Капиталне инвестиције – има пара, нема пројеката
уторак, 25. авг 2015, 19:30 -> 20:13
Србија и даље не троши у довољној мери новац који је определила за капиталне инвестиције, констатују и у ММФ-у и у Влади. Министар финансија прецизира – од 123 милијарде динара које су планиране за инвестиције, према садашњим пројекцијама, неће бити искоришћено 13 милијарди. Капиталне инвестиције Фискални савет види као најбољу меру за излазак из кризе.
За време, новац и инфраструктуру у Србији годинама не куца исти сат. Земље на овом ступњу развоја требало би да за јавна улагања троше четири до пет одсто БДП-а, али то нама не полази за руком.
Припремила Милица Јевтић
Your browser does not support the video tag.
Упркос томе што је за капиталне инвестиције у буџету за ову годину планирано више од 120 милиона динара, у првих седам месеци утрошено је 46, рачуница је Фискалног савета.
"И ове године ћемо остати испод три одсто БДП-а, када је реч о јавним инвестицијама и то је веома лош резултат. Оно што се може приметити јесте да у последња два до три месеца долази до убрзања инвестиција, пре свега инфраструктуре", указује Владимир Вучковић из Фискалног савета.
Проблеми су, кажу у Фискалном савету, лоши пројекти, процес експропријације и лоша координација међу министарствима. У Министарству инфраструктуре, међутим, броје позитивне резултате. Нису само путеви, подсећају, капитални пројекти.
"У реализацији капиталних пројеката, за разлику од претходних година, ове године градимо и 10 пута више, у Србији се гради 250 километара ауто-путева. Тренутно се не касни ни на једном инфраструктурном пројекту у оквиру нашег министарства", истиче Миодраг Поледица из Министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре.
Није, међутим, једини проблем што се за капитална улагања не троши новац који је предвиђен у буџету, већ и то што је Србији у претходном периоду одобрено готово пет милијарди евра кредита, углавном за путеве, железницу и енергетику, а искоришћена је тек трећина, рачуница је Фискалног савета. На кашњења и на то што се не користе кредити, у неким случајевима плаћају се и пенали.
"У претходним мандатима кредити су се узимали, пројекти нису били ни завршени или нису били добро урађени. Експропријација није била добра, тако да смо имали одштетне захтеве за неповучена средства", додаје Поледица.
Ако бисмо сваке године на јавне инвестиције трошили око 20 милијарди динара више, за три до четири године бисмо били на нивоу на којем би требало да будемо сада. Путеви би тако могли да буду пут за излазак из кризе, али држава мора да буде ефикаснија, сматрају економисти.
Милојко Арсић, професор Економског факултета, указује да највећи део државних инвестиција треба да оде у саобраћајну и комуналну инфраструктуру, у делатности у које приватни сектор улаже недовољно.
"Држава не би требало да се задужује да улаже у енергетику, држава може да улаже у енергетику само из оних средстава које остваре њена предузећа. Прилично спорно је да у постојећим околностима држава узима кредите да би правила термоелектране, а притом постоје приватници који би сами улагали у изградњу термоелектрана", објашњава Милојко Арсић.
Недостатак капиталних инвестиција има стаж. Највише их је било 2007, када су износиле 4,8 одсто БДП-а, а најмање 2013, када су износиле 2,2 одсто. Од тада расту.