Pošta br 6, Savska ulica

[Beki]

Najvaznije je koliko svetla dopire unutra.

Ne vidim da je jedno moglo biti mracna depresivna zgrada, kako neki predstavljaju, a drugo prepravljena zgrada sa puno prirodnog svetla.

Cak i da sam ja pogresio kad sam napisao da pre bilo vise prozora odnosno veca ukupna povrsina, u najgorem slucaju su tu negde, nema sanse da je jedna bila skroz u mraku, a druga puna svetla.

Ako su napravljene unutra neke promene koje su omogucile da svetlo dopire do vecih povrsina, kao sto sam i napisao, one su mogle biti pravljene i bez da se menja fasada.

 

[Kailan]

Pogledajte prilog 224857

Је ли ово довољно да југословенски варваризам и званично престанемо да називамо "реконструкцијом" Поште?

 

[Delija]

Једино горе од Кратовог љуштења фасаде јесте ово вандалско, аматерско зазиђивање исте. То чак ни ми, противници удбашке окупационе архитектуре нисмо могли да замислимо да су способни да ураде.

Реална површина прозорских отвора након Кратовог дунђерисања није сагледива споља. Оно што даје утисак највеће промене и повећања прозорских површина јесу ови вертикални прозори у централним плановима који су објединили прозоре са две атаже а знајући да спратност није мењана онда знамо и да изнутра ту прозорску целину свакако дели међуспратна конструкција а вероватно и неки парапет. Дакле, опет је реално повећање прозорских отвора далеко мање него што споља делује.

Следећа највећа промена јесте на главном углу зграде ка Тргу где је формиран континуални угаони прозор а што је опет, знајући каква је конструкција зграде, маска иза које је зид или у најбољем случају стуб.

Мање-више, сви остали прозори су, на истим местима где су били и оригинални и једина промена је та што уместо два стуба између три прозорске вертикале имамо шуму белих прозорских прафила. Тако да је и ту повећање прозорских отвора занемарљиво а могуће и сасвим лажно, где је иза профила стари стуб.


Ови моменти, откривени током рушења су нам открили и прави манир којем се Крат служио а који је у складу и са маниром тадашњег режима и те иделогије - Лаж, шминка и маска а не реалан прогрес и вредност.

 

[Beki]

U svakom slucaju, gotovo je, sad treba nadgledati proces izgradnje nove zgrade.

 

[relja]

Najvaznije je koliko svetla dopire unutra.

Ne vidim da je jedno moglo biti mracna depresivna zgrada, kako neki predstavljaju, a drugo prepravljena zgrada sa puno prirodnog svetla.

Cak i da sam ja pogresio kad sam napisao da pre bilo vise prozora odnosno veca ukupna povrsina, u najgorem slucaju su tu negde, nema sanse da je jedna bila skroz u mraku, a druga puna svetla.

Ako su napravljene unutra neke promene koje su omogucile da svetlo dopire do vecih povrsina, kao sto sam i napisao, one su mogle biti pravljene i bez da se menja fasada.

Sad mi je jasno da troluješ

Ali, neka, ako je potrebno da se sruši zgrada i da se izgradi nova u XXI veku kako bi se "vratila fasada" bez jasne predstave čemu će zgrada da služi, da bi neki shvatili koliko je sve ovo pogrešno i naopako - neka i bude tako. Svaka škola košta.

Samo ću reći - arhitektura utiče na shvatanja ljudi. Kakvo bi bilo naše shvatanje perioda 1920-1940, da su se tada gradile zgrade u duhu toga vremena kao u celom ne-sovjetskom svetu, stako i beton, da se nije pokušavalo da se prekasno nadoknadi propušteno i arhitekturom izmišljala istorija koja se nije desila?
Bili bi smo mentalno zdravija nacija i ne bi nam tako lako krajem XX veka prodavali bajke i laži o bajnoj prošlosti.

 

[mvbg1]

Retko komentarišem zamisao bilo kog autora, jer o ukusima se ne da raspravljati.
Ali ovaj Krat je stvarno bio operisan od bilo kakvog osećaja za lepotu.
Sačuvaj Bože.

 

[Beki]

Sad mi je jasno da troluješ

Pogledajte prilog 225310

Pogledajte prilog 225311

Ali, neka, ako je potrebno da se sruši zgrada i da se izgradi nova u XXI veku kako bi se "vratila fasada" bez jasne predstave čemu će zgrada da služi, da bi neki shvatili koliko je sve ovo pogrešno i naopako - neka i bude tako. Svaka škola košta.

Samo ću reći - arhitektura utiče na shvatanja ljudi. Kakvo bi bilo naše shvatanje perioda 1920-1940, da su se tada gradile zgrade u duhu toga vremena kao u celom ne-sovjetskom svetu, stako i beton, da se nije pokušavalo da se prekasno nadoknadi propušteno i arhitekturom izmišljala istorija koja se nije desila?
Bili bi smo mentalno zdravija nacija i ne bi nam tako lako krajem XX veka prodavali bajke i laži o bajnoj prošlosti.

To su sve par kvadrata sto fale sa bocne strane, sa prednje strane citava trecina je imala prozore, a posle ,,rekonstrukcije" nema.

 

[Beki]

Retko komentarišem zamisao bilo kog autora, jer o ukusima se ne da raspravljati.
Ali ovaj Krat je stvarno bio operisan od bilo kakvog osećaja za lepotu.
Sačuvaj Bože.

Postoji realna mogucnost da ce biti potrebno vise zatvorskih kapaciteta uskoro, mogli bi jednu od novih zatvorskih zgrada da uradimo kao repliku Kratovog remek-dela.

 

[relja]

To su sve par kvadrata sto fale sa bocne strane, sa prednje strane citava trecina je imala prozore, a posle ,,rekonstrukcije" nema.

Ta "trećina" je, kao što sam ti već napisao, je dobila velike otvore na suprotnoj - sunčanoj strani, kao uostalom i cela ta strana zgrade, što se ovde stalno zanemaruje.
A svi ti probijeni otvori si maksimalno veliki, onoliko koliko konstrukcija dozvoljava.

 

[Beki]

Tu gde su otvori, zgrada pre rata je imala prozore. Otvori su malo veci od prozora, ali ni blizu toliko da nadoknade sto trecina prednje strane nema nijedan prozor.

 

[relja]

Tu su se nalazile jedine "poslovne" prostorije okrenute ka sunčanoj strani, tako da su u odnosu na ostale delove zgrade imali najjači izvor dnevne svetlosti, tako da im nije bilo potrebno da imaju još jedan izvor, možda su hteli da izbegnu mešanje sa više strana.... a ima i još jedna stvar - promenom unutrašnosti i rasporeda i veličina prostorija, sigurno su im i trebale prostorije - sa tri cela zida i jednim sa prozorima, a ne samo u prozorima... a ovaj "skrajnuti deo", dalje od ulice, je najpovoljniji za tako nešto. Imamo i planove od posle rata, tamo je obeležena namena prostorija, može da se proveri.
Ima puno logike i racionalnosti u tome što je rađeno (eto, npr, nisu "ljuštili" fasadu, to je bila percepcija koja se decenijama, pa i ovde naturala, sve do pre neki dan) i drago mi je što postavljaš te opservacije, taman da se malo bolje analiziraju izmene posle rata.

 

[Bender Rodriguez]

Super će se uklopiti Korunovićeva fasada sa šporetima i radijatorima iza.

 

[relja]

Nije se uklapala sa okolinom ni pre 1944... ali neka, ako treba da se ruši i gradi ponovo da bi se to shvatilo, onda neka tako i bude.

 

[Bender Rodriguez]

Ma ironičan sam bio, hoću da kažem da će po završetku ove Korunovićeve replike sve delovati kao Skoplje, bar tu na tom trgu. Ali dobro, bože moj, raja voli tako, pa neka.

 

[Delija]

Иначе, пре неки дан позната страница на интернету о архитектури и уметности је урадила анимацију негативних примера трансформације или рушења познатих старих градских палата, махом у Северној Америци и по западној Европи и њиховом заменом бездушним промерима модернистичке архитектуре и при средини клипа приказали овај наш трагични случај зграде поште.

 

[Beki]

Tu su se nalazile jedine "poslovne" prostorije okrenute ka sunčanoj strani, tako da su u odnosu na ostale delove zgrade imali najjači izvor dnevne svetlosti, tako da im nije bilo potrebno da imaju još jedan izvor, možda su hteli da izbegnu mešanje sa više strana.... a ima i još jedna stvar - promenom unutrašnosti i rasporeda i veličina prostorija, sigurno su im i trebale prostorije - sa tri cela zida i jednim sa prozorima, a ne samo u prozorima... a ovaj "skrajnuti deo", dalje od ulice, je najpovoljniji za tako nešto. Imamo i planove od posle rata, tamo je obeležena namena prostorija, može da se proveri.
Ima puno logike i racionalnosti u tome što je rađeno (eto, npr, nisu "ljuštili" fasadu, to je bila percepcija koja se decenijama, pa i ovde naturala, sve do pre neki dan) i drago mi je što postavljaš te opservacije, taman da se malo bolje analiziraju izmene posle rata.

Ti zazidas simbol grada i nesto sto je kulturno nasledje i delo zacetnika jedinog origanalnog arhitektonskog stila na nasim prostorima, a jedan od glavnih izgovora je da bi se imalo vise svetla.

Onda vidimo da je to vise svetla predmet debate, po meni ima manje otvora, a sve i da je vise, nije to neki bitan procenat.

Sto se tice unutrasnjosti, kao sto rekoh, ista je zgrada, kako su je tada izmenili, jednako su mogli i bez da diraju fasadu, odnosno da je obnove da bude kao sto je bila.

Naravno, nije bilo logicno da zadrze grbove, no, to bi bio najmanji problem.

 

[Beki]

Ma ironičan sam bio, hoću da kažem da će po završetku ove Korunovićeve replike sve delovati kao Skoplje, bar tu na tom trgu. Ali dobro, bože moj, raja voli tako, pa neka.

Skoplje je krs kvaliteta, izgledace onako kako naprave, valjda cemo do zavrsetka radova i mi doci u priliku da se pitamo i da znamo da ne fusare.

A ako urade dobro, izgledace onako kako je izgledalo pre rata i kako bi izgledalo da komunjare nisu pocinile zlocin posle rata.

To sto su iza sifonjeri, to nije problem te zgrade.

 

[Bender Rodriguez]

Izgledaće retardirano kad se gleda sa Savskog trga i u pozadini je okružuju i nadmašuju šporeti BnV.

Naravno, krivica za to leži u Beogradu na vodi i megalomaniji i ružnoći koju je on doneo okolini iza stare žel. stanice. Sama po sebi obnovljena fasada će biti lepa (pod uslovom da je SNS kadrovi ne smandrljaju, što je vrlo verovatno) ali će ceo kraj izgledati još bizarnije.

Mislim šta ga znam, meni ni iz džepa ni u džep, meni je Beograd postao nepovratno ružan i izgubljen, propali slučaj. Ali samo kažem da će izgledati retardirano kada dve predratne upečatljive zgrade budu okružene modernim utilitarističkim šporetima i radijatorima.

Naravno, jedno od rešenja bi bilo da se poruši trenutni BnV i napravi drugi, normalniji i umereniji. Ali svi znamo ds od toga nema ništa.

 

[relja]

Ti zazidas simbol grada i nesto sto je kulturno nasledje i delo zacetnika jedinog origanalnog arhitektonskog stila na nasim prostorima...

Nit je bio "simbol grada" ([to je u Beogradu provaljena floskula za opravdavanje bizarnih građevina), nit je "kulturno nasleđe" ni u pravnom (propis nije postojao, nije bila proglašena, niti ju je iko tada tako doživljavao, naprotiv, i bila je stara 20tak godina kada je bombardovana, vrlo kratak preriod da bi se smatrala nasleđem) , ni u faktikčkom smislu (zgrada nije postojala u tom obliku kada je rekonstruisana, bila je teško oštećena) , niti čak postoji konsenzus oko naziva tog "jedinog originalnog arhitektonskog stila", svako ga naziva kako mu se čefne...
Značaj te zgrade, zapravo fasade, jer ovde svi pričaju o njenom spoljnom izgledu, je prenaduvan iz nekog detinjastog romantizma ka vremenu koje niko od nas ovde nije doživeo, samo zbog statičnih crno belih fotografija, zamrznutih slika iz nekog drugog života.

 

[MarcBg]

Izgledaće retardirano kad se gleda sa Savskog trga i u pozadini je okružuju i nadmašuju šporeti BnV.

Naravno, krivica za to leži u Beogradu na vodi i megalomaniji i ružnoći koju je on doneo okolini iza stare žel. stanice. Sama po sebi obnovljena fasada će biti lepa (pod uslovom da je SNS kadrovi ne smandrljaju, što je vrlo verovatno) ali će ceo kraj izgledati još bizarnije.

Mislim šta ga znam, meni ni iz džepa ni u džep, meni je Beograd postao nepovratno ružan i izgubljen, propali slučaj. Ali samo kažem da će izgledati retardirano kada dve predratne upečatljive zgrade budu okružene modernim utilitarističkim šporetima i radijatorima.

Naravno, jedno od rešenja bi bilo da se poruši trenutni BnV i napravi drugi, normalniji i umereniji. Ali svi znamo ds od toga nema ništa.

Bukvalno mislimo isto.

 

[Beki]

Nit je bio "simbol grada" ([to je u Beogradu provaljena floskula za opravdavanje bizarnih građevina), nit je "kulturno nasleđe" ni u pravnom (propis nije postojao, nije bila proglašena, niti ju je iko tada tako doživljavao, naprotiv, i bila je stara 20tak godina kada je bombardovana, vrlo kratak preriod da bi se smatrala nasleđem) , ni u faktikčkom smislu (zgrada nije postojala u tom obliku kada je rekonstruisana, bila je teško oštećena) , niti čak postoji konsenzus oko naziva tog "jedinog originalnog arhitektonskog stila", svako ga naziva kako mu se čefne...
Značaj te zgrade, zapravo fasade, jer ovde svi pričaju o njenom spoljnom izgledu, je prenaduvan iz nekog detinjastog romantizma ka vremenu koje niko od nas ovde nije doživeo, samo zbog statičnih crno belih fotografija, zamrznutih slika iz nekog drugog života.

Jesi za to da zazidamo Generalstab i ucinimo ga da neprepoznatljivim?

Fasada se i obnavlja, unutra ce biti drugacije, niti bi iko kukao da su komunjare ostavile odnosno obnovile fasadu, a promenile unutrasnjost.

 

[Beki]

Evo, ovako nesto mozda? Ovo je u duhu vremena, moderno je, tako se svuda sad gradi, bice unutra prakticnije.

Generalstab je bizarna gradjevina za koju vecina misli da nije simbol Beograda, tesko je ostecena i promenila je oblik usled bombardovanja... daj da je promenimo nesto bezvredno, ali u duhu vremena.




Posta bi svakako danas bila pod zastitom da je nisu masakrirali i da je danas zadrzala stari izgled i bila bi smatrana za kulturno nasledje. To sto joj zlocinac Krat i njegovi nadlezni nisu dali sansu je druga stvar.

 

[relja]

Samim tim što koristiš "whataboutism", poređenje sa neporedivim i nerelvantnim primerima i razglednice sa kioska, pokazuješ da zapravo nemaš argumente.
Zgrada je bila stara tek 20 godina, nije ju menjala vlast već drugi arhitekta koji ju je napravio racionalnijom i funkcionalnijom, i to u vrlo teškim uslovima.
Zločin je nešto što pravnici definišu zakonima, a ne forumaši kada drame zbog zgrada koje znaju samo sa fotografija.

 

[Beki]

To se moze koristiti za bilo sta. Mogli su ceo grad da sruse ili zazidaju, a Dom Narodne skupstine i sve zivo po Beogradu je moglo da bude nesto sto romantizujemo na osnovu starih fotografija, postojalo je tek 10, 20, 30 godina, a tada nisu postojali propisi koji bi to stitili kao nasledje, odnosno po pravnicima tu nije nista sporno sto je umesto skupstine neka komunjarska kocka.

 

[relja]

Mogli su - ali nisu.
Nego je jedan arhitekta, savremenik autora, izmenio teško oštećenu zgradu, napravivši od nje objekat daleko fukcionalniji za njemu namenu - a to je ipak - pošta.
I doneli su propise, jer nisu postojali pre njih, i stavili su pod zaštitu i crkve i manastire i počeli da ulažu u rekonstruisanje.

Ovde se radi o jednom izvorno lošem objektu, koji je unapređen, samo zato što se ukazala prilika - bio je teško oštećen u ratu. I nema tu neke ideologije, samo ispravka lošeg objekta.


I još nešto, u vezi "jedinstvenog arhitektonskog stila" - hajde da odemo malo dalje i da proanaliziramo ovo.

Ako je taj "stil", poznat po raznim imenima, ali bez konačne definicije, zaista toliko vredan, zašto se u to vreme nije zidalo više objekata, zašto ga nije forsiralo više arhitekata, zašto ga investitori nisu forsirali?
Zašto znamo za samo javne, državne zgrade? Bilo je to vreme ubrzane gradnje, zašto onda privatni investitori, famozni "pravi srpski domaćini" nisu insitirali na "srpsko vizantijskom nardodnom srednjevekovnom nemanjićkom" ili kako god već stilu za svoje objekte? Pa zato što se ni tada nije primio, nisu ga prihvatili kao "svoj", kao ono kako ga vi ovde danas prikazujete, čak je i država, maltene jedini investitor ovih objekata, na kraju od toga sama odustala i hvala Bogu, prihvatila savremene tokove a ne imitacije crkava.
Zato ne možemo govoriti o "nasleđu" kada je nešto odbačeno još u vreme kada je nastajalo - bilo je prepoznato kao promašaj, slepa ulica kulture.
U redu je biti antikomunista, posle svega što su uradili ljudima i celom društvu to je sasvim normalno, ali nemojmo mešati odnos prema ljudima i odnos prema objektima od cigle i maltera zato što su u XX veku stavili pa dve decenije kasnije skinuli fasadne ukrase koji ne pripadaju epohi.