Pošta br 6, Savska ulica

[Beki]

Пантограф » Sub Jun 06, 2020 9:03 pm[/url]":2qqdesir]Ovo što nameravaju je potpuni skandal. Time ćemo dobiti apsolutni kič na udarnoj lokaciji u gradu, a biće uništeno delo još jednog arhitekte, Pavela Krata (važnog za izgled najveće zemlje na svetu, jer je posle rata bio pionir moderne arhitekture u SSSR-u, iako naši izvori uglavnom navode da je verovatno stradao u Staljinovim čistkama?! - verovatno su u guglu kucali 'Pavle', a ne originalno ime).

Postali smo primitivno trećerazredno društvo.

Daj, ne zezaj, kakvo crno delo, to je zlocin sta je covek uradio. Sluga svih gospodara, on je i za vreme rata sljakao za vlast tj. za Svabe i Nedica. Pazi da slucajno ne unistimo njegovo ,,delo" tj.zlocin.

A mozda bi i Amerikancima trebalo ispostaviti racun za rekonstrukciju jer su oni ti koji su bombardovali zgradu pa joj je trebala obnova i rekonstrukcija posle rata.

Sa prvom tvojom recenicom se slazem, samo bez zaljenja za Kratom i njegovim (ne)delima.

 

[relja]

Beki » 06 Jun 2020 11:27 pm[/url]":5bzx9uto]

Пантограф » Sub Jun 06, 2020 9:03 pm[/url]":5bzx9uto]Ovo što nameravaju je potpuni skandal. Time ćemo dobiti apsolutni kič na udarnoj lokaciji u gradu, a biće uništeno delo još jednog arhitekte, Pavela Krata (važnog za izgled najveće zemlje na svetu, jer je posle rata bio pionir moderne arhitekture u SSSR-u, iako naši izvori uglavnom navode da je verovatno stradao u Staljinovim čistkama?! - verovatno su u guglu kucali 'Pavle', a ne originalno ime).

Postali smo primitivno trećerazredno društvo.

Daj, ne zezaj, kakvo crno delo, to je zlocin sta je covek uradio. Sluga svih gospodara, on je i za vreme rata sljakao za vlast tj. za Svabe i Nedica. Pazi da slucajno ne unistimo njegovo ,,delo" tj.zlocin.

A mozda bi i Amerikancima trebalo ispostaviti racun za rekonstrukciju jer su oni ti koji su bombardovali zgradu pa joj je trebala obnova i rekonstrukcija posle rata.

Sa prvom tvojom recenicom se slazem, samo bez zaljenja za Kratom i njegovim (ne)delima.

Hajde da se ponašamo kao odrasli ljudi.
Zna se šta je zločin, to se definiše zakonima.
Krat je radio svoj posao - bio je stvaralac i graditelj. nije on "samo radio svoj posao" kao što su se pravdali logorski čuvari i egzekutori u streljačkim strojevima. Koliko ja znam, on je projektovao malu staničnu zgradu - to teško da je vojni objekat, ona je korišćena za putnički - civini saobraćaj, trupe Vermahta nisu kupovale vozne karte i peronske žetone.
Voleo bih da saznam više o njegovoj karijeri i projektima, kasnije u SSSR.

On je iz jedne ruševine izvukao maksimum i dodao novu vrednost, zgradu je učinio - praktičnijom za izvornu namenu. A želim da verujem da je on zgradu zamilsio još više "modernističkijom" nego što je na kraju ispala.

I Amerikanci nisu bombardovali poštu, bombardovali su železničku stanicu, najveće oštećenje na pošti je od vagona koji je detonacija prebacila i zarila u zgradu pošte (potoji fotografija, ne mogu da je pronađem). A tražiti od Amerike da nas obešteti za jednu zgradu, u kontekstu potpuno nebitnu za planetu, koja je slučajno oštećena u II svetskom ratu i koja je potom popravljena...ovaj, bez uvrede, ali mislim da je na primer Aleksandar Vulin prava osoba da na takav način blamira Srbiju.

 

[direktor]

Sto se tice poste u Savskoj bolje je da ništa onda ne diraju bukvalno ....
Kockasti biro partneri jesu u zgradi berze rada i obnovili su zgradu do pola
Pločice na fasadi su suvišne ...

 

[Beki]

@Relja

Za mene isto da li je bio u streljackim strojevima ili im je projektovao zgrade. Bio im je na usluzi, da nije imao zvanje koje je imao, bio bi u streljackom stroju.

Sto se tice trazenja para Amerima, vredi probati :mrgreen: Mozda na foru, gledajte sta su nam komunjare napravile i slicno, a ne da ih optuzujemo za bombardovanje :mrgreen: Ok, glupa i bespotrebna prica, mada...

Inace, to izvlacenje maksimuma... Covek je od unikatnog arhitektonskog dela napravio nesto sto moze da bude samo fabrika najlon carapa u Stepojevcu i takvu fasadu ostavio nama da stoji u centru grada.

Sta bi rekao da je ovo da ne znas? Deluje kao zgrada u koju kada udjes, nikada vise ne izadjes

 

[Giorano Angelo]

Крат је имао доста незахвалан задатак. И успео је да обезбеди функционалност предвиђене намене, што није било најсрећније у Коруновићевом решењу. Међутим, остаје проблем ауторског права арх. Коруновића.

О Крату се доста може наћи у руским изворима:
https://socrealizm.com.ua/gallery/artist/krat-pv-1907

 

[Giorano Angelo]

Нешто мање познато...

 

[relja]

Beki » 07 Jun 2020 12:10 am[/url]":5ex1640l]@Relja

Za mene isto da li je bio u streljackim strojevima ili im je projektovao zgrade. Bio im je na usluzi, da nije imao zvanje koje je imao, bio bi u streljackom stroju.

Sto se tice trazenja para Amerima, vredi probati :mrgreen: Mozda na foru, gledajte sta su nam komunjare napravile i slicno, a ne da ih optuzujemo za bombardovanje :mrgreen: Ok, glupa i bespotrebna prica, mada...

Inace, to izvlacenje maksimuma... Covek je od unikatnog arhitektonskog dela napravio nesto sto moze da bude samo fabrika najlon carapa u Stepojevcu i takvu fasadu ostavio nama da stoji u centru grada.

Sta bi rekao da je ovo da ne znas? Deluje kao zgrada u koju kada udjes, nikada vise ne izadjes

OK, imaš vremena ceo život, verujem da ćeš promeniti sam način razmišljanja.

A što se tiče same fotografije koju si postavio - a da zamislimo da umesto petokrake stoji znak Mercedesa, BMW-a,Schell-a, IBM-a, TEXACO-a, PanAma-a..?
U neonu.
A šta da je izabrana neka bolja kombinacija boja fasade, da su stakla zatamljenija, okviri velikih prozora naglašeniji u prošaranom kamenu.. neke sitnice izbora nijansi i mateijala... što je možda Krat i zamišljao, ali nije mogao da ostvari, danas bi o zgradi pričali na potpuno drugačiji način.

 

[Beki]

Ne mogu stvarno da razumem da neko ima cak i pohvale za ono sto je uradjeno. Postavicu dve slike i necu ici dalje

 

[Earthmoving]

Kako su uspeli ovako da je promene nije mi jasno. Cak pomislim i da im je bilo lakse da je srkoz sruse i izgrade novu, ali da su se bas trudili i da im je iz nekog razloga bilo stalo da je ovako degrairaju. Razumem i razloge protiv nekih ukrasa na zgradama, npr ne volim karijatide/atlase koje na glavama ili ledjima nose teret zgrade jer me asociraju na patnju, ili cudovista kao statue na zgradama, pa ni neke skrivene simbole... ali lisiti zgradu svih ukrasa je pokazatelj kulturnog, ekonomskog, civilizacijskog koraka unazad sa modernom arhitekturom. Ako bi neko za 1000 godina otkopavao zgrade, siguran sam da bi poredeci ova dva stila zakljucio da je civiliziacija krenula nadole.

 

[Perkan]

Kako sam i pretpostavio...
Obnoviće je donekle, jer usled strukturnih izmena nakon rata, puna obnova nije moguća

http://www.politika.rs/scc/clanak/45558 ... ne-izvorno

 

[Vox91]

Čeona fasada pošte bi mogla da se vrati bez većih problema, prozori su na istim mestima kao ranije, osim u delu ka Savi, gde su očigledno zazidani - što ne znači da ne mogu opet da se otvore.

Ovaj ,,uzdužni stub" je na istom mestu na kojem su u predratno vreme na sličnom ,,stubu" stajali oni silni ukrasi.

Bočna fasada je malo teža za rekonstrukciju, ali ništa nije nemoguće. Ne znam šta bi sa najavom da će zgradu prodati, a da će kupac imati obavezu da vrati fasadu. Skupo braći Arapima da dobiju zgradu za dž, a da iskeširaju fasadu? Treba država da uloži u (polovičnu) rekonstrukciju, pa da im pokloni zgradu? Kao što je urađeno sa terminalom 1 na Tesli i onom veznom delu..

Ovo su samo izgovori za nesposobnost i nerad vlasti i stručnih službi.

Skoro sve rekonstrukcije fasada po gradu se rade polovično i bez ključnih elemenata - skidanja klima, zatvorenih terasa, kriminalnih reklama i izloga, vraćanja stolarije itd.

Samo šminka za građane..bolje da se radi manje zgrada godišnje, ali da se uradi ljudski.

 

[Dart]

Ne znam šta bi sa najavom da će zgradu prodati, a da će kupac imati obavezu da vrati fasadu. Skupo braći Arapima da dobiju zgradu za dž, a da iskeširaju fasadu?

Država mora da otkupi zgradu od pošte i pokloni braći Arapima, jer su oni prema ugovoru dobili pravo upravljanje nad svim zgradama koje renoviraju, dok država ostaje samo formalni vlasnik.
https://insajder.net/sr/sajt/tema/2023/ ... 5%A1ta.htm

 

[Пантограф]

relja » 06 Jun 2020 11:48 pm[/url]":3ncgf4ka]
Hajde da se ponašamo kao odrasli ljudi.
Zna se šta je zločin, to se definiše zakonima.
Krat je radio svoj posao - bio je stvaralac i graditelj. nije on "samo radio svoj posao" kao što su se pravdali logorski čuvari i egzekutori u streljačkim strojevima. Koliko ja znam, on je projektovao malu staničnu zgradu - to teško da je vojni objekat, ona je korišćena za putnički - civini saobraćaj, trupe Vermahta nisu kupovale vozne karte i peronske žetone.
Voleo bih da saznam više o njegovoj karijeri i projektima, kasnije u SSSR.

On je iz jedne ruševine izvukao maksimum i dodao novu vrednost, zgradu je učinio - praktičnijom za izvornu namenu. A želim da verujem da je on zgradu zamilsio još više "modernističkijom" nego što je na kraju ispala.

Na stranu što je za bele Ruse pojam 'neprijatelja' u Drugom svetskom ratu nije baš bio tako jednostavan.

Intervju sa ruskim modernističkim arhitektom Vladimirom Somovom:

— Who were your teachers, what architects influenced you?

— I can’t say I was influenced by only one architect. As a student, I didn’t attend lectures very often, because I was an intern in the workshops of many famous Moscow architects, such as Alexey Shchusev, Ivan Zholtovsky, Lev Rudnev. Then, in 1953, everyone was forced to make projects in the style of Italian Renaissance, everything else was not welcomed. Although, there probably was an architect, who defined my further work. I was assigned to go to Astrakhan after my graduation from the University. I worked there for one year and three months. One of our emigrants from Yugoslavia, an architect Pavel Krat, came there at that time. And I saw a completely new modern European architecture. He was designing — I was watching and learning. When I was leaving Moscow, I had a suitcase, full of albums: classic architecture, Palladio, Vitruvius. I left it all in Astrakhan, that suitcase of knowledge, my entire education. Thus, Krat opened my eyes to the Western architecture. We didn’t have a single magazine then, there could be no trips to the West. We could just listen to "Voice of America" in the night through the jammers, there were no other connections.

Beogradski arhitekta, učenik Dragiše Brašovana, menjao je Sovjetski Savez.

 

[relja]

Nas su u školi učili da je "socijalizam prelazna faza iz kapitalizma u komunizam".
Kod kuće su mi rekli da je "socijalizam prelazna faza iz kapitalima u kapitalizam"
A kapitalizam je možda najbolje opisao Džon Mejnard Kejns (slobodan prevod):
"Kapitalizam je zapanjujuće verovanje da će najgnusniji ljudi iz najgnusnijih pobuda delovati u korist opšeg dobra".

Izgradnja Beograda na vodi je posledjna faza prelaska Srbije u kapitalizam.
Zar mi stvarno treba da verujemo da će ljudi koji su lagali za investitore, iselili železnicu, rušili privatne objekte u pola noći, gradili mimo svih procedura planiranja i projektovanja, itd, itd, a sve to zarad ličnih provizija i učvršćivanja političke moći - zaista da se ozbiljno bave - fasadom pošte?!?!
Nemoj da smo deca....

 

[relja]

Пантограф » 07 Jun 2020 10:12 am[/url]":32g4omdt]

relja » 06 Jun 2020 11:48 pm[/url]":32g4omdt]
Hajde da se ponašamo kao odrasli ljudi.
Zna se šta je zločin, to se definiše zakonima.
Krat je radio svoj posao - bio je stvaralac i graditelj. nije on "samo radio svoj posao" kao što su se pravdali logorski čuvari i egzekutori u streljačkim strojevima. Koliko ja znam, on je projektovao malu staničnu zgradu - to teško da je vojni objekat, ona je korišćena za putnički - civini saobraćaj, trupe Vermahta nisu kupovale vozne karte i peronske žetone.
Voleo bih da saznam više o njegovoj karijeri i projektima, kasnije u SSSR.

On je iz jedne ruševine izvukao maksimum i dodao novu vrednost, zgradu je učinio - praktičnijom za izvornu namenu. A želim da verujem da je on zgradu zamilsio još više "modernističkijom" nego što je na kraju ispala.

Na stranu što je za bele Ruse pojam 'neprijatelja' u Drugom svetskom ratu nije baš bio tako jednostavan.

Intervju sa ruskim modernističkim arhitektom Vladimirom Somovom:

— Who were your teachers, what architects influenced you?

— I can’t say I was influenced by only one architect. As a student, I didn’t attend lectures very often, because I was an intern in the workshops of many famous Moscow architects, such as Alexey Shchusev, Ivan Zholtovsky, Lev Rudnev. Then, in 1953, everyone was forced to make projects in the style of Italian Renaissance, everything else was not welcomed. Although, there probably was an architect, who defined my further work. I was assigned to go to Astrakhan after my graduation from the University. I worked there for one year and three months. One of our emigrants from Yugoslavia, an architect Pavel Krat, came there at that time. And I saw a completely new modern European architecture. He was designing — I was watching and learning. When I was leaving Moscow, I had a suitcase, full of albums: classic architecture, Palladio, Vitruvius. I left it all in Astrakhan, that suitcase of knowledge, my entire education. Thus, Krat opened my eyes to the Western architecture. We didn’t have a single magazine then, there could be no trips to the West. We could just listen to "Voice of America" in the night through the jammers, there were no other connections.

Beogradski arhitekta, učenik Dragiše Brašovana, menjao je Sovjetski Savez.

Beobuild se srozao, ali ga i dalje pratim upravo zbog ovakvih momenata
Eto, i Krat, čovek koga ovde etiketiraju da je "socrealistički arhitekta", u SSSRu je smatran za predstavnika "zapadne" škole

 

[Svetlopis]

Kad bi se pošta bar u neku dekorativnu ciglicu pokrila, klime makle...malo bi baba zaličila na đevojku.

 

[Otis.Driftwood]

Bilo bi dobro da pri rekonstrukciji poste zatvore ovo Г i da objekat bude kvadratne osnove. Znam da to onda ne bi bila ni rekonstrukcija al ono, šbbkbb

 

[And7rey]

Pripremite se, biće nešto u ovom fazonu

 

[Otis.Driftwood]

Ne vidim fotografiju

 

[zexland]

Саша » 06 Jun 2020 12:13 pm[/url]":2j0irfk6]Можда би у згради обновљене Поште могао да буде Теслин музеј? Зграда је - овако тамна, бар - строгог, званичног, научно-универзитетског изгледа, висока, има унутра сале, све погодно за такву врсту установе.

Пошто има два крила и две фасаде, могла би да удоми два музеја, ако се процени да има довољно места.

Теслин музеј би могао да садржи у високим салама веће макете, могао би да има научно-образовне сале, сале за извођење Теслиних експеримената, интерактивне уређаје, библиотеку и читаоницу за рад, салу за пројекције, велику сувенирницу, кафић, ресторан, тоалете, локере и остало, попунио би се простор. Лондон има и музеје непостојећих личности - као што је Музеј Шерлока Холмса, а одмах поред је богата сувенирница (у суседној улици и статуа), тако да се уз одговарајући приступ увек може попунити простор ако је то потребно (обновом епохе, познате личности и сарадници тог времена, његова хотелска соба, приватан живот, родна кућа, школовање), На горњим спратовима би се сместила управа и администрација, не само овог музеја ако би се показало да има доста простора. У дворишном делу би могао да буде леп парк, евентуално с језерцетом на коме би могао да се приказује његов изум с даљинским управљањем, или верна макета неког од његових већих објеката за опите.
Ако би друго крило остало слободно, у њему може да буде део Музеја науке и технике - на пример, електротехника.

Стара железничка станица је и даље најбоља за железнички музеј. Могла би да задржи шалтере за продају карата и да има лутке, или још боље воштане фигуре, попут оних у Поштанском музеју, које приказују различите послове и униформе на железници кроз историју.

Трг би тако делимично променио карактер и постао делимично трг музеја, што би га оживело нарочито у туристичком погледу и донело још који хотел, ресторане, кафиће, продавнице.

У Лондону су Природњачки музеј, Музеј науке и технике и Музеј Викторије и Алберта исто тако један до другог.


С временом би зграда Поште могла да се допуни новом, савременом зградом истог ("Г") облика тако да се добије правоугаони блок. У њој би могла да буде образовна установа - Електротехнички факултет, рецимо.

ODLICAN PREDLOG ! Bravo !

A u sadasnji Zel muzej da se useli Gradska vlada - City Hall. Stari dvor da se rekonstruise u originalu (enterijeri) i postane Muzej Obrenovica.

Sad cekam Relju. lol

 

[Doctor Who]

Tikvica » Нед Јун 07, 2020 11:31 am[/url]":3mepbbgg]Evo još par slika zgrade pošte

Možda bi dobro i najjeftinije rešenje, ako ne može da se vrati originalni izgled, a da ga ne bi vraćali na pola, da se uradi rekonstrukcija u internacionalnom stilu iz 1920-ih (Le Korbizije, Alvar Alto i drugi). Ne bi uopšte bilo puno posla. Trebalo bi poskidati sve klime, antene i dr. sa fasade, obnoviti fasadu (u beloj boji, glatke obrade) i zameniti prozore nekima koji bi naglasili horizontalnost zgrade. Štaviše, ima i kontinualnih prozorskih traka na nekim delovima zgrade, a ako je moguće da se izvede, prozori koji gledaju ka Savskoj bi mogli da se takođe povežu. Negde bih ostavio prekide u vidu pojedinačnih prozora. Vertikalne prozorske otvore bi trebalo pokriti prozorima sa kvadratnim rasterom, poput na Altovoj Biblioteci u Viborgu. Prizemlje bi moglo da se malo otvori. Ova zgrada je dobra zgrada za takav jedan poduhvat, koji bi zahtevao mnogo manje posla i novca. To bi bilo nešto novo u Beogradu, s obzirom na to da je beogradska moderna, iako izuzetna, ipak bila malo drugačija.

Le Korbizije - Vila Stajn

Le Korbizije - Kuća u naselju Vajsenhof

Adolf Los - Vila Moler

Alvar Alto - Biblioteka u Viborgu

 

[spatiotecte]

Sto bi se nešto rekonstruisalo u stilu kome nikada nije pripadalo?

 

[Doctor Who]

Sto bi se nešto rekonstruisalo u stilu kome nikada nije pripadalo?

Nije, ali malo fali da izgleda tako, a možda se samo meni čini. Naravno da bi primeri koje sam naveo, jer su originalni, bili daleko kvalitetniji od rekonstrukcije, ali nekako mi se takav poduhvat čini pogodnim konkretno za ovu zgradu. Menjanje stila zgrada u Skoplju je mnogo drastičnije. Samo predlog, možda grešim.

Poslato sa ANE-LX1 pomoću Tapatoka

 

[Salebata]

To bi vise bila adaptacija koja, ako se dobro izvede, bi bila fenomenalna. Zgrada bi na potpuno cudan naci pravila pandan BIGZ-u i drugim zdanjima u Bauhaus stilu.

 

[Giorano Angelo]

zexland » 07 Јун 2020 09:09 pm[/url]":bhnxfngz]

Саша » 06 Jun 2020 12:13 pm[/url]":bhnxfngz]Можда би у згради обновљене Поште могао да буде Теслин музеј? Зграда је - овако тамна, бар - строгог, званичног, научно-универзитетског изгледа, висока, има унутра сале, све погодно за такву врсту установе.

Пошто има два крила и две фасаде, могла би да удоми два музеја, ако се процени да има довољно места.

Теслин музеј би могао да садржи у високим салама веће макете, могао би да има научно-образовне сале, сале за извођење Теслиних експеримената, интерактивне уређаје, библиотеку и читаоницу за рад, салу за пројекције, велику сувенирницу, кафић, ресторан, тоалете, локере и остало, попунио би се простор. Лондон има и музеје непостојећих личности - као што је Музеј Шерлока Холмса, а одмах поред је богата сувенирница (у суседној улици и статуа), тако да се уз одговарајући приступ увек може попунити простор ако је то потребно (обновом епохе, познате личности и сарадници тог времена, његова хотелска соба, приватан живот, родна кућа, школовање), На горњим спратовима би се сместила управа и администрација, не само овог музеја ако би се показало да има доста простора. У дворишном делу би могао да буде леп парк, евентуално с језерцетом на коме би могао да се приказује његов изум с даљинским управљањем, или верна макета неког од његових већих објеката за опите.
Ако би друго крило остало слободно, у њему може да буде део Музеја науке и технике - на пример, електротехника.

Стара железничка станица је и даље најбоља за железнички музеј. Могла би да задржи шалтере за продају карата и да има лутке, или још боље воштане фигуре, попут оних у Поштанском музеју, које приказују различите послове и униформе на железници кроз историју.

Трг би тако делимично променио карактер и постао делимично трг музеја, што би га оживело нарочито у туристичком погледу и донело још који хотел, ресторане, кафиће, продавнице.

У Лондону су Природњачки музеј, Музеј науке и технике и Музеј Викторије и Алберта исто тако један до другог.


С временом би зграда Поште могла да се допуни новом, савременом зградом истог ("Г") облика тако да се добије правоугаони блок. У њој би могла да буде образовна установа - Електротехнички факултет, рецимо.

ODLICAN PREDLOG ! Bravo !

A u sadasnji Zel muzej da se useli Gradska vlada - City Hall. Stari dvor da se rekonstruise u originalu (enterijeri) i postane Muzej Obrenovica.

Sad cekam Relju. lol

Жекс, а какве везе имају Момир Коруновић (окренут ка прошлости, нарочито средњовековном наслеђу) и Никола Тесла (окренут ка будућности, новим технологијама, патентима и иновацијама)? Поприлично бесмислено и нелогично. А некако ми је у рангу паланачког схватања наших људи...

По мом мишљењу, Теслу не треба повезивати са Коруновићем, нити га трпати ни у изворну, нити у реконструисану зграду Поште 2. Тесла заслужује наменски пројектовану зграду.

Неспорно је да обојица заслужују пијетет.