Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.671
Sa FB profila, jedne Obrenovcanke, neposrednog ocevica cele ove tragedije.
U DRUSTVU BEZMUDIH
Da mi je neko pricao pre dve nedelje da ce se moja glava baviti politickim temama i analizom drustva, slatko bih se nasmejala. Pre svega, jer sam se sama potrudila da budem informisana manje od Kostunice. Od 2008, pa na ovamo ne citam novine i ne pratim sta se desava, a moj najveci doprinos televiziji je gledanje crtaca “Pingvini sa Madagaskara”. Mislim, da sam vam dovoljno rekla. Bila sam ubedjena da mi politika i stanje u drustvu vise nikad nece pasti na pamet.
Kao i uvek zivot me je demantovao. Sva moja ubedjenja i predubedjenja padose u vodu. I metaforicki i bukvalno.
Prvo zelim da kazem da nisam nikakva heroina, niti majka hrabrost. Neki me tako nazivaju, ali bilo bi sramota da to prihvatim. Pravi heroj je, na primer, moj komsija Misa i svi slicni njemu koji su pomodreli od hladne vode dok su spasavali ljude. Ja…Ja sam samo obicna zena. Gradjanka ove drzave koja se zdusno trudi poslednjih 6 godina da ne zna i koja ne zeli da zna sta se desava na politickoj sceni u Srbiji. A, sad sam u situaciji da moram da nadoknadim gradivo. Sreca je sto po tom pitanju opusteno mogu da budem kampanjac, jer se za tih 6 godina, nista i niko nije promenio. Da se ne lazemo, nije se promenilo u zadnjih 20. Sve je isto samo njega nema. Vrte se ista imena i isti kultovi licnosti.
Drugo sto zelim da vam kazem je da razumem zasto me nazivate heroinom, hrabrom zenom, zasto zelite da mi stisnete ruku, da me zagrlte, a mnogi od vas koji mi salju privatne poruke u meni vide tracak sanse da se nesto promeni. Razumem. SRBIJI OCAJNICKI TREBAJU HEROJI. Ponovo. Oduvek. Kada je bio deficit heroja, mucna Srbija ga je izmislila. Tako je Marko od Prilepa turski vazal, postao Marko Kraljevic srpski heroj . Ni Marvel ga ne bi bolje osmislio. Mislim, sta reci, kad covek iscedi kap vode iz drveta koje se susilo 100 godina.
Ali, Srbija je godinama sakacena i za to nije kriva vodena zmija, a ni Bog, vec ljudski faktor. Godinama se na dnevnoj bazi vrsi hirurski zahvat sterilizacije slobodne misli, slobode govora i izrazavanja. Nista novo to svi znamo. I posle ovih privodjenja koja su se dogodila poslednjih dana, a povodom dizanja panike, poslali su nam jasan signal, kako nikako ne smemo da se ponasamo.Treba da cutimo i trpimo I da se plasimo. Neki od nas ce da aplaudiraju. Aplauz ce svakako biti zabelezen nekom od televizijskih kamera. Stara skola. Mi stariji, koji smo vec prosli cuveno doba Slobodana Milosevica, smo tu skolu diplomirali.
I tako ces ti majko Srbijo nastaviti da budes zemlja bezmudih apaticnih gradjana. Zemlja ushtrojenog duha.
I sada su sve oci uprte u nekolicinu nas koji smo imali muda da jasno i glasno skrenemo paznju na istinu, kad niko nije smeo. Tracak nade.
Ali, Srbijo, ne mogu ja za tebe da iscedim tu kap vode. Nemam tu snagu. Ja sam samo obicna zena I majka. Obican gradjanin. Pisac.
Vec Srbijo, ako imas noge, ustani. Nemoj da klecis. A, pokazala si vec koju snagu imas. Kakvu dobru energiju.
Sinoc sam mojoj sugradjanki napisala u privatnoj poruci:”Svaka cast! Osvetlala si nam obraz.”
Ono sto mi je ona odgovorila me je zabolelo. I treba da zaboli sve nas. Napisala je:
“Pomozite onda svi, da na kraju moj ne bi ispao crn.”
Srbijo, nemoj da ti ja govorim sta ti je ciniti.