Potop preti na 180 mesta
Boris SUBAŠIĆ | 13. jun 2014. 21:03 | Komentara: 0
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/re ... -180-mesta
Sada i relativno male padavine mogu da izazovu nove katastrofalne poplave u našoj zemlji. Za opravku oštećenih nasipa i kanala potrebne dve milijarde dinara. Operativni planovi za odbranu ne postoje
DVE milijarde dinara potrebne su za obnovu objekata za zaštitu od poplava širom Srbije koje je nedavno teško oštetila vodena stihija. Kad obnovimo infrastrukturu ona će biti u stanju od pre majske katastrofe. A upravo zbog takvog stanja je i došlo do munjevite poplave s užasnim posledicama, kaže Goran Puzović, direktor JP „Srbijavode“.
- Razorena je ili dodatno oštećena odbrambena infrastruktura kraj velikih gradova, gusto naseljenih područja, energetskih objekata. Ta mesta su prioriteti za hitnu sanaciju. Nažalost, nisu jedina. Na čak 180 tačaka u Srbiji odbrana od poplava je u kritičnom stanju - kaže Puzović.
Vodena stihija je izazvala nova velika oštećenja i probleme na neregulisanim tokovima kroz Krupanj, slivove reka Jadar, Jasenice, Bjelice, Zapadne Morave, Crmnice u zoni Paraćina.
- Ni na jednoj od ovih tačaka nema mesta za čekanje. Sada i male padavine mogu da izazovu velike posledice. A kada to zakrpimo, onda smo tek na početku - kaže Puzović.
Stručnjaci podsećaju da katastrofalne poplave nisu izazvale velike reke, već mali bujični vodotokovi, jer u njihovo održavanje nije ulagano duže od 20 godina. Katastrofalnoj šteti umnogome su doprinela loša zakonska rešenja koja su odgovornost za odbranu od bujičnih poplava prebacila na opštine. Zakon je na neprirodan način podelio reke po opštinskim granicama, a ne po slivovima. A bujice ne haju za nakaradnu „regionalizaciju“.
NEOPHODAN NOVI ZAKON Stručnjaci za vodoprivredu kažu da su se problemi tako nagomilali da će biti potrebno od pet do deset godina da se zaštita od poplava dovede u pristojno stanje. Da bi se krenulo s mrtve tačke neophodno je hitno promeniti i zakone u oblasti vodoprivrede. - Novim zakonom sankcije moraju biti definisane i pooštrene - kaže Goran Puzović.
- Lokalne samouprave nemaju ni stručni ni tehnički a najmanje finansijski kapacitet da rade posao koji im je dodeljen po zakonu iz 2010. godine. Sad se vidi da bez izgradnje novih akumulacija i rasteretnih kanala u gornjim delovima bujičnih tokova ne možemo da kontrolišemo sliv - kaže Puzović.
Stručnjaci za vodoprivredu kažu da je u Srbiji došlo do apsurdne situacije, da na svim nivoima u rukovodećim strukturama za odbranu od poplava nema - stručnih kadrova.
- Kada bismo skupili članove svih opštinskih štabova za vanredne situacije u Srbiji, u njima bismo našli samo nekoliko inženjera šumarstva za zaštitu od bujica i erozija i građevinskih inženjera - hidraša! Pošto bez njih nema stručnog planiranja ni preventive, opštine nemaju izrađene operativne planove za odbranu od bujičnih poplava - kaže Milutin Stefanović, koji je u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ direktor Zavoda za zaštitu od bujica i erozije.
On objašnjava da operativni plan precizno određuje i ko i šta radi u vanrednim situacijama. Taj dokument mora da sadrži jasno definisane scenarije i kriterijume za odbranu od poplava pri svakoj bujici. Operativni planovi precizno određuju ko i šta treba da radi. Bez njih ne mogu da se planiraju ni buduće potrebe.
- Planove nismo imali pre majske katastrofe, a nemamo ih ni sada. To se pokazalo u Kragujevcu pre desetak dana. Bilo je dovoljno 50 milimetara padavina i za samo tri sata ceo grad završio je u vodi. Ne treba se zavaravati pričom da nam se katastrofalna poplava desila zbog „hiljadugodišnjih kiša“ koje se više neće ponoviti. Realnost je da iste padavine možemo imati već sledeće godine - kaže Stefanović.
Statistike pokazuju da bujične poplave u Srbiji izazivaju veće štete od svih elementarnih nepogoda, čak i u sušnim godinama. Zato je neverovatan podatak da je poslednji popis bujičnih vodotokova u Srbiji urađen pre više od 40 godina.
- Nekad su „Rejonske zajednice za zaštitu od bujica i poplava“ neprekidno registrovale bujične tokove i svaki erozioni proces. Te zajednice su 1972. ukinute i nastupio je informacioni mrak, iako je u Srbiji do tada registrovano više od 14.000 bujičnih vodotokova u čijoj okolini živi 80 odsto stanovništva. U međuvremnu smo doslovno promenili geografiju zemlje građevinskim i infrastrukturnim radovima, često nestručno - kaže Stefanović.
Bujice su aktivirale veliki broj klizišta i ogromnih odrona koji su uništili saobraćajnice i cela naselja u zapadnoj Srbiji, kažu stručnjaci za geotehniku Geološkog zavoda Srbije. Njihovi timovi su, po nalogu Ministarstva za rudarstvo, već dve nedelje na terenu gde istražuju koje se tlo sada uopšte može koristiti za preseljavanje stanovništva.
- Veliki broj kuća moraće da se izmesti na potpuno nove lokacije. Tlo je destabilizovano i na terenima koji nisu bili klizišta. Zbog podsecanja padina bujice su izazvale ogromne odrone i čitava brda zemlje su se sručila na kuće i puteve. Mnogi od odrona na saobraćajnicama još ne smeju da se čiste jer je zemlja vlažna i pokrenuo bi se novi lanac obrušavanja - kaže Dobrica Dimitrijević, iz Geološkog zavoda Srbije.
“Tempirana Bomba“
Pošto u Srbiji 40 godina nije pravljen katastar bujičnih tokova, ljudi su zidali kuće u njihovim rečnim koritima ili neposrednoj blizini, što je ravno gradnji na tempiranoj bombi, čiji upaljač aktivira jaka kiša ili otapanje snega.
- U 21. veku, informatičkom dobu, imamo apsurd da u Srbiji postoji Vodoprivredni informacioni sistem u kome nijedna baza podataka nije popunjena bujičnim tokovima. Zato su ljudi gradili u koritima bujica koje su im sad prošle direktno kroz kuću. U Krupnju, gde su nabujale reke potkopale tlo ispod kuća one su „klecnule“ i srušile se. U Obrenovcu su se izlile iz starih rečnih korita koja su zatrpana i pretvorena u građevinsko zemljište, a neki postojeći kanali su bili potpuno zagušeni smećem - nabraja Stefanović.
DIVLjOM GRADNjOM U PROPAST
Stručnjaci za inženjersku geologiju - geotehniku Geološkog zavoda Srbije istražuju osobine tla i njegovu bezbednost za gradnju objekata. Svake godine oni dopunjavaju katastar klizišta novim podacima. Bazu podataka o više od 30.000 aktivnih klizišta u Srbiji i hiljade potencijalnih klizišta, kao i pregledne karte, oni redovno šalju nadležnom ministarstvu. Geolozi ne znaju zašto se u javnosti stvara lažni utisak da nema katastra klizišta koji jasno pokazuje koje je zemljište rizično.
- Činjenica je da se dozvole za zidanje objekata u rizičnim oblastima ne daju, ali je činjenica i da se oni dalje grade, nadajući se naknadnoj legalizaciji. Tako ugrožavaju i sebe i druge - kaže Dobrica Dimitrijević, stručnjak za geotehniku u Geološkom zavodu Srbije.
