Šta je novo?
Od:
Filteri

Predlozi prijatelja prirode

Reni bunari duž obale Save isušuju tlo.
E sad, pitanje je koliko vode ima ispod nasutog zemljišta, kao i u kojem stanju je ta voda - zagađenje od saobraćaja, betonskog naselja, toplane, starih fabrika, benzinskih pumpi...
 
Pošto se bavim poljoprivredom i imao sam dodira sa sistemima za navodnjavanje, bunarima i slično, dajem sebi za pravo da kažem da ŕečenica malo zakopaš iz dubine i ceo novi beograd odiše zelenilom zvuči više nego naivno.



Pozovite bilo koju firmu i pitajte koliko koštaju pumpe, koliko prskalice, creva, razni ventili i sva prateća oprema za navodnjavanje.

Videćete da je vodosnabdevanje u celoj priči jeftina stavka.
 
Зато, уместо система за заливање, лепо користити градску мрежу хидранта за заливање. Било би занимљиво знати где је она све распрострањена.
 
Дошљак":3g01oa7e je napisao(la):
Зато, уместо система за заливање, лепо користити градску мрежу хидранта за заливање. Било би занимљиво знати где је она све распрострањена.
Kliknite za proširenje...

Проблем је што би се тиме користила чиста вода из водовода, која је скупа. Боље би било направити резервоаре са грубо пречишћеном водом, која би се користила искључиво за заливање.
 
Хмм, а можда противпожарне хидранте скинути са водоводне мреже, тј. пијаће воде и пребацити на техничку, што кажеш грубо пречишћену. Мада сумњам да би и заливање био неки претерани трошак, где се све вода разбацује.
 
Колико кошта употреба клима уређаја 24 часа дневно, истовремено док се неко тако расхлађује, неко трпи и буку и врућину, посебно ноћу када се станови природно хладе отвореним прозорима. Да се не наводи за шта и на шта се троши, али кад су улагања у здравље, не лечење, а природа је и здравље и лек, увек нема пара , нпр. и код запослених у Зеленилу, али ево и код ових градобрижника на форумима се чује та фраза.

Да имамо још више РАСТИЊА НА ТРАВНАТИМ ПОВРШИНАМА НЕ БИ ГЛЕДАЛИ СВУДА ПОЖУТЕЛУ СЛАМУ, ДА ЈЕ ВИШЕ паркинга са дрворедима, травнатих кровова, вртних улица без моторног саобраћаја - имали би бар неколико степени ниже температуре, али не , много речи , а на делу и даље се сади бетон и асфалт и где треба и где не треба.
 
Moj stan se noću prirodno ne hladi otvorenim prozorima. Svi prozori su mi na jednoj strani i nema nikad promaje. Šta ćemo sad?

PS: Evo i ovaj tvoj post načinje bar 3 teme. Jednostavno preširoko naslovljena tema koja ne može da se primi na internet forumu.

Poslato sa telefona
 
Eво споменути су паркинзи без дрвећа, сложићете се да нема ништа горе него када се кола усијају на сунцу.
 
astrodule":13wofe9e je napisao(la):
Moj stan se noću prirodno ne hladi otvorenim prozorima. Svi prozori su mi na jednoj strani i nema nikad promaje. Šta ćemo sad?


Poslato sa telefona
Kliknite za proširenje...

moežš da otvoriš i ulazna vrata i tako napraviš promaju.
 
Pre ugradnje klime sam koristio ventilatore, ali kad ti se zgrada usija (a ja na južnoj strani), samo klima pomaže.
A što se tiče uticaja klima uređaja na atmosferu, ja to gledam ovako: klima je isto što i frižider. Frižider je uključen svaki dan, svaki sat, a klima samo leti (do 20 dana) i to par sati dnevno.
Da ne ulazim u to koliko je mali udeo nas kao pojedinaca na atmosferu (pored fabrika, poslovnih zgrada...).

Poslato sa telefona
 
Да разјасним. Поменуо сам употребу машина за снижавање топлоте у стану, јер је неко написао да опрема за наводњавање не кошта много . А то значи да се пуно новца троши на струју да би снизили топлоту, као што се троши и на разна друга задовољства, али иако уређена заједница, нисмо способни да поред воде испод тла које има много и у новом и у старом Београду, поред две највеће реке у Европи, заливамо травнате површине и растиње на њима.

Наводњавањем су се људи бавили још на почетку историје, а и сама историја почиње са стварањем уређених заједница које су постале способне да уреде друштво управо због радова на наводњавању.

А у другом делу поруке сам навео и предлоге за природне начине смањења топлоте у градовима. Проветравање стана је само поменуто успут због тога што још има људи који не могу или не желе да користе машине и своје станове проветравају ноћу па трпе и врућину и буку машина својих комшија, али без обзира да ли стан има прозоре на две или једној страни, ако је у околини више растиња и ако је у целом крају и месту више природе , и станови ће бити мање топли.

Ширење теме не зависи од њеног наслова него од писања учесника. Потрудите се па наведите неки предлог уместо расправа о успутним примедбама. А тема је очигледно ипак врло посећена.
 
Otvaranje teme sa fokusom na konkretnim ekološkim predlozima je veoma dobra ideja.

Evo jedne. Kad bi mogli postići da navodnjavanju javnih travnjaka pomognu privatnici koji imaju stanove odmah pored njih, to bi bila ogromna pomoć da se premoste letnji meseci i vreme dok se problem ne reši na bolji, sistemski način.

Predlažem da se istraži ponuda u prodavnicama i izabere najjeftiniji, fleksibilan, a ipak upotrebljiv kit koji se sastoji od creva, prskalice i potrebnih spojeva. Nešto trivijalno, naprimer ovako

51OeZY4UmXL.jpg


Zatim treba pronaći sponzora koji bi platio štampanje malog plakata za poštansko sanduče na kome bi u dnu bila i njegova reklama (to bi platilo štampanje). U ostalom delu bi bilo detaljno uputstvo naslovljeno "Kako da pogled sa vašeg prozora uvek bude lep" (ili nešto slično). Dakle, uputstvo gde u Beogradu mogu da kupe već gotov kit i kako da ga priključe na svoju česmu da bi povremeno zalivali travnjak ispred svog prozora, ma kome on pripadao (ako ga taj već ne zaliva sam, neće imati ništa protiv toga da ga zaliva neko drugi). Zatim bi dobrovoljci ubacili ovaj plakat u poštansko sanduče izabranih komšija u njihovom kraju.

Ovaj predlog ima tu prednost da organizatore ne košta ništa, da je dobrovoljni rad na distribuciji plakata relativno mali jer očekujem dovoljan broj dobrovoljaca, a da ima fantastičan potencijal da okoline naših stambenih zgrada pretvori u zelene oaze.

Tu malo računam na psihologiju ljudi. Ljude uglavnom mrzi i da razmišljaju, i da se pokrenu, a pogotovo da rade nešto novo, nešto čime se izdvajaju od okoline. Ali ako im sve spremiš na gotovo, ako im pripremiš maksimalno pojednostavljeno "id*** proof" uputstvo gde SVE piše, ako im to doneseš na noge, ako to košta svega dve-tri hiljade dinara, i ako vide da je to opšta akcija, da to rade i njihove komšije (a sigurno će deo radoznalijih i obrazovanijih odmah prihvatiti akciju), e pa tada će mnogi ljudi biti spremni da to i sami probaju. Ogromna nagrada je prijatan, hladan, vlažni zeleni travnjak ispred svog prozora, malo svežine i mirisa trave u sobi, tako da ljudi mogu da sanjaju da je sve to njihov privatan plac, i da imaju svoju sopstvenu kuću u prirodi. Svi elementi za uspeh akcije su tu, samo da sam početak bude dovoljno masovan, tako da ona odmah izgleda kao opšti pokret građana Beograda. Svega par ljudi, ili čak samo jedan čovek u organizaciji, to može da izvede. Onda je potrebna samo mala grupa dobrovoljaca u svakoj opštini da izlepi plakate na vidljivim mestima, a ostale da ubaci u poštansko sanduče svih onih komšija koji imaju prozor pored bilo kakavog travnjaka koji je suv.

Jedna mana koje mogu da se setim je povećana potrošnja pijaće vode onda kad je ima najmanje. Međutim, i gradsko zelenilo, kad bi nekim slučajem radili ono što bi trebalo da rade, bi opet koristili tu istu vodu. Ovako to neko radi umesto njih, i još umesto njih plaća tu vodu. Sem toga, postoji ugrađen kontrolni mehanizam koji štedi vodu, preostali stanari zgrade. Većina stambenih zgrada ima samo jedan vodomer, pa vodu solidarno plaćaju svi. To znači da bi ova šema zahtevala saglasnost saveta zgrade. Sa jedne strane i drugi stanari bi želeli da imaju svež travnjak ispred svoje zgrade, pa verovatno neće praviti problem sem ako je prosek primanja u njoj veoma nizak. Ali isto tako neće tolerisati bilo kakvo rasipanje vode od strane zaduženog stanara koji se naprimer veoma uneo u ulogu čuvara travnjaka, pošto tu vodu plaćaju svi, a ne on sam.

Tako da mi izgleda da je ovo sasvim realna koncepcja. Dovoljna je samo mala grupa odlučnih ljudi da transformiše izgled grada u suvim letnjim mesecima.
 
Има пуно таквих примера, углавном појединаца, али као што сви видимо те ласте не чине јато и највећи део вртних, не било каквих утрина, је сада пустара. Срећом спас долази управо право с неба и то изобилно, па наредних дана, црева за заливање нам неће требати. Ипак хвала Зуми на исцрпно образложеном предлогу са детаљном анализом у његовом стилу.
 
To je zato što mnogi ljudi po ovakvim forumima žive u zabludi da je dobar lični primer sasvim dovoljan. Ali to je pogrešno i sa stanovišta psihologije i sa stanovišta statistike. Zbog toga toliko dobre energije i dobrih ideja bedno propada. Da bi se dovoljan broj ljudi samoinicijativno poveo za dobrim primerom treba da dovoljan broj ljudi ima i savest i znanje skoro istog kvaliteta kao i onaj koji prvi pruža primer, ali to je nemoguće. Onda on i ne bi bio potreban. Pošto to u statističkom smislu ne može biti, onda je taj pristup već na konceptualnom planu pogrešan.

Zbog toga, građanska savest i etika mogu biti samo sekundarni, pomoćni elementi u mobilizaciji naroda. Primarni pokretači uspešne i zaista masovne akcije mogu biti samo psihologija mase, neki od kolektivnih identiteta grupe i realne, konkretne životne potrebe, kao i razni socijalni aspekti života u gradu. Potreban je dobar marketing i dobra organizacija. Znači organizovana grupa pažljivo konstruisanog imidža, a ne pojedinac. Treba razumeti da je čak i stvarni cilj akcije tek pomoćni element njenog uspeha. Jer, da veliki procenat naroda stvarno razume problem, u smislu da shvata svu njegovu važnost, to verovatno i ne bi zahtevalo posebnu akciju niti bi bilo veliki problem. Organizacija velikih grupa ljudi oko zajedničkog cilja je i umetnost i nauka. Misliti da će vredan cilj već sam po sebi, na neki magičan način organizovati mnoštvo građana u delatnu i efikasnu grupu koja sledi neke vrednosti koje pokretači žele da nametnu je velika zabluda. Čak i kad je cilj izmena ponašanja pojedinca sasvim nezavisno od ponašanja drugih. To tako ne ide. Oni najbolji su izrazita manjina, i to se UVEK mora uzeti u obzir.
 
Да би се неко повео за примером и подстицајем неко не мора да има исту свест и знање о значају нечег, али ако схвати он може брзо чак и да надмаши у постигнућима и успешности тог који је пример или даје подстицај, таквих примера има пуно.

Сваки народ је уређена заједница, градови су већ хиљадама година уређене заједнице у којима се знају улоге и дужности, само је питање зашто се те улоге не врше у неким случајевима.

Пример вредног циља који је покренуо људе код нас, је била прошлогодишња борба са поплавама. Али тада су улоге добро одигране.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh