Ovde kao da se prica o nekim demonskim bicima, a ne o psima koji su daleko plemenitija i pitomija bica od nas.
Krecem se po najvecim vukoje*******inama i kad naletim na lutalice uvek dodju na mazenje.
Treba stisnuti drzavu da odradi posao, a ne kukati na sve zivotinje, za koje pre svega treba gledati kako da im se pomogne i da se udome.
Bukvalno se zna, eto ti psi sa Kosmaja su i ranije pravili probleme. A takvi su jer su ih ljudi tako dresirali. Pre svega nisu za ovo temu jer nisu lutalice.
To se za par dana napravi spisak svih tih agresivnih dzukela, kao i pasa lutalica koji uglavnom u vecim coporima predstavljaju opasnost.
Npr. za Beograd, koji je trecina Srbije, za dan moze da se sve sazna i resi.
A ne ici za nekim idiotskim resenjima i dopustati borbu pasa i ljudi po drzavi.
Nema potrebe bilo koje mesto izbegavati za setnju kada problem moze da se resi.
Sa tim da moze svasta da vas snadje ako idete npr.nocu po nekoj vukoje*******ini, daleko od toga da su samo psi problem, tako da, opremite se kako mislite da je adekvatno.
Moja iskustva sa psima su šarenolika. Od malih nogu nisam voleo pit bulove, dok su mi druge vrste OK, a posebno volim vučjake. U jednoj emisiji sam gledao ispitivanje koji psi imaju najjači ugriz. Vučjak ima najjači ugriz, dok je pit bul tek na nekom 5 - 6 mestu. Sa vučjacima nikada u životu nisam imao problema. Kada god bi smo se susreli, u 95% slučajeva bi sami krenuli na mene, ali da se maze. Jednom prilikom sam prolazio pored dvorišta jedne kuće i mladi vučjak se igrao sa lopticom koja mu je ispala na ulicu. Gledao je u mene tako da mi poručuje da mu dohvatim lopticu, što sam i uradio. Par puta se dešavalo da se vučjaci ubiju od lajanja dok prolaze drugi ljudi pored njih, a kada se ja približim, oni se ućute. Ali zato sa pit bulovima nisam baš imao sreće. Više puta bi iz svojih dvorišta lajali i skakali po ogradi, i to tako kao da bi da odvale ogradu i da me napadnu. Jednom prilikom mi se desilo da se spuštam niz ulicu, a tu u blizini bila ženka pit bula sa mladuncima. Ženka me je napala, uhvatila za nogu, jer je u njenoj glavi nešto kvrcnulo da sam pretnja po njene mladunce. A ja nju nisam ni konstavao sve dok nije napala. Na svu sreću, bio sam pribran i udarao je u vilicu, na spoju gornje i donje, kako joj ne bih dozvolio da ih spoji. Dobrih 5 minuta sam je udarao slobodnom nogom, dok nije odustala. Prošao sam sa minimalnom ranom na nozi.
U mom naselju imamo nekoliko pasa lutalica. Jedna, nedavno uginula ženka, nije se najbolje slagala sa nekim vlasničkim psima, kao i sa njihovim vlasnicima. To je bio gotovo zanemarljiv broj. Jednom prilikom sam prisustvovao situaciji u kojoj je režala na jednog od tih vlasničkih pasa koje nije volela, ali sam uspeo da sprečim goru situaciju, jer je mene obožavala. Odvukao sam je na drugu stranu i tako sprečio da bude izudarana sa štapom koji je vlasnik držao u ruci. Sa druge strane, imamo jedno drugo kuče u naselju, koje je ulazilo u sukom sa nekoliko komšija, na svu sreću sve se završilo bez posledica.
Što se tiče drugih opasnih rasa, osim pit bulova, nisam imao nekih preteranih problema, osim što bi lajali. I u većini slučajeva su bili ili sa vlasnicima ili u dvorištima. Sad se setih još jedne situacije. Idem normalno ulicom, a pit bul sa vlasnikom meni u susret. Naravno, bez povodca. O brnjici je izlišno i govoriti. Ja krenuo da ga izbegavam, a on ka meni, i još mi maše repom. Omirisao me i produžio dalje. Ni dan danas mi nije jasno kako nije krenuo da me napadne, nego bio krajnje prijatan, a iz mene izbija strah.
I da, u 95% slučajeva brnjice na psima, bile su na onim vrstama koje su umiljate da umiljatije ne mogu biti, a ovi krvoločni po prirodi, ako ih jednom godišnje vidiš sa brnjicom, da slaviš.
