Видим да станови у приземљу са дворишне стране сада имају баштице (без надстрешница!?!) - тих зидова није било пре. Изгледају као оне у много јефтинијој градњи.
Јесу ли оно поставили жардињере, виде се у предњем плану? Ко ће да одржава биљке у њима?
.....................
У вези са сугестијама предузимачима. Њима је веома необично да им неко пренесе своја добронамерна запажања како би нешто могло да буде боље, или изгледа друкчије. Писао сам летос предузимачу у АБлоку да на решеткасте надстрешнице баштица у приземљу они поставе полупрозирни покривач, јер ће то сигурно учинити будући власници тих станова. Тако би постигли, уз мали додатни трошак, да сви буду једнообразни, и да се уклопе у изглед зграде. Када их власници буду постављали, свако ће на свој начин, знамо како то обично изгледа. Написао сам им да је то корисно за њих, за изглед насеља, за Београд. Нису ми ништа одговорили, не знам да ли је ико то писмо примио, или прочитао.
Сећам се једне приче из социјалистичког раздобља Југославије. Реч је била о слабом квалитету неких електричних уређаја. Неко је паметно закључио да њихов квалитет не може да буде добар кад се фабрика налази - из политичких разлога - у забаченом, неразвијеном крају где људи немају и не користе такве производе. Немају још струју у селима из којих долазе у фабрику. Како ће радници добро да склопе електрични уређај када га никад нису користили (данас се друкчије ради, па је то могуће), и не знају како функционише? Њихово непосредно искуство су земља, ст***, огњиште, грубе алатке. Зато је излазило много фелеричних производа.
Слично је, чини ми се, с већином наших предузимача, мислим пре свега на онај средњи "квалитет" градње, који они радо називају луксузним. Махом су приучени за тај посао, пошло им за руком да се њиме баве у једном тренутку. Нису стручно школовани, не познају технике, материјале, стандарде и прописе (сем колико је неопходно да могу да их изврдају), и, поред свега тога, немају искуство живота у стамбеним зградама - бар не довољно дуго - па не знају какве су потребе станара у граду - ни просторне, ни организационе, ни породичне, ни естетске. Све су научили успут, уграђују махом оно што покупе успут на тржишту, што чују или виде једни од других. Зато често чујете бомбастичне хвале о италијанској или шпанској керамици и електричним ролетнама, а, истовремено, улаз у зграду и ходници су преуски, прилаз неодговарајући, фасада "модерна", боје "оригиналне", поткровље и приземље набуџени, распоред просторија необичан, много тога почне да се квари у првој години употребе ... И, српски на латиници им је омиљен, јер је - тако "светски"! Паметнији су од својих архитеката, савете не примају ни од кога, јер, они су газде и све знају боље.
То је та, прва генерација наших предузимача, у грубој скици.