Слажем се да Загребу штошта фали да "порасте" од велике вароши до нивоа "правог" града, али се питам по чему је то Београд данас, осим по броју становника, европска или светска метропола?
Помало ми се прикаки кад чујем да смо толико некритични у свом самољубљу. Да ли дух метрополе живи у затвореним београдским музејима, у непостојећим објектима културе, у упишаној Маракани, у никад празнијим позориштима, у јавним и приватним зградама које се распадају, у тужним болницама, у једноличним пекарама које све и једна нуде исте безукусне буреке и пице каприћозе на парче, међу становницима који су изгубили готово сву непосредност и природност којим их је живот обдарио, у мржњи и нервози међу комшијама, у распалом ГСП-овом аутобусу на потезу 300 или на линији 67...?
Могао бих тако до сутра. Београд је, на жалост, руина од града.