Pošumljavanje Beograda

[nensav]

hrast luznjak je odlicno drvo, vrlo kvalitetno i trupac od luznjaka je vrlo skup. Pravi veliku krosnju i hladovinu leti. Sporije rate od tople, treba mu vise decenija da se razvije u punoj velicini. Za neka stanista topola je bolja, nisam strucnjak, ali vervatno ima neka ogranicenja inace bi se svuda sadio

 

[sizif]

Па храст се и сади на Ади. Највише код узводне превлаке.

 

[orion]

Да сада се сади мислим да је идеја да временом замени тополе

 

[spatiotecte]

Vise od posumljavanja, mislim da nam treba sredjivanje zelenih povrsina.

 

[orion]

То је тема за паркове. Ово је једна стратешка тема.
Ако нека одлука градске управе заслужује да се сове стратешком онда је то сађење храста на Макишу око водоизворишта. Начин да се неком будућем "инвеститору" онемогуће да насади неки стамбени блок тамо и гомила других добити

 

[boca-ica]

Takodje onda je to i pošumljavanje Beogradske stare zatvorene Batajničke deponije

 

[boca-ica]

Stara Beogradska deponija u Batajnici još uvek NE pošumljena
a silne pare svih ovih godina ode na neko dr. nepoznato pošumljavanje Bgda....

 

[boca-ica]

"Šumska mafija" pustoši Srbiju
... Za poslednjih 10 godina krivično delo šumska krađa ubedljivo je najčešće u odnosu na sva ostala dela protiv životne sredine, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Srbije.....
.... Samo je MUP od januara 2014. godine do jula 2017. godine zbog ilegalne seče podneo skoro 3.000 krivičnih prijava protiv preko 2.500 osoba.
Javno preduzeće Srbijašume upravlja sa 53 posto, odnosno oko 1,2 miliona hektara, državnih šuma u Srbiji,
dok se oko milion hektara nalazi u privatnom vlasništvu.
Najveći privatni veleposednik je Srpska pravoslavna crkva.....

Izvor https://www.glasamerike.net/a/sumska-ma ... 26872.html

 

[Вожд]

JP „Srbijašume“ u saradnji sa Institutom za šumarstvo – Beograd izvodi završne radove na podizanju – osnivanju semenske plantaže autohtone vrste tvrdog lišćara – poljskog jasena (Fraxinus angustifolia Vahl). Semenska plantaža poljskog jasena zasnovana je na površini od 2,55 ha, na području ŠG „Beograd, ŠU Zemun, GJ „Progarska ada – Crni Lug –Zidine – Drenska“.

https://www.facebook.com/JP-Srbijasume-810153989120307/

 

[solecar]

Zasađeno stablo hrasta u Bajfordovoj (Banjičkoj) šumi povodom obeležavanja dana radosti



izvor: Zelenilo Beograd

 

[MC_]

https://www.uniguide.com/countries-plan ... ost-trees/

Countries that Have Planted the Most Trees

Ranking Country Trees Planted
1 China 2,407,149,493
2 India 2,159,420,898
3 Ethiopia 1,725,350,234
4 Pakistan 1,006,776,724
5 Mexico 789,307,032
6 Turkey 711,103,088
7 Peru 646,502,236
8 Nigeria 626,725,667
9 Kenya 534,680,609
10 United States 315,586,982
11 Ghana 220,571,208
12 Italy 211,269,211
13 Myanmar 192,154,935
14 Philippines 187,393,371
15 Tanzania 159,635,654
16 Brazil 144,078,245
17 Cuba 137,476,944
18 Canada 137,302,121
19 Algeria 128,124,520
20 Burundi 119,430,669

95 Mauritania 475,230
96 Serbia 424,452
97 Haiti 423,243
98 Zimbabwe 408,356
99 Togo 367,165
100 Brunei 336,459

end of list

 

[Дошљак]

Слабо. Мислим да би еколошки и едукативно било корисније да свако одељење основне и средње школе засади сваки ученик по једно дрво за пар часова биологије. Такође могли би да прекршајне казне затвора умањују за сађење шума од стране осуђеника, нпр. недељу дана сађења уместо месец дана затвора.

 

[MC_]

Дошљак » Sre Jul 28, 2021 2:05 pm[/url]":1smivlgv]Слабо. Мислим да би еколошки и едукативно било корисније да свако одељење основне и средње школе засади сваки ученик по једно дрво за пар часова биологије. Такође могли би да прекршајне казне затвора умањују за сађење шума од стране осуђеника, нпр. недељу дана сађења уместо месец дана затвора.

to sudobre ideje, ali mi koji razmisljamo o tome smo manjina

 

[nekianonimnilik]

и не само то, корисније је донети закон да за свако исечено стабло у граду за неки пројекат, извођач мора да посади барем 100 на територији србије, него цвилети за посеченим стаблима, пожељно је да у околини врати бар већину оних које је посекао, али чак и да то не уради, боље је да 100 дрва производи 100 пута више кисеоника, негде у србији, него 100 пута мање кисеоника ал у београду

наравно дрвеће смањује врелину, ветрове, и генерално све лоше климатске услове, ал ако се негде мора сећи, нека бар надоместе било где

 

[boca-ica]

Po novom i
Medju prostor zmedju Bg njiva , što u ošte nije zbirno mala površina,
treba da se Izvrši pošumiljavanje, jer tako podižu se svi eko parametri grada :!:
plus
što direkto utiče na poboljšanje kvaliteta samog poljo zemljišta koje hemikalijama se već spustllo za klasu dve ...
a naročito
utiče na poboljšanje održive flore i faune samog grada kao jacanje prirodnog lanca koj je odavno narušen
Nije zanemarljiv ni . uricaj i na ublažavanje efekata klimatskih promena
( suše, poplava , snažni vetrovi...) koje vec trpimo
Sve u svemu
studije i praktično izvedeno takvo pošumljavanja u naprednim evrop. gradovima vec postoji
Pitanje je samo nadležnih koliko su voljni
i stvarno zainteresovani za opštim boljitkom.
Dosadašnj nj. licni boljitak je ne sporan
( afere sa rasadnicima uredno ufijokarene)
za ovaj naš opšti interes, slabo su se pokazali osim na papiru i simboličnog rada....

 

[solecar]

Никодијевић: Приоритет повећавање површина под шумама​

Председник Скупштине града Никола Никодијевић и секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић присуствовали су данас обележавању Светског дана шума на Тргу републике. Тим поводом, Секретаријат за заштиту животне средине приказује на Тргу републике од 12 до 20 часова филмове о заштићеним природним добрима на територији Београда.

Никодијевић је рекао да је и данас важно сетити се колики значај шуме имају на живот, животну околину и људе.

– Важно је напоменути да су шуме важне за економију земље, града, за квалитет животне средине. Оне утичу на квалитет воде, ваздуха, земљишта, као и на људе, нарочито у великим и урбаним срединама као што је Београд. Захвалан сам Секретаријату за заштиту животне средине који на систематичан начин годинама уназад управља постојећим површинама које су под шумама у Београду – истакао је Никодијевић.

Према његовим речима, два су правца деловања у Београду – да се постојећи шумски фонд очува и обнавља. Шуме су у великом делу достигле своју физиолошку зрелост, али се морају и повећавати површине под шумама.

– У овом тренутку имамо око 15 одсто шумских површина и још 15 одсто под зелених, што је око 30 процената зелених површина у Београду. Интенција је да у наредним годинама повећамо шумске површине. У последњих неколико година засадили смо више од 2,5 милиона шумских садница, као и преко 60.000 дрворедних садница у самом центру града. У наредном периоду приоритет ће бити нове шумске површине, обнова постојећег шумског фонда и што већи број зелених површина, паркова, урбаних џепова у ужем центру града како бисмо имали зелене оазе и у најурбанизованијим деловима Београда. Имамо велику подршку Владе Републике Србије, Министарства заштите животне средине, као и сјајан тим стручних људи у Граду Београду. Верујем да смо на добром путу и да ће Београд сачувати своје шуме, зелене површине и да ћемо их у будућности имати још више – закључио је Никодијевић.

Секретарка Вилотијевић је рекла да Секретаријат за заштиту животне средине обележава Светски дан шума тако што поклања четири филма грађанима које могу да погледају до 20 сати.

– Филмови говоре о три специфична заштићена природна добра, о Великом ратном острву, Космају и Авали. Филмови су едукативног карактера, показују шта имамо у Београду и како Град Београд и Секретаријат за заштиту животне средине чувају ова заштићена природна добра – истакла је она и додала да Град Београд у мају организује Форум урбаних шумара.

Према њеним речима, после 12 година заштићено је 1.860 хектара шуме и сада се чека управљач. Тако, додала је, Београд добија нову заштићену шуму.

Скупштина Града Београда је од 1993. до 2022. године прогласила заштиту 40 споменика природе, три предела изузетних одлика и два стаништa. У плану за 2022. годину је да статус заштићеног подручја добију Ада Циганлија, Шупља стена, језеро Бела река и Земунски парк, као и предео изузетних одлика – Форланд леве обале Дунава код Београда.

Никодијевић: Приоритет повећавање површина под шумама

Председник Скупштине града Никола Никодијевић и секретарка за заштиту животне

www.beograd.rs

 

[vradovic]

Danas mi poslao drug na viber ove fotografije.
Izgleda da zele da oborimo svetski rekord po zelenim povrsinama?
Po meni bas dosta zelenih povrsina ima.

 

[astrodule]

Dovoljan je pogled na Google Earth da se vidi koliko Beograd ima zelenih površina, pa onda pogledajte i druge prestonice Evrope.

Imamo mi sasvim dovoljno zelenila, čak i u samom centru grada, problem je što je to nekako neplanski i neodržavano.

 

[solecar]

Радојичић отворио 24. Европски форум урбаног шумарства​

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић обратио се данас присутнима на отварању 24. Европског форума урбаног шумарства који се одржава у Београду. Радојичић је истакао да је веома поносан јер се овако важна манифестација одржава у нашем граду, која ће, како је рекао, сигурно додатно подићи друштвену свест и покренути нове теме у области заштите животне средине.

– Европски форум урбаног шумарства 2022. биће одлична прилика да се упознамо са новим стандардима, разговарамо и размењујемо искуства са стручњацима и истраживачима из читаве Европе, о томе како да што боље унапредимо урбане шуме у данашњем времену које доноси рапидне промене. Почетак 21. века је показао да морамо боље да разумемо важност урбаног планирања у контексту повећања броја становника у урбаним срединама, као и непредвидивих климатских промена. Град Београд је веома поносан на резултате који су до сада постигнути и наставиће да ради све до постизања коначних циљева – рекао је Радојичић.

Према његовим речима, у будућности Град Београд планира да инвестира 5,2 милијарде евра у пројекте којима ће достићи европске стандарде „зелених градова”.

– Све то значи да ће Београд постати „зеленији” и додатно подићи ниво заштите животне средине. Тренутно је пошумљено око 16 процената територије града Београда, а наш циљ је да се повећа на 25 процената. Већина београдских шума достигла је физиолошку зрелост, те је неопходно да буду подмлађене. Постоје 44 заштићена природна подручја на територији Београда, а настојимо да повећамо и број места предвиђених за рекреацију, спорт и еко-туризам. Такође, поставили смо циљеве у областима заштите воде и земљишта у наредном периоду. Површина под шумама Београда тренутно износи око 13.000 хектара, а инвестирањем у заштиту животне средине додатно подижемо свест становништва о важности екологије. На тај начин шаљемо јасну поруку да желимо са сачувамо и унапредимо животну средину у нашем граду. Надам се да ће ова конференција дати велики допринос развијању урбаног шумарства у Европи, а нарочито међу домаћим стручњацима који ће имати прилику да размене знања искуства са колегама из иностранства. Београд је увек био добар домаћин и настојимо да се сви гости нашег града осећају пријатно и проведу квалитетно време у српској престоници. Надам се да ћете се овде добро провести и да ћете се поново вратити у наш град – рекао је Радојичић и пожелео учесницима Форума пријатан боравак у Београду.

Клајв Дејвис из Европског форума урбаног шумарства је захвалио градоначелнику Радојичићу и Граду Београду на одличној организацији и истакао да се нада веома брзом повратку у Београд након завршетка овогодишњег Европског форума урбаног шумарства.

– Импресиониран сам свиме што сам видео од када сам јуче слетео у Београд. Повећање процената територије под шумама са 16 на 25 одсто, о којем је говорио градоначелник Радојичић, заиста је велико и желим вам пуно среће на том „путовању”. То је веома амбициозан пројекат који ће становницима Београда обезбедити „зеленији” и одрживији град, свакако пријатнији за живот.

Маја Јовановић из Секретаријата за заштиту животне средине је пожелела добродошлицу свим учесницима Форума.

– Веома смо поносни на све активности и планове које Град Београд и Секретаријат за заштиту животне средине спроводе у циљу обезбеђивања здравије животне средине за наше грађане. Прва стратегија која се тиче заштите животне средине усвојена је 2011. године, када је Град усвојио Стратегију о пошумљавању. Радимо на томе активно дуже од 10 година, а у међувремену је усвојен и Програм заштите животне средине у Београду, као и Акциони план адаптације на климатске промене, који је усвојен 2015. године. Такође, Генерални план регулације зелених површина у Београду један је од најважнијих докумената који се тичу заштите животне средине – рекла је Маја Јовановић.

Радојичић отворио 24. Европски форум урбаног шумарства

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић обратио се данас присутнима на

www.beograd.rs

 

[M.I.K.I.]

Možda je vreme za neke akcije po osnovnim školama, da ih podrži ''gradsko zelenilo'' a da malci učestvuju u sadjenju npr u školskom dvorištu (gde ima uslova, gde nema-onda u nekom najbližem parku)..?
Deci bi se to svidelo...a podigla bi se svest o zelenilu i više bi vodili računa..

 

[kopmania]

Deca bi verovatno rekla jaoooooo, pa bi gledali da ne idu to da rade jer zamisli da propuste da budu live na tik toku

 

[boca-ica]

,, .... Повећање процената територије под шумама са 16 на 25 одсто... ,,,

Na žalost prostor izmedju razdvojenih Bg naselja i dalje bez ,,šumarka,, - malih šumskih oaza , u kojima bi mogla da obitava nužna floara i fauna , koja zapravo i činii okolni prostor zdravim.
Na pr: taj medju prostor vrvi od štetnoh glodara (poljskih miševa) jer u nj. blizini nema pogodnih staništa za nj. prirodne neprijatelje, te tako kao u narušenom prirodnom lanacuu , dolazi do ,,invazije,, nekih vrsta a čovek se brani rasipanjem naokolo raznih otrova , čije čestiice vetar donosi do samog središta grada koje stanovništvo i udiše.....

 

[solecar]

Deca bi verovatno rekla jaoooooo, pa bi gledali da ne idu to da rade jer zamisli da propuste da budu live na tik toku

Tu grešiš. Postoji jedan deo dece koja su i te kako zainteresovana za prirodu. Da li je to većina ili manjina, to već ne bih znao da kažem.

 

[M.I.K.I.]

Deca bi verovatno rekla jaoooooo, pa bi gledali da ne idu to da rade jer zamisli da propuste da budu live na tik toku

Ne verujem... Ima sigurno i takvih ali ovi danasnji malci (barem ovi moji i njihovi "klasići") su dosta osvešćeni što se prirode i ekologije tiče... Mislim da ih dobro uče o tome u školama - za razliku od nas kada to i nije bilo tako popularno