Otvaranje teme sa fokusom na konkretnim ekološkim predlozima je veoma dobra ideja.
Evo jedne. Kad bi mogli postići da navodnjavanju javnih travnjaka pomognu privatnici koji imaju stanove odmah pored njih, to bi bila ogromna pomoć da se premoste letnji meseci i vreme dok se problem ne reši na bolji, sistemski način.
Predlažem da se istraži ponuda u prodavnicama i izabere najjeftiniji, fleksibilan, a ipak upotrebljiv kit koji se sastoji od creva, prskalice i potrebnih spojeva. Nešto trivijalno, naprimer ovako
Zatim treba pronaći sponzora koji bi platio štampanje malog plakata za poštansko sanduče na kome bi u dnu bila i njegova reklama (to bi platilo štampanje). U ostalom delu bi bilo detaljno uputstvo naslovljeno "Kako da pogled sa vašeg prozora uvek bude lep" (ili nešto slično). Dakle, uputstvo gde u Beogradu mogu da kupe već gotov kit i kako da ga priključe na svoju česmu da bi povremeno zalivali travnjak ispred svog prozora, ma kome on pripadao (ako ga taj već ne zaliva sam, neće imati ništa protiv toga da ga zaliva neko drugi). Zatim bi dobrovoljci ubacili ovaj plakat u poštansko sanduče izabranih komšija u njihovom kraju.
Ovaj predlog ima tu prednost da organizatore ne košta ništa, da je dobrovoljni rad na distribuciji plakata relativno mali jer očekujem dovoljan broj dobrovoljaca, a da ima fantastičan potencijal da okoline naših stambenih zgrada pretvori u zelene oaze.
Tu malo računam na psihologiju ljudi. Ljude uglavnom mrzi i da razmišljaju, i da se pokrenu, a pogotovo da rade nešto novo, nešto čime se izdvajaju od okoline. Ali ako im sve spremiš na gotovo, ako im pripremiš maksimalno pojednostavljeno "id*** proof" uputstvo gde SVE piše, ako im to doneseš na noge, ako to košta svega dve-tri hiljade dinara, i ako vide da je to opšta akcija, da to rade i njihove komšije (a sigurno će deo radoznalijih i obrazovanijih odmah prihvatiti akciju), e pa tada će mnogi ljudi biti spremni da to i sami probaju. Ogromna nagrada je prijatan, hladan, vlažni zeleni travnjak ispred svog prozora, malo svežine i mirisa trave u sobi, tako da ljudi mogu da sanjaju da je sve to njihov privatan plac, i da imaju svoju sopstvenu kuću u prirodi. Svi elementi za uspeh akcije su tu, samo da sam početak bude dovoljno masovan, tako da ona odmah izgleda kao opšti pokret građana Beograda. Svega par ljudi, ili čak samo jedan čovek u organizaciji, to može da izvede. Onda je potrebna samo mala grupa dobrovoljaca u svakoj opštini da izlepi plakate na vidljivim mestima, a ostale da ubaci u poštansko sanduče svih onih komšija koji imaju prozor pored bilo kakavog travnjaka koji je suv.
Jedna mana koje mogu da se setim je povećana potrošnja pijaće vode onda kad je ima najmanje. Međutim, i gradsko zelenilo, kad bi nekim slučajem radili ono što bi trebalo da rade, bi opet koristili tu istu vodu. Ovako to neko radi umesto njih, i još umesto njih plaća tu vodu. Sem toga, postoji ugrađen kontrolni mehanizam koji štedi vodu, preostali stanari zgrade. Većina stambenih zgrada ima samo jedan vodomer, pa vodu solidarno plaćaju svi. To znači da bi ova šema zahtevala saglasnost saveta zgrade. Sa jedne strane i drugi stanari bi želeli da imaju svež travnjak ispred svoje zgrade, pa verovatno neće praviti problem sem ako je prosek primanja u njoj veoma nizak. Ali isto tako neće tolerisati bilo kakvo rasipanje vode od strane zaduženog stanara koji se naprimer veoma uneo u ulogu čuvara travnjaka, pošto tu vodu plaćaju svi, a ne on sam.
Tako da mi izgleda da je ovo sasvim realna koncepcja. Dovoljna je samo mala grupa odlučnih ljudi da transformiše izgled grada u suvim letnjim mesecima.