Mislim da imamo rekordera:
400 godina u Beogradu
(mada možda su malo preterali)
U pitanju je jevrejska porodica Kalef. Prema ovom tekst u Večernjim novostima, neki potomci žive u Beogradu i danas:
UVEK kada poštar zazvoni na vrata stana u potkrovlju zgrade u Ulici kneginje Zorke u Beogradu, primadona Breda Kalef se uznemiri. Decenijama već očekuje da dobije službeno pismo u kome je država obaveštava da joj je vraćena imovina predaka.
Breda Kalef, operska diva u penziji, sa sestrom Lidijom predstavlja poslednji izdanak familije Kalef, za koju su istoričari utvrdili da je najstarija beogradska porodica.
- Fašisti su nam tokom rata zaplenili i zapalili svu imovinu, a ono što je preostalo komunisti su nacionalizovali. Dobili smo od Nemaca ratnu odštetu, koja nam nije isplaćena, a od SFRJ obveznice, koje ništa ne vrede. Podneli smo zahtev za povraćaj imovine i čekamo dobre vesti. U međuvremenu, živim od nacionalne penzije bez koje bih muku mučila - priča gospođa Kalef, dok pokazuje tapije svoje porodice, na kojima stoje državni pečati i datumi iz 1903. godine.
IMENA
- Rođena sam kao Rahel Kalef, a zvali su me Ela. Tokom rata zbog skrivanja od nacista dobila sam od staratelja ime Breda Ograjenšek. Kada je došao komunizam postala sam Breda Kalef. Udala sam se za arhitektu Branislava Simonovića i postala Breda Kalef Simonović. Moje pravo ime je zapravo Rahel Breda Kalef Simonović.
Istoričari tvrde da je porodica Kalef najstarija beogradska familija, koja u našoj prestonici u kontinuitetu obitava već 400 godina.
- Naša familija veoma je stara. Deo porodice je u Španiji osnovao grad Toledo. Inkvizicija ih je proterala u Solun, odakle su Kalefi stigli na prostor Beograda pre 400 godina. Tragove vekovnog prisustva prilično je teško precizno dokumentovati, jer je naša jevrejska kultura bila više usmena nego pismena. Jevrejsko groblje je danas najopipljiviji svedok porodične istorije, jer u gradu postoji kameni sarkofag sa imenom Eve Kalef.
Kalefi su u Beogradu pre 300 godina bili trgovci, imali radnje, ali ne i zemlju, jer im nije bilo dozvoljeno da budu zemljoposednici. To im je odobrio tek kralj Aleksandar Karađorđević i, u znak zahvalnosti, kasnije je podignuta šuma u najlepšem delu Izraela, na putu od Tel Aviva prema Jerusalimu, koja nosi njegovo ime. Između dva rata, kada je porodica bila najmoćnija, Kalefi su živeli na Dorćolu, oko današnje Jevrejske ulice.
- Moja sestra Lidija je rođena sa jevrejskim imenom Matilda, a ja sam rođena kao Rahel Kalef u Gospodar Jovanovoj ulici 3. Našu porodicu su uzdizali pradeda Samuel Kalef, deda Nisim i baba Mazal. Moj otac je kršten kao Avram i upisan kao Srbin mojsijevske veroispovesti. Bio je moderan čovek, dok je naša baba Mazal, najstarija žena trgovac na Balkanu, bila ortodoksna Jevrejka. Kako u Beogradu nije bilo košer restorana, baba nikad nije otišla u kafanu. Moje detinjstvo je kraj njih proteklo u radosti, slozi i ljubavi - pamti Breda Kalef i pokazuje fotografije predaka.
KĆERKA U KANADI
Zahvaljujući upornosti njenog muža Branislava Simonovića, pretvorili su vešernicu u potkrovlju u stan i u njemu podizali kćerku Simonidu, kasnije afirmisanu novinarku. - Trebalo je da Simonida preuzme porodično prezime Kalef i spase ga od zaborava, ali to nije učinjeno, jer se i prezime porodice Simonović gasi, pa i njega treba sačuvati. Moja kćerka ima dvoje dece, radi u Torontu kao savetnik kanadske vlade. Sestra Lidija ima takođe kćerku i unuku, žive u Beogradu - kaže Breda Kalef.
Kalefi su prvu manufakturnu radnju otvorili u Višnjičkoj ulici 1903. godine, a potom u Vasinoj, kralja Petra i Kolarčevoj ulici. Između dva rata Nisim i Avram Kalef su u Gospodar Jovanovoj ulici podigli tri zgrade na brojevima 1, 3 i 5.
- Živeli smo na Dorćolu, koji je bio srce grada. Trgovci i zanatlije kupovali su kuće u Strahinjića bana ili Gospodar Jevremovoj i peli se ka beogradskoj eliti. I moja porodica je tako napredovala. Ja sam išla u školu „Kralj Petar“. Beograd je između dva rata bio prelep, sav u gospodskim zgradama. Dedinje je u to vreme bilo prazno izletište, a Novi Beograd predgrađe sa njivama i rekama - priča Breda Kalef i pominje poslastičarnicu na Zelenom vencu i splav „Lepa Niveneza“, koji je bio jako popularan.
U tom periodu porodica Kalef je imala 27 članova, a od imovine pet radnji, tri zgrade, kao i placeve u Babinoj Gredi, kako su se zvale njive gde se danas nalaze Sava centar i „Arena“. Otac Avram Kalef je tu kćerkama kupio imanje, jer je verovao da će se Beograd razvijati preko Save.
- Nacisti su prilikom likvidacije Jevreja pobili gotovo sve članove porodice Kalef u Beogradu, ali i u Zrenjaninu i Skoplju. Preživele smo samo sestra i ja. Krile smo se u Košutnjaku, kasnije su nas prihvatile časne sestre katoličkog manastira na Banovom brdu i skrivale kao lažne izbeglice iz Slovenije. Tu sam pošla u školu, postala reprezentativac u ping-pongu, završila Muzičku akademiju i postala član opere Narodnog pozorišta. Život operske dive je naporan. Mnogo rada, vežbanja, koncerata, putovanja i turneja. Najlepše mi je bilo šest meseci u Izraelu, kada sam kao mlada nastupala sa Plasidom Domingom i prvi put pevala u „Karmen“.
Kada se 1993. godine penzionisala, primila je penziju sa kojom je mogla da kupi kilogram jabuka.
Gospođa Kalef obožava Beograd:
- To je moj grad, porodica Kalef ga je i podizala! Srećna sam što živim u potkrovlju zgrade sa sedam spratova, odakle svakog dana mogu da posmatram Vračar i hram Svetog Save, Beograđanku, Terazije.
