Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.689
- Pohvaljen
- 49.392
Pa dobro sad, to je već diskutabilno. Mene je ujeo pas kad sam imao 10 godina zato što sam sa drugarom trčao za autobusom pored Pravnog fakulteta, i u onom žbunju ispred je bio čopor koji se ''aktivirao'' i pojurio nas. Četiri od pet pasa su se samo ''zaleteli'' u nas, a peti me je ujeo za butinu. Nije probio kožu ali daleko do toga da je bio puki blef. Otvorio je bio usta i uradio pravi ugriz, samo što je odlučio da ga ne zadrži. Posle su se sklonili nazad.
A bukvalno ceo život gotivim i mazim kerove, čak i dan danas kad vidim nekog na ulici gledam dal će da mi dozvoli da ga pomazim.
Nego u takvim situacija sve zavisi od psihologije i okolnosti. Imaju životinje dobre instinkte, ali ne toliko kao što se često misli. One mnogo više polažu u
1) prethodna iskustva i asocijacije koje njima stvaraju i 2) govor tela.
Ali u nekim situacijama, jedini način da se ker odvikne od nečeg jeste upravo primena sile. Bilo ilustrativno (zastrašivanje) bilo kontaktom. I tu nema ničeg lošeg. Nije svaki fizički kontakt iživljavanje, i to zna i sama životinja. Zna ona kad je neko sadista, a kad samo kaže ''ne smeš to da radiš''. U životinskom carstvu, majke uče mladunce da nešto ne rade tako što ih zagrizu za uši i drže par sekundi, dok ovaj ne zacvili. Životinjama to nije iživljavanje, nego direktan način da se kaže ''ne, ne možeš to, kraj priče''. I tu nema ničeg lošeg. Tako je od vajkada. Nego se onda jave razni dušebrižnici koji glume veće pse od pasa pa govore kako sa kerovima treba da se priča, da se vode u radionice, da im se crta, da se pregovara s njima... a ne kapiraju da životinja najbolje uči svoja ograničenja upravo kroz negativna iskustva. I jednom kad nauči neće ih više nikad ponavljati.
A bukvalno ceo život gotivim i mazim kerove, čak i dan danas kad vidim nekog na ulici gledam dal će da mi dozvoli da ga pomazim.
Nego u takvim situacija sve zavisi od psihologije i okolnosti. Imaju životinje dobre instinkte, ali ne toliko kao što se često misli. One mnogo više polažu u
1) prethodna iskustva i asocijacije koje njima stvaraju i 2) govor tela.
Ali u nekim situacijama, jedini način da se ker odvikne od nečeg jeste upravo primena sile. Bilo ilustrativno (zastrašivanje) bilo kontaktom. I tu nema ničeg lošeg. Nije svaki fizički kontakt iživljavanje, i to zna i sama životinja. Zna ona kad je neko sadista, a kad samo kaže ''ne smeš to da radiš''. U životinskom carstvu, majke uče mladunce da nešto ne rade tako što ih zagrizu za uši i drže par sekundi, dok ovaj ne zacvili. Životinjama to nije iživljavanje, nego direktan način da se kaže ''ne, ne možeš to, kraj priče''. I tu nema ničeg lošeg. Tako je od vajkada. Nego se onda jave razni dušebrižnici koji glume veće pse od pasa pa govore kako sa kerovima treba da se priča, da se vode u radionice, da im se crta, da se pregovara s njima... a ne kapiraju da životinja najbolje uči svoja ograničenja upravo kroz negativna iskustva. I jednom kad nauči neće ih više nikad ponavljati.