešiti ili tako što će se grad graditi u visinu ili tako što će se grad graditi u širinu. Oba pristupa imaju svoje prednosti i mane.

Kod zatvorenih blokova ta gradnja u visinu pravi "kanjon ulice" čiju sam problematičnost već naveo. Sada privatni investitori (svesno ili ne) rešavaju problem prenaseljenosti tako što grade više nego što je to bio običaj kada je Beograd imao manje stanovnika a upravo su to radili i planeri nakon Drugog svetskog rata pa zato danas imamo hruščovke od 8 spratova pored predratnih dvospratnica.

Prosto, to nije pitanje neke kulture već organizacione realnosti, sigurno niko ne bi radije živeo na Vračaru u stanu koji ne vidi sunce nego što bi živeo na Vračaru u svojoj udobnoj vili sa dvorištem, na 2 minuta hoda od Skupštine. Ali je prosto nerealno očekivati da danas imamo 10 porodica koje tako zauzmu celu ulicu da bi 200 000 ljudi moralo da putuje autobusom 45 minuta preko Pančevca iz Ovče da bi došli do Skupštine jer nemaju gde bliže centru da se skuće jer su niske kuće sa dvorištem zauzele celu površinu Beograda.

Ili će se Beograd razvijati u visinu i zauzimati manju površinu (što ima ekoloških i saobraćajnih prednosti) ili će se razvijati u širinu zbog širokih ulica, dvorišta i nižih kuća (tzv. "urban sprawl" - koji je udobniji i više nalik selu). Jedino ako naučimo da živimo pod zemljom ćemo moći da nađemo 3. opciju jer u trodimenzionalnom prostoru nama ništa drugo ne preostaje.

 

[spatiotecte]

Problem je sto je ulična matrica Vračara osmišljena pre više od 100 godina i nije predvidjena za zgrade preko 3 sprata.
A danasnja potreba za zgradama u toj zoni je svakako preko P+3.
Zato dolazi do kanjonizacije.
A da bi se proširile ulice moralo bi mnogo da se ruši sto je ekonomski nemoguće u današnjim uslovima.

 

[Пантограф]

Pa onda je trebalo ograničiti kanjone na tri sprata.

 

[Bender Rodriguez]

https://goo.gl/maps/TKc2pXAf4aztPt5f6
Ovakvim promašajima i brljotinama nema spasa sve i da se poizbacuju automobili, stavi zelenilo i ukrase fasade.

Ova ulica bi trebalo da bude nauk ovdašnjim urbanistima i gradskoj upravi još otkako je postala ovakva odvratna kanjončina.
Nažalost, umesto da bude nauk i upozorenje, ona je postala norma i standard kome se teži.

A najveća ironija je što se sve to odigrava u zemlji kojoj populacija drastično opada. Zida se i grabi ko da će nas za 10 godina biti 15 miliona, a ne 6.
Ok, naravno, stoji to da iako se Srbja prazni, Beograd se puni. I otud tolika grabež. Al samo kažem, koja je to ironija. Nas je sve manje, a zemlje će biti sve više a opet se grabi ko da je sudnji dan.

 

[Minnheima]

Grad podrazumeva zgrade, veliki grad podrazumeva velike zgrade. Posebno u centru. Ako su ulice uske i njihovo širenje nemoguće bez jezivih rušenja i dramatične izmene ulične matrice (teško je zamisliti da se bilo gde u Evropi, pa čak i pseudodemokratskom sistemu poput našeg gde se dogodila Hercegovačka, danas ponovi Osman /ili, hm, Čaušesku/, koji će sravniti sa zemljom sve prethodno da bi se probili novi, raskošni bulevari), mora se pribeći alternativnim načinima njihovog humanizovanja.

Meni je šetnja Vračarom uvek bila prijatna i nikada nisam imao taj utisak da me guše zgrade koje su tu, čak i ovako narasle. Ono što predstavlja najveći problem i pravi haos na tlu su parking mesta po trotoarima. Već njihovim uklanjanjem i pretvaranjem ulica u zone usporenog saobraćaja (uz eventualno popločavanje da bi se pojačao taj šmek starog, centralnog dela grada) prostor bi prodisao i u dobroj meri anulirao tu moguću teskobu koju stvaraju višespratnice. Uvođenjem duha starijih gradova unutar zidina u ulice oko Hrama, popločanih i intimnih, koje su sve redom veoma privlačne za šetnju, mislim da bi se prilično promenila slika tog dela Vračara.

Naravno, izbacivanje parkiranja sa ulica mora biti rešeno izgradnjom više kapacitetnih garaža na obodima gde bi stanari imali mogućnost da se parkiraju po povlašćenoj ceni. Metro bi, takođe, u tom slučaju mogao da bude od pomoći.

 

[spatiotecte]

Bender Rodriguez » 06 Nov 2020 03:46 pm[/url]":qe4wbjhq]
https://goo.gl/maps/TKc2pXAf4aztPt5f6
Ovakvim promašajima i brljotinama nema spasa sve i da se poizbacuju automobili, stavi zelenilo i ukrase fasade.

Ova ulica bi trebalo da bude nauk ovdašnjim urbanistima i gradskoj upravi još otkako je postala ovakva odvratna kanjončina.
Nažalost, umesto da bude nauk i upozorenje, ona je postala norma i standard kome se teži.

A najveća ironija je što se sve to odigrava u zemlji kojoj populacija drastično opada. Zida se i grabi ko da će nas za 10 godina biti 15 miliona, a ne 6.
Ok, naravno, stoji to da iako se Srbja prazni, Beograd se puni. I otud tolika grabež. Al samo kažem, koja je to ironija. Nas je sve manje, a zemlje će biti sve više a opet se grabi ko da je sudnji dan.

Na ovoj slici koliko mogu da primetim se nalaze zgrade iz 30ih, 90ih, tako da je ovo rezultat 90 godina urbanizma. Ne moze se kriviti niko za ovo ili da se krive sve uprave od Kraljevine do danas. Ovo prosto nije rezultat jednog zakona ili jednog čoveka ili jednog državnog uredjenja.

 

[direktor]

Krovni venac zgrada iz kraljevine manje spratnosti skoro na istoj visini kao zgrade iz 90 tih vece spratnosti manje spratne visine...

 

[Bender Rodriguez]

@spatio

To nije opravdanje da gradske vlasti 80ih i 90ih, kad su gradjene ove moderne zgrade u i oko Vladetine, ne koriguju regulacione i gradjevinske linije. A i sram treba da bude onog ko je tada ostavio/dozvolio istu spratnost na obe strane. Ako ne i vise, jer ove moderne su cak i vise cini mi se.


Nema sta ovde da se polemise. Prizor sa fotografije koju sam okacio je nesto sto treba da se predaje u skolama i fakultetima kao primer sta ne treba raditi.

Umoran sam vise od izgovora u fazonu "pa star je grad, mnogo toga je ostalo iz proslih vremena, nije bilo para posle Rata..." I drugi gradovi su bili u istim a i gorim problemima od Beograda 1950ih pa su se modernizovali i prilagodjavali novim vremenima. A ovde ostadose sokaci i kanjoncine jer ko veli ko ce sad da koriguje to, ima dana... I tako s tim "ima dana" dodjosmo do situacije da zemlja kojoj populacija otpada ima delove gradova koji izgledaju kao Hong Kong i stanovi-kavezi a ulice sirine dve konjske zaprege, jer ih niko nije prilagodio novom dobu vec 100 faking godina. Jer svako ko dodje samo odlozi resavanje problema.

Zakoni se donose da sluze drustvu i da se promene ako treba. Regulacione i gradjevinske linije postoje da rade u interesu drustva i da se koriguju po potrebi. Spratnost, GUP, propisi, standardizacija... za sve isto vazi. To sve treba da sluzi razumu i drustvu. A ne da stoji nepromenjeno 100 godina jer niko nece da se uhvati u kostac sa problemom.

 

[spatiotecte]

Ali ova slika sa Vračara nije nista drugačija od kanjona koje ćeš moći videti po Parizu, Londonu, Milanu, Briselu itd da ne nabrajam sad, to prosto postoji svuda, i nije nikakva nenormalna pojava jer je prosto normalan redosled razvoja grada.
Ovaj blok se nije izgradio od jednom kao sto je to bilo slučaj sa posleratnim urbanizmom vec se gradio 100 godina.
Sirenje ulice nije nesto sto moze tek tako da se sprovede.
Nasa situacija i nije toliko katastrofalna koliko ljudi misle, pozvao bi svakog da udje u Google earth i da pogleda uličnu matricu Bukuresta u centru (ali ne ono sto je radio Caucesku) nego ono urbano tkivo koje se samo razvijalo u centralnoj zoni.
To je na nivou afrike, urbana matrica ne postoji bukvalno haos kao u nekom afričkom gradu, ulive koje se prepliću, urbano tkivo na nivou kaludjerice.
Na vracaru se bar ulice seku pod 90 stepeni, zgrade su postavljene jedna do druge sa kalkanima, blokovi su koliko toliko formirani i pravilnog izgleda. Jesino je taj problem uskih ulica ali to je posledica ulične matrice koja je tu preko 100 godina.

 

[Bender Rodriguez]

To sto je u nekim kratkim periodima bilo par slepaca na upravljackim pozicijama drugih 500 gradova sirom sveta u rasponu od 100 godina nije izgovor da se i ovde nastavlja s tom praksom. Kod njih budu slepci, naprave greske, smene se, pa se sledeci put koriguje greska. A mi ovde docekujemo 2030. i cudimo se sto imamo ulice sirine dva konja i zivimo ko mravi nabijeni u mravinjak a ostatak zemlje sve prazniji i mrtviji.

Ulice su trebale da budu prosirivane i menjane jos odmah posle rata. A ne da se pusti da nikne jos 5000 zgradurina tako da ti neciji balkon visi nad sofersajbnom koliko je trotoar uzak... pa da se onda mislimo i cudimo "a sto je uovom gradu uvek tako tesno... ? "

Ni pustije zemlje, ni tesnijeg grada. Ovo je kao da neko ima stan od 150 m2 a 8 ljudi zivi u jednoj sobi nabijeni jedni drugima na glave jer niko nema herca i volje da osposobi ostalih 7 soba za zivot. Jer je neka dalabu odlucila da ostatak stana mora da izgleda isto kao pre 100 godina, kad nije bilo ni grejanja, ni vode, ni struje. Budalastine.