Џони,
Зграда ЈДП-а изгледа феноменално и што је још важније, протоком времена не губи на својој лепоти и свежини. Ако противпожарна заштита објекта, који је реконструисан управо зато што је претходно изгорео, није у складу са законом и обавезним стандардима, онда треба у затвор оне који су потписали главни пројекат, а не аутор идејног пројекта.
Делијина професорка се усуђује да најпре тврди како су за онакву зграду предвиђена 4 пожарна излаза, а онда каже да је била спремна да му "попусти", ако пристане на чекиће за разбијање стакла. Ко је она да мења пропис за који сама тврди да постоји? И ко гарантује да разбијена стакла не би побила и посакатила људе испод њих? Она? Жена која тврди да стаклена фасада није била првобитно предвиђена? А пројекат је као такав добио прву награду на конкурсу 1997, да би био изведен тек шест година касније.
Но, пошто је Дејан Миљковић такође ванредни професор на Архитектонском факултету, мислим да би Делија могао и са њим да разговара о истој ствари и да бисмо тада имали комплетну информацију.
Боца-ицо,
Кула Небојша (не Небојшина) је кроз векове била казамат и губилиште и утолико си у праву да је "лоше протумачена њена намена" тиме што је у њу постављена музејска поставка, уместо да и данас служи за мучење и сечу глава неподобнима.
Што се тиче градитељског наслеђа Османлија, нарочито у периоду од 15. до 18. века, оно је неспорно и ту постоје бројни објекти који се граниче са генијалним. Вероватно су и те ветрењаче ремек-дело градитељства, али не видим какве везе оне имају са Небојшом, осим ако унутар ње нису постојала једра која су омогућавала кидање удова заточеника снагом ветра, уместо да их морају везивати "коњ'ма о репове".
Свако има право на своје мишљење, штавише верујем да је сумња у све здрава (не каже Декарт џабе "Сумњам, мислим, дакле јесам), али мислим да су ова два пројекта с разлогом међу најцењенијим у нашој новијој архитектури.
