http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=22150
Почела трка за Београдски сајам
За приватизацију овог предузећа заинтересована италијанска компанија „Римини фијера СпА” и још једно предузеће из сајамске индустрије. – Кандидати и два за сада неименована инвестициона фонда, а, незванично,
вредност комплекса процењена на више од 40 милиона евра
Италијанска компанија „Римини фијера СпА” озбиљно је заинтересована да учествује у приватизацији Београдског сајма, речено је на јучерашњој конференцији за новинаре организованој поводом успостављања пословне сарадње ова два предузећа.
То је компанија у којој већинско власништво имају општина, локална власт и Привредна комора Риминија и која се бави пословима организације сајамских манифестација више од 50 година. Чланица је Европског удружења великих сајамских центара и, како је најављено, намерава да ове и наредне године организује у Београду две манифестације – Сајам велнеса у септембру и „Екомондо” на коме ће бити презентована напредна технологија за заштиту животне средине.
„Римини фијера” годишње организује 11 међународних сајмова и до сада је била учесник у приватизацији сајамских комплекса у Брну и Будимпешти, али оба пута безуспешно. Компанија је 2001. године изградила један од најмодернијих сајамских простора у Европи, изложбеног од око 100.000 квадрата. Уз многобројне садржаје, предузеће поседује и сопствену железничку станицу са чак 16 возова који свакодневно саобраћају у време одржавања сајмова, као и приватни хелидром за изнајмљивање хеликоптера.
Лоренцо Кањони, председник „Римини фијера СпА”, рекао је да Београд са својом географском позицијом има изузетне потенцијале, а тржиште одличну развојну перспективу.
–
Могуће је у потпуности обновити изложбени простор на Београдском сајму како би он постао главни центар за Балкан. Циљ нам је да добијемо управљање над овим предузећем, незванично смо упознати да постоји још неколико кандидата, тако да ћемо о конкретној понуди причати када дође време – истакао је Кањони.
Анђелко Трпковић, директор Београдског сајма, нагласио је да је „Римини фијера” само један од тренутно четири заинтересована кандидата за приватизацију овог друштвеног предузећа које би
до краја 2007. године морало да промени власничку структуру. Две компаније баве се организацијом сајмова, док су преостали интересенти страни инвестициони фондови. Први кораци ка приватизацији су, како је нагласио, већ начињени –
до 22. марта траје конкурс за пријаву приватизационог саветника чији рад ће финансирати Светска банка што, према његовим речима, обезбеђује потпуну транспарентност тендерског процеса.
– Мораћемо да креирамо потпуно специфичан модел.
Залажемо се за нов мултифункционалан сајам површине око 40.000 квадратних метара, изграђеном комплетном инфраструктуром и хотелом у оквиру комплекса. Желимо да држава и даље остане на неки начин укључена у пројекте које реализује сајам – рекао је Анђелко Трпковић, додајући да у структури водећих европских сајмова увек постоји одређени утицај државе или града у управљању.
Последња процена вредности Београдског сајма рађена је почетком деведесетих година минулог века, када је ово предузеће процењено на тадашњих око 90 милиона марака.
–
Сајам у Будимпешти, рецимо, продат је за 40 милиона евра, плус 20 милиона евра у инвестицији, што је по мишљењу упућених била прилично преплаћена цена. Отприлике је на тај износ процењен и Београдски сајам. Сада је значајније утврдити колике инвестиције су потребне да би био изграђен нови сајам. Мало је вероватно да ће неко купити предузеће и кренути у изградњу нових простора. Зато треба пронаћи модел и „натерати” инвеститора да улаже у изградњу – рекао је Трпковић.
Будући да, тренутно, неколико сајамских предузећа на овим просторима претендује да преузме главну улогу – уз Београдски то су сајмови у Букурешту, Будимпешти, Пловдиву, наш саговорник сматра да ће у први план бити баш онај комплекс где се прво буде градило.
Према његовом мишљењу,
обнова сајма не би било најбоље решење, јер су то објекти који су грађени од 1957. до 1977. године. Како каже, одржавање таквог простора и улагање у, рецимо, климатизацију и осавремењавање кошта практично исто колико банкарски кредит за изградњу нове хале. Да ли то значи да ће нови инвеститор, како би изградио савремени европски центар, морати да поруши један део или већину постојећих сајамских објеката?
– Један од првих захтева излагача је управо климатизовани простор. Због тога су незамисливе савремене сајамске зграде са много стаклених површина, какве су наше. Не знам шта треба да уради неко ко ће купити сајам, знам само шта ћемо ми предложити. То је развој, а кораци ка томе нису да сајам остане овакав какав је, већ да се зида – рекао је Анђелко Трпковић.
Ивана Ћук
[објављено: 13.03.2007.]