Гаспром доноси инвестиције
Наше искуство, стручност и сировине подржаће НИС на путу постизања веће конкурентности и ефикасности
Александар Медведев
ЕКСКЛУЗИВНО
За Гаспром, Србија је једно од најстаријих и најважнијих тржишта. Имамо дугу историју сарадње на обострану корист. У 2008. биће тачно 30 година откад су прве испоруке природног гаса стигле из Русије у тадашњу Југославију. Наши интереси у Србији су комерцијални и ми овде видимо обећавајуће пословне прилике. Ипак, наша сарадња неће ни на који начин бити једносмерна улица. Кроз учешће у српској енергетској индустрији и инфраструктури, Гаспром може Србији да донесе инвестиције, ресурсе, моделе рада и енергетску сигурност. Испорука природног гаса остаје од највећег значаја. У 2006. извоз гаса је достигао 2,1 билион кубних метара и остаће на овом нивоу и у 2007.
Гаспром има велики број конкретних пројеката који ће продубити наше партнерство у области гаса и допринети сигурности снабдевања енергијом која је тако високо на листи приоритета Србије и целе Европе.
Гасовод „Јужни ток” је још један пример да рад Гаспрома тежи ка стабилном и сигурном снабдевању гаса, пошто би он гарантовао додатне количине руског гаса за српске потрошаче. Пре нешто више од годину дана, 20. децембра 2006, српска влада, Србијагас и Гаспром-извоз потписали су Меморандум о разумевању. Постоје две различите потенцијалне трасе за копнени део гасовода „Јужни ток” који ће прво донети руски гас у Европу пролазећи преко дна Црног мора. Коначна одлука о одабиру јужне или северне трасе још није донета. Ипак, очигледно је да ће могућност грађења гасовода кроз територију Србије донети велики напредак српској привреди.
Реконструкција подземног складишта гаса у Банатском Двору је још један потенцијални пројекат. Довршење изградње и каснија употреба подземног складишта гаса у Банатском Двору може да постане заједнички пројекат. Реализација овог пројекта би у првој фази покрила сву потражњу за гасом током зимског периода у Србији као и у Босни и Херцеговини. Његов даљи развој би могао да га повеже са транзитом гаса кроз целу територију Србије.
Ми такође истражујемо могућности ширења српског система транзита гаса и његово повезивање са више потрошача, као и реализацију споразума који ће проучити могућност изградње гасовода преко целе територије Србије. Ништа још није одлучено, али тренутно о томе преговарамо са Србијагасом.
Приватизација НИС-а је високо на листи београдских приоритета. Дозволите ми да будем врло јасан. Одлука да ли ће се и како НИС приватизовати зависи у потпуности од српске владе. Али, такође бих желео да нагласим да, у случају да Србија одлучи да прода компанију или неке њене делове у било којем облику, Гаспромњефт би био заинтересован да узме великог удела у томе као стратешки инвеститор. Јасно је да ми ово видимо као пословну прилику, али какве користи НИС има од тога? Одговор је једноставан. Гаспромово искуство, стручност и сировине ће подржати НИС на путу постизања веће конкурентности и ефикасности.
Чињеница је да ми имамо дугу историју сарадње са Србијом. Али ми ту видимо још простора за још ближу сарадњу у будућности која ће створити ситуацију у којој свако добија – Гаспромови акционари, али такође и Србија и остатак Европе.
Заменик председника Управног одбора Гаспрома и генерални директор Гаспром експорта
Александар Медведев
[објављено: 13.01.2008.