Iako sam do sada iamo puno razumevanje za radnike Pošte, uspeli su da me ubede da nisam bio u pravu.
Početkom decembra sam naručio nekoliko knjiga iz inostranstva, poklone za Novu godinu. Desio se štrajk, OK, štrajk je prošao, ali mojih knjiga - nema.
Osim jedne - poštar je samo ubacio izveštaj o neuspeloj dostavi u sanduče, nije ni zvonio. Ja otrčao do pošte, baš one sa izveštaja, one u kojoj i inače uvek podišem pošiljke. Nakon čekanja u praznoj sali, posle kucanja, kašljanja, i konačno "da li radi neko ovde?!", pojavila se službenica koja je počela da me ubeđuje da iako na izveštaju piše ta pošta, iako ja tu uvek podižem pošiljke, da moja adresa nije u njihovom rejonu (?!)... to što poštar ubacuje izveštaje bez dolaska na vrata - ništa... "ne, vaša adresa je u drugoj pošti"..."pogledaću..." ode "iza", pa kao gleda, nema, nešto kao filozofira sa nekim šefčićem..."nema, žao mi je..." usporena kao i svaki radnik na državnom poslu ... "ček da vidim ovde" (gomila ispod šaltera).. "nema, eto, pogledala sam.... ček, kako ste rekli...?" i kao iskopa mi tu jednu od četiri. "Da li možete da proverite za ostale tri?" ... "Verujte, nema...".
Mogu da očekujem da će ih isporučiti - nikad. Pokloni nisu stigli na vreme, ja sam izgleda bacio pare.
"Hvala" radnicima Pošte što su mi na ovaj način uzvratili na podršci, strpljenju i razumevanju koje sam imao za njihove probleme.