Šta je novo?

Pošta br 6, Savska ulica

Да ли је овај део старе фасаде са грбовима само зазидан оштећен 40их, или је сад оштећен при рушењу?
 
IMG_7730.jpeg
 
Mogli su da sakriju prednji deo gradilišta panoima u punoj visini gde bi se video novi izgled zgrade.
 
Šteta što fasada nove zgrade verovatno neće biti napravljena kvalitetno i od čvrstog materijala, već ćemo dobiti nešto od stiropora i kartona, kao u Skoplju..
Хоће, неће бити стиропора, елементи на фасади се формирају од малтерисаних итонг блокова.
 
Zgrada ove pošte je bila idealna za Nacionalnu galeriju, prozori mali, mogli bi se zatvoriti skroz, jer su u takvom muzeju nepotrebni, a na Trgu u sadašnjoj zgradi Narodnog muzeja da bude Istorijski muzej sa arheološkim odeljenjem.
 
Ништа баш, нешто најближе ентеријеру је рецимо овај слог плочица у боји из архиве.

Pogledajte prilog 223391
Imajući u vidu namenu zgrade, verovatno da unutrašnjost nije bila raskošna i da zato i nema previše zabeleženih slika.

Kada je već tema slobodna, bilo bi lepo da se unutrašnost reši tako da bude jednako bogata detaljima kao i spoljašnjost, a da uzor ima u arhitekturi manastira, crkava i drugih srednjevekovnih zdanja. S obzirom na to da se kod nas i dalje crkve i hramovi grade u tradicionalnom stilu, sigurno je da ima umetnika koji bi mogli da ovo izvedu kvalitetno od ideje do materijalizacije.

Najmanje glavni hol treba da bude prostran i veoma visoke tavanice oslikan freskama čiji bi motivi ovde bili iz svetovnog a ne duhovnog života. Ovakav hol bi kod posetioca zadržao oduševljenje koje je stekao prilazeći zgradi. Treba da oseti određeno strahopoštovanje pred istorijom prostora na kojima se ona nalazi. Sve to treba da bude tematski nastavak onoga što je video pre toga, a to su spomenik Stefanu Nemanji i neovizantijska fasada zgrade. Izrezbareni stubovi, zasvođene tavanice, freske, vitraži, prigušena svetlost i jarki tanki zraci sunca koji se probijaju kroz uske prozorske otvore.

Ne treba zaboraviti da je ovo arheološki muzej, ovde ćete posmatrati predmete koji potiču iz značajno udaljenijih epoha nego što je srednji vek. Neka predvorje bude svojevrsna međustanica u tom putovanju kroz vreme.

Mislim da bi se na taj način postiglo ono što je poenta ovog stila bilo, oživljavanje srednjekovne arhitekture. Postoji velika mogućnost da će enterijer biti rešen sterilno i savremeno ali mislim da to nije bila ideja ni izvornog arhitekte, niti neovizantijske, neogotičke ni romantične arhitekture.

Ako vam je ovaj pristup na bilo koji način zagolicao pažnju bilo pozitivno bilo negativno, predlažem da pogledate kako je izvedena unutrašnjost 40-spratne zgrada univerziteta u Pitsburgu izgrađene 1926. godine u neogotskom stilu.


I izgled učionice u jugoslovenskom stilu unutar nje (obratite pažnju na grb Kraljevine SHS u duborezu):

 
Poslednja izmena:
I sve price o nefunkcionalnosti zgrade padaju u vodu kad je to ista zgrada samo dozidan dodatni sloj fasade. Moglo se unutra menjati, kao sto i jeste, a fasada obnoviti.

Sto se nekakvog mraka tice, vidim vise prozora na staroj fasadi.
 
Могли су да обнове стару фасаду са новим симболима уместо предратних. Али то није било ин изгледа.
 
Vrh