Razne gradske vesti
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
- Status
http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=5975
11.03.2007, BEOGRAD
POTAPANJE
Gradska vlast neće razmatrati nijednu nepotpunu prijavu na konkurs za dodelu novih lokacija plovnim objektima. Samo deset od 180 splavova ima plovidbenu dozvolu, koja je preduslov za konkurs
Samo deset od 180 splavova u Beogradu ima plovidbenu dozvolu, koja je obavezan uslov za učešće na predstojećem konkursu za dodelu novih lokacija na rekama! Kako saznajemo u Skupštini grada, konkurs bi trebalo da bude raspisan najdalje do kraja marta, a gradski čelnici kažu da zahtev neće biti razmatran ukoliko vlasnik ne podnese potpunu dokumentaciju.
- Grad neće imati milosti ni prema jednom plovnom objektu koji je postavljen suprotno njegovoj odluci, bez obzira na to koliko su atraktivni i ekskluzivni! Nijedan zahtev nećemo uzeti u obzir ukoliko vlasnici plovnih objekata ne podnesu kompletnu dokumentaciju. Jasno je precizirano da svi koji hoće da konkurišu moraju da imaju, između ostalog, i plovidbenu dozvolu.
To je obavezan uslov i strogo ćemo poštovati pravila - kaže Ivan Anđelković, direktor Uprave za vodu u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove, i napominje da za plovila uopšte nisu predviđene lokacije kod Starog sajmišta, na Zemunskom keju, kod hotela "Jugoslavija", Sportskog centra "25. maj" i preko puta Savskog pristaništa.
Međutim, vlasnike splavova očigledno nije uplašila odlučnost gradske vlade da zavede red na rekama i obalama.
Većina njih se nada novim lokacijama i kaže da ima plovidbene dozvole, iako Lučka kapetanija tvrdi drugačije. Prema rečima kapetana Ivana Jovanovića, u Lučkoj kapetaniji Beograd registrovano je ukupno 25 plovećih postrojenja.
- Registrovano je samo deset splav-restorana i 15 plovnih pristana i objekata sa drugom namenom, dok je za neke plovne objekte postupak u toku. Tehnički pregled još nije završen, jer je to periodična aktivnost.
Povremeno u toj proceduri dođe do zastoja, što zavisi od broja objekata na vodi, ali je komisija za tehnički pregled pri Ministarstvu za kapitalne investicije ustalila taj postupak - objašnjava kapetan Ivan Jovanović.Odluke o novim lokacijama doneće komisija koju formira gradska vlada.
LJ. RAČIĆ
"Divovi" dalje od mostova
Od 200 kilometara gradske rečne obale, 55 je namenjeno za splavove. Planom je predviđeno da se "divovski" splavovi udalje i od mostova, pa 100 metara nizvodno i 50 metara uzvodno ne sme biti nijedan splav. Takođe, razmak između njih mora da bude od 10 do 15 metara.
Strogi uslovi
Vlasnici splavova komisiji bi trebalo da dostave skicu i fotografiju objekta, a oni koji dobiju lokaciju, moraće objekat da priključe na elektro i vodovodnu mrežu.
- Da bi splav dobio dozvolu za rad, potrebno je da zadovoljava sve nautičko-tehničke uslove, poseduje saglasnost za postavljanje na datu lokaciju, važeću plovidbenu dozvolu, kao i saglasnost za predviđenu delatnost - kaže kapetan Ivan Jovanović.
11.03.2007, BEOGRAD
POTAPANJE
Gradska vlast neće razmatrati nijednu nepotpunu prijavu na konkurs za dodelu novih lokacija plovnim objektima. Samo deset od 180 splavova ima plovidbenu dozvolu, koja je preduslov za konkurs
Samo deset od 180 splavova u Beogradu ima plovidbenu dozvolu, koja je obavezan uslov za učešće na predstojećem konkursu za dodelu novih lokacija na rekama! Kako saznajemo u Skupštini grada, konkurs bi trebalo da bude raspisan najdalje do kraja marta, a gradski čelnici kažu da zahtev neće biti razmatran ukoliko vlasnik ne podnese potpunu dokumentaciju.
- Grad neće imati milosti ni prema jednom plovnom objektu koji je postavljen suprotno njegovoj odluci, bez obzira na to koliko su atraktivni i ekskluzivni! Nijedan zahtev nećemo uzeti u obzir ukoliko vlasnici plovnih objekata ne podnesu kompletnu dokumentaciju. Jasno je precizirano da svi koji hoće da konkurišu moraju da imaju, između ostalog, i plovidbenu dozvolu.
To je obavezan uslov i strogo ćemo poštovati pravila - kaže Ivan Anđelković, direktor Uprave za vodu u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove, i napominje da za plovila uopšte nisu predviđene lokacije kod Starog sajmišta, na Zemunskom keju, kod hotela "Jugoslavija", Sportskog centra "25. maj" i preko puta Savskog pristaništa.
Međutim, vlasnike splavova očigledno nije uplašila odlučnost gradske vlade da zavede red na rekama i obalama.
Većina njih se nada novim lokacijama i kaže da ima plovidbene dozvole, iako Lučka kapetanija tvrdi drugačije. Prema rečima kapetana Ivana Jovanovića, u Lučkoj kapetaniji Beograd registrovano je ukupno 25 plovećih postrojenja.
- Registrovano je samo deset splav-restorana i 15 plovnih pristana i objekata sa drugom namenom, dok je za neke plovne objekte postupak u toku. Tehnički pregled još nije završen, jer je to periodična aktivnost.
Povremeno u toj proceduri dođe do zastoja, što zavisi od broja objekata na vodi, ali je komisija za tehnički pregled pri Ministarstvu za kapitalne investicije ustalila taj postupak - objašnjava kapetan Ivan Jovanović.Odluke o novim lokacijama doneće komisija koju formira gradska vlada.
LJ. RAČIĆ
"Divovi" dalje od mostova
Od 200 kilometara gradske rečne obale, 55 je namenjeno za splavove. Planom je predviđeno da se "divovski" splavovi udalje i od mostova, pa 100 metara nizvodno i 50 metara uzvodno ne sme biti nijedan splav. Takođe, razmak između njih mora da bude od 10 do 15 metara.
Strogi uslovi
Vlasnici splavova komisiji bi trebalo da dostave skicu i fotografiju objekta, a oni koji dobiju lokaciju, moraće objekat da priključe na elektro i vodovodnu mrežu.
- Da bi splav dobio dozvolu za rad, potrebno je da zadovoljava sve nautičko-tehničke uslove, poseduje saglasnost za postavljanje na datu lokaciju, važeću plovidbenu dozvolu, kao i saglasnost za predviđenu delatnost - kaže kapetan Ivan Jovanović.
http://www.starigrad.org.yu/articles/details.aspx?id=1157
Презентација концепта плана генералне регулације дела Дорћола - подручја између улица Џорџа Вашингтона, Булевара Деспота Стефана, Војводе Добрњца, Венизелосове и Кнез Милетине, биће одржано у среду 14. марта 2007. године у 18,00 сати у великој сали општине Стари Град ул. Македонска 42 (у приземљу).
Обрађивач плана је Јавно урбанистичко предузеће "Урбанистички завод Београда" а представљање организују Главни архитекта општине и Савет за архитектуру и урбанизам Градске општине Стари Град.
Презентација концепта плана генералне регулације дела Дорћола - подручја између улица Џорџа Вашингтона, Булевара Деспота Стефана, Војводе Добрњца, Венизелосове и Кнез Милетине, биће одржано у среду 14. марта 2007. године у 18,00 сати у великој сали општине Стари Град ул. Македонска 42 (у приземљу).
Обрађивач плана је Јавно урбанистичко предузеће "Урбанистички завод Београда" а представљање организују Главни архитекта општине и Савет за архитектуру и урбанизам Градске општине Стари Град.
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=22150
Почела трка за Београдски сајам
За приватизацију овог предузећа заинтересована италијанска компанија „Римини фијера СпА” и још једно предузеће из сајамске индустрије. – Кандидати и два за сада неименована инвестициона фонда, а, незванично, вредност комплекса процењена на више од 40 милиона евра
Италијанска компанија „Римини фијера СпА” озбиљно је заинтересована да учествује у приватизацији Београдског сајма, речено је на јучерашњој конференцији за новинаре организованој поводом успостављања пословне сарадње ова два предузећа.
То је компанија у којој већинско власништво имају општина, локална власт и Привредна комора Риминија и која се бави пословима организације сајамских манифестација више од 50 година. Чланица је Европског удружења великих сајамских центара и, како је најављено, намерава да ове и наредне године организује у Београду две манифестације – Сајам велнеса у септембру и „Екомондо” на коме ће бити презентована напредна технологија за заштиту животне средине.
„Римини фијера” годишње организује 11 међународних сајмова и до сада је била учесник у приватизацији сајамских комплекса у Брну и Будимпешти, али оба пута безуспешно. Компанија је 2001. године изградила један од најмодернијих сајамских простора у Европи, изложбеног од око 100.000 квадрата. Уз многобројне садржаје, предузеће поседује и сопствену железничку станицу са чак 16 возова који свакодневно саобраћају у време одржавања сајмова, као и приватни хелидром за изнајмљивање хеликоптера.
Лоренцо Кањони, председник „Римини фијера СпА”, рекао је да Београд са својом географском позицијом има изузетне потенцијале, а тржиште одличну развојну перспективу.
– Могуће је у потпуности обновити изложбени простор на Београдском сајму како би он постао главни центар за Балкан. Циљ нам је да добијемо управљање над овим предузећем, незванично смо упознати да постоји још неколико кандидата, тако да ћемо о конкретној понуди причати када дође време – истакао је Кањони.
Анђелко Трпковић, директор Београдског сајма, нагласио је да је „Римини фијера” само један од тренутно четири заинтересована кандидата за приватизацију овог друштвеног предузећа које би до краја 2007. године морало да промени власничку структуру. Две компаније баве се организацијом сајмова, док су преостали интересенти страни инвестициони фондови. Први кораци ка приватизацији су, како је нагласио, већ начињени – до 22. марта траје конкурс за пријаву приватизационог саветника чији рад ће финансирати Светска банка што, према његовим речима, обезбеђује потпуну транспарентност тендерског процеса.
– Мораћемо да креирамо потпуно специфичан модел. Залажемо се за нов мултифункционалан сајам површине око 40.000 квадратних метара, изграђеном комплетном инфраструктуром и хотелом у оквиру комплекса. Желимо да држава и даље остане на неки начин укључена у пројекте које реализује сајам – рекао је Анђелко Трпковић, додајући да у структури водећих европских сајмова увек постоји одређени утицај државе или града у управљању.
Последња процена вредности Београдског сајма рађена је почетком деведесетих година минулог века, када је ово предузеће процењено на тадашњих око 90 милиона марака.
– Сајам у Будимпешти, рецимо, продат је за 40 милиона евра, плус 20 милиона евра у инвестицији, што је по мишљењу упућених била прилично преплаћена цена. Отприлике је на тај износ процењен и Београдски сајам. Сада је значајније утврдити колике инвестиције су потребне да би био изграђен нови сајам. Мало је вероватно да ће неко купити предузеће и кренути у изградњу нових простора. Зато треба пронаћи модел и „натерати” инвеститора да улаже у изградњу – рекао је Трпковић.
Будући да, тренутно, неколико сајамских предузећа на овим просторима претендује да преузме главну улогу – уз Београдски то су сајмови у Букурешту, Будимпешти, Пловдиву, наш саговорник сматра да ће у први план бити баш онај комплекс где се прво буде градило.
Према његовом мишљењу, обнова сајма не би било најбоље решење, јер су то објекти који су грађени од 1957. до 1977. године. Како каже, одржавање таквог простора и улагање у, рецимо, климатизацију и осавремењавање кошта практично исто колико банкарски кредит за изградњу нове хале. Да ли то значи да ће нови инвеститор, како би изградио савремени европски центар, морати да поруши један део или већину постојећих сајамских објеката?
– Један од првих захтева излагача је управо климатизовани простор. Због тога су незамисливе савремене сајамске зграде са много стаклених површина, какве су наше. Не знам шта треба да уради неко ко ће купити сајам, знам само шта ћемо ми предложити. То је развој, а кораци ка томе нису да сајам остане овакав какав је, већ да се зида – рекао је Анђелко Трпковић.
Ивана Ћук
[објављено: 13.03.2007.]
Почела трка за Београдски сајам
За приватизацију овог предузећа заинтересована италијанска компанија „Римини фијера СпА” и још једно предузеће из сајамске индустрије. – Кандидати и два за сада неименована инвестициона фонда, а, незванично, вредност комплекса процењена на више од 40 милиона евра
Италијанска компанија „Римини фијера СпА” озбиљно је заинтересована да учествује у приватизацији Београдског сајма, речено је на јучерашњој конференцији за новинаре организованој поводом успостављања пословне сарадње ова два предузећа.
То је компанија у којој већинско власништво имају општина, локална власт и Привредна комора Риминија и која се бави пословима организације сајамских манифестација више од 50 година. Чланица је Европског удружења великих сајамских центара и, како је најављено, намерава да ове и наредне године организује у Београду две манифестације – Сајам велнеса у септембру и „Екомондо” на коме ће бити презентована напредна технологија за заштиту животне средине.
„Римини фијера” годишње организује 11 међународних сајмова и до сада је била учесник у приватизацији сајамских комплекса у Брну и Будимпешти, али оба пута безуспешно. Компанија је 2001. године изградила један од најмодернијих сајамских простора у Европи, изложбеног од око 100.000 квадрата. Уз многобројне садржаје, предузеће поседује и сопствену железничку станицу са чак 16 возова који свакодневно саобраћају у време одржавања сајмова, као и приватни хелидром за изнајмљивање хеликоптера.
Лоренцо Кањони, председник „Римини фијера СпА”, рекао је да Београд са својом географском позицијом има изузетне потенцијале, а тржиште одличну развојну перспективу.
– Могуће је у потпуности обновити изложбени простор на Београдском сајму како би он постао главни центар за Балкан. Циљ нам је да добијемо управљање над овим предузећем, незванично смо упознати да постоји још неколико кандидата, тако да ћемо о конкретној понуди причати када дође време – истакао је Кањони.
Анђелко Трпковић, директор Београдског сајма, нагласио је да је „Римини фијера” само један од тренутно четири заинтересована кандидата за приватизацију овог друштвеног предузећа које би до краја 2007. године морало да промени власничку структуру. Две компаније баве се организацијом сајмова, док су преостали интересенти страни инвестициони фондови. Први кораци ка приватизацији су, како је нагласио, већ начињени – до 22. марта траје конкурс за пријаву приватизационог саветника чији рад ће финансирати Светска банка што, према његовим речима, обезбеђује потпуну транспарентност тендерског процеса.
– Мораћемо да креирамо потпуно специфичан модел. Залажемо се за нов мултифункционалан сајам површине око 40.000 квадратних метара, изграђеном комплетном инфраструктуром и хотелом у оквиру комплекса. Желимо да држава и даље остане на неки начин укључена у пројекте које реализује сајам – рекао је Анђелко Трпковић, додајући да у структури водећих европских сајмова увек постоји одређени утицај државе или града у управљању.
Последња процена вредности Београдског сајма рађена је почетком деведесетих година минулог века, када је ово предузеће процењено на тадашњих око 90 милиона марака.
– Сајам у Будимпешти, рецимо, продат је за 40 милиона евра, плус 20 милиона евра у инвестицији, што је по мишљењу упућених била прилично преплаћена цена. Отприлике је на тај износ процењен и Београдски сајам. Сада је значајније утврдити колике инвестиције су потребне да би био изграђен нови сајам. Мало је вероватно да ће неко купити предузеће и кренути у изградњу нових простора. Зато треба пронаћи модел и „натерати” инвеститора да улаже у изградњу – рекао је Трпковић.
Будући да, тренутно, неколико сајамских предузећа на овим просторима претендује да преузме главну улогу – уз Београдски то су сајмови у Букурешту, Будимпешти, Пловдиву, наш саговорник сматра да ће у први план бити баш онај комплекс где се прво буде градило.
Према његовом мишљењу, обнова сајма не би било најбоље решење, јер су то објекти који су грађени од 1957. до 1977. године. Како каже, одржавање таквог простора и улагање у, рецимо, климатизацију и осавремењавање кошта практично исто колико банкарски кредит за изградњу нове хале. Да ли то значи да ће нови инвеститор, како би изградио савремени европски центар, морати да поруши један део или већину постојећих сајамских објеката?
– Један од првих захтева излагача је управо климатизовани простор. Због тога су незамисливе савремене сајамске зграде са много стаклених површина, какве су наше. Не знам шта треба да уради неко ко ће купити сајам, знам само шта ћемо ми предложити. То је развој, а кораци ка томе нису да сајам остане овакав какав је, већ да се зида – рекао је Анђелко Трпковић.
Ивана Ћук
[објављено: 13.03.2007.]
Neophodna mreža povezanih biciklističkih staza
Svi biciklisti ističu koliki je značaj bicikla kao prevoznog sredstva, kako za zaštitu životne sredine tako i za zdravlje ljudi.
Međutim, u Beogradu se biciklisti svakodnevno susreću sa brojnim problemima.
Na prvom mestu je nedovoljno bezbedna vožnja u centru grada.
Zatim,osim nove staze na Adi Ciganliji, sve ostale biciklističke staze su, kako kažu, u lošem stanju i trebalo bi popraviti podlogu i obnoviti signalizaciju.
...
Lepa vest je da će biciklisti uskoro dobiti 50 kilometara novih staza na Novom Beogradu koje neće ići samo pored reke već će se njima povezivati i druge ulice.
U okviru tog projekta predviđena je i obnova starih staza na Novom Beogradu.
Podsećamo da je tokom prošle godine na 28 lokacija u gradu postavljeno više od 30 češljeva za parkiranje bicikala i da tokom cele godine radi lift kod brankovog mosta koji biciklistima omogućava bolji pristup stazi.
...
.Izvor vesti: Studio B
Svi biciklisti ističu koliki je značaj bicikla kao prevoznog sredstva, kako za zaštitu životne sredine tako i za zdravlje ljudi.
Međutim, u Beogradu se biciklisti svakodnevno susreću sa brojnim problemima.
Na prvom mestu je nedovoljno bezbedna vožnja u centru grada.
Zatim,osim nove staze na Adi Ciganliji, sve ostale biciklističke staze su, kako kažu, u lošem stanju i trebalo bi popraviti podlogu i obnoviti signalizaciju.
...
Lepa vest je da će biciklisti uskoro dobiti 50 kilometara novih staza na Novom Beogradu koje neće ići samo pored reke već će se njima povezivati i druge ulice.
U okviru tog projekta predviđena je i obnova starih staza na Novom Beogradu.
Podsećamo da je tokom prošle godine na 28 lokacija u gradu postavljeno više od 30 češljeva za parkiranje bicikala i da tokom cele godine radi lift kod brankovog mosta koji biciklistima omogućava bolji pristup stazi.
...
.Izvor vesti: Studio B
http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1267902
Пон, 12. март 2007.
Расписан јавни позив за надоградњу Математичке гимназије
Секретаријат за образовање расписао је јавни позив за извођење радова на надзиђивању и реконструкцији зграде Математичке гимназије. Процењена вредност радова износи 120 милиона динара.
Ови радови подразумевају проширење дела објекта изнад фискултурне сале, реконструкцију у нивоу спрата изнад сале и надзиђивање спрата у габариту објекта. Тиме ће се спратност у делу са фискултурном салом повећати на П+2, а у осталом делу на П+3.
Бруто површина надограђеног дела износи 840 квадратних метара, а бруто површина објекта обухваћеног реконструкцијом износи 380 квадратних метара.
Пон, 12. март 2007.
Расписан јавни позив за надоградњу Математичке гимназије
Секретаријат за образовање расписао је јавни позив за извођење радова на надзиђивању и реконструкцији зграде Математичке гимназије. Процењена вредност радова износи 120 милиона динара.
Ови радови подразумевају проширење дела објекта изнад фискултурне сале, реконструкцију у нивоу спрата изнад сале и надзиђивање спрата у габариту објекта. Тиме ће се спратност у делу са фискултурном салом повећати на П+2, а у осталом делу на П+3.
Бруто површина надограђеног дела износи 840 квадратних метара, а бруто површина објекта обухваћеног реконструкцијом износи 380 квадратних метара.
dragan
Professional
Paspalj odustao od daljeg ulaganja u akva park u Bloku 44
Proslavljeni košarkaški reprezentativac Žarko Paspalj definitivno je odustao od daljeg investiranja u prvi, grandiozno najavljeni akva park u novobeogradskom Bloku 44! Prema najavama idejnog tvorca i budućeg direktora ovog parka Vladimira Jankovića, trebalo bi da akva park bude izgrađen do leta, ali je posle Paspaljevog povlačenja to sada pod velikim znakom pitanja.
Janković je objasnio je da će radovi biti nastavljeni čim se sklopi ugovor sa jednim inostranim investitorom.
Razlog kašnjenja su finansije. Ovih dana očekujemo da u celu priču uđe jedna austrijska ili italijanska firma, koja će uložiti dodatna sredstva. Do sada je završeno oko 75 odsto građevinskih radova - navodi Janković, koji nije želeo da odgovori na pitanje novinara Kurira da li je Paspalj odustao od akva parka.
Ipak, Žarko je potvrdio naše saznanje.
- Istina je. Dosta mi je cele te priče. Definitivno sam odustao od toga - rekao nam je Paspalj, koji nije bio raspoložen da objašnjava razloge svog postupka, već je samo dodao da ga "sva dalja dešavanja u vezi sa vodenim parkom više ne interesuju".
ceo text http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007/mart/15/B-01-15032007.shtml
Proslavljeni košarkaški reprezentativac Žarko Paspalj definitivno je odustao od daljeg investiranja u prvi, grandiozno najavljeni akva park u novobeogradskom Bloku 44! Prema najavama idejnog tvorca i budućeg direktora ovog parka Vladimira Jankovića, trebalo bi da akva park bude izgrađen do leta, ali je posle Paspaljevog povlačenja to sada pod velikim znakom pitanja.
Janković je objasnio je da će radovi biti nastavljeni čim se sklopi ugovor sa jednim inostranim investitorom.
Razlog kašnjenja su finansije. Ovih dana očekujemo da u celu priču uđe jedna austrijska ili italijanska firma, koja će uložiti dodatna sredstva. Do sada je završeno oko 75 odsto građevinskih radova - navodi Janković, koji nije želeo da odgovori na pitanje novinara Kurira da li je Paspalj odustao od akva parka.
Ipak, Žarko je potvrdio naše saznanje.
- Istina je. Dosta mi je cele te priče. Definitivno sam odustao od toga - rekao nam je Paspalj, koji nije bio raspoložen da objašnjava razloge svog postupka, već je samo dodao da ga "sva dalja dešavanja u vezi sa vodenim parkom više ne interesuju".
ceo text http://www.kurir-info.co.yu/arhiva/2007/mart/15/B-01-15032007.shtml
Пошто су га неки помињали (надајмо се да ће стварно бити само привремено уклоњен)
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=22487
Стуб прегазило време
Уместо дотрајале украсне светиљке на углу Ресавске и Улице краља Милана, коју су радници „Јавног осветљења” уклонили пре два дана, привремено ће бити постављена обична бандера јавне расвете
Предратни стуб јавне расвете на углу Ресавске и Улице краља Милана, који је подигнут 1935. године за време владавине кнеза Павла намесника, пре два дана уклонили су радници „Јавног осветљења”. Трошну уличну светиљку са китњастим постољем, која је донедавно осветљавала плочнике надомак Студентског културног центра, надлежни тврде да су морали да уклоне, јер је, како кажу, стуб „претио” да се обруши на пролазнике. У „Јавном осветљењу”, предузећу које се између осталог стара и о стању градске уличне расвете, додају да су о овим радовима обавестили и градску Управу за енергетику.
– Један од најстаријих престоничких стубова у потпуности је прегазило време. И пре него што смо одлучили да склонимо стуб, дешавало се да отпадну поједини парчићи са њега. Будући да је бандера толико иструлила, морали смо да је уклонимо. Почетком наредне недеље уместо старе уличне светиљке привремено ће бити постављен обичан улични стуб који ће извесно време осветљавати раскрсницу. Чим ливничари буду направили веродостојну реплику новог стуба амбијентална целина покрај СКЦ-а биће поново заокружена. Украсно постоље, које за сада стоји на месту некадашњег стуба, такође ће бити уклоњено и обновљено – најавио је Драган Недељковић, технички директор „Јавног осветљења”.
С обзиром на то да је ова старинска светиљка украшавала простор надомак Студентског културног центра, здања проглашеног спомеником културе, поставља се питање да ли је можда реч о још једној градској знаменитости коју је оштетио „зуб” времена. У градском Заводу за заштиту споменика културе тврде да предратна светиљка није у њиховој надлежности.
– Ниједан стуб јавне расвете појединачно није проглашен спомеником културе. Само оне светиљке које се налазе у саставу неког већ заштићеног објекта могу да буду проглашене културним добром. Примера ради, два канделабра која красе улаз у СКЦ јесу споменици културе зато што припадају овом здању, али поменута улична лампа није културно добро – тврди Лидија Котур, портпарол градског Завода за заштиту споменика културе.
У престоници има доста стубова јавне расвете који, осим што осветљавају тротоаре, служе и да улепшају амбијент у којем се налазе.
Подсећајући на то да су многи од њих већ замењени, Јелена Карамата, директорка Управе за енергетику, истиче да реплика стуба код СКЦ-а неће бити постављена у скорије време.
– Најпре треба да прођемо кроз процедуру јавне набавке, после чега ће уследити израда реплике, а за све то потребно је време. Стубови слични овом код СКЦ-а налазе се и у близини Железничке станице. У плану је и њихова замена. Главна замисао је да уместо свих дотрајалих украсних градских светиљки поставимо нове веродостојне реплике – најављује директорка Управе за енергетику.
М. Бракочевић
[објављено: 16.03.2007.]
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=22487
Стуб прегазило време
Уместо дотрајале украсне светиљке на углу Ресавске и Улице краља Милана, коју су радници „Јавног осветљења” уклонили пре два дана, привремено ће бити постављена обична бандера јавне расвете
Предратни стуб јавне расвете на углу Ресавске и Улице краља Милана, који је подигнут 1935. године за време владавине кнеза Павла намесника, пре два дана уклонили су радници „Јавног осветљења”. Трошну уличну светиљку са китњастим постољем, која је донедавно осветљавала плочнике надомак Студентског културног центра, надлежни тврде да су морали да уклоне, јер је, како кажу, стуб „претио” да се обруши на пролазнике. У „Јавном осветљењу”, предузећу које се између осталог стара и о стању градске уличне расвете, додају да су о овим радовима обавестили и градску Управу за енергетику.
– Један од најстаријих престоничких стубова у потпуности је прегазило време. И пре него што смо одлучили да склонимо стуб, дешавало се да отпадну поједини парчићи са њега. Будући да је бандера толико иструлила, морали смо да је уклонимо. Почетком наредне недеље уместо старе уличне светиљке привремено ће бити постављен обичан улични стуб који ће извесно време осветљавати раскрсницу. Чим ливничари буду направили веродостојну реплику новог стуба амбијентална целина покрај СКЦ-а биће поново заокружена. Украсно постоље, које за сада стоји на месту некадашњег стуба, такође ће бити уклоњено и обновљено – најавио је Драган Недељковић, технички директор „Јавног осветљења”.
С обзиром на то да је ова старинска светиљка украшавала простор надомак Студентског културног центра, здања проглашеног спомеником културе, поставља се питање да ли је можда реч о још једној градској знаменитости коју је оштетио „зуб” времена. У градском Заводу за заштиту споменика културе тврде да предратна светиљка није у њиховој надлежности.
– Ниједан стуб јавне расвете појединачно није проглашен спомеником културе. Само оне светиљке које се налазе у саставу неког већ заштићеног објекта могу да буду проглашене културним добром. Примера ради, два канделабра која красе улаз у СКЦ јесу споменици културе зато што припадају овом здању, али поменута улична лампа није културно добро – тврди Лидија Котур, портпарол градског Завода за заштиту споменика културе.
У престоници има доста стубова јавне расвете који, осим што осветљавају тротоаре, служе и да улепшају амбијент у којем се налазе.
Подсећајући на то да су многи од њих већ замењени, Јелена Карамата, директорка Управе за енергетику, истиче да реплика стуба код СКЦ-а неће бити постављена у скорије време.
– Најпре треба да прођемо кроз процедуру јавне набавке, после чега ће уследити израда реплике, а за све то потребно је време. Стубови слични овом код СКЦ-а налазе се и у близини Железничке станице. У плану је и њихова замена. Главна замисао је да уместо свих дотрајалих украсних градских светиљки поставимо нове веродостојне реплике – најављује директорка Управе за енергетику.
М. Бракочевић
[објављено: 16.03.2007.]
dragan
Professional
Вишеспратница уместо паркинга
Претварању земљишта у градилиште и одлуци урбаниста о сечи 40 стабала успротивили се станари и „Зеленило Београд”.
То није био уређен паркинг већ пољана, каже Ђорђе Бобић, градски архитекта
Станари из Улице Кларе Цеткин у Новом Београду протестују због изградње седмоспратне стамбено-пословне зграде на месту паркинга који, како тврде, користи више од 150 власника аутомобила и многи који долазе на сплавове.
Том приликом, упозоравају Новобеограђани, биће посечено око 40 стабала иако се „Зеленило Београд” у неколико наврата, приликом усвајања планова детаљне регулације, није сложило са предлозима урбаниста.
Свесни чињенице да вероватно неће моћи да сачувају дрвеће, јер то нису могли ни они чији је посао да о њему брину, житељи овог краја траже да им најпре буде изграђен нови паркинг дуж Улице Гоце Делчева, а тек потом да почне градња вишеспратнице, што ће највероватније и бити остварено, само је питање где ће тај паркинг бити постављен.
Према речима Ђорђа Бобића, градског архитекте, простор на углу улица Гоце Делчева и Кларе Цеткин, привремено је коришћен за возила, али имајући у виду проблеме са паркирањем у овом делу града, станарима ће бити изграђен нови паркинг, на неком другом месту. Инвеститор је, подсећа он, добио одобрење за изградњу која је предвиђена планом детаљне регулације.
ceo text : http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=22617
Претварању земљишта у градилиште и одлуци урбаниста о сечи 40 стабала успротивили се станари и „Зеленило Београд”.
То није био уређен паркинг већ пољана, каже Ђорђе Бобић, градски архитекта
Станари из Улице Кларе Цеткин у Новом Београду протестују због изградње седмоспратне стамбено-пословне зграде на месту паркинга који, како тврде, користи више од 150 власника аутомобила и многи који долазе на сплавове.
Том приликом, упозоравају Новобеограђани, биће посечено око 40 стабала иако се „Зеленило Београд” у неколико наврата, приликом усвајања планова детаљне регулације, није сложило са предлозима урбаниста.
Свесни чињенице да вероватно неће моћи да сачувају дрвеће, јер то нису могли ни они чији је посао да о њему брину, житељи овог краја траже да им најпре буде изграђен нови паркинг дуж Улице Гоце Делчева, а тек потом да почне градња вишеспратнице, што ће највероватније и бити остварено, само је питање где ће тај паркинг бити постављен.
Према речима Ђорђа Бобића, градског архитекте, простор на углу улица Гоце Делчева и Кларе Цеткин, привремено је коришћен за возила, али имајући у виду проблеме са паркирањем у овом делу града, станарима ће бити изграђен нови паркинг, на неком другом месту. Инвеститор је, подсећа он, добио одобрење за изградњу која је предвиђена планом детаљне регулације.
ceo text : http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=22617
Ево неколико нових података везаних за продају Бигз-а (био прилог на Дневнику РТС)
Купац је у ствари МПЦ који је власник "Бета партнерс д.о.о." (рекоше да према проценама имовина Бигза вреди 4х више од куповне цене).
Купац има обавезу да не мења делатност фирме 3г., а Драгана Ћировић испред МПЦ-а рече да ће задржати и име Бигз иако им то није обавеза. Након те 3 године могу да раде са штампаријом шта хоће.
Најавила је улагање у обнову зграде "што пре" иако то захтева "много новца" (просто обожавам овакво прецизно изражавање), а по уговору имају обавезу да уложе у предузеће 200 милиона дин.
Иначе, зна ли ко шта се дешава са Старим млином?
dragan
Professional
NOVI KUPAC ZA ZGRADU BIVŠEG SAVEZNOG MUP-A
Kompanija 'Soravija invest' koja je podbedila na tenderu za kupovinu zgrade bišeg saveznog mup-a nije u mogućnosti da odjednom uplati sav novac - što je bio uslov, pa će Direkcija za imovinu pozvati drugoplasiranu američko-švajcarsku kompaniju ''Nortameriken srdž'' da potpiše ugovor.
Direkcija za imovinu odlučila je da reaguje i zaštiti državnu imovinu, jer se prilikom potpisivanja ugovora, ispostavilo da kupac ''Soravija invest'' predlaže promenu uslova tendera, jer nije u mogućnosti da u celosti isplati ugovorenu sumu od 35 miliona evra.
Kada su pobedili na tenderu za kupovinu zgrade saveznog mup-a predstavnici 'Soravija investa' su najavili da će na toj lokaciji uložiti najmanje 100 miliona evra za izgradnju hotela sa 400 soba, fitnes centrom, salama za konferencije i poslovnim prostorom.
Zamenik direktora Direkcije za imovinu Srboljub Panić rekao je da je sada moguće ''da se prihvate klasični standardni uslovi koje inače Direkcija daje u kupoprodajnim ugovorima ili će Direkcija pozvati drugoplasiranog na tenderu i sa njim završiti posao'.
Direkcija za imovinu objavila je 24. januara ove godine treći put prodaju zgrade bivšeg saveznog mup-a, ukupne površine 22.654 kvadratna metra, po početnoj ceni od 28.825.101 evro.
Parcela u ulici Kneza Miloša 90 je površine 13,09 ari, a susedna 78,06 ari. Kompleks zgrada sastoji se od više poslovnih i dvorišnih zgrada i ima više od 22.600 kvadratnih metara prostora.
Prva dva tendera za prodaju tog kompleksa, raspisana 24. oktobra i 3. decembra prošle godine bila su neuspešna.
http://www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?IDNews=180470&belong=&rec=mup
Kompanija 'Soravija invest' koja je podbedila na tenderu za kupovinu zgrade bišeg saveznog mup-a nije u mogućnosti da odjednom uplati sav novac - što je bio uslov, pa će Direkcija za imovinu pozvati drugoplasiranu američko-švajcarsku kompaniju ''Nortameriken srdž'' da potpiše ugovor.
Direkcija za imovinu odlučila je da reaguje i zaštiti državnu imovinu, jer se prilikom potpisivanja ugovora, ispostavilo da kupac ''Soravija invest'' predlaže promenu uslova tendera, jer nije u mogućnosti da u celosti isplati ugovorenu sumu od 35 miliona evra.
Kada su pobedili na tenderu za kupovinu zgrade saveznog mup-a predstavnici 'Soravija investa' su najavili da će na toj lokaciji uložiti najmanje 100 miliona evra za izgradnju hotela sa 400 soba, fitnes centrom, salama za konferencije i poslovnim prostorom.
Zamenik direktora Direkcije za imovinu Srboljub Panić rekao je da je sada moguće ''da se prihvate klasični standardni uslovi koje inače Direkcija daje u kupoprodajnim ugovorima ili će Direkcija pozvati drugoplasiranog na tenderu i sa njim završiti posao'.
Direkcija za imovinu objavila je 24. januara ove godine treći put prodaju zgrade bivšeg saveznog mup-a, ukupne površine 22.654 kvadratna metra, po početnoj ceni od 28.825.101 evro.
Parcela u ulici Kneza Miloša 90 je površine 13,09 ari, a susedna 78,06 ari. Kompleks zgrada sastoji se od više poslovnih i dvorišnih zgrada i ima više od 22.600 kvadratnih metara prostora.
Prva dva tendera za prodaju tog kompleksa, raspisana 24. oktobra i 3. decembra prošle godine bila su neuspešna.
http://www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?IDNews=180470&belong=&rec=mup
dragan
Professional
Toplovod u centru grada
Beogradske elektrane započele su izgradnju toplovoda u Balkanskoj ulici. Projekat toplifikacije centra Beograda obuhvatio je ulice u užem gradskog jezgru, Kneza Miloša, Sarajevsku, Kraljice Natalije, Prizrensku, Resavsku, Vračar, i manje poprečne ulice.
Plan je da se kotlarnica na ugalj i mazut, koja je decenijama grejala hotel 'Moskva' ugasi, kako bi taj kompleks, posle izgradnje toplovoda, prešao na ekološki prihvatljiviji način grejanja. Toplane planiraju da na budući toplovod u Balkanskoj ulici priključe I domaćinstva, koja su još početkom grejne sezone konkurisala za priključak.
Prema najavama u tom preduzeću, radovi u Balkanskoj ulici trebalo bi da budu završeni do 15. aprila. Toplane će tada nastaviti radove u Kraljice Natalije i manjim ulicama do železničke stanice.
Tokom radova u Balkanskoj vozačima se preporučuju alternativni pravci, i to Prizrenskom, Terazijama i ostalim pravcima koji vode do centra grada.
.Izvor vesti: Studio B
Beogradske elektrane započele su izgradnju toplovoda u Balkanskoj ulici. Projekat toplifikacije centra Beograda obuhvatio je ulice u užem gradskog jezgru, Kneza Miloša, Sarajevsku, Kraljice Natalije, Prizrensku, Resavsku, Vračar, i manje poprečne ulice.
Plan je da se kotlarnica na ugalj i mazut, koja je decenijama grejala hotel 'Moskva' ugasi, kako bi taj kompleks, posle izgradnje toplovoda, prešao na ekološki prihvatljiviji način grejanja. Toplane planiraju da na budući toplovod u Balkanskoj ulici priključe I domaćinstva, koja su još početkom grejne sezone konkurisala za priključak.
Prema najavama u tom preduzeću, radovi u Balkanskoj ulici trebalo bi da budu završeni do 15. aprila. Toplane će tada nastaviti radove u Kraljice Natalije i manjim ulicama do železničke stanice.
Tokom radova u Balkanskoj vozačima se preporučuju alternativni pravci, i to Prizrenskom, Terazijama i ostalim pravcima koji vode do centra grada.
.Izvor vesti: Studio B
dragan
Professional
Surčin
IZRAELCI GRADE GOLF TERENE
Intenzivan razvoj infrastrukture u Surčinu privukao je investitora iz Izraela, koji će tokom narednih 10 godina graditi terene za golf i prateće hotele, izjavio je predsednik te opštine Vojislav Janošević.
Prema njegovim rečima, investitor će zakupiti 130 hektara zemljišta između šuma Gibavac i Cerova greda, gde će graditi terene za golf i taj kompleks će zaposliti oko 1.000 ljudi.
- Oko terena će biti izgrađena tri hotela, od kojih jedan najviše kategorije, kao i prateći servisni objekti i prodavnice opreme - dodao je Janošević. On je kazao da postoje ideje za još dva atraktivna projekta.
Jedan je da se uz levu obalu Save, kod Bloka 45 izgradi veliki gradski park na oko 200 hektara, a drugi projekat je izgradnja zoološkog vrta.
Ako se sve ovo ostvari, tražićemo da se Surčin vrati u opštinu Zemun.
IZRAELCI GRADE GOLF TERENE
Intenzivan razvoj infrastrukture u Surčinu privukao je investitora iz Izraela, koji će tokom narednih 10 godina graditi terene za golf i prateće hotele, izjavio je predsednik te opštine Vojislav Janošević.
Prema njegovim rečima, investitor će zakupiti 130 hektara zemljišta između šuma Gibavac i Cerova greda, gde će graditi terene za golf i taj kompleks će zaposliti oko 1.000 ljudi.
- Oko terena će biti izgrađena tri hotela, od kojih jedan najviše kategorije, kao i prateći servisni objekti i prodavnice opreme - dodao je Janošević. On je kazao da postoje ideje za još dva atraktivna projekta.
Jedan je da se uz levu obalu Save, kod Bloka 45 izgradi veliki gradski park na oko 200 hektara, a drugi projekat je izgradnja zoološkog vrta.
Ako se sve ovo ostvari, tražićemo da se Surčin vrati u opštinu Zemun.
Ko će u MUP?
REPUBLIČKA direkcija za imovinu priprema dopis u kojem će pozvati drugoplasiranog ponuđača na tenderu za prodaju bombardovanog kompleksa Saveznog MUP u beogradskoj ulici Kneza Miloša 90-92, na potpisivanje ugovora. Reč je o švajcarskoj firmi "Prajvat prodžekt menadžment" koja je za ovaj kompleks ponudila 34,5 miliona evra. Sa prvoplasiranim "Soravija investom", čija je ponuda iznosila 35.050.000 nije postignut dogovor.
- Predstavnici "Soravije" se nisu pojavili na potpisivanju ugovora, gde je čekao predstavnik Direkcije i sudski overitelj - kaže za "Novosti" Goran Mandić, savetnik direktora Direkcije. - Tačnije, došli su u zakazano vreme, ali kako su izjavili, ne da potpišu ugovor već da dostave papir sa svojim uslovima. Izjasnili su se da žele da potpišu ugovor, ali pod uslovima, koji za Direkciju nisu prihvatljivi. Novac nije sporan, jer da je uslov bio rok plaćanja o tome bi moglo da se razgovara. Ali, oni su nas uslovili dobijanjem građevinske dozvole. Direkcija prodaje samo vlasništvo nad kompleksom, a Beograd izdaje urbanističke uslove i odobrenje.
Kako objašnjava Mandić, Direkcija prodaje kompleks SMUP u viđenom stanju i to je bio uslov predviđen tenderskom dokumentacijom. Ipak, predstavnici "Soravije" imali su uvid u beogradskom Sekretarijatu za urbanizam o mogućnostima koje pruža ta lokacija.
- Nadamo se da će kompleks biti prodat, šteta je međutim, što u budžet Srbije neće ući još oko pola miliona evra kolika je razlika između prvoplasirane i drugoplasirane ponude - navodi Mandić. - Ukoliko se kompleks ne proda ni "Prajvat prodžekt menadžmentu" biće i četvrti put raspisan tender.
Na trećem tenderu učestvovala su dva ponuđača "Soravija invest" kao "ćerka" firma austrijske "Soravije grup" i "Prajvat prodžekt menadžment". Obe ponude bile su kompletne uključujući i bankarske garancije, ali je odlučila cena jer je "Soravija" ponudila više. Tenderska komisija je ustanovila da su ispunjeni uslovi i direktor Direkcije Milan Tomić potpisao je odluku o prodaji kompleksa "Soraviji" 19. februara ove godine. Ugovor je trebalo da bude potpisan 6. marta.
- Desilo se upravo ono na šta smo mi upozoravali - kaže Žarko Pavlović, zstupnik "Prajvat prodžekt menadžmenta". - "Soravija invest" je fantomska firma, koja za osam meseci nije napravila nijedan evro prometa. Bilo je jasno da je neko hteo da opere novac.
Pavlović kaže da zvanično PPM još od Republičke direkcije za imovinu nije dobio obaveštenje o rezultatima tendera za prodaju kompleksa Saveznog MUP.
- Očekujemo poziv iz Direkcije i još smo zainteresovani za ovaj kompleks - navodi Pavlović. - Naš finansijer je "Svis kepital grup" i to je najveći investicioni fond u Evropi. Ovaj fond planira da u Srbiji u naredne tri godine u izgradnju raznih objekata uloži čak milijardu evra. Ali, oni hoće dogovor isključivo sa državom.
Ukoliko sa Direkcijom sklope ugovor, PPM planira da rekonstruiše zgradu Saveznog MUP u jedno moderno poslovno zdanje. A, iza postojeće zgrade nikao bi poslovni hotel sa četiri zvezdice, površine oko 30.000 kvadrata.
ODGOVOR "SORAVIJE"
TENDERSKA procedura je bila profesionalno organizovana, navode u "Soravija grupi". Međutim, čelnici ove kompanije u Beču, saznali su iz medija da će Direkcija za imovinu pozvati drugoplasiranog na pregovore. "Soravija grup" u saopštenju upućenom "Novostima" potvrđuje spremnost i volju da kupi zgradu bivšeg SMUP pod istim uslovima koji su bili u ponudi, a koje je prihvatila Direkcija za imovinu.
- Ne možemo mi da damo toliki novac, a da ne znamo šta i kako može da se gradi na toj lokaciji - kaže za "Novosti" Miroslav Tančev, predstavnik "Soravije" za jugoistočnu Evropu. - Prvo su nam rekli da je sve u redu, a kada je trebalo da se potpiše ugovor da ništa ne mogu da nam garantuju.
PARCELA
PARCELA u Kneza Miloša 90 površine je 13,09 ari, a u Kneza Miloša 92-78,06 ari. Kompleks se sastoji od više poslovnih i dvorišnih zgrada ukupne površine od 22.600 kvadrata. Početna cena iznosila je 28.825.101,34 evra.
Vecernje Novosti
REPUBLIČKA direkcija za imovinu priprema dopis u kojem će pozvati drugoplasiranog ponuđača na tenderu za prodaju bombardovanog kompleksa Saveznog MUP u beogradskoj ulici Kneza Miloša 90-92, na potpisivanje ugovora. Reč je o švajcarskoj firmi "Prajvat prodžekt menadžment" koja je za ovaj kompleks ponudila 34,5 miliona evra. Sa prvoplasiranim "Soravija investom", čija je ponuda iznosila 35.050.000 nije postignut dogovor.
- Predstavnici "Soravije" se nisu pojavili na potpisivanju ugovora, gde je čekao predstavnik Direkcije i sudski overitelj - kaže za "Novosti" Goran Mandić, savetnik direktora Direkcije. - Tačnije, došli su u zakazano vreme, ali kako su izjavili, ne da potpišu ugovor već da dostave papir sa svojim uslovima. Izjasnili su se da žele da potpišu ugovor, ali pod uslovima, koji za Direkciju nisu prihvatljivi. Novac nije sporan, jer da je uslov bio rok plaćanja o tome bi moglo da se razgovara. Ali, oni su nas uslovili dobijanjem građevinske dozvole. Direkcija prodaje samo vlasništvo nad kompleksom, a Beograd izdaje urbanističke uslove i odobrenje.
Kako objašnjava Mandić, Direkcija prodaje kompleks SMUP u viđenom stanju i to je bio uslov predviđen tenderskom dokumentacijom. Ipak, predstavnici "Soravije" imali su uvid u beogradskom Sekretarijatu za urbanizam o mogućnostima koje pruža ta lokacija.
- Nadamo se da će kompleks biti prodat, šteta je međutim, što u budžet Srbije neće ući još oko pola miliona evra kolika je razlika između prvoplasirane i drugoplasirane ponude - navodi Mandić. - Ukoliko se kompleks ne proda ni "Prajvat prodžekt menadžmentu" biće i četvrti put raspisan tender.
Na trećem tenderu učestvovala su dva ponuđača "Soravija invest" kao "ćerka" firma austrijske "Soravije grup" i "Prajvat prodžekt menadžment". Obe ponude bile su kompletne uključujući i bankarske garancije, ali je odlučila cena jer je "Soravija" ponudila više. Tenderska komisija je ustanovila da su ispunjeni uslovi i direktor Direkcije Milan Tomić potpisao je odluku o prodaji kompleksa "Soraviji" 19. februara ove godine. Ugovor je trebalo da bude potpisan 6. marta.
- Desilo se upravo ono na šta smo mi upozoravali - kaže Žarko Pavlović, zstupnik "Prajvat prodžekt menadžmenta". - "Soravija invest" je fantomska firma, koja za osam meseci nije napravila nijedan evro prometa. Bilo je jasno da je neko hteo da opere novac.
Pavlović kaže da zvanično PPM još od Republičke direkcije za imovinu nije dobio obaveštenje o rezultatima tendera za prodaju kompleksa Saveznog MUP.
- Očekujemo poziv iz Direkcije i još smo zainteresovani za ovaj kompleks - navodi Pavlović. - Naš finansijer je "Svis kepital grup" i to je najveći investicioni fond u Evropi. Ovaj fond planira da u Srbiji u naredne tri godine u izgradnju raznih objekata uloži čak milijardu evra. Ali, oni hoće dogovor isključivo sa državom.
Ukoliko sa Direkcijom sklope ugovor, PPM planira da rekonstruiše zgradu Saveznog MUP u jedno moderno poslovno zdanje. A, iza postojeće zgrade nikao bi poslovni hotel sa četiri zvezdice, površine oko 30.000 kvadrata.
ODGOVOR "SORAVIJE"
TENDERSKA procedura je bila profesionalno organizovana, navode u "Soravija grupi". Međutim, čelnici ove kompanije u Beču, saznali su iz medija da će Direkcija za imovinu pozvati drugoplasiranog na pregovore. "Soravija grup" u saopštenju upućenom "Novostima" potvrđuje spremnost i volju da kupi zgradu bivšeg SMUP pod istim uslovima koji su bili u ponudi, a koje je prihvatila Direkcija za imovinu.
- Ne možemo mi da damo toliki novac, a da ne znamo šta i kako može da se gradi na toj lokaciji - kaže za "Novosti" Miroslav Tančev, predstavnik "Soravije" za jugoistočnu Evropu. - Prvo su nam rekli da je sve u redu, a kada je trebalo da se potpiše ugovor da ništa ne mogu da nam garantuju.
PARCELA
PARCELA u Kneza Miloša 90 površine je 13,09 ari, a u Kneza Miloša 92-78,06 ari. Kompleks se sastoji od više poslovnih i dvorišnih zgrada ukupne površine od 22.600 kvadrata. Početna cena iznosila je 28.825.101,34 evra.
Vecernje Novosti
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=03&dd=20&nav_id=237290
Soravija nije odustala od MUP-a
08:40 | Izvor: Beta
Beograd -- Austrijska firma "Soravija grupe" saopštila da ne odustaje od kupovine zgrade bivšeg saveznog Ministarstva unutrašnjih poslova.
U saopštenju se navodi da je "Soravija" dala najbolju ponudu na tenderu za prodaju te državne zgrade, ali da je dan uoči potpisivanja ugovora obaveštena da Direkcije za imovinu ne prihvata ponuđene uslove.
"Soravija" ukazuje da je iz medija saznala da Direkcija pregovara sa drugoplasiranim ponuđačem o prodaji zgrade MUP-a. Austrijska firma je zato saopštila da i dalje ostaje pri svojoj prvobitnoj ponudi.
"U slučaju da dobijemo lokaciju na kojoj je oštećena zgrada MUP-a, angažovaćemo najbolje međunarodne i lokalne arhitekte da napravimo modernu zgradu koja će biti ukras Beograda", navodi se u saopštenju "Soravije".
Mediji su objavili da je Direkcija za imovinu odustala od prodaje zgrade "Soraviji", jer ta kompanija nije u mogućnosti da odjednom isplati punu cenu od 35 miliona evra.
Direktor za nekretnine u "Soravija grupi" Miroslav Tantčev (Tantchev) izjavio je, međutim, za Betu da je ta kompanija u mogućnosti da isplati punu cenu odjednom, ali da traži od Srbije garancije za tu investiciju.
"Dobili smo odgovor da je duga procedura za dobijanje takvih garancije i da smo nekompetentni", rekao je Tančev.
On je dodao da "Soravija" ima još planova za investiranje u Srbiji i da je zainteresovana za kupovinu nekretnina u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, o čemu već pregovara.
Direkcija je 24. januara po treći put objavila prodaju zgrade MUPa-a po početnoj ceni od 28,8 miliona evra. Na prodaju je ponuđen kompleks zgrada ukupne površine 22.654 kvadratna metra.
Drugoplasirani ponuđač je američko-švajcarska kompanija "Nortameriken srdž" (Northamerican Surge).
Soravija nije odustala od MUP-a
08:40 | Izvor: Beta
Beograd -- Austrijska firma "Soravija grupe" saopštila da ne odustaje od kupovine zgrade bivšeg saveznog Ministarstva unutrašnjih poslova.
U saopštenju se navodi da je "Soravija" dala najbolju ponudu na tenderu za prodaju te državne zgrade, ali da je dan uoči potpisivanja ugovora obaveštena da Direkcije za imovinu ne prihvata ponuđene uslove.
"Soravija" ukazuje da je iz medija saznala da Direkcija pregovara sa drugoplasiranim ponuđačem o prodaji zgrade MUP-a. Austrijska firma je zato saopštila da i dalje ostaje pri svojoj prvobitnoj ponudi.
"U slučaju da dobijemo lokaciju na kojoj je oštećena zgrada MUP-a, angažovaćemo najbolje međunarodne i lokalne arhitekte da napravimo modernu zgradu koja će biti ukras Beograda", navodi se u saopštenju "Soravije".
Mediji su objavili da je Direkcija za imovinu odustala od prodaje zgrade "Soraviji", jer ta kompanija nije u mogućnosti da odjednom isplati punu cenu od 35 miliona evra.
Direktor za nekretnine u "Soravija grupi" Miroslav Tantčev (Tantchev) izjavio je, međutim, za Betu da je ta kompanija u mogućnosti da isplati punu cenu odjednom, ali da traži od Srbije garancije za tu investiciju.
"Dobili smo odgovor da je duga procedura za dobijanje takvih garancije i da smo nekompetentni", rekao je Tančev.
On je dodao da "Soravija" ima još planova za investiranje u Srbiji i da je zainteresovana za kupovinu nekretnina u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, o čemu već pregovara.
Direkcija je 24. januara po treći put objavila prodaju zgrade MUPa-a po početnoj ceni od 28,8 miliona evra. Na prodaju je ponuđen kompleks zgrada ukupne površine 22.654 kvadratna metra.
Drugoplasirani ponuđač je američko-švajcarska kompanija "Nortameriken srdž" (Northamerican Surge).
И још једном о МУП-у
На вестима Б92 Ђорђе Бобић изјавио да би се знатно могла повећати висина зграде (12-15 спратова) како би постала обележје тог "улаза" у град (наравно напоменуо је да је све на инвеститору)
Потврдио је да се на том месту не може градити стамбени објекат а да ли ће бити хотел или пословни простор, или комбиновано остаје на инвеститору.
Још само да коначно утврде ко ће бити инвеститор :/
На вестима Б92 Ђорђе Бобић изјавио да би се знатно могла повећати висина зграде (12-15 спратова) како би постала обележје тог "улаза" у град (наравно напоменуо је да је све на инвеститору)
Потврдио је да се на том месту не може градити стамбени објекат а да ли ће бити хотел или пословни простор, или комбиновано остаје на инвеститору.
Још само да коначно утврде ко ће бити инвеститор :/
20. mart 2007.
Saobraćajni master plan Beograda
Saobraćajni master plan je strateški dokument, čiju izradu Direkcija finansira u cilju iznalaženja optimalnog Akcionog plana izgradnje i kapitalne rekonstrukcije primarne ulične mreže grada, na srednji i dugi rok, uzimajući u obzir uticaje politika razvoja svih bitnih komponenti transportnog sistema Beograda.
Od master plana se očekuje da odgovori na pitanja kao što su razvoj saobraćajno-transportnog sistema Grada, odnos i efekat započetih projekata prema ukupnom konceptu transportnog sistema, kakvim sredstvima se raspolaže, koja je optimalna dinamika realizacije projekata, kakvi su finanisjski aranžmani mogući, kao i koje su institucionalne pretpostavke potrebne da bi se pristupilo realizaciji plana.
Tokom narednih godinu dana odgovore na ova pitanja pripremaće konzorcijum na čelu sa nemačkom firmom PTV, a ostali članovi su firme iz Srbije, Slovenije i Grčke. Od ove konsultantske grupe očekuje se formulisanje liste prioriteta Akcionog plana, koja treba da bude usaglašena sa funkcionalnim i vremenskim okvirima, sa procenjenim finansijskim mogućnostima Grada i Republike, kao i sa očekivanim efektima.
Posebna pažnja u planu biće posvećena vremenskim intervalima razrade, sa naglaskom na prvi interval do 2012/13. godine i poluinterval do 2009. godine. Od konsultanta se takođe očekuje da predloži razvoj sistema i posle 2021. godine, a Direkcija je sredstva za izradu Saobraćajnog master plana u iznosu od 1.100.000 evra obezbedila iz svojih izvornih prihoda.
Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda J.P.
Saobraćajni master plan Beograda
Saobraćajni master plan je strateški dokument, čiju izradu Direkcija finansira u cilju iznalaženja optimalnog Akcionog plana izgradnje i kapitalne rekonstrukcije primarne ulične mreže grada, na srednji i dugi rok, uzimajući u obzir uticaje politika razvoja svih bitnih komponenti transportnog sistema Beograda.
Od master plana se očekuje da odgovori na pitanja kao što su razvoj saobraćajno-transportnog sistema Grada, odnos i efekat započetih projekata prema ukupnom konceptu transportnog sistema, kakvim sredstvima se raspolaže, koja je optimalna dinamika realizacije projekata, kakvi su finanisjski aranžmani mogući, kao i koje su institucionalne pretpostavke potrebne da bi se pristupilo realizaciji plana.
Tokom narednih godinu dana odgovore na ova pitanja pripremaće konzorcijum na čelu sa nemačkom firmom PTV, a ostali članovi su firme iz Srbije, Slovenije i Grčke. Od ove konsultantske grupe očekuje se formulisanje liste prioriteta Akcionog plana, koja treba da bude usaglašena sa funkcionalnim i vremenskim okvirima, sa procenjenim finansijskim mogućnostima Grada i Republike, kao i sa očekivanim efektima.
Posebna pažnja u planu biće posvećena vremenskim intervalima razrade, sa naglaskom na prvi interval do 2012/13. godine i poluinterval do 2009. godine. Od konsultanta se takođe očekuje da predloži razvoj sistema i posle 2021. godine, a Direkcija je sredstva za izradu Saobraćajnog master plana u iznosu od 1.100.000 evra obezbedila iz svojih izvornih prihoda.
Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda J.P.
Izgleda da nisu mogli da se dogovore posle svega sa drugoplasiranim. Bilo je tu svasta kada je Dajnkorp izabran....samo da se ovog puta klone offshor kompanija i nekih 'kontroverznih' komanija i biznismena i bice uspesan 100%. Reference treba da budu samo rezultati firme u aerodromskoj logistici.Posao treba dati iskljucivo firmama koje se bave tim poslom, ako je moguce najvecoj te vrste u Evropi.
- Status