Pošta br 6, Savska ulica

[Beki]

Poenta je da sve vodjeno slepom mrznjom, a ne razumom. Nije niko seo i rekao - mora se postovati i sta je bilo pre i pecat autora, koliko god da nam se ne svidja ili je cak bio i zaostao za svoje vreme, ali je i zgrada ostecena, plus nije bila funkcionalna plus danas su 1940-e godine, novo vreme.

Ne, zazidavaj to i da slucajno ne ostane ni trag da je tu bilo nista drugo.

I zaista, ko nije sa ovih prostora, da mu pokazes postu pre i posle rata, a iseces pozadinu, ne bi ni znao da je ista zgrada u pitanju.

E, to je problem.

Evo ga nesto tesko osteceno bombardovanjem pa modernizovano pri obnovi i prilagodjeno vremenu, ali prirodno uradjeno i jasno je da je ista zgrada:

A ovo, ovo je cista mrznja i nikakve veze nema jedno sa drugim:

Otprilike kao da se ide u suprotnom pravcu pa da se od recimo Geneksa, umesto da se kvalitetno rekonstruise u skladu sa vremenom, napravi da bude nesto neprepoznatljivo. Na primer, naprave ga u Korunovicevemom stilu i nacrtaju svuda krstove.

 

[relja]

Ne pije vodu, npr grbovi Kraljevine postavljeni na kamena stepeništa srušenog Mosta kralja Aleksandra su uklonjeni tek nakon izgradnje Brankovog mosta. pa i to čak ne odmah. NIje jedini slučaj.
Da je tako kao što ti pišeš, pola Beograda bi bilo sravnjeno ili zazidano, ali nije bilo tako.
I Krat nije od ovoga levo napravio ovo desno, već je od polusrušene zgrade napravio nešto novo, praktičnije, racionalnije i funckionalnije... onako kako je trebalo još 1920-tih, ali nije, napravlejna je pošta po uzoru na crkve, i to je na kraju dovelo da se ugasi taj "pravac".
Percepcija ti je takva jer polaziš od pogrešnih pretpostavki.

 

[Beki]

Evo, ako se Geneksu nesto desi i bude ostecen, da ga ovako obnovimo, ali da bude funkcionalniji unutra i onda je sve ok

 

[razbibriga]

Ceo BGH20 ovako, da se uklapa

 

[Beki]

I Krat nije od ovoga levo napravio ovo desno, već je od polusrušene zgrade

Zgrada je bila tu, nije gradjeno ponovo od temelja, samo je obnovoljena i zazidano je staro. Otvora za prozore ima jos vise nego sto je bilo posle, unutrasnjost je izmenio pa je izmenio, mogao je da izmeni, ali i da ostane stara fasada. Ali ne, unistavaj sve sto je bilo pre. Nisu hteli Relja i to je to, vodjeni su mrznjom, a ne razumom. To je bila nasa posta koja je stajala tu, nije nelegalno sagradjena niti bilo sta, bila je deo Beograda, bila zaostala ili ne. A pravac je jedinstven, isto tako bio zaostao, siroko prihvacen... ili ne. Svakako daleko zanimljiviji svima u odnosu na ono sta je posle sagradjeno.

 

[relja]

Beki, troluješ jače od https://x.com/kazi_tibi/

 

[Beki]

Ne trolujem, Korunovic je bio pismen i skolovan arhitekta koji je ostavio svoje nasledje Beogradu, a koje je vodjeno mrznjom sruseno od strane nekog Staljinovog spijuna o kome malo sta i znamo. Nema ga ni na vikipediji. Hvala mu za tu pocetnu ideju oko BIGZ-a, ali da je to posle nije doradjeno, izgledalo bi verovatno kao ovo njegovo ruglo na Savskom trgu.

Korunovic je bio dodatno trn u oku zbog svog stila odnosno onoga sto je karakteristisalo taj stil.

Jedino ti mozes da trolujes sa ovom fabrikom cipela u Stepojevcu koju su stavili u centar grada umesto onakve zgrade i da pricas da se ovo zove da je unapredio zgradu

Korunovic je imao svoje mane, ali nije zasluzio ni on, a ni Beograd, da se ona zgrada potpuno unisti i zazida, mogla se normalno rekonstruisati i napraviti funkcionalnijom.

 

[relja]

Fabrika cipela iz Stepojevca, Zapadni Berlin, posle rata

Razlika - nema reklama kao na RK Beograd na Terazijama.... zato što je ovo zgrada PTT, ne robne kuće. Inače bi bilo isto.

Beki, u pokušaju da racionalizuješ pogrešno verovanje, vidiš ono čega nema, tj nije ni bilo.

Na žalost, uptavo su komunisti nametnuli taj tvoj način razmišljanja, da uvek postoji nešto iza, neki skriveni ideološki motiv.
Nema. Ima samo inženjerska intervencija na jednoj lošoj zgradi (i pritom - teško oštećenoj).

 

[Beki]

Ma, ne bi oni.

Ok, neka bude tako, vecina danas se slaze da je ta Kratova zgrada danas nefunkcionalna i ruzna pa ce se napraviti nova. Inzenjeraka intervencija na jednoj losoj zgradi. Nema ljutnje.

Ja nisam rodjen u doba komunizma da bi mi nesto nametnuli.

Na primer, uzasno mi je Korunovicevo resenje za Glavnu postu i drago mi je sto nije pobedio. Ali to je poenta, konkurs, pobedis, izgubis, a ne ovako, rusis i zidas kako ti dodje.

Da se razumemo, to vazi i za ovo danas, ja jesam za staru fasadu, ali da vidimo ko vodi projekat, kako se gradi, koji materijali itd.

I opet to sa Berlinom, kao da je bitno, to kao kad onaj Kosta debil pobije ljude pa neko kaze da ima toga i u Norveskoj. Ne svidja mi se to u Berlinu, ali nesto sumnjam da je napravljeno na mestu gde je pre bilo nesto pa bar zanimljivo i originalno, ako nekom nije lepo i funkcionalno, i sto je projektovano od strane cuvenog nemackog arhitekte.

 

[Vox91]

Ne, nije fabrika cipela iz Stepojevca, više liči na fabriku konzervi sa Kamčatke:

Za ovom rugobom poput milion sličnih na prostoru bivšeg SSSR-a sigurno neću da žalim.. Vratiće se ono što je bilo, jer je to predstavnik jednog stila kakvog nema nigde u svetu.. Nekom lepo, nekom ružno, ali bar jedinstveno.. samo da urade kvalitetno, to mi je jedini problem znajući ko radi.

 

[Kailan]

Fabrika cipela iz Stepojevca, Zapadni Berlin, posle rata

Pogledajte prilog 225330

Pogledajte prilog 225331

Razlika - nema reklama kao na RK Beograd na Terazijama.... zato što je ovo zgrada PTT, ne robne kuće. Inače bi bilo isto.

Beki, u pokušaju da racionalizuješ pogrešno verovanje, vidiš ono čega nema, tj nije ni bilo.

Na žalost, uptavo su komunisti nametnuli taj tvoj način razmišljanja, da uvek postoji nešto iza, neki skriveni ideološki motiv.
Nema. Ima samo inženjerska intervencija na jednoj lošoj zgradi (i pritom - teško oštećenoj).

Свако политичко делање је неизбежно идеолошки мотивисано, као што је и ова актуелна обнова зграде мотивисана покушајем тренутних политичара да, стварањем неког имагинарног континуитета са политичарима из доба Краљевине, оперу своју црвену прошлост и валидирају неки шатро српски патриотизам кога су се сетили кад је кренула да пуца СФРЈ

Коруновић је за Србију, као и Гауди за Каталонију, имао значај управо због тога што је у духу прото-модернизма реинтерпретирао и оживљавао стари национални архитектонски идентитет. Што је било често за тај период (Њујорк је зграде у неоготичком стилу увелико градио све до Велике депресије). Рећи да је градио пошту "по угледу на цркве" је управо идеолошки мотивисан покушај да се тривиализује домаћи архитекта који је био у току са својим колегама из целог света.

Апсолутно непоштовање Београда, његових амбијенталних целина, наслеђа, историје и архитектуре ради неког шупљег утилитаријанизма апсолутно јесте идеолошки мотивисано и био значајан део грађења наратива да су пре комуниста сви живели у пећинама а онда су нас они просветлили и одвели у свемирско доба. Малтене сваки сегмент из доба СФРЈ о Београду мора да нагласи како је Београд сада модеран град; јер јелте више нема ружну сецесију, орнаментику и раскошне тргове већ модерне, напредне паркинге и зграде шифоњере

 

[Vox91]

Kako je ono rekao Duško Radović, kad je bila neka velika poplava u Beogradu sedamdesetih valjda, koja je nadmašila neku predratnu: Sad konačno možemo reći da ništa pre rata nije bilo veće nego danas..

 

[Delija]

Свако политичко делање је неизбежно идеолошки мотивисано, као што је и ова актуелна обнова зграде мотивисана покушајем тренутних политичара да, стварањем неког имагинарног континуитета са политичарима из доба Краљевине, оперу своју црвену прошлост и валидирају неки шатро српски патриотизам кога су се сетили кад је кренула да пуца СФРЈ

Коруновић је за Србију, као и Гауди за Каталонију, имао значај управо због тога што је у духу прото-модернизма реинтерпретирао и оживљавао стари национални архитектонски идентитет. Што је било често за тај период (Њујорк је зграде у неоготичком стилу увелико градио све до Велике депресије). Рећи да је градио пошту "по угледу на цркве" је управо идеолошки мотивисан покушај да се тривиализује домаћи архитекта који је био у току са својим колегама из целог света.

Апсолутно непоштовање Београда, његових амбијенталних целина, наслеђа, историје и архитектуре ради неког шупљег утилитаријанизма апсолутно јесте идеолошки мотивисано и био значајан део грађења наратива да су пре комуниста сви живели у пећинама а онда су нас они просветлили и одвели у свемирско доба. Малтене сваки сегмент из доба СФРЈ о Београду мора да нагласи како је Београд сада модеран град; јер јелте више нема ружну сецесију, орнаментику и раскошне тргове већ модерне, напредне паркинге и зграде шифоњере

Зграда поште и за то кратко време свог постојања у изворном облику јесте постала симбол града, својим јединственим стилом, димензијама и посебно позицијом и наменом. Као и свуда у цивилизованом свету тог доба, зграда Поште се налазила тик уз зграду централне железничке станице и то обично са леве стране исте. Ти објекти, заједно са тргом и њиховим наменама су јадна апсолутно неспорна архитектонско-урбанистичка целина и тај моменат евентуалне пренаглашене орнаментике здања су заправо адекватан одраз наше тадашње културе и друштвених стремљења и сигурно би у наредним деценијама зграда Поште постала заштићено културно добро.

Сама злоупотреба њене трагичне судбине због које није постала заштићено културно добро говори сасвим довољно о меродавности супротног става.

Некоме је могла да се не свиђа,, могла је да делује превише архаично али у предратно време тај аутохтони српски нови стил је кренуо убрзано да се модернизује и "ослобађа" прекомерне орнаментике и као такав да "сустиже" тада актуелни рани модернизам. Тај процес можете видети на неколико потоњих објеката грађених у том стилу и на неколико конака и самостана.

Иначе, кад смо код фабрика ципела по Степојевцима, овако је изгледала болница у једној Демир Капији, периферији периферије тадашње државе:

Тада је могло све. Сваки па и најмањи јавни објекат или споменик су били предмет конкурса и јавне, често и жучне расправе и дискусије.
То је било време најквалитетније и најпрогресивније архитектуре која није каскала за светом и у том светлу зграда Поште у националном, тада и експерименталном стилу јесте одраз тог времена и те прогресивности, колико год да је стил у својим првим итерацијама деловао архаично.

Дакле, још пре сто година имали смо толико прогресивну мисао која је преиспитивала вредности раног модернизма. Практично иста мука којом се и данас архитекте и уметници баве и која је све актуелнија.

 

[relja]

"Srpski Gaudi"
Bože oprosti onome koji je prvi ovo izvalio.
NIje on "srpski Gaudi" već čovek koji je zakasnio 50 godina sa stilom koji se nije primio. I druge arhitekte su se okušale (Milica Krstić, npr) ali su brzo digli ruke i uključili se u moderne tokove. Ni stuka ni investotori nisu bili oduševljeni, i ova njegova pošta je na kraju i "ubila" taj nedefinisani "pravac". Koliko imamo privatnih zgrada u ovom stilu, i zašto? To se niko ne pita. Zato što stil nije naišao na pozitivnu reakciju, a paradoksalno kao treba da predstavlja neki "nacionalni" ili šta već stil - dakle promašaj.

Neka svako veruje u šta želi, Beki eto nije živeo u komunizmu ali prosto zna tačno kako je bilo, samo ne može da objasni otkud nam pored toliko "mržnje preme zgradama" preživeše tolike građevine iz prekomunističkoh perioda. Činjenice su da je zgrada bila kritikovana i kada je bila nova, da nije dugo potrajala, da je teško oštećena, da nije "divljački oljuštena" (sad imamo dokaze) i da je pre svega iznuta bitno izmenjena da bi bila funkcionalnija i da su otvoreni veliki prozori kako bi "prodisala". I da se originalni autor u kasnije posvetio onome što najbolje zna - crkvama.

Posleratni Beograd su oblikovale predratne arhitekte, prema svojim zamislima. Opisano toliko puta. Strašno je to što ljudi veruju da je npr opservatorija sa tvrđave uklonjena zbog "crvene buržoazije" a ne zbog iznošenja teleskopa usled iseljavanja Vojno geografskog instituta, ili da je fontana na Terazijama uklonjena zbog toga što "posdeća na kraljevinu" a ne zato što je ceo trg bio užasno saobraćajno rešen sa stajalištima na suprotnoj strani od vrata autobusa, da je skulptura Siem Igumanova ukonjena da bi se izbrisao svaki trag dobročinitelja - a natpis velikim slovinma na zgradi nikada nije diran, čekamo teroiju zavere za skulpturu "Srbija" na današnjoj zgradi vlade .... Ali valjda je tako lakše, "mržnja" prema bivšem režimu i svemu srpskom, svugde i u svakom obliku, pa i na izvorno lošim građevinama teško oštećenim u ratu...

Ja ne znam zašto je tako teško da se prihvati da i u sopstvenoj kulturi ima grešaka i loših dela, da nije sve što je veliko i gabaritno, automatski i kvalitetno i vredno?
Neki ovde misle da smo mi Srbi izgleda oštećeni zato što ovaj "stil" nije zaživeo. Ja mislim da smo imali sreće što su naši preci izabrali modernost umesto izmišljene i lažne prošlosti.


Dobićete vi vašu fasadu (na zgradi nepoznate namene) samo ..... setite se, ikako je nedavno bilo sa spomenikom Stefanu Nemanji.
Ljudi pričali, upozoravali, ali su bili ismevani, prozivani autošovinistima, drugosrbijancima i šta sve ne.... dobili konačno veliki srpski "patriotski spomenik" ... i šta bi? Niko tamo ne ide, matene - odbija ljude, predimenizinisano je, bizarno... Slična je priča i sličan krajnji efekat predviđam i ovoj zgradi, ako je ikada naprave.
Mnogo u ovoj priči ima veštačkog i nametnutog, nepromišljenog i nedorečenog.

Došli smo u novi nivo površnosti: brani se izgradnja fasade za zgradu kojoj se ne zna namena. Po meni ovo uopšte nije zdrava priča, bez uvrede.
Ali ja sam već jednom doživeo "povratak srpskim korenima" i "ispravljanje istorijskih nepravdi" od ove iste mućak ekipe.
A i znam pored koga živim pa mi je jasno kako mogu opet da prodaju istu glupu priču.

 

[Delija]

Само уклањање Кратовог вандализма је цивилизацијски искорак који су из нехата урадили ови садашњи духовни наследници титоистичког тоталитарног режима.

А сви смо свесни опасности да реконструкција оригиналне фасаде постане демит фијаско. То нико не спори.

 

[dziggy]

Ja polazem nwde da ce ovo biti iole dobro urasjeno ne znam ko radi, ali ako bude dobro , imacemo ekipu koja bi mogla da se pogura da se rekonstruiau jos neka zdanja po sta4irm projektima, sruwena milom ili silom. Tipa Djumurkane, biblioteke na kosncicu mozda, i nemmaima tu jos primera..

 

[Beki]

"Srpski Gaudi"
Bože oprosti onome koji je prvi ovo izvalio.
NIje on "srpski Gaudi" već čovek koji je zakasnio 50 godina sa stilom koji se nije primio. I druge arhitekte su se okušale (Milica Krstić, npr) ali su brzo digli ruke i uključili se u moderne tokove. Ni stuka ni investotori nisu bili oduševljeni, i ova njegova pošta je na kraju i "ubila" taj nedefinisani "pravac". Koliko imamo privatnih zgrada u ovom stilu, i zašto? To se niko ne pita. Zato što stil nije naišao na pozitivnu reakciju, a paradoksalno kao treba da predstavlja neki "nacionalni" ili šta već stil - dakle promašaj.

Neka svako veruje u šta želi, Beki eto nije živeo u komunizmu ali prosto zna tačno kako je bilo, samo ne može da objasni otkud nam pored toliko "mržnje preme zgradama" preživeše tolike građevine iz prekomunističkoh perioda. Činjenice su da je zgrada bila kritikovana i kada je bila nova, da nije dugo potrajala, da je teško oštećena, da nije "divljački oljuštena" (sad imamo dokaze) i da je pre svega iznuta bitno izmenjena da bi bila funkcionalnija i da su otvoreni veliki prozori kako bi "prodisala". I da se originalni autor u kasnije posvetio onome što najbolje zna - crkvama.

Posleratni Beograd su oblikovale predratne arhitekte, prema svojim zamislima. Opisano toliko puta. Strašno je to što ljudi veruju da je npr opservatorija sa tvrđave uklonjena zbog "crvene buržoazije" a ne zbog iznošenja teleskopa usled iseljavanja Vojno geografskog instituta, ili da je fontana na Terazijama uklonjena zbog toga što "posdeća na kraljevinu" a ne zato što je ceo trg bio užasno saobraćajno rešen sa stajalištima na suprotnoj strani od vrata autobusa, da je skulptura Siem Igumanova ukonjena da bi se izbrisao svaki trag dobročinitelja - a natpis velikim slovinma na zgradi nikada nije diran, čekamo teroiju zavere za skulpturu "Srbija" na današnjoj zgradi vlade .... Ali valjda je tako lakše, "mržnja" prema bivšem režimu i svemu srpskom, svugde i u svakom obliku, pa i na izvorno lošim građevinama teško oštećenim u ratu...

Ja ne znam zašto je tako teško da se prihvati da i u sopstvenoj kulturi ima grešaka i loših dela, da nije sve što je veliko i gabaritno, automatski i kvalitetno i vredno?
Neki ovde misle da smo mi Srbi izgleda oštećeni zato što ovaj "stil" nije zaživeo. Ja mislim da smo imali sreće što su naši preci izabrali modernost umesto izmišljene i lažne prošlosti.


Dobićete vi vašu fasadu (na zgradi nepoznate namene) samo ..... setite se, ikako je nedavno bilo sa spomenikom Stefanu Nemanji.
Ljudi pričali, upozoravali, ali su bili ismevani, prozivani autošovinistima, drugosrbijancima i šta sve ne.... dobili konačno veliki srpski "patriotski spomenik" ... i šta bi? Niko tamo ne ide, matene - odbija ljude, predimenizinisano je, bizarno... Slična je priča i sličan krajnji efekat predviđam i ovoj zgradi, ako je ikada naprave.
Mnogo u ovoj priči ima veštačkog i nametnutog, nepromišljenog i nedorečenog.

Došli smo u novi nivo površnosti: brani se izgradnja fasade za zgradu kojoj se ne zna namena. Po meni ovo uopšte nije zdrava priča, bez uvrede.
Ali ja sam već jednom doživeo "povratak srpskim korenima" i "ispravljanje istorijskih nepravdi" od ove iste mućak ekipe.
A i znam pored koga živim pa mi je jasno kako mogu opet da prodaju istu glupu priču.

The Old Post Office, is a former building in Belgrade, modern-day Serbia. Located next to Belgrade Main railway station, it was considered to be one of the most beautiful buildings and symbols of the city. Built in Serbo-Byzantine Revival style upon plans by Momir Korunović, Post Office was mostly destroyed by Allied bombing of Yugoslavia in World War II and later reconstructed in 1947 in a functionalist style.


Built as the Post Office No. 2 in the 1920s, it was constructed by architect Momir Korunović, nicknamed Serbian Gaudi. Due to the extravagantly ornamented façade, it was described as "architectural beauty", and considered one of the most beautiful buildings in Belgrade, but also being among Korunović's best works. It was damaged during World War II and had to be reconstructed.


However, the new, Communist authorities considered its façade "too bourgeois" so they removed the remains of the façade and reconstructed only the skeletal architecture under it, which suited the style of the Socialist realism which was pushed by the government in the immediate post-war period. As such, the façade has been described as a "skeleton and unsightly". Ukrainian émigré architect, and informant of the OGPU (later NKVD), Pavel Krat, was given the task of reducing the façade to the basic social realistic style. He referred to the Korunović's design as the "typical example of unsuccessful use of our folk architectural heritage, overloaded with stylish elements". The name was also changed to Post Office No. 6.

 

[Beki]

Jeste vikipedija, ali nije ni vikipedija ko sto nekad bese i prilicno je pouzdana i koriste se razliciti izvori i proveravaju.

Odakle ti izvlacis te informacije da nije zbog ideologije menjana, da je smesno sto je Korunovic nazivan srpski Gaudi...?

Ako ti mozda smeta vikipedija, ti dokazi da nije tacno to sto tamo pise, clanak na vikipediji koristi desetine razlicitih izvora.

 

[Beki]

I licno, za mene je zazidano jos gore od oljustenog, ali ajde.

 

[relja]

The Old Post Office, is a former building in Belgrade, modern-day Serbia. Located next to Belgrade Main railway station, it was considered to be one of the most beautiful buildings and symbols of the city. Built in Serbo-Byzantine Revival style upon plans by Momir Korunović, Post Office was mostly destroyed by Allied bombing of Yugoslavia in World War II and later reconstructed in 1947 in a functionalist style.


Built as the Post Office No. 2 in the 1920s, it was constructed by architect Momir Korunović, nicknamed Serbian Gaudi. Due to the extravagantly ornamented façade, it was described as "architectural beauty", and considered one of the most beautiful buildings in Belgrade, but also being among Korunović's best works. It was damaged during World War II and had to be reconstructed.


However, the new, Communist authorities considered its façade "too bourgeois" so they removed the remains of the façade and reconstructed only the skeletal architecture under it, which suited the style of the Socialist realism which was pushed by the government in the immediate post-war period. As such, the façade has been described as a "skeleton and unsightly". Ukrainian émigré architect, and informant of the OGPU (later NKVD), Pavel Krat, was given the task of reducing the façade to the basic social realistic style. He referred to the Korunović's design as the "typical example of unsuccessful use of our folk architectural heritage, overloaded with stylish elements". The name was also changed to Post Office No. 6.

Izvor, tj ko to tako tumači i koje su reference za navedeno?
I ja sam isto tako, kada je sniman "Montevideo" pročitao da je jedan od likova "Rada Pašić, sin Nikole Pašića i predstavnik mlade elite tadašnjeg Beograda...".
Mani me proizvoljnih i subjektivnih tumačenja kako neko doživljava prošlost.


Edit - Politika iz 2018 - izvor za Vikipediju

Zaboravljeni srpski Gaudi

Kada u Beogradu leti od jutra upeče asfalt, svako ko se nađe na pločniku gleda da što pre uhvati hlad. Pogotovu u centru. A jedna od najprijatnijih gradskih hladovina nalazi se upravo u centralnom delu grada, u Ulici Majke Jevrosime. Pešak koji odluči da hlad hvata baš u ovoj ulici, na njenom...

www.politika.rs

Skoro sve refernce - članci iz dnevne štampe.

Pa ovo je presmešno. Mnogo neozbiljno.
Ovako se stvara pogrešna slika u javnosti, školski primer.

 

[Beki]

Ok, daj ti izvore da nije tako.

Relja, druze, oseca se mrznja kod tebe, zato se i sprdas sa nadimkom srpski Gaudi.

Tom istom mrznjom su se vodili i ovi sto su zazidali staru fasadu i to je sustina problema.

A sta mislis o Generalstabu? Ajde iskreno. I da nije pod zastitom. Jesi za to da ga zazidamo?

Koliko se secam, ne cenis arhitekturu zgrade, ali si za obnovu.

Zasto ne isti princip za Korunovicevo delo?

 

[Дошљак]

Мислим да промена изгледа фасаде није била идеолошка већ из тренда који је постојао у архитектури већ 15 година у назад од Кратових радова, и зато што им је то било једноставније.
Да није тако, него да су се водили идеологијом, страдале би многе фасаде, од зграде ПТТ иза скупштине, преко саме скупштине, дворова, Кнез целом дужином, касарна 7. пука са изразито националним орнаментима и тд. Било је идеолошких интервенција, нпр. на дворовима су стављене петокраке на куполе и комунистички грбови уместо краљевских, и на згради железница слично је стављен грб ДФЈ уместо двоглавог орла СХС.
Е сад, опет стара здања са украсима јесу сматрана као буржоаско помодарство и од 50их креће изградња безличних зграда по центрима свих градова.

Са друге стране, 30их и 40их у Немачкој имамо тренд бријања фасада од украса и доминацију стила као што је Кратова пошта, док у СССР имамо доминацију китњастих фасада, што државних објеката што стамбених. У СССР тек 50их крећу фабриковане зграде, Хрушчовке, а касније и више, на њихову варијацију.

 

[Galeks]

Промена фасаде и начин на који је претходна третирана, а што сада видимо откривањем сачуваних фрагмената, је потпуно идеолошки оријентисана.

 

[relja]

Beki, ti si ostrašćen i zato spominješ mržnju. Ne, ovde nema mržnje, bar ne kod mene.
Članak na Vikipediji, te afirmativne tvrdnje, su zansovane na domaćoj dnevnoj štampi, na člancima novinara. To je veoma neozbiljno i ovaj članak nije relevantan.

Odakle ti izvlacis te informacije da nije zbog ideologije menjana, da je smesno sto je Korunovic nazivan srpski Gaudi...?

Cela ta priča oko idelogije je zasnovana na Kratovom članku o rekonstrukciji, na nečijem tumačenju rečenice
"Jeadn od bitnih razloga usled kojih se odlučilo za rekonstrukciju bio je i taj što je sama arhitektura stare poštanske zgrade bila tipičan primer neuspelog iskorišćavanja našeg narodnog neimarstva, preopterećena stilskim elementima".

I to je sve. "neuspelo iskorišćenje našeg narodnog neimarstva, preopterećeno stilskim elementima". Sve je rečeno u par reči.
Korunović je nešto pokušao i ispalo je kao vašarska torta.
E sad, to što neko ne može da istrpi da nije sve što je domaće automatski i dobro i kvaliteteno, da mogu i dapostoje i promašaji, to je već problem.

Meni je smešno to što se kod nas uvek prave takva poređenja, srpski ovo, srpsko ono... ako si autentičan, ne treba ti nacionalni pridev, inače si samo lokalna bleda kopija svetskog originala.
Poređenje Gaudija, čoveka originalnog izraza, sa našim arhitektom koji gradi javne zgrade sa fasadama kao na srednjevekovnim crkvama, pa još i lošim zgradama, mi jeste - presmešno.
Ko je njega proglasio "srpskim Gaudijem"? Novinari "Politike", novine koja je odavno izgubila svaki kredibilitet, sredstva za zaluđivanje čitalaca?


A što se tiče tvog pitanja o Generalštabu, evo ti redom:
- kao što već rekoh, mnogo puta, svaki primer je slučaj za sebe, ne vredi raditi poređenja, i to treba da bude osnovni princip
- ne, ne sviđa mi se Dobrovićev Generalštab
- tvoja je teza da "ako je Krat zazidao Poštu, treba da se zazida Generalštab" - i to je tvoja mentalna akrobacija, neka se tebi vrti u glavi, mene ne zanima
- Gerenarlštab je loša priča, ali ni opcije nisu ništa bolje, i od svih loših rešenja, najmanje loše je da se te zgrade obnove, koliko god mi se ne dopadale

 

[Beki]

Ne razumem, moraju se imati neka pravila, zakoni po kojima se radi, ne moze sve proizvoljno.

Ne, nije to nikakva moja mentalna gimnastika, sve je prilicno jasno.

Imamo dve ostecene zgrade u bombardovanjima, obe ti se ne dopadaju, zasto jednu obnoviti, a drugu zazidati? Ne dopadaju ti se resenja za Generalstab? Da li bi bio za to da je neko zazida, ali kvalitetno, kao sto je po tebi Krat uradio? Ali i da potpuno promeni oblik i izgled koji je imala, kao sto je posta.

Da vaskrsne sposobni Krat, da li bi mu poverio da zazida i Generalstab i preuredi ga da bude ,,moderan i funkcionalan"?