Šta je novo?
Od:
Filteri

Put Srbije ka EU ?

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
To ti je kao ono - pola jede meso, pola jede kupus, a svi zajedno sarmu. Statistika ume da bude jako rigidna i nepotpuna.
 
Neodrživost
Vladimir Gligorov
Misija Međunarodnog monetarnog fonda je izdala saopštenje koje je veoma sadržajno, ali je imalo mali uticaj na javnost. Takođe, ne stiče se utisak da su se predstavnici privrednih vlasti nad njim posebno zamislili. Ovo je začuđujuće, jer je opšta ocena ovoga saopštenja da su tekuća privredna kretanja neodrživa. Šta to znači?
U tehničkom smislu, pod neodrživošću se podrazumeva predvidljivi razvoj nekog makroekonomskog bilansa koji implicira promenu u nekoj relativnoj ceni. Recimo, ako je kreditna ekspanzija takva da se bilansi banaka pogoršavaju, to znači da je kamatna stopa neodrživa, to jest da će u nekom času morati da se poveća kako bi se uravnotežili finansijski bilansi. Drugi je primer sa kursom. Ako je deficit na tekućem računu takav da dovodi do stalnog rasta spoljnog duga, recimo u odnosu na BDP ili u odnosu na izvoz, tada se zaključuje da je taj kurs neodrživ, znači da će morati domaći novac da devalvira kako bi se smanjio deficit u razmeni sa inostranstvom. Ili, opet, ako raste nezaposlenost ili se smanjuje zaposlenost, to znači da su plate neodržive i da će morati da se smanje.
MMF nalazi da postoje indikacije da se sva ova tri oblika neodrživosti mogu uočiti u srpskoj privredi. Iz predloga mera možda se može zaključiti da Fond smatra da je stanje poprilično alarmantno, što bi trebalo da znači da su rizici da se jedna ili više od ovih neodrživih razvoja ispolji kao kriza relativno veliki u kratkom roku. Reč kriza je tu na mestu, jer ocena o neodrživosti razvoja nekog od makroekonomskih bilansa implicira da je ili potrebna politička intervencija da se neravnoteža ispravi ili će doći do prinudne korekcije.
Šta predlaže MMF? Najveća pažnja je posvećena fiskalnoj politici i, nešto šire, onome što se naziva pogrešnom smešom mera privredne politike. Ocena je da se u Srbiji kombinuje ekspanzivna fiskalna politika sa restriktivnom monetarnom politikom, što ima za posledicu prebrz rast plata, a to znači potrošnje, što dovodi do rasta uvoza i tako rastućih obaveza prema inostranstvu. Uz to, restriktivna monetarna politika ima za posledicu održavanje visokih kamata i jakog dinara, što usporava inflaciju, ali uz rast uvoza i, pomalo paradoksalno, brzu kreditnu ekspanziju. Tako da se predlaže značajno smanjenje javne potrošnje, smanjenje kamatnih stopa i ubrzana privatizacija ili bar restrukturiranje javnog sektora, recimo kroz ukidanje subvencija i punu komercijalizaciju javnih preduzeća. MMF sugeriše da se fiskalna politika ne koristi za podsticanje proizvodnje sve dok se u potpunosti ne reformiše javni sektor. To, naravno, znači da se plate i zaposlenost u tom sektoru ne mogu povećavati, a biće potrebno da se smanje. Zapaža se da trenutne namere fiskalnih vlasti ne idu u tom smeru, već upravo suprotno -sugerišu nastavak ekspanzivne fiskalne politike. Usput, MMF zapaža da to podrazumeva postojanje fiskalnog deficita, a ceni da je on po njihovoj metodologiji prisutan i ove godine. Predlog je da se ostvari suficit od dva do tri odsto BDP-a, za početak jedan odsto u sledećoj godini.
Komentari koji se upućuju monetarnoj politici su nešto manje transparentni. Pored zalaganja za smanjenje kamatne stope, najzanimljivija je rečenica: "Kod utvrđivanja dugoročnih ciljeva inflacije, NBS treba da razmotri odgovarajuću ravnotežu između želje za daljom nižom inflacijom i potrebe za strukturnom konvergencijom cena tokom tranzicije". Kako bi ovo trebalo razumeti? Na drugom mestu se sugeriše da bi centralna banka trebalo da pređe na eksplicitan režim ciljane inflacije i da za sledeću godinu za cilj uzme srednju vrednost sada utvrđenog cilja od tri do šest odsto rasta baznih cena. MMF, dakle, sugeriše da ne bi trebalo težiti prebrzom usporavanju inflacije, što uz sugestiju o smanjenju kamatne stope, podrazumeva indirektnu sugestiju da se dozvoli određena depresijacija dinara ili bar da se ne teži daljoj apresijaciji.
Inače, sledi ono što je rekao jedan američki ministar finansija i što se najčešće citira u ovom kontekstu: "Ono što ne može da se raste neprekidno, zaustaviće se".
Kliknite za proširenje...
Izvor: Danas
Link: http://www.danas.co.yu/20071113/dijalog1.html#6
 
Dobro ovo su nesto kao osnove ekonomije, koje svaki student druge godine ekonomskog fakulteta moze da definise. I bas zato sto su tako knjiske cesto sadrze pogresnja resenja koja nisu primenjiva na svakom slucaju koji pokazuje takve simptome. Evo konkretno u ovom tekstu da dam primer....oni ovde impliciraju da deficit tekuceg racuna u razmeni sa inostranstvom treba resavati intervencijom na deviznom kursu. Mozda da u Japanu ili negde slicno, ali ne u Srbiji. Prvo, problem Srbije zapravo nije veliki uvoz(to greska u osnovnoj premisi) jel uvoz i nije toliko veliki, vec nedostatak izvoza. Intervencijom na deviznom trzistu, nista se nece desiti, a to svi znamo jel cene u prodavnicama ne prate kurs(da li mislite da ce ce na, 'milka' cokolade da padne u supermarketu ako dinar bude 90?), a izvoz nece da eksplodira iz prostog razloga sto ga nema dovoljno da bi takva pomeranja kursa mogla da dovedu do znacajno vece zarade izvoznika. Na kraju krajeva nek taj izvoznik poradi malo na svojoj produktivnosti i tako pojeftini svoj proizvod umesto sto kuka da vlada krene da se igra sa makroekonomskim elementima, radi benefita od nekoliko miliona evra koje ce izvoz da ima u toj godini ekstra. Uostalom treba da se uz ovakvu analizu prilozi i struktura uvoza, da li je rec o uvozu kapitalne robe i sredstava za rad ili robe siroke potrosnje. Koliko znam struktura je dosta svetla tacka u prici o nasem trgovinskom balansu. Znaci trebaju nam izvozne banke, kreditiranje izvoza i njegova promocija kako bi se realno povecao njegov volumen jer je to jedino dugorocno resenje.

Sa druge strane ima jedna zaista zastrasujuca cinjenica u kojoj su u pravu i gde nam vreme istice da delamo. O posledicama ne zelim ni da razmisljam. Radi se o fiskalnoj nedisciplini. Znaci horor. Srpski budzet je doziveo inzvanrednu ekspanziju zadnjih nekoliko godina. Budzet Srbije sledece godine iznosice $12 milijardi. Tu dolazimo do problema. Super je veliki poreski prihod, ali na sta se trosi. Rast zarada u drzavnim institucijama, ili da budem precizniji drzavnim organima(da to ne bi mesali sa drzavnim firmama) je ove godine rastao preko 20%!!!!! to je oko 2.5 puta vise od rasta GDP-a. Znaci gospodin Cvetkovic nas polako zavija u crno od kad je postao ministar finansija. Nas budzet koji je imao suficit od 400 miliona evra je sad u blagom(virtuelnom) suficitu koji je realno deficit, a ekspanzija njegove fiskalne politike je zastarsujuca iako zna da 'gori pod nogama'. Novi 2008 budzet nam obecava(!?) 0.8% smanjenje rasta potrosnje iako je 2% ono sto bi moglo da spreci ove trendove. Pri tome je pomenuti ministar uspeo vec da napadne NBS koja zaista, ali zaista radi sve sto je u njenoj moci( a to kosta stotine miliona evra godisnje) da neutralizuje ovakvo bahato ponasanje sa parama gradjana Srbije. To me podseca na vreme iz Djindjiceve ere, kad su se privatizacioni prihodi trosili na plate, tako i danas mi trosimo pare ne stvarajuci novu vrednost, novi kapital, vec na rast plata sluzbenika u raznim administarcijama. Uz sve to je MMF uspeo pa u ceo izvestaj ugura i misljenje da treba brzo-brzo-brzo privatizovati sva javna preduzeca, posto je to za njih 'resenje svih problema', kao i ukidanje subvencija koje su kod nas drasticno smanjene i samo su frakcija onoga sto recimo Hrvatska trosi na isto($600 miliona subvencija samo za brodogradnju u 2007).
Dakle sve u svemu nije sve crno. U podacima ima mnogo lepih vesti i odlicnoh rezultata nase privrede. Hitno u strukturno reformisanje sistema i postizanje maksimalne efikasnosti. Ministra Cvetkovica za usi, pa pred neki komitet. A MMF treba saslusati, ali ih ne uzimati uvek sve za ozbiljno, jel zelimo da izbegnemo hiper-liberalizaciju i sok-reformu. Na kraju krajeva oni kad daju savete ne misle o posledicama i kratkorocnim efektima, a jos manje o obicnim ljudima koji cine zapravo tu 'ekonomiju'.

raspisah se, ali mi tako doslo jbg :D
 
veoma interesantno zapažanje, pogotovo ono o neefikasnosti izvoza. Jednostavno, umesto da npr. malinari nabave mašinu za branje, oni unajmljuju mnogo sezonskih radnika i posle kukaju što nemaju zaradu. Ovo je samo jedan od primera gde se za sopstvenu neefikasnost krivi država.

hmm, subvencije. Da li znate da na Novom Zelandu ne postoje subvencije na poljoprivredu, a ona cveta? Oni su primenili šok terapiju i odjednom su iz skinuli sa državne sise. Trećina je propala, ostali su shvatili da moraju mnogo više da se trude, prate moderne trendove u poljoprivredi, na malim parcelama gaje začinsko bilje itd.. i u većini slučajeva sada imaju veći prihod nego kada su imali subvencije. Umesto što se ugledamo na model Francuske gde orgijaju sa subvencijama, a poljoprivrednici su svete krave, mislim da bi nam dugoročno primer Novog Zelanda mnogo više doneo.
 
^^^ Slazem se sa tobom. Problem je u tome sto srpski poljoprivrednici i nemaju subvencije. Mislim da smo tek ove godine dali pomoc od nekih 100 evra po hektaru, bez nekog sistema vec su svi dobili isto bez obzira sta proizvode. Vecina nasih subvencija ide u industriju. Sa druge strane, ako zelis da prepustis poljoprivredu u potpunosti trzisnim kretanjima moras da obezbedis da ostali instrumenti funkcionisu savrseno( to znaci dostupnost povoljnih sredstava za unapredjenje proizvodnje, edukacija i informisanje, nove tehnologije itd.). U ovom slucaju o kome smo pricali to bi bili beskamatni krediti za novu mehanizaciju, sisteme za navodnjavanje, nove sorte.....i onda je lako proizvod prepustiti trzistu. Subvencije moraju da se globalno ukinu, jel srpski seljak nema sanse protiv francuskog ako pravila nisu ista za sve.
 
@bigvlada
Covece, svaka cast! Veoma trezveno i realno razmisljanje.

@KiD
Beskamatni krediti su forma (tzv. prikrivene) subvencije. I to mora neko da plati :) A ideja da se industrija moze razviti prov subvencijama pa onda proizvod prepustiti trzistu je veoma kontroverzna medju ekonomistima. Jedini generalno uspesan primer toga u novijoj istoriji je Airbus, ali pogledaj ko ga je dotirao, pa koliko... a tek kako mu ide u poslednje vreme :(
 
@ jovanovm
Drzava je tu da pomogne nudeci dobru 'klimu', pri tome se odricuci profita. Znaci u tom slucaju drzava se samo odrice zarade od kamate za cilj podrzavanja strateske grane kao sto je proizvodnja hrane. Recimo, nasa drzava subvencionise sve strane investitore koji zaposle preko x broja radnika, a ne mozemo reci da u trenutnoj fazi tranzicije je to los potez. Inace sam veliki protivnik subvencionisanja siroke industrije(osim strateskih grana sto je potpuno normalno cak i u turbokapitalizmu). Najbolji primer naseg subvencionisanja industrije je 'Zastava automobili' koja ce uskoro na prodaju pa vise nece biti ni toga.
 
Mislim da je mnogo bolji sistem,u odnosu na subvencije, oslobađanje poreza. Npr. ako neko izgradi fabriku u Nišu, i zaposli 200 ljudi, oslobođen je nekih poreza za naredniuh 5 ili 10 godina. Mada, sa načinom promena naših vlasti, to je vrlo problematično...
 
@KiD & Ambassador
Sad vidim da smo se mozda pogresno razumeli - znaci: oslobadjanje poreza - DA. subvencije, beskamatni krediti, tralala - NE. To je neka moja odokativna vodilja. Inace se potpuno slazem s vama - i mom trulokapitalistickom umu ne zvuci lose ideja potpomaganja malih kompanija (posebno u sektoru usluga, npr), koje bi onda kad porastu mogle da ostvare tzv. increasing returns to scale. A sto se velikih industrija tice... KiD, u pravu si... jednostavno ne funkcionise.
 
SRPSKO-TURSKI MOST IZMEĐU AZIJSKE I EVROPSKE PRIVREDE
30.11.2007 12:36 ISTANBUL (Tanjug) - Predsednik Srbije Boris Tadić podržao je danas na Biznis forumu u Istanbulu otpočinjanje pregovora za zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske.
Početak pregovora dve zemlje o tom sporazumu planiran je za 5. i 6. decembar u Istanbulu.
Kliknite za proširenje...
Izvor: Tanjug
Link: tanjug.co.yu

VEJVODA: USKORO POTPISIVANJE SPORAZUMA SA EU
30.11.2007 13:24 BEOGRAD (Tanjug) - Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda izjavio je danas Tanjugu da je, prema njegovim saznanjima, u Briselu postignut dogovor da Evropska unija uskoro potpiše sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa Srbijom bez obizira na to što Ratko Mladić još nije izručen Haškom tribunalu.
''Bilo je reči da to bude u decembru, ali mislim da je realniji rok u januaru iduće godine'', rekao je Vejvoda.
Kliknite za proširenje...
Izvor: Tanjug
Link: tanjug.co.yu

Srbija dobila od EU milijardu evra bespovratne pomoći
Beograd - Srbija će u narednih pet godina iz IPA fonda, čiji budžet iznosi 11,5 milijardi evra, moći da koristi milijardu evra bespovratnih sredstava i to je do sada najveći iznos koji je Evropska unija odobrila našoj zemlji. Najviše novca, između 40 i 65 odsto biće usmereno u društveno-ekonomski razvoj, 25 odsto planirano je za izgradnju institucija, između 20 i 35 odsto na uvođenje evropskih standarda, dok će pet odsto pomoći biti iskorišćeno za unapređenje prekogranične saradnje.
Finansijska pomoć Evropske unije je bespovratna i namenjena zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU - izjavio je juče na konferenciji za novinare, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, koji je sa Pjer Mirelom, direktorom Direkcije za zapadni Balkan, potpisao Okvirni sporazum o korišćenju pomoći EU. M. Janjić
Kliknite za proširenje...
Izvor: DAnas
Link: danas.co.yu
 
Стиђе Европа, чувајте се монополиста
Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању Србија прихвата и правила ЕУ којим се оштро санкционише злоупотреба монопола на тржишту

Пословно окружење у Србији је побољшано у протеклих годину дана, али поједине компаније имају монопол на тржишту, а Комисија за заштиту конкуренције још нема довољан утицај због ограничених средстава којима располаже, оценили су почетком недеље у Београду стручњаци Европске банке за обнову и развој на представљању свог овогодишњег „Транзиционог извештаја”. До сличног је закључка дошла и Европска комисија у најновијем извештају о реформском напретку Србије, такође објављеном у новембру.

Србија није далеко одмакла у области конкуренције на тржишту, нарочито кад су у питању капацитети за примену антимонополских мера, оцењује Комисија.

Ситуација би, међутим, ускоро могла драстично да се промени уколико Србија до краја јануара – како предвиђају овдашњи политичари – потпише недавно парафирани Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) са ЕУ. Наиме, чим, на основу овог документа, буде склопљен први уговорни однос између Београда и Брисела, ступа на снагу такозвани Прелазни споразум, којим је предвиђено да се у Србији примењују сви стандарди и сва правила отвореног тржишта који важе у Европској унији. Ту спада и забрана злоупотребе монополског положаја на тржишту, стварања картела ради договора о ценама и давања преференцијалног положаја појединим компанијама, који су регулисани члановима 81 и 82 Уговора о Европској заједници (а они морају бити инкорпорирани у национално законодавство).

Како су нам објаснили у Европској комисији, од потписивања ССП па до његове примене, а то значи до пуног усклађивања са трговинским мерама ЕУ – које чине 80 одсто овог споразума – може проћи највише два-три месеца. У том року (дакле, негде до марта, уколико би ССП био потписан у јануару) Србија би требало да оформи посебно жалбено тело које ће надзирати примену ЕУ стандарда и правила на нашем тржишту.

Све док Србија не постане чланица ЕУ, Европска комисија (ЕК) не може преко својих инструмената непосредно да утиче на поштовање тржишних правила у нашој земљи, нити да покреће спорове и кажњава оне који од тих правила одступају, али то може да чини посредно, преко мешовите комисије ЕК и Србије која ће пратити спровођење ССП. Уколико се утврди да на нашем тржишту нека компанија злоупотребљава свој монополски положај на тржишту, или да се произвођачи одређене робе удружују како би држали цену те робе, што је супротно европском законодавству које је Србија прихватили споразумом о стабилизацији и придруживању, онда Европска комисија може затражити суспензију споразума.

Након ступања на снагу ССП и Прелазног споразума, и наша Комисија за заштиту конкуренције такође ће добити „појачање” у виду подршке Генералне дирекције Европске комисије за конкурентност.

У Европској комисији истичу да је поштовање ССП у делу који се односи на спречавање монопола и других злоупотреба на тржишту дугорочно од велике важности за Србију, јер од тога зависи поверење страних инвеститора. И најмања сумња да овде нису „чиста посла” – и оде капитал из наше земље.

Друга ствар су, наравно, казне. Док наше компаније не буду део заједничког тржишта ЕУ не могу одговарати ни пред заједничким институцијама и европским судовима, али то не значи да ће бити изузете од санкција уколико фирме из ЕУ, заступљене у Србији, оцене да су њихова права и положај угрожени због непоштовања европских стандарда на овдашњем тржишту.

А колике су те казне, може се лако открити на званичном сајту Европске комисије. Тако је, на пример, управо ових дана кажњен картел који су четири компаније сачиниле како би осигурале високе цене својих производа, равних стакала, на тржишту ЕУ. Јапански „Асахи”, амерички „Гардијен”, британски „Пилкингтон” и француски „Сен Гобен” кажњени су са укупно 486,9 милиона евра. Недавно је, због истог прекршаја европских трговинских мера у области цена, картелу за производњу нерђајућег челика „Тисенкрупу” одређено да плати 3,16 милиона евра. Подсетимо се и да је Гејтсов „Мајкрософт”, својевремено, изгубио спор који је против њега повела Европска комисија и платио казну од 497 милиона евра због злоупотребе монополског положаја на тржишту ЕУ.
Александра Мијалковић
[објављено: 01.12.2007.]
Kliknite za proširenje...
Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=49501
 
Nenad":s85v5nsu je napisao(la):
Srbija dobila od EU milijardu evra bespovratne pomoći
Beograd - Srbija će u narednih pet godina iz IPA fonda, čiji budžet iznosi 11,5 milijardi evra, moći da koristi milijardu evra bespovratnih sredstava i to je do sada najveći iznos koji je Evropska unija odobrila našoj zemlji. Najviše novca, između 40 i 65 odsto biće usmereno u društveno-ekonomski razvoj, 25 odsto planirano je za izgradnju institucija, između 20 i 35 odsto na uvođenje evropskih standarda, dok će pet odsto pomoći biti iskorišćeno za unapređenje prekogranične saradnje.
Finansijska pomoć Evropske unije je bespovratna i namenjena zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU - izjavio je juče na konferenciji za novinare, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, koji je sa Pjer Mirelom, direktorom Direkcije za zapadni Balkan, potpisao Okvirni sporazum o korišćenju pomoći EU. M. Janjić
Kliknite za proširenje...
Izvor: DAnas
Link: danas.co.yu
Kliknite za proširenje...
Sitne su to pare za evropske fondove. Rumuni, Bugari, Hrvati... svi su oni dobijali i dobujaju desetostruko vece cifre. Meni ovo lici na jeftino kupovanje naklonosti Srbije.
 
Pa da, to su dve razlicite stvari. Postoji pomoc i prustupni fondovi Evropske komisije. Ali kada se sve sabere, ne verujem da cemo po recimo glavi stanovnika mnogo zaostajati za Hrvatskom.

Drugo, postoji mnogo fondova koji se koncentrisu na specificne teme, koji ne spadaju u gore pomenute (recimo negovanje kulture, pomoc nerazvijenim opstinama itd.)
 
^^ Potpuno tacno. Mi za sada nemamo pristup ni jednom od tih fondova osim onome za pomoc, koji je oskudan.
 
vrachar":1wege5wn je napisao(la):
Sitne su to pare za evropske fondove.
Kliknite za proširenje...
Ma, nikakve pare, to je đzeparac koji će da se deli narednih god.

i to za projekte 'unapređenja administracije', ono što Njima odgovara.

A, potrošiće ih Njihovi 'predavači' na seminarima u banjama - zboravite to.
----------------------------------------------------

Srbiji će pare iz pretpristupnih fondova EU stizati do 2013. godine
"Najviše novca za lokalnu samoupravu"
http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-01-12-2007/najvise-novca-za-lokalnu-samoupravu
 
^^^ Haha, iz naslova covek moze da zakljuci da status kandidata necemo dobiti do 2013... Sto je mozda i tacno. Ah, Stradijo! :D
 
"Potpisivanje sporazuma u januaru"
28. decembar 2007. | 07:10 -> 15:12 | Izvor: B92, Tanjug
Beograd, Ljubljana, Beč -- EU u januaru treba da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, kaže Dimitrij Rupel.

"Kosovo i Srbija su dve odvojene priče. Slovenija će biti jak advokat Srbije. Još u januaru treba da bude potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, jer Srbija je važna za stabilnost na Balkanu", rekao je Rupel, ministar inostranih poslova Slovenije, zemlje koja 1. januara preuzima predsedavanje Evropskom unijom.
Kliknite za proširenje...
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=12&dd=28&nav_category=11&nav_id=278453
 
Jedan užasno dobar tekst Miše Brkića o Gazpromu i južnom potoku. TEKST JE KRAJNJE ALARMANTAN!!!! Te stoga može upasti u veći broj tema... hmm Koštunica je stvarno preterao u tome koliku rusku guberniju hoće da napravi od Srbije. mad

Gasprom Srbija - nova država na Balkanu
Miša Brkić
Južni potok, istočni greh

Ima li nešto gore od NATO države na Kosovu, “koju SAD pokušavaju da instaliraju kako bi zadovoljili svoje bezbednosne interese”, kako običava da kaže srpski premijer Vojislav Koštunica.
Ima.

GASPROM država u Srbiji, koju premijer Koštunica uporno pokušava da instalira, po cenu da Srbija izgubi energetsku nezavisnost i tako ugrozi svoj integritet i suverenitet, kako bi Rusija zadovoljila svoje političke interese.

O vojnom savezu NATO sve se zna.
Ko je GASPROM?

Ima jedna dobra definicja koju je pre neki dan dao Dejvid Viktor, direktor Odeljenja za energiju i svestrani razvoj na Univerzitetu Stenford: “Energetski oslonac Rusije, kompanija Gazprom nije samo obično preduzeće nego je mnogo više od toga. Gazprom nije gasna kompanija, to je politički kolos koji se našao u poslu s gasom. On se ne ponaša kao deo biznisa ili normalna gasna kompanija. Gazprom je politička životinja koja živi zahvaljujući svojoj monopolskoj poziciji i sasvim je organizovana da očuva taj monopol". (Danas, 29.-30. decembar 2007. godine).

Sa tom “političkom životinjom” Vlada Srbije namerna je po svaku cenu da sklopi sporazum o strateškom partnerstvu, a koliko joj se u tome žuri vidi se i po tome što je premijer Koštunica zakazao vanrednu sednicu Vlade u subotu (29. decembra), što se ne pamti od njegovog ustoličavanja na mesto šefa ministarskog kabineta. Strateško partnerstvo s Gaspromom, premijer Koštunica doživljava kao svetu obavezu svoje političke karijere i zato je potpuno privatizovao onog trenutka kad je u leto 2007. seo da pregovora sa “gazdom” Gasproma Aleksejem Milerom i kad je sebe

(sednica Vlade, 13. decembra 2007.) postavio za šefa srpske Radne grupe za saradnju Srbije i Rusije u oblasti naftne i gasne privrede. To je za Koštunicu bio zadatak od posebno ličnog, partijskog, ideološkog i nacionalnog interesa i zato se prihvatio šefovanja štabom čiji je posao da od Srbije stvori rusku energetsku koloniju. Jer, samo dva dana ranije (11. decembra) ambasador Rusije Aleksandar Aleksejev uručio je Vladi Srbije nacrt sporazuma kojim je predviđena izgradnja dela gasovoda “Južni potok” kroz Srbiju, strateško partnerstvo u izgradnji podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru i u modernizaciji Naftne industrije Srbije.

Na subotnjoj sednici Vlade usvojena je samo Platforma za pregovore sa Rusijom (čitaj, Gaspromom) o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede. Dan ranije bilo je najavljeno da će se Vlada izjasniti o ruskom Nacrtu sporazuma, ali se u saopštenju za javnost izdatom posle sednice Vlade govori samo “o usvajanju Platforme za pregovore”, koji inače traju već nekoliko meseci. To bi trebalo da znači da je trenutno propao pokušaj Koštunice da “za džabaka” i po ubrzanom postupku Srbiju izruči Gaspromu. Taj pokušaj započeo je potpisivanjem izvesnog Memoranduma o razumevanju i izgradnji gasovoda kroz Srbiju koji su 20. decembra 2006. godine u Moskvi potpisali predstavnici Vlade Srbije i Gasproma.

Zasluga za privremeno zaustavljanje ubrzane predaje srpske energetike u ruske ruke pripada ministru ekonomije Mlađanu Dinkiću koji je zajedno sa ostalim ministrima iz svoje stranke G17 Plus glasao protiv a zatim napustio sednicu Vlade. Dinkić je priznao da je na sednici Vlade “bila i sadašnja ruska ponuda”, što znači da je Vlada obmanula javnost saopštenjem da je usvojila “Platformu za pregovore”. Dinkić tvrdi da je ruska ponuda veoma nepovoljna za Srbiju, jer se uopšte ne garantuje da će magistralni gasovod “Južni potok” proći kroz Srbiju, a s druge strane traži se da Gasprom odmah preuzme 51 odsto u NIS-u, zašta su ruski pregovarači ponudili 400 miliona evra, što je duplo niže od trenutne knjigovodstvene cene NIS-a.

Na osnovu Dinkićeve izjave ispostavlja se da je Koštunica spreman, ne da proda, nego da budzašto rasproda ne samo imovinu srpske naftne kompanije nego i energetske nacionalne interese.

Pod firmom navodne “izuzetne važnosti” sporazuma za Srbiju, javnost se obmanjuje svakojakim slatkorečivim pričama i obećanjima.

Tako je prvo “puštena buva” preko podobnih medija da će “ruska ulaganja u tri energetska projekta u Srbiji, predviđena nacrtom međudržavnog sporazuma, iznositi dve milijarde evra a nezvanično se saznaje da ima oponenata predloženom sporazumu i to iz jedne partije vladajuće koalicije, ali i da je većina za poštovanje rokova i prihvatanje sporazuma”.

Potom ministar energetike Aleksandar Popović tvrdi “da su najveće količine nafte na srpskom tržištu ruskog porekla, pa je prirodno da je sporazum o energetskoj saradnji sa Rusijom od izuzetne važnosti za Srbiju”. Ministar, naravno, prećutkuje da u Srbiji ne bi najviše bilo ruske nafte da je Vlada liberalizovala tržište i dozvolila da sve zainteresovane svetske kompanije (Šel, Mol, OMW, Britiš Petroleum, Ađip) prodaju svoju naftu i naftne derivate u Srbiji. Zakonom koji propisuje da sadašnji prodavci nafte u Srbiji moraju da kupuju naftne derivate isključivo od NIS-a, Vlada je stvorila ključni preduslov da Srbija zavisi od ruske nafte.

Funkcioner Evropske komisije Fabricio Barbazo ocenio je 18. decembra u Beogradu na konferenciji za novinare posle Ministarskog sastanka Energetske zajednice da bi “Srbija trebalo da otvori tržište energije i ojača konkurenciju. Time bi se snizile cene i povećala efikasnosti usluga na energetskom tržištu”.

Koštunicini ministri koriste još jedan kvaziargument da bi energetsku nezavisnost Srbije predali u ruke ruske državne kompanije Gasprom. Ministar trgovine Predrag Bubalo tako kaže da je “Srbija energetski veoma zavisna država i da nema dovoljno energenata bilo da je reči o nafti ili gasu”.

To je tačna konstatacija, ali je pod velikim znakom pitanja da li se taj problem rešava tako što Srbija pod nepristojnim uslovima postaje energetska kolonija Rusije, ili se traže alternativne mogućnosti. Ako neko od ministara tvrdi da je to jedino rešenje, taj ne govori istinu jer je Srbija u poslednjih šest meseci nekoliko puta prećutala ili odbila ponude da se uključi u regionalne inicijative za podizanje energetske nezavisnosti. U avgustu u Salcburgu i u novembru 2007. u Dubrovniku predsednici država ili vlada država regiona dva puta su razmatrali (između ostalog) kako zajednički da reše problem u snabdevanju energentima. Ni na jednom od ta dva skupa Srbiju nije predstavljao ni predsednik, ni premijer. U Salcburg premijer Koštunica nije otišao jer je imao preča posla (Kosovo), a u novembru je na skup u Dubrovnik poslat Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

Srbija se “pravi luda” i kad je u pitanju još jedna inicijativa koja bi, kroz zajednički projekat, mogla zemljama u regionu da omogući veći stepen energetske nezavisnosti pre svega u snabdevanju gasom. Naime, početkom decembra 2007. godine mađarski naftno-gasni gigant MOL pokrenuo je inicijativu objedinjavanja gasovodne mreže centralne i jugoistočne Evrope i pozvao kompanije u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj i Austriji da naprave zajedničku regionalnu gasnu kompaniju koja će upravljati transportom gasa u regionu. Izvršni direktor Mol grupe Đerđ Mošonji izjavio je da bi stvaranje takve kompanije “svakoj zemlji učesnici moglo da donese ekonomsku korist i energetsku sigurnost i izrazio uverenje da će objedinjavanje regionalne mreže za prenos gasa podržati Evropska komisija, jer je potpuno u skladu sa njenom politikom”.

Novoosnovana kompanija, koja bi imala najdužu gasovodnu mrežu (27.000 kilometara) u Evropi, mogla bi da svoje akcije prodaje putem javne ponude i na taj način privuče kapitalne investitore. A s druge strane, i potrošači bi imali koristi od integrisanog sistema koji bi garantovao opštu sigurnost u isporukama gasa.

Zvnične odgovore MOL-u već su poslale Slovenija i Austrija. U januaru 2008. biće održan zajednički sastanak svih gasnih preduzeća iz regiona na kome će se razgovarati o stvaranju regionalne gasne kompanije, kako bi se izbegla zavisnost u isporukama gasa. Srbija se, naravno, nije oglasila niti namerava. Srbija je izabrala drugi put, ona namerava da ostane zavisna od Gasproma (i Rusije). Ta odluka je zapravo dokaz o prirodi vlasti. Srbija ne samo da ima kratkovidu, nego i lenju Vladu nesposobnu da sagleda procese u vremenu i okruženju. Iz te žablje perspektive Vojislav Koštunica vidi Srbiju kao malu zemlju bez dovoljno energije koja mora da se osloni na velikog, slovenskog, brata na Istoku. Političke elite u zemljama regiona imaju drugačiju percepciju, pamet i strategiju kako bi odbranile svoj suverenitet, čuvajući energetski nezavisnost. One više veruju da ako se udruže postaju dugoročno moćniji i ozbiljniji igrač na tržištu koji svojim potrošačima (građanima) nudi sigurnost u snabdevanju gasom.

Ta proaktivna strategija političara i poslovnih ljudi koji imaju viziju vidi se na još jednom primeru iz susedstva.

Dok srpska Vlada i njen premijer Vojislav Koštunica sanjaju “istočni greh” sa “južnim potokom”, dve kompanije iz okruženja (češki) ČEZ i (mađarski) MOL sklapaju strateški savez za proizvodnju struje korišćenjem gasa. U Pragu 20. decembra te dve kompanije formirale su zajedničko preduzeće u koje će investirati 1,4 milijarde evra za proizvodnju struje korišćenjem gasa pre svega u Slovačkoj i Mađarskoj, sa mogućnošću daljeg proširenja u Hrvatsku i Sloveniju. “Ovim ugovorom se povećava sigurnost u snabdevanju električnom energijom, obezbeđuje značajna sinergija i dalje se uvećava efikasnost rafinerija“, izjavio je tim povodom generalni direktor MOL Grupe Žolt Hernadi.

Za razliku od suseda Vlada Srbije gura Gasprom kao strateškog partnera za NIS i celokupnu energetiku, unapred obeshrabrujući sve potencijalne kupce NIS da se jave na tender, ako ga uopšte bude. “Zašto smo se onda sedam godina maltretirali i angažovali privatizacione savetnike da bi sada preko Nacrta sporazuma NIS dobio strateškog partnera” jadikuje bivša savetnica vicepremijera Miroljuba Labusa za energetiku Zorana Milanović-Mihajlović. “Nikako nam ne odgovara da NIS, koji ima dve rafinerije na putu budućeg Panevropskog naftovoda, dajemo na takav način bilo kom partneru”, upozorava Zorana Milanović-Mihajlović

Premijer Koštunica neće moći da zabija glavu u pesak i da sa javnošću komunicira samo saopštenjima. Morao bi da javno, pred tv kamerama odgovori na veoma teške optužbe svog ministra ekonomije. Jer, Dinkić tvrdi da je “upozorio kolege iz Vlade da bi se na međunarodnom tenderu za NIS mogla dobiti cena koja je za pet do osam puta veća od ove koju nude Rusi” i postavio pitanje zašto Srbija ne kaže koliko ona traži para za NIS jer je bitno da Srbija dobije gasovod, ali imajući u vidu da će on biti aktivan tek za pet godina, jako je bitno da se za NIS postigne odgovarajuća cena. “Nisam dobio odgovor. Od premijera sam zatražio razrešenje u Radnoj grupi zato što mi se vezuju ruke i zato što predlog koji daje Ministarstvo ekonomije da treba tražiti normalnu cenu za NIS, neki članovi Grupe su odbijali, kao da će se Rusi uvrediti ako im se traži normalna cena za NIS i ako se ide preko neke cifre koja je 400 -500 miliona evra. Ne želim da snosim niti moralnu, niti profesionalnu odgovornost za eventualne negativne posledice", zaključio je Dinkić.

To su ozbiljne optužbe.

Ko su članove Radne grupe koji neće da čuju racionalne argumente vezane za prodaju NIS i kakav je to državni aranžman od koga jedan ministar diže ruke da na kraju ne bi bio odgovoran?

Kako generalni direktor NIS-a Srđan Bošnjaković može javno da kaže: “Nama je prihvatljiva sinergija sa ruskim partnerom, nije nam bitan model privatizacije, bitan nam je ugovor”.

Pitanja je mnogo. Na primer, da li je zaista minimum propusne moći gasovoda “Južni potok” 10 milijardi kubika gasa, što je dovoljno samo za domaće potrebe i što znači da Srbije neće imati prilike da zarađuje od tranzitnih tarifa?

Zatim, da li je tačno da Sporazum predviđa produženje zabrane uvoza gotovih derivata nafte u Srbiju do 2012. godine, što znači da će sve domaće i inostrane kompanije na srpskom tržištu biti prinuđene da i dalje prodaju samo gorivo NIS-a, odnosno Gasproma. To praktično znači da Srbija pristaje na monopol Gasproma i na preradu sirove nafte do liberalizacije srpskog tržišta.

Ko je pozvaniji da javnosti da odgovore na ta pitanja od Vojislava Koštunice, premijera i šefa radne grupe za naftno-gasni dil sa Rusima? Odbrambena teza iz premijerovog okruženja “da se mora ćutati dok se pregovori ne završe”, samo je još jedan pokušaj da se javnost anestezira a da u međuvremenu energetska sudbina Srbije “bez ispaljenog metka” i po bedno niskoj ceni bude predata u ruke Gasproma.

Da li je Gasprom dugoročno zaista najbolje rešenje za Srbiju?

Ruski lobista Vojislav Koštunica i hor “DSS dečaka” tvrdi da jeste. Ali o tako ozbilnoj temi nije bilo javne rasprave. Kad je započeo ozbiljan dijalog, ministar Dinkić demonstrativno je napustio sednicu Vlade? Da li G17 Plus treba da napusti vladajuću koaliciju pa da javnost u Srbiji shvati kolike su razmere Koštunicinog “istočnog greha”.

U prilog toj raspravi moglo bi da posluži i mišljenje već citiranog Dejvida Viktora, direktora Odeljenja za energiju i svestrani razvoj na Univerzitetu Stenford. On smatra da Gasprom greši kada ne investira u pronalaženje novih nalazišta. "Podaci jasno pokazuju da je samo jedna četvrtina Gaspromovih kapitalnih investicija, od 2000. do 2006. otišla u proizvodnju gasa. Većina njenih investicija otišla je sasvim van gasnog sektora, uključujući medije i banke. Kompanija i pored velikih prihoda od gasa, ne ide dalje da pronalazi i proizvodi više gasa. Rezultat je stvaranje krize gasa koja je prošle godine dotakla i ruske gradove. Gasprom nije u stanju da proizvede dovoljne količine gasa da bi zadovoljio unutrašnje zahteve i izvozne obaveze. U sledeće dve do četiri godine može doći do značajnog nedostatka gasa u Rusiji. Ako se gledaju proizvodni troškovi novih gasovoda, nije jasno da li Rusija, odnosno Gasprom, ima dobru poziciju da bude najveći evropski snabdevač gasa u bliskoj budućnosti. Stvarni troškovi izgradnje novih nalazišta gasa u Rusiji, polja Štokman ili Jamalsko poluostrvo, dva puta su veći od razvoja novih gasnih polja u severnoj Africi. Dugoročno, ovo je veoma opasno za Rusiju. Dozvoljavajući gasne krize, Rusija samu sebe istiskuje iz biznisa s gasom", tvrdi Viktor.
Kliknite za proširenje...
Izvor: Pescanik.net, 30.12.07.
Link: http://www.pescanik.net/index.php?&p=288&an=Miša_Brkić&ni=1215&nd=1
 
Mislim da je udarna pesnica LDP-a i pescanika otupela...
Zasto se odmah odreci Kosova radi Evroatlanskih integracija?
Ja bi isao korak dalje, ponudio bi Leskovac Nis i Vracar. Mislim, ne traze nam, pa sta! Da su teritorije vazne, i druge drzave bi ih cuvale...Bolje odmah ponuditi jos nesto i tako automatski preskociti evropski standard i instalirati se direktno na americki.
I po Rusima, hajmo da seremo sve vreme bez pauze. Mislim, zasluzili su , umesto da se prikljuce NATO-u u procesu penetracije demokratije u svaku poru naseg bica, oni se stave na nasu stranu. Govnari. Jeste da ekonomska strana nasih odnosa nema veze sa tim, ali.. pa sta!

Daj da ne bidemo ko oni blesavi Englezi koji razmisljaju kao da su u 19. veku i posalju vojsku da povrati Foklanede? Mesto na kome je zivelo 1000 ovaca i nekoliko manjaka koji su se nad tim ovcama izivljavali.
Idemo ,dakle u ozbiljnu drzavotvornu politiku kojia ce nam omoguciti makar jos po hiljadu evra direktne koristi po osobi. Nemojmo da razmisljamo kao u 15. veku u stilu prodaj veru za veceru.
Odmah priznati Kosovo, juznu Srbiju dati NATO-ju i naravno, Vracar. I nemojmo se zaustaviti tu.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Vrh