alexandernbg":12hfgmio je napisao(la):
ACR":12hfgmio je napisao(la):
A ko si ti da određuješ ko ima pravo da živi a ko nema?
Kod Arene povremeno živim od kako sam se rodio '81 a stalno sam živeo u periodu 2004-2009, kako to da mene nikad nije pojurio nijedan od tih strašnih pasa lutalica?
Možda zato što se nisam šetao sa prutom i bacao kamenje na pse?
(...)
Ostatak posta sam obrisao, jer srećom na vlasti u gradu su normalni ljudi i nema potrebe da padam u vatru kada se ubijanja životinja neće desiti.
Ja ne znam po koji put treba da napisem da ,
ako nisu tebe napale nekoga drugoga JESU!
Ne mogu da poverujem da toliko potenciras "kako tebe nisu napale" pa jbt ne zivis samo ti u ovom gradu...
Ипак у Београду има преко 300 људи на једног пса... Аргумент да одређену особу није напао пас је стварно ирелевантан.
Мени у целој причи са псима и овде и генерално смета неколико чињеница које љубитељи животиња често износе. Пре свега, често се износе неки "морални" ставови о убијању одређених група животиња, о "нехуманом" држању (не
хумано за животиње??) али нико не помиње како се држе и кољу свиње, како кокошке живе у кавезима у којима не могу да се окрену, како гајимо зечеве, краве, патке, кокошке, свиње, овце, козе само да би их на крају заклали и појели... То је у реду... Али забога, успавати пса који ће, за разлику од претходно побројаних, можда једног дана напасти, осакатити, унаказити некога, то је онда убиство, то је страшан чин... Такви двоструки аршини ми стварно иду на живце... Пси нису угрожене врсте, нити су нешто превише интелигентнији од неких других животиња које кољемо (од неких су и мање интелигенти)...
А сама чињеница да се пси држе затворени у становима је по мени већа, да употребим чувени израз, нехуманост од успављивања. Ајде, за оне мале пекинезере, чиваве, пудле још и да разумем... Али за шкотске овчаре, немачке овчаре, шарпланинце, доге, пит булове, хаскије (на +30 :bash: ) и остале велике псе је и двориште мало... А прича о напуштању је већ прежвакана на форуму...
Да се разумемо, ја нисам за убијање паса уколико то може да се реши на било који други начин (од свих побројаних у претходним постовима). Али ако нема другог решења (било због финансија, недостатка људства, простора, или чега већ), онда нема друге...
Чињеница је да пси у Београду нападају људе, а често се јако гадно заврши, физички и психички. Тешко нама ако се појави беснило... Сваком може да се деси да га пас нападне, поготово кад су у чопору, јер су тада храбрији. Приче да људима после 12 није место напољу, да не треба да гледамо пса у очи и слично су за малу децу... Иначе, ово са не гледањем у очи, кулирањем, некад пали, а некад не... Тражио сам савете како избећи псе у току вожње бицикла, и после много испробаних техника једно је сигурно: ако хоће да те јуре, не помаже ама баш ништа! Ако неће, можеш да се провозаш на метар (буквално) од њих, не гледаш, искулираш, и ником ништа.
АЦР, ови твоји код арене вребају људе. Виде те из далека (пола блока по дужини), и устреме се. То не зависи од човека, такви су, доказују се вођи чопора, женкама... Не знам шта би се десило да сам некад стао, успорио... При великим брзинама тешко могу да ме дохвате, брзо мотам педале, морају да избегавају бандере и паркиране аутомобиле... А трче јако брзо, најбжи и преко 50km/h. Реон су им блокови 25 и 26, и делови околних блокова. са друге стране аутопута оперише други чопор. Они су нешто мање агресивни, ваљда се чешће друже са циганима из околних насеља. Ипак, у вечерњим сатима ови први често прелазе преко петљи код арене... Уколико идете са Бранковог моста, и живите у близини арене, избећи "разигране" чопоре је права лутрија...